Borba, 15. 12. 1976., S. 10

БОР

Користећи се искључиво већим зала гањем радника, умешњношћу стручњака џи применом технолошких иновација, РТБ Бор добиће у дохотку више

од 200 милмона. „непланираних“ динара, а то је 10 одсто садалињег до-

'Усвајањем Средњорочног плана развоја Рударско-топионичарског басена Бор, после широких дискусија у колективу од 19.000 запослених, једној области у овом документу даје се исти значај као и изградњи нових) објеката. Реч је, наиме, осталном поспе шивању производње. Због све тежих слова привређивања (ниска цена бакра, сиромашнија руда и веће дубине из којих се руда вади), основне организације удруженог рада са својим стручњацима и планерима принуђене су да динар траже и тамо где се у нормалним приликама не види. Таква оријентација домаћинског пословања моћи ће да обезбе-

ди да се у наредним годинама |

тим „невидљивим динаром“ узврати ·_ негативан _ ефекат споља, да се поднесе огромно инвестиционо оптерећење, уз бољи стандард радника У Уудруженом раду. Јер, како, се предвиђа, за реализацију о:везних програма биће инве-

стирамо више од девет мили-

јарди динара.

Поспешивањем производње, која не. захтева нека већа новчана улагања (зависиће искључиво од залагања рад-

ника, умешности стручњака и.

примене технолошких инова-

ВИШЕ БАКРА У КОНЦЕНТРАТУ — ВЕЋИ ДОХОДАК: Флотација борског Рудник

МОДРИЧА

Годишњи план 40 дана пре рока

· Тржишту испоручено 34.000 тона,

Да би се остварио

плам од августа се у Рафинерији радило ч суботом

производа. —

"Радници „Енергоинвестове“ Рафинерије уља у Модричи извршили су овогодишњи план производње, а то значи и реализације 40 дана пре рока. Све што је произведено на време је и продато. Последњи камион с производима о вогодишњег плана из круга Рафинерије одвез ли су возачи Хелид Мујкић и његов помоћник Халид Омићевић. Сви у овом највећем модричком колективу били су на ногама, радо „сви због победе и успеха који почетком ове го · дине нису могли ни да замисле. Наиме, када је у Рафинерији усвојен план производње за 1976. који је био већи за 13 одсто у односу на годину дана раније, многи су с неверицом кли мали главом бојећи се подбачаја.

_ Ипак се нисмо преварили — каже Неде Крекић, директор Рафинерије. првој половини године било је доста тешкоћа, али смо сви 'у колективу прионули на посао; готово да смо увели мобилно стање. Од азгуи суботом, стриктно се придржавамо мера штедње и стабилизације, програма вавредних мера који смо сами усвојили. но је била активно организација Савеза кому ниста која је редовно пратила извршавање _ плана производње и реализацију усвојених

ста радимо

мера. | ч

Свесни мера и задатака који су пред њима стајали у овој години, радни људи модрич _ ке Рафинерије су својски радили и тржишту обезбедили 34.006 тона својих производа. предвиђа се да ће до краја годин ведено још 3.000 до 4.000 тона шт _ри, представљати рекорд овог колектива,

_— Били смо планирали остатак дохотка од 3,3 милиона динара — истиче Хусо Хаџисеј: Рафинерије. — Извр

шењем плана успели смо да остваримо око • 15 милиона остатка дохотка и укупан приход

дић, помоћник директора

од око 370 милиона.

___У Рафинерији су посебно, радосни што су такви успеси постигнути

— Истина, У

ге бити произ-

у години кад је поче

хотка

ција), колектив Комбината добиће у дохотку више од 200

милиона „непланираних“ ди-.

нара. То је десет одсто од дохотка који се сада остварује У овом гиганту. Програћ.. и су израдили дугачку листу техничко-технолошких иновација и унапређења из, којих ће бити остварена ова добит. Под условом да се она оствари до краја, „непланирани“ доходак биће много већи, Јасно, све ће се то остварити под условом да се побољша квалитет бакарног концентрата за топионицу, (у касу Комбината ући ће 139 милиона динара), да се боље користе сировине и повећа капацитет у хемијској производњи (добиће се 40 милиона динара), а повећаним коришћењем сумпора у флотацији и топионипи доходак ће бити богатији за још 40 милиона динара. Шта то значи за овај колектив довољно је рећи да би за добијање ових финансијских ефеката (мерено инвестицијама) било потребно утрошити, у садашњим условима, око две милијарде динара. Али, малим улагањима „непланирани“ доходак могао би да се увећа за још 100 милиона динара.

— Невоље на светском тржишту бакра натерале|су нас

Посеб

Ко,

о ће, у ства-

Ковина.

ла и градња нове рафинерије за'шта ће бити утрошено 460 милисна динара. Ако не буде не предвиђених тешкоћа, нова рафинерија ће по чети производњу половином 1978. тодине. Тада ће Рафинерија Модрича, уместо увозника, по стати извозник базних уља и остваривати у“ купан годишњи приход од 80 милиона динара, | ;

_Ф.ЧЕХИЋ

ећи доходак — без _ додатних улагања

ПАНЧЕВО (удеке расправе у – колективима

Основни суд удруженог рада у Џанчеву по казао је у досадашњем раду добре резултате, иако се још увек бори против почетничких те шкоћа у заштити самоуправних права и дру-~, штвене својине. у

Откако је 1. октобра прошле године преузео надлежности у решавању спорова и самоуправних односа у удруженом раду и заштите друштвене својине као материјалне ос: ве самоуправљања, овај Суд је приммо и размотрио више од 600 предлога. Половина жалби односила се на повређена права из међусобних односа, Највећи део предлога је у вези исплате личних доходака и већина је основана. Одмах иза њих налазе се захтеви поводом заснивања радних односа, и спорови око распоређивања на радна места.

Поступак у решавању предмета траје у про секу мање од три месеца, што се, на то да се Суд још уходава, сматра за брзо и ефикасно пословање. -| : — Овако добри резултати постигнути „су због тога што смо већину расправа водили на месту догађаја -- у радним организацијама каже судија овог Суда, Бранкс Аврамовић. — Остварили смо добру сарадњу са свим пот ребним структурама у свим опитинама — оснивачима суда. У доста случајева затајиле су синдикалне организације јер пре претреса сваког предмета ми тражимо мишљење. ове организације. Међутим. често се нашим захтевима не поклања потребна пажња.

Равковић“ из Вршца, Рафенерије нафте Панчева и Неуропсихијатријске болнице из

— Успех је афирмација Суда удруженог ра да не'смеју да се оцењују по броју предмета које прими и реши, ји даје да се сви односи рештавају на демократској самоуправној основи и организација ма удруженог рада — каже Бранко Аврамовић. — Тако се најбоље отклањају потребе за интервенцијама споља. "могуће више смањиме заступање и посредништво гдвоката. Довољне су нам речи радни ка. Важно је да се решавају битна питања У удруженом раду и Олд нове године делатност Основног удруженог рада уместо Покрајине финансира ће јужнобангтске општине које су

| | КОТОР |

Плакете „Јоле Врбица“ најактивнијим " омладинпима

Висока признања додељена и најбољим друштвима % организацијама

Традиционално признање, плакета „Јоле Врбица“ која се крајем сваке године, додељује омладинским активистима, дру штвима и организацијама за

да динар тражимо и тамо где га ранијих година, када се бакар добро котирао, нисмо ви-

дели: — истиче економиста 5 ј Ниноспав-Цветанрвић, — Овај | Паза ниЈе резултате у ранепланирани“ доходак од ЗРОЈИ ОМА АИ ОР преко 200 милиона динара за которској општини, ове године нас није илузија. Постоје додељена. је стрељачкој. Аруз 1 2 Ј жини „4. јул“ из Столива, бри многобројне унутрашње ре- | јади покрета горана „Ловћен“

зерве које наредних година морамо брижљивије да користимо. У реализацију овог додатног дохотка у наредних пет година нико не сумња јер су У томе 'већ стечена богата искуства. Да би обезбедило 60љи и богатији живот рудара, рудник бакра у Мајданпеку сличним акцијама ће ове го-' удине увећати свој доходак за близу 30 милиона динара.

Готово све основе организације удруженог рада у борском делу и у хемијској индустрији Комбината оријентисале су се на штедњу и домаћинско понашање, посебно ове године када је била у току дискусија о Нацрту закона о удруженом раду. То је само потврда више да ће радници Рударско-топионичарског басена Бор, који су већ удружили рад и средства у сложену организацију, успети да увећају доходак. Е

Ч. НИКОЛИЋ

и Шкаљара, омладинској радној бригади из Табачине, основној организацији удруже-

ним организацијама Савеза со цијалистичке омладине Прчањ и модне конфекције „Јадран“

„Еегош“ из Котора.

Плакете су добили и омладинци. Никола Коњевић, дос= '"корашњи секретар Општинске конференције ССО Котора и Љубинко Боровић, наставник основне школе „Његош“.

За изванредно залагање и постигнуте успехе у руковођењу одредом извиђача из Котора, плакета је посмртно додељена омладинцу Жељку ЂУ ровићу. Х

Иначе, како нас је обавестио Драган Бачановић, секретар Општинске конференције ссо Котор, жирију за доделу традиционалне плакете ове године поднесено је више од 30 предлога.

М. ЛАТКОВИЋ Ке Пи ШАБАЦ Догодине и „оорка“ сложена организација

Хемијска, индустрија „Зор ка“ састојала би се од девет радних организација т, четири, радне заједнице. У току избори за органе утрављаља.

Све је спремно да од почетка јануара идуће године Хемијска индустрија „Зорка“ у Шапцу почне да послује као сложена организација удру“. женог рада.

— У току ове године одвијала се веома интензивна активност у разради решења са“ моуправног с „Зорке“ као сложене организације удруженог рада. Према новом концепту самоуправног организовања ХИ „Зорка“, као сложена организација, састојала би се од девет радних организација и четири радне

Бе је основан октобра прошле | заједнице. _ Од девет рад“ 200' - них организација,“ _ четиодине, Основни“суд удруженог рада | ји у — свом — саставу иприлмпо и размотрио више од 600 мају два или више ООУР,

" док .су остале јединствепредлога не организације, без ООУР

— каже Пантелија Маричковић, директор радне заједнице заједничких послова,

Сви послови око јавне расправе и усвајања самоуправних споразума о будућем новом организовању „Зорке“ већ се завршени. У току овог месеца обавиће се избори за органе управљања У «сложеној организацији удруженог рада, радним организацијама, ООУР и радним заједницама.

ИСАИЛОВИЋ

стамбени спорови

БАЉЕВАЦ | НА ИБРУ |

Гради се фабрика метал. _ магнезијума

Највећи рудник. Индустрије

с обзиром

Највише предлога поднели су радници По високоватросталних материјаљопривредно-индустријског комбината „Та- | ла „Магногром“ — План мише из Панчева, Медицинског центра „Анђа у Баљевцу на Ибру почео Је

пре неколико дана изградњу нове фабрике метал-магнезију ма за коју су обезбеђена инве стиције од 240 милиона динара. у

— Фабрика ће бити завршена до краја 1977. године. Производиће 5,500 тона магнезију“ ма за,коју су обезбеђене инве ристити за потребе наше индустрије док ће се остале из“ возити — каже Добрисав Јеремић, директор „Беле Стене“.

из

већ према доприносу ко-'

Џиљ вам је да што је

послиће 200 радника а тиме и знатно помоћи решавању про“ блема незапослених У

ла сдлуке буду праведне. суда

га основале

с. ДЕЛИЋ штине. а ли

ног рада „Југооцеанија“, основ.

из Пераста и Основној школи“

организовања .

ДУБРОВНИК |

Средства обезбеђена,

| Због још увек многих нерешених питања у стамбено-комуналној области, спорог решавања имовинско-правних односа од стране надлежних општинских служби и недостатка. погодних локација, у | Дубровнику је дошло до 03биљног застоја у стамбеној изградњи у друштвеном влаСНИШтТВУ. Поновила се, заправо, ситуација од пре две године — потражња за становима је велика, средства за њихову изградњу су обезбеђена, а дубровачка грађевинска оператива, која у последње време послује с доста тешкоћа, ради са смањеним капацитетима.

добрим делом и сами криви што им у овој области „не цветају руже“ с обзиром на то да нису учинили ништа како би убрзали градњу станова и ка-

ли да чекају по две и више година на усељење, а неретко и да доплате знатна средства због поскупљења.

Због свега тога стан је за многе радне људе у Дубровнику још увек само леп сан,

ЗАВИДОВИЋИ

Недостатак наставног кадра у завидовићкој комуни све је изразитији. Тренутно. овој ко муни, која има око 13.000 ученика у основним и средњим школама — недостаје 106 просветних радника (учитеља, на ставника и професора). Највише професора недостаје Средњешколском центру „Професбр Ризах Оџачкић“. који у свом саставу има шест средњих школа и Школу са практичном обуком, које похађа 200 ученика. Такође, недоста так просветног кадра све више се осећа и у сеоским школама.

Разлога За овакво стање у просвети у општини Завидовићи има више. Донедавно стартни основ за лични доходак учитеља износио је само 2,500 динара, а наставника 2.900. Недостатак станова та-

БЕЛА ПАЛАНКА

' ' ПРИ Дому културе „Крста "Рошић“ основано је ових дана истоимено Културно-уметничко друштво које има музичку, рефолклорну, драмску и ликовну секцију. Иначе, ос-

цитаторску,

нивање секције је омогућено откако па су тако створене могућности за нормалан и несметан рад.

КОСЈЕРИЋ

ДОСТА СЕ ГРАДИ АЛИ НЕ И СТАНОВА; Нови трговачки

центар „Страдун“ у Дубровнаху л

дине пензионерима додеље градњу Дубровника куповина станова скупа ч спора

Мора се, међутим, напоменути | да су дубровачки грађевинари

ко купци станова не би мора-

Школе тешко задржавају наставнике

36ог нерешених стамбених питања им ниских лим них дохтодака, учитељи, наставници професори, све више натуштају просвету

_ -политичке чиниоце У нашој

УКРАТКО_

а за многе пензионере и инвалиде рада који живе у врло тешким стамбеним приликама, чак ни то. На недавно одржаној скупштини Основне самоуправне интересне заједнице пензионог и инвалидског осигурања радника дубровачке ошштине чула се тужна истина: због споре изградње многи пензионери којима је додељено решење за стан, не дочекају и усељење у њега.

Одбор за решавање стамбених питања пензионера и инвалида рада при овој Заједници примио је око 200 молби и захтева за доделу стана. Посебна комисија обишла је досад 172 подносиоца молби и утврдила да их 103 живи у веома тешким стамбеним условима и да им је стан стварно неопходан.

— У протекле две године пензионерима смо доделили 44. стана и са Заводом за изградњу Дубровника уговорили куповину још 16 станова. Према уговору ови станови би требало да буду завршени средином идуће године. Али, мали су изгледи да ће то да сеи оствари. Неким зградама, у којима ће се ти станови налази-

кође знатно утиче на флуктуз цију просветног кадра. У прилог томе је и податак да су расписивани конкурси, у којима се није нудио стан, остајали без одзива. у

— Са оваквом ситуацијом упознали смо све друштвено-

комуни. Предложене мере веђ су почеле да се спроводе у дело — каже Стеван Тодоровић, директор Удружене школе ко ја обједињава рад седам основ них школа у овој комуни. Лични дохоци просветних рад-

ника повећали су се недавно.

за 20 одсто. Поред тога, почепа је градња десет станова на мењених искључиво предавач ком кадру у средњим и основним школама.

С. ИЛИЋ

тата

је Дом културе реновиран

(Ј. П.)

НА НЕДАВНОЈ седници Председништва Општинског одбо-

ра СУБНОР у Косјерићу договорено је да на пролеће

почне

градња и уређење меморијалног спомен-парка у Лазама где је

погинуо народни херој Жикица Јовановић Шпанац. Како

се

предвиђа пројектом који:су израдили стручњаци Пољопривре:-

ног и Шумарског факултета из Београда,

поред уређења око-

лине, направиће се и прилазни путеви који до сада нису задо-

вољавали нарасло интересовање и све веће посете овом

БИЛЕЋА

месту. (А. М)

МЕШТАНИ села Давидовићи учешћем од по 8.000 динара и

радним акцијама довешће електричну

енергију до својих (42)

домаћинстава. На сличан начин ови вредни сељани током неколико протеклих година изградили суипуту дужини од 14 ки-

лометара, основну школу и подигли

из овог краја. (И. аА)

БОГДАНЦИ У БЛИЗИНИ Богданаца

Споменик палим борцима

почеће изградња бране која ће

· Нова фабрика у Баљевцу за.

овом не | развијеном делу рашича к оп

створити акумулацију од око 3,5 милиона кубика воде за нзводњавање. Врана ће бити дугачка 280 метара, висока 22, а ње“ на дубина испод нивоа акумулације износиће 20 метара. Вола из створене акумулације наводњаваће 800 хектара ораница; 2 изградња бране коштаће више од 20 милиона динара, Средства ће се делом прикупити и из локалног зајма. Иницијатор ове ко рисне акције је ПИК „Изворски“ из Богданаца. (Т, К))

[| пензионери брже до стана;

ала, станови се сторо граде. — За протекле две з0на само 44 стана. Посредством Завода за 3

ти, нису још ни постављени темељи — каже Иво Рушев један од чланова Одбора за решавање стамбених питања пензионера и инвалида рада у Дубровнику. — Ипак, начин да се овај проблем реши, постоји. Посредством Завода за изградњу Дубровника скупа је и спора куповина станова, — Излаз из таквог стања

у изградњи заједничке зграде за пензионере на посебној ло- кацији. Инвеститор би био Одбор за решавање стамбених питања пензионера, односно његов Фонд који би с гтрађевинском — оперативом, јавног надметања, непосредно уговарао изградњу станова, На тај'би се начин — тврди Иво Рушев расположива средства у фонду, а она у овом тренутку износе око 10 милиона динара, много рационалније трошила изградило много више и брже јефтинијих станова.за пензионере и инвалиде рада. Постоји и могућност да се ова средства ороче у банци и добије кредит У двоструком износу што би омогућило решавање 60 до 70 најкритичнијих случајева.

Ј. ЈЕЛАВИЋ

| РИЈЕКА, За електропре вреду и путеве шеет милијарди

динара

Први тут на овож подруч ју поведена. акција 30, с0“ моутравно обједињавање средстава ради изградње хапиталних објеката

Од шест милијарди и 988 МИ лиона динара, колико ће се "до краја овог средњорочног пе риода инвестирати у инфра“ структуру ријечке“ регије, при“ вреда, самоуправним споразу“ мевањем, треба да обједини средства у висини од две МУ лијарде и 399 милиона, иначе представља 3,3 одсто ње, _ног дохотка. , .

Ово је први пут да се на овом подручју обједињују ср ства на самоуправним при + пима ради остваривања зајед вичких, интереса. До саде је била пракса да се излази тр же или у доношењу посебви закона или у другим систем“ ским мерама, Сада, привреда _је спремна да договором 19 гне сама себи. АЕ)

"На првој седници Коорлин ционог одбора за потписива самоуправних споразума 0 ; једињавању средстава, по сада налазе на јавној ДЕ сији, поменути су и поједи а. чно објекти који би се Фри Бач сирали из ових средстава, из је пре свега 0 изградњу јата

електропривредних | 906

као што су термоелектра

јека 1 и Пломин, затим тер

електрана-топлана РИЈЕН Ека дрделектрана и пума тра' трава Винодол и, наравно фо-станице и далековод ми“ укупној вредности од две "лијарде и 500 милиона. у

ТУ железничком пора у

конструисао би се 4

лево. АЛИЈА реконструви је

"неких пружних праваца адије

рада техничке докумевти за“

за пругу дуплог, кодови ока И

гтреб — Карловац 7“ _ пру

повезивање ка истарским | со тама. Цео; овај подухве. пре штаб би, према садашњим ди рачунима око 770 мило: нара. У оже У изградњу тре“

као што је ве и-

балс .би |!

лијарде им 59

а" у водоприв)

пиона динара. 086. „зе утоошила за урег:

ке Мирне и још неки

: улација | ва и акумул к УБА

путне мр познато инвестирати две Уа 5: милиона динар оду око

х с

путем