Borba, 15. 12. 1976., S. 9

– ТРИБИНА

МАРЈАН РОЖИЧ:

на суштинска питања положаја радника

Изводи из излагања на јучерашљњој седници Председништва СК ССРНЈ поводом закључака о спровођењу Закона о удруженом раду

Пошто је на почетку уводног излагања истакао значај Закона о удруженом раду, Марјан Рожич је рекао:

— Идејно-политинка суштина Закона тре-

ба да нам је стално пред очима. Само тТако можемо избећи практицизам и формализам у његовом спровођењу који иначе стално прете да под фасадом новог задрже старе несамоуправне, државно-својинске, полунајамне, гру пно-својинске и предузетничке односе. _ С правом се истиче да су Закон, кроз практичну борбу за самоуправне односе и активним, учешћем у јавној расправи, припремали сами радници и да стога његова садржина одражава прогресивну свест њих самих. Баш на тој основи треба и даље развијати активност радничке класе и радних људи на доследном спровођењу Закона. 'Треба стално имати на уму да Закон сам по себи не унапређује друштвене односе. Материјалне и друштвене проблеме решавају сами радни људи који развијајући самоуправне односе организовано остварују своју водећу улогу у друштву. То је у складу са познатим Марксовим погледом, да дслобођење радничке класе мора бити дело ње саме,

Политичка борба за самоуправљање

Закон је друштвени оквир у коме ће радни људи у зависности од својих конкретних прилика изналазити и примењивати решења која таквим приликама одговарају. Не можемд нити смемо остати само на томе да истичемо његов значај, препричавамо његову садржану и агитујемо за принципе које он садржи. Неопходно је у сваком радном колективу, у свим срединама где се удружују рад, средства и заједнички интереси развијати организовану, политички јасно опредељену и добро припремљену активност свих радних људи и грађана на спровођењу Закона. Нема никаквих оправдања да се ова активност одлаже, уз изговор да законски рок од две године оставља довољно времена за примену Закона, да се не мора журити, да треба сачекати искуство других, да је за почетак довољно ићи само на дотеривање постојећих самоуправних аката и законских прописа, да

се у прво време треба ограничити на актив- ·

ност само у основним ћелијама рада и управљања. а да се нужне промене у деловању друштвено-политичких заједница у односу на удруживање рада и средстава, укључујући и федерацију могу одложити за доцније и слично. отпбра у примени Закона, организовано деловање социјалистичких субјективних снага, нарочито заједничке активности У ССРН, као фронту организованих социјалистичких сната је наша' основна обавеза, прилика за подразумевање политичког деловања и могућности сталног проверавања, колико се социјалистички односи остварују и у области политике. ==

Треба овом приликом јасно указати на две ствари.

Прво, спровођење Закона је политичка бор ба за самоуправљање, ослобођено сваке доминације и свих патроната. То захтева да се на платформи СКЈ води упорна и стална борба за савлађивање разних противуречности и дилема и сузбијање свих тенденција, да се у удруженом раду и деловању органа

друштвено-политичких заједница одрже ста~

Ри односи и овековечава владавина у име и уместо радника.

Друго, прави критеријум и мерило резултата који се у одређеној средини постижу на остваривању "Закона јесу, не неке опште декларације и опредељења, само институционалне промене или одговарајући самоуправни акти макар били и најбоље написани, већ једино стварне друштвено-економске промене у ве зи са положајем радника у управљању средствима за производњу. дохотком, и минулим радом, у вези са стварним могућностима да они непосредно и преко својих делегата удружжују рад и средства, одлучују о условима и резултатима рада и о привређивању у целини. Спровођење закона ће бити дугорочан сло жен задатак, који се може успешно остваривати само под условом да целокупна активност буде добро организована, координирана и увек повезана са текућим привређивањем развојном оријентацијом и проблемима у друштвеном животу, Идејно-политичка основа та кве активности опредељена је на ПТ пленарној седници ЦК СКЈ. У томе значајну улогу имају ССРН, синдикат и посебне комисије које би слично као и Комисија за спровођење Закона у Скупштини СФРЈ, требало формирати при скупштинама свих друштвено-политичких заједница: у

света у ООУР, радним заједницама и самоуправним интересима заједницама Разуме се, још важније је остваривати најширу активност у спровођењу тих програма, уз стално и критичко разматрање саме праксе, Ту ши-

ких снага,

Критичка анализа праксе

Сви радни људи и грађани треба да се организовано кроз рад и праксу, кроз решавање својих конкретних проблема упознају са суштином. садржином и масу Закону, То је битан услов њиховог анга жовања. Садржина закона треба да постане део социјалистичке самоуправне класне свести радника, провера знања и спосдбности руководећих људи У привреди и друштвеним делатностима и снажно идејно-политичко орузије свих делегата и активиста. | К

Баш због наведених и других схватања и

'"ходо

појединим решењи-

. Почетни приступ спровођењу Закона треба да буде критичка анализа сопствене самоуправне праксе, односно критичка аналида самоуправних односа у свим срединама где радни човек ради, живи и остварује заједничке интересе, То је прави и једино реалан политички приступ, то је основни услов и обавеза да се Закон почиње истински примењивати.

· Таква анализа значи да ће радни људи, а не

неко у име њих, као политички организована снага да оцене, где је њихова самоуправна пракса у односу на предвиђања и решења у закону, који су узроци заостајања и какав ће бити програм конкретних активности за јасно утврђеним роковима и носиоцима.

Политички носиоци друштвене активности треба да буду друштвено-политичке органи-

"зације које, ради веће ефикасности могу да

формирају и посебна радна тела за поједине задатке, или за координацију активности свих чинилаца. Непосредни носиоци конкретних“ решења ће бити пре свега самоуправни органи. Руководећи кадрови су дужни да задатке на реализацији Закона остварују као саставни део својих радних обавеза и свакодневних напора за успешно привређивање. Овом приликом треба рећи, да се као „помоћ“ радним колективима већ појављују иниција-. тиве са изричито комерцијалним мотивима и садржином која није увек у складу са Законом, сазивају разна слабо конципирана саветовања, нуде угледни примерци, „најбољих решења“ итд, а свето најчешће непосредно одудара од напора за које се залажемо.

Остваривање Закона може дати жељене ре зултате само под условом, ако се активност сваке друштвено-политичке организације и свих заједно у ССРН добро организује и усмери на суштинска питања и да се, упоредо са тим унапређује садржај и метод њиховог рада. Основни правци активности

Неопходно је да се на самом почетку спро вођења Закона концентришемо на суштинска питања од којих зависи друштвено-економски положај радника са циљем да постигнемо да се свим средствима доприноси успешнијем функционисању основних институција самоуправног система и смањује потреба за применом оних, у суштини етатистичких мера државних органа које би могле да спутавају или заобилазе самоуправне структуре, делегат ски конституисане органе и суштину законских опредељења.

Основне правце активности би морали усмерити пре свега: на подруштвљавање средстава, услова и резултата рада и остваривање доходовних односа; на унапређење друштвено-економских односау ООУР и њихово повезивање; на удруживање рада и средстава; на слободну размену рада и развој самоуправних интересних заједница; на самоуправно споразумевање и друштвено договарање као део самоуправних и доходовних односа; на одлучније подруштвљавање _ банака, робног промета и осигурања; удруживање индивидуалних пољопривредних произвођача; на раз вој друштвено-економских односа у месним заједницама, самоуправним интересним заједницама и саветима потрошача; на повезивање свих области друштвене репродукције на доодносима и организацију самоуправ љања; на остваривање принципа расподеле према раду као основног подстицаја продуктивнијег рада; на друштвено-економску сушти ну личног рада; и сва друга решења која воде унапређивању самоуправних односа,

Таквим деловањем м променама можемо нарочито обезбедити да се брже повећава учешће оног дела друштвеног производа којим стварно управљају радници; да У укупним, средствима за инвестиције доминирају она сре дства која удружују радници из организације удруженог рада; да се у средствима која су намењена укупним примањима становништва повећава део. за личне дохотке по основу рада; да о ценама одлучују непосредније радници како би се доходак повећавао пре свега растом продуктивности рада; да се тенденције система плата и уравниловке превазилазе објективнијим вредновањем живот и минулог рада; да се положај друштвених делатности истински заснива на њиховом доприносу друштвеној продуктивности рада и задовољавању основних потреба.

Усмерити активност на суштинска питања која садржи Закон значи проналазити, деловањем радника у продукционим односима, самоуправна решења за. основне проблеме са којима се данас сусрећемо у удруженом раду и друштву.

Спровођење Закона о удруженом раду не може бити осамостаљена пракса, изолована од друштвене стварности и текућег богатог живота. Примењујући закон ми уносимо и нове квалитете у остваривање стабилизације и раз војне политике. Тиме фактички, полазимо од претпоставке која је у друштвеном смислу једино и реална да само удружени радници, а не административне мере и технократија у име њих. могу отклањати изворе и последице. инфлације. -

Пракса већ у велико поставља захтеве да се креативним деловањем стручних кадрова концепцијски мења и унапређује организација рада, с тим да се она у целини почне ослањати на самоуправне односе и да престане бити монопол технократије и средства претварања радника и привезак машине, Садр-

кина закона такође упућује на захтев да се

самоуправљање брже ослобађа фабричке затворености и да се радници широко укључе у. целокупни живот своје средине нарочито месне Заједнице и општине где. се кретањем дохотка проширују и доходовни односи.

ЈУ предлогу закључка Председништва садржане су основне сугестије и обавезе свих друштвених фактора, од самоуправних структура. делегатског система, средстава информисања до масовног политичког рада. У. њима су дате основе остваривања логовора за заједничке акције и обезбеђивање на тој основи пуне политичке мобилизације у оквиру ССРНЈ

— рекао је Марјан Рожич.

. стране послове, Добривоје | комитета

Изводи из уводне речи на јучерашњој седници Председништва СК ССРНЈ о политици развоја у 1977. години и задацима Социјалистичког савеза у остваривању те политике |

— У идућој години рекао је "др Душан Бјелогрлић пред нд ма стоје веома сложени задаци чије решавање има одлучујући значај за остварење пе

тогодишњег плана. Очигледно _

је да у наредној години мора мо уложити велике напоре на бржем самоуправном преображају привреде и друштвених делатности на темељу. Закона о удруженом раду; морамо да ље појачати позитивне тенден ције у обуздавању инфлације и успостављању стабилније робноновчане равнотеже на тр жишту, као и стварати услове за постизање унутрашње и

· спољне ликвидности привреде

на трајнијим основама.

Кључно питање стабилизаци оне политике и материјалног развоја у целини је убрзање пораста производње на темељу продуктивности рада, рационалности привређивања и дру тих квалитативних елемената економије рада и коришћења друштвених средстава. У одсу ству тих резултата немогуће је одржати пораст цена на овогодишњем нивоу, јер нагло повећање материјалних и дру тих трошкова производње У овој години већ врши снажан притисак на подизање цена из над предвиђеног нивоа. То, ис товремено, показује да је осет но смањење стопе инфлације у овој години више резултат екстерних фактора и административнот ограничавања пора ста цена него утицаја матери јалних чинилаца репродукције, као основног питања стаби лизационе политике.

Посебно се морамо заложити да се што пре усагласе и донесу преостали друштвени до говори и самоуправни споразуми о развоју с привредних делатности од посебнот знача

ја за извршење петогодишњег плана као сви важнији систем ски закони којима се решава ју битна питања уставног по ложаја радника у удруженом раду и у процесу друштвене репродукције. Сигурно је да неблаговремено решавање ових питања представља 903биљну препреку бржем доходовном. и планском повезивању појединих делова удруже ног рада, јер потхрањује аутар хичне тенденције у развоју, во ди нерационалном трошењу друштвених средстава и одла же толико неопходне структурне промене у производњи као важан услов стабилности привредног раста.

— Потрошња ће и у 1977. го дини представљати неуралгич но подручје _ стабилизационе политике, Примена новог система о међусобним плаћањима

и обрачуну дала је у том по-.

гледу позитивне резултате, али њоме нису отклоњене лоше стране аутоматизма у формирању средстава за опште и заједничку потрошњу која, и поред релативно високот раста, врши све већи притисак на доходак и акумулативну способност удруженог рада у при вреди. Нерационалност потрош ње у овој области је општа по јава којој се, са ослонцем на делетатску базу и ефикасније функционисање самоуправних интересних заједница, морамо одлучније супротставити, изграђивањем што 'објективнијих критерија за слободну раз мену рада, како би се ова по

трошња растеретила не малих ·

издатака иза којих не стоји никакав друштвено користан рад.

Душан Бјелогрлић се посебно осврнуо на проблеме систе ма образовања. На подручју

" •

средњег, вишег и високог 06разовања рекао је он ми смо већ годинама суочени са нерационалним (бујањем мреже образовних установа, уз посве аутономно формирање структу Ре образовања која не одгова ра структури потреба за кадровима. /

Самоуправне интересне заједнице у образовању, здравству и другим друштвеним де латностима учиниле су тек пр ви, али не и суштински корак на путу уставне трансформације ових делатности, тако да због инерције ранијег система финансирања, утицај удру женог рада на ову потрошњу није ни приближно онакав ка кав би морао бити. Због тога, веће ангажовање Социјалистичког савеза, као најмасовни је политичке организације рад них људи и грађана, на овим питањима — чини један од нај важнијих задатака његове ак тивности у идућој години.

Шире и одговорније учешће у решавању свих питања жи-

вотног стандарда је сталан и_

најважнији задатак активности Социјалистичког савеза. За хваљујући смиривању пораста цена и трошкова живота, реални: лични дохоци у овој го дини забележили су известан пораст, при стагнацији, а У неким делатностима и паду, продуктивности рада. По себи је јасно, да се на таквим односима не може градити здра

> ва политика личних доходака

и да те односе у наредној го дини треба изменити, што зна чи да се тежиште наше борбе "за веће личне дохотке мора у целини пренети на повећање продуктивности рада и стиму лирање залагања и стваралаш тва радних људи.

У идућој години морамо повести И одлучнију акцију за боље снабдевање градова са пољопривредно- прехрамбеним производима на бази већ утвр ђеног концепта у Социјалистичком савезу. Треба такође, поклонити већу пажњу бржем самоуправном _ организовању потрошача.

У склопу економско-политич ких задатака на остваривању средњорочнбг плана у наредној години пољопривреда и производња хране треба да имају истакнуто место. Као што су показале многе анали зе, наш највећи потенцијал за повећање пољопривредне производње у наредним годинама налази се у индивидуалном сектору. Нова решења. која смо почели да примењујемо у његовом организовању, на ба зи удруживања и повезивања са друштвеним сектором, отварају перспективу да се тај потенцијал потпуније искорис ти.

Организације Социјалистич ког савеза на свим нивоима морају бити најнепосредније укључене у акцију за брже-и доследније решавање стамбених проблема радних људи.

Ово су — рекао је Бјелогр лић — само нека важнија пи тања из Акционот програма на чијем решавању треба да се ангажујемо у следећој години. У програму су посебно истакнути наши задаци у раз воју делегатског система и ја чању његове улоге у решава њу свих друштвених питања, од месне заједнице и основне организације удруженог рада до највиших облика самоуправнот организовања нашег

друштва.

ЗАЈЕДНИЧКО САОПШТЕЊЕ О ЈУГОСА ОВЕНСКО-ИРАЧКИМ РАЗГОВОРИМА

Успешан развој свестране сарадње

Идентични ставови о потреби, даљег јачања јединства ч улоге несврстаних земаља, без чијег је учешћа данас немогуће решавање чли доношење одлуке о било ком значајном међународном, проблему

Јуче је истовремено у Београду им Багдаду, објављено заједничко југословенско — ирачко саопштење које гласи:

„На позив Џемала Биједића, председника СИВ, потпредседник Савета револуционарне команде Ирака Садам Хусеин учи нио је званичну посету СФР Ју гославији од 12. до 14. децембр

_ 1976. године. х

Председник СФРЈ Јосип Броз Тито примио је потпредседника Савета револуционарне коман де Ирака Садама Хусеина и за држао се са њим у дужем пријатељском разговору. Том прили ком било је речи о најактуелни јим питањима међународне си

туације и даљем развоју односа

између две земље.

Међупартијски односи

Садам Хусеин, у својству за меника генралног секретара пар тије БААС и његови сарадници разговарали су са секретаром ИК Председништва ЦК СКЈ Ста нетом Доланцом о даљем унапре ђењу међупартијске сарадње.

Потпредседник СИВ и савезни секретар за иностране послове Милош Минић и ирачки министар спољних послова др Садун

, Хамади, са својим · сарадницима,_ водили су посебне разговоре. У разговорима је извршена исцрпна размена мишљења о стању у међународним односима, спровођењу одлука Пете кон ференције несврстаних у Коломбу и посебно о ситуаци ји на Блиском истоку и другим питањима од интереса за _ две земље. : ,

Члан СИВ и председник југо словенског дела мешовитог ко митета за привредну сарадњу СФРЈ — Ирак, Мухамед Бербе ровић, и министар за план и председник ирачког дела мешовитог комитета, Аднан _ Хусеин са својим сарадницима, водили су разговоре о даљем 'унапређе њу и јачању привредних односа две земље. ;

У разговорима председника сив; Џемала Биједића и потпред седника Савета револуционарне команде Ирака Садам Хусеина, учествовали су са југословенске стране: Е

Милош Минић, потпредседни у

СИВ и савезни секретар за ино Видић, члан Извршног Председништва ЦК СКЈ, Мухамед Берберовић, члан СИВ, пред седник СКИНФ и председник ју

земаља.

гословенског дела мешовитог ко митета за привредну · сарадњу СФРЈ — Ирак, др Емил Лудви гер, члан СИВ и савезни секре тар за спољну трговину, Стојан Андов, члан СИВ и председник Савезног комитета за економску сарадњу са земљама у развоју Данило Пурић, амбасадор СФРЈ у Републици Ираку, Кадир Али агић, шеф кабинета председника СИВ, Јанко Шушњар, генерал-потпуковник ЈНА, Гојко Се

куловски, помоћник савезног секретара за иностране послове, Трајко "Живковић, помоћник председника савезног комитета

за економску сарадњу са земља ма у развоју, Никола Чичановић, саветник за спољну полити ку председника СИВ, Димитар Јаневски, начелник управе за Блиски исток и северну Африку у ССИП, Иван Вуков, шеф групе у управи за Блиски исток и северну Африку у ССИП.

Са ирачке стране су учествовали: з ~

Њ. Е. др Езат Мустафа, члан Револуционарног савета Републи ке Ирак, члан руководства пар тије БААС и министар рада, њ.

ге. Аднан Хусеин, члан руковод-

ства партије БААС, министар плана и председник ирачког де ла мешовитог комитета за прив редну сарадњу СФРЈ — Ирак, њ. е. др Садун Хамади, министар иностраних послова, њ. е. г. Абдул Малик ал Јасин, први под секретар у Министарству иност раних послова, њ. е.,г. Абдул Секли, амбасадор, директор про токола Министарства иностраних послова, њ. е. г, Ибрахим Али ал Вали, амбасадор. генерални директор политичке с дирекције Министарства иностраних посло ва, њ. е. г. Хусеин Хајави ал Хамаш, амбасадор Републике Ирак у СФРЈ, њ. е. г. Латиф Јасим председник радио — телевизије њ. е. др Абдул Амир Хамбари, директор у комитету за праћење петролејских посло ва и извршења споразума.

Велика сличност ставова

У разговорима, који су протек ли у атмосфери пријатељства, поверења и узајамног разумевања, извршена је широка разме на мишљења о најважнијим ме ђународним питањима и развоју билатералних односа две земље. У свим питањима која су

' разматрана дошла је до изража

ја велика сличност погледа и

"ставова;

Југословенска и ирачка делега ција испољиле су с идентичност

ставова у погледу потребе даљег јачања јединства и улоге несврстаних земаља, без _ чијег

је учешћа данас немогуће ре-

шавање и доношење одлука о било којем значајном међународ ном проблему. Одајући највеће признање Петој конференцији шефова држава или влада несврстаних земаља, одржаној у Коломбу, чије су одлуке још једном показале да несврстана политика најадекватније- одражава стремљења и интересе нај шире међународне заједнице, две стране су потврдиле решеност да допринесу пуној приме ни свих одлука ове конференци је.

У разматрању међународне си туације, две стране су изразиле забринутост због и даље присут них тенденција и покушаја да се силом и притисцима ' задрже стари односи и осујете напори оних земаља и снага у свету ко је се залажу за изградњу праведних и равноправних међуна родних односа, за слободу, неза висност и развој.

У вези стим, две стране су ис такле потребу да се политика детанта прошири на све области међународних односа и на све

регионе како би се, уз учешће'

свих држава и у интересу свих, остварили безбедност, мир и раз вој, једнаки за све. Оне су, та кође, изразиле убеђење да процес детанта не треба да буде на рачун права народа на самоопре дељење, слободу и независност.

Неопходност потпуног разоружања ,

Разматрајући ситуацију на Блиском истоку и осуђујући из раелску агресију против арапског народа Палестине и арапских држава, која и даље траје, две стране су поново истакле да се брз, целовит, трајан и праведан мир не може — остварити без отклањања агресије и њених последица и беа“ остварења пуних националних права арапског народа Палестине. Ради остварења ових циљева две стра не пружају пуну подршку жрт вама агресије. ,

У разговорима две стране су реафирмисале своју пуну подршку одговарајућим резолуцијама Пете конференције несврстаних земаља у Коломбу о претварању

„области Индијског океана у 30-

ну мира и безбедности.

Сматрајући проблем разоружа

ња једним од најважнијих питања савременог света и међуна родних односа, две стране пози вају на предузимање ефикасних и конкретних мера. које би има ле за циљ постизање потпуног разоружања а посебно нуклеар ног, као предуслова за гаранто вање међународног мира и без бедности. У том контексту, две

стране су истакле потребу да се оконча ка У наоружању и изразиле спремност да се на

специјалном заседању Генералне скупштине ОУН, посвећеном о '

разоружању, свестрано с заложе за решавање суштинских питања овог проблема.

Две стране су изразиле пуну подршку и солидарност са бор бом народа под колонијалном влашћу за слободу и независност а против империјализма, ко лонијализма, расизма и других облика политичке и економске доминације.

У том смислу је наглашена по дршка ослободилачким покретима у Африци који се боре про тив расне дискриминације и апартхејда. :

Такође је потврђена приврже ност две земље принципима ОУН, наглашен њен значај и одато признање овој организаци ји за напоре у борби за мир у свету.

„ Две стране су са задовољством констатовале да се односи СФРЈ — Република Ирак врло успешно развијају на свим пољима и потврдиле жељу да се они и да ље унапређују и проширују У интересу два пријатељска народа. Посебно је истакнуто да су У реализацији споразума о економској и техничкој сарадњи по стигнути запажени резултати на пољу привредне сарадње и трговинске размене и констатова но да постоје могућности за да ље јачање ових односа.

Значај проширења литерарне сарадње

У жељи да се билатерална економска сарадња даље проду би и унапреди две стране су се договориле да“ се на следећем заседању југословенско-ирачког мешовитог комитета за привред ну сарадњу. које ће се одржати у Багдаду“ У првој половини 1977. године, формирају поткоми тети за: пољопривреду и иригацију, индустријску сарадњу. гра ђЂевинарство, нафту, робну разме ну. планирање. размену искуста ва и обуку кадрова.

Две стране су закључиле спо разум о куповини сирове нафте у Ираку за 1977. годину.

Истичући значај проширења билатералних контаката и разме не мишљења, две стране су оцениле да је посета њ. е. г. потпредседника Савета револупионарне команде Ирака Садама Хусеина. која је протекла у ат мосфери срдачности и пуног ра зумевања, представљала нови до принос развоју ирачко-југословенских односа, пријатељства, разумевања и свестране сарадње. >

Потпредседник Савета револуционарне команде Садам Хусеин позвао је председника СИВ Џемала Биједића да посети Ирак. Позив је са задовољством прихваћен а време посете биће накнадно утврђено“.