Borba, 19. 01. 1989., S. 3
|
|
„NIC A PREDSEDNIŠTVA SK SSRNJ
} kontrole, kao i manjka kadrovske osposobljenosti
da se bori i da postavlja svoju kandidaturu. Kao i svaka naša republika ona ima mnogo dobrih i spo-
Svi u SIV!
oprad, 18. januara) 37 Govo: 0 „red slovenački — red skohrvatski“, Jože Smole je, _Pe0deći samoga sebe sa slove·
aškog, tO ovako obrazložio: načkop, | i
_ Pošto još nema simultanog vođenja, moraću da govorim enački i srpskohrvatski, naj-
VI 7 _ o i me svi razumeli, a poda bi
Pippo drug Mirko Ostojić, a i zato
Rascepkanost
Jrojne društvene organizacije i udruženja građana ne mogu dovoljno da šire „đunarodnu saradnju zbog neadekvatne koordinacije, nedostatka finansija i
sobnih kadrova.
Današnji predsjednici izvršnih vijeća republika i pokrajina na račun SIV izgovorili su dosta primjedbi. Ali, takođe i SIV i njegov pred-j ove i trajaće do poslednjeg dana
KAKO SMANJITI BROJ NESREĆA — AKCIJA SK SSRNJ
Objavljen rat saobraćajkama
Početkom ove godine počela je i akcija, koja do 1993. treba da smanjuje broj nesreća za po 10 odsto godišnje
(Beograd, 18. januara) — Efikasnost sprečavanja saobraćajnih nezgoda u velikoj meri zavisi od organizacije i intenziteta funkcio-
— Makedonija nikada nije bila| nisanja ukupnog društvenog mepasivna. I u ovom konkretnom| hanizma za zaštitu vrednosti u saia i obraćaju — rečeno je pored osta{log na današnjoj sednici Sekcije SSRNJ za društveno-ekonomska kretanja i razvojnu politiku (predsedavao Dušan Bogdanov Senko). Sastanak je bio posvećen akciji „—10%”“ koja je počela 1. januara
sjednik izgovorili su dosta primjedbi i na račun republika i pokrajina.| 1993. godine. Cilj akcije je da se Svi ti predsjednici jako dobro znaju probleme u svojim republikama i|svake godine broj nesreća smanji pokrajinama, ali znaju i jako dobro probleme sa kojima se bavio SIV i| za 10 odsto. Ali, počela je neslav-
ebi pojedini komentatori „Poe _BBaka skloni falsifikovaMe ih izjava, još više koristili
nju moji ; e a lime da nisu dobro razumeli moje idaganja na slovenačkom jeziku.
gmole je ponovio zahtev da se šavamo brže. (Marjan Kalanj) avore uslovi za simultano prevolenje. Posle primedbe nekolicine ihnova Predsedništva SSRNJ da nema dovoljno novca za potrebne iredaje, Jože Smole je rekao da ne ristaje da govori na srpskohrvat-
Ponoviti konkurs
— Iskreno se pitam da li mi sada tražimo predsednika Saveznog
organi oko SIV-a. Predložio bih mandatoru da digne sve te predsjedni-, no. Kako neko od diskutanata reke izvršnih vijeća ovde, pa da se onda skupa sa njim tuku za ono što su|če — „epidemijom saobraćajnih prigovarali, da pokažu ono što znaju, da stvari krenu, da probleme re-! nesreća“.
Prošle godine, mada još nemamo konačne bilanse stradanja na putevima, dnevno je ginulo 14—15
\ljudi, povređeno je bilo više od 180 osoba, od posla je odsustvovalo
(IE: WTkKCSR Je Tate: Vir ega run ar ra Or BRNKONI
izvršnog veća, ili čoveka u toj funkciji koji može nešto pokrenuti u ovoj situaciji. Mislim da se mi sada opredeljujemo po nekom poverenju i moram da kažem da sam predsednik radničkog saveta i da se sve ovo događa u nekoj radnoj organizaciji ja bih se odlučio da se ovaj „konkurs“ ponovi. (Marjan Kotar)
— Ova naša rasprava omogućava ono što se danas može metaforički u jugoslovenskoj političkoj javnosti nazvati nagađanjem o raznoraznim koalicijama. U tom kontekstu sam pomenuo koalicije, a mislim da sam i svojim javnim nastupima i svojim radom do sada pokazao da ne pristajem ni na kakvu logiku o koalicijama i nagađanjima o njima. (Branko Greganovič)
skom, jer se „uporno ignoriše usawna odredba o ravnopravnosti jika“. irko Ostojić je zamerio Makedoniji što se povlači, što se dti defanzivno, što dopušta da joj sservira nekakva optužba u stilu upropastili ste svoju privredu, a hoćete da vodite Savezno izvršno veće, — Ima Makedonija pravo nato mesto i trebalo je odlučnije
Dva znaka
Na sednici Sekcije SK SSRNJ, na kojoj se raspravljalo o akciji „-10%“ u saobraćaju još jedanput je, na konkretnom primeru, pokazano naše nejedinstvo. Ova jugos-
Drago Stojović: Pojedinci
mene je najveći sijač nacionalizma i separatiz
(Titograd, 78. januara) — Činjenica je da mnogi državni, politički i drugi organi ne funkcionišu, ili ne dovoljno, kako bi trebalo. Ima pokušaja raznoraznih •loupotreba od pojedinaca koji istupaju u ime naroda, radničke klase, a to sve naravno za svoj račun i interes, Stoga se boračka organizacija mora zajedno sa drugim organizovanim snagama energično boriti protiv svih pokušaja zloupotrebe, ka. ko bi u kadrovskoj oblasti došli do izražaja ljudi moralno čisti, sposobni, oni koji njeguju i štite tradiciju narodnooslobodilačkog rata i revolucije i oni koji se zalažu za avnojevsku Jugoslaviju — riječi su predsjednika RO SUBNOR Crne Gore Draga Stojovića, koje čine suštinu višečasovne rasprave na današnjoj proširenoj sjednici Predsedništva boračke organizacije Republike. Ističući da borci Crne Gore traže istinu „ko je doveo ovo društvo do teških društveno—ekonomskih prilika“, dr Ivo Kustudija ustvrdio je da je nakon januarskih događaja pred Skupštinom ove Republike „počela kadrovska revolucija koja je prihvaćena ne samo u Crnoj Gori već i Jugoslaviji, ali da se ipak ova u Crnoj Gori razlikuje od dru-
| gih, pa se stoga moraju uvažiti sve
njene specifičnosti, kako bi moralno čisti i pravi ljudi došli na prava mjesta“. Kustudija je upozorio „da već godinama u ovoj Republici imamo pojavu „kadrovske suše“ jer se iz opština sve više slijevaju kadrovi u republički centar“, pa je stoga teško doći do dobrih kadrova u crnogorskim opštinama.
Po mišljenju Vasilije Milutinovića da bismo se „borili za budućnost moramo znati svoju prošlost. Zbio se istorijski bunt jer vlast nije
kovodstvo nije bilo sposobno da riješi proble Vasilije Bošković: Stvorena je situacija bezvi vić: Zašto je dr Šuvar poistovijetio narod sa
B
ORBA 19. januar 1989. strana
POSLE OSTAVKI | SMENA U CRNOJ GORI SE OKRECU IZBORU NOVIH RUKOVODSTAVA PREDSJEDNIŠTVO RO SUBNOR CRNE GORE
U ime naroda — narod
istupaju u ime radničke klase za svoj račun i interes e Vasilije Milutinović: Za
ulicom?
ma. Za mene je najveći sijač nacionalizma i separatizma onaj koji je vodio kosovsku partiju, Azem Vla. si. Sa takvim držanjem on je učinio više nego sve otkrivene ireden-
Tar Giga CC gay IRI BM: azra u aarsrn Glavni urednik Radio Titograda ponu-
tističke grupe i one koje su osuđene. Gdje su sada jugoslovenski borci da govore o tome?“ Borci moraju dati šansu jugoslovenski opredijeljenoj omladini. To je velika narodna zaloga — kaže Milutinović. — Kako je moguće da dr Stipe Šuvar poistovećuje narod sa ulicom, a ko se god odvoji od naroda — narod ga odbacuje — zaključio je. „
(liio ostavku
Govoreći o proteklom mitingovanju u Plužinama Ćiro Gojković
Ocenjujući da je u ovom trenutku neophodno preispitivanje rada svih Danilo Burzan glavni i odgo\vorni urednik Radio Titograda, ponudio je ostavku, odnosno da se preispita njegov dosadašnji rad. Redakcija informativno-političkog programa Radio Titograda smatra da ostavku ne treba prihvatiti, a očekuje se da će tako postupiti i Savet radne organizacije.
je ustvrdio da je na njemu malo uspjela, već narod koji je dugo godina suočen sa teškoćama“. Milutinović kaže: „Mi se borci ne možemo distancirati i ne možemo izbjeći odgovornost za sve naše diobe, za Kosovo, za odnose konfederalizma u Jugoslaviji, za sve češće svađe, za sve ono što je razgradilo lik SK. Mi govorimo apstraktno o kriminalu i drugim negativnosti-
KOORDINATORI RADNE GRUPE GAN MILIĆ GOVORI ZA „BORBU“
Rukovodstvo Kongres za
Predsjednik otišao u privredu
| Vuko Vukadinović, predsjedik republičkog Izvršnog vijeća u os-
tavci, koji i dalje taj posao savjesno obavlja do izbora novog Vijeća na sjednici Skupštine Crne Gore 26. januara, nijednog trenutka nije oklijevao da pogazi datu riječ da je njaegov posao u RIV-u završen i da hoće da svoje znanje ponudi udruženom radu.
Konkurisao je, kao i svi građani koji na to imaju zakonsko pravo za člana Poslovodnog odbora SOUR agrokombinata „13. jul“ u Titogradu. Primljen je jednoglasno i postavljen za potpredsednika Poslovodnog odbora za proizvodnju, plasman i razvoj.
Za neupućene ovo je možda nesvakidašnji postupak. Ali častan čovjek poput Vuka Vukadinovića ovo ne čini prvi put. On je još prije skoro sedam godina otišao i sa funkcije sekretara Predsjedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Crne Gore na dužnost člana Poslovodnog odbora rudnika „Brskovo“ u Mojkovcu. Poštovao je zahtjev Centralnog komiteta da se odgovorni i stručni funkcioneri vrate u bazu. I tada se bio jedan jedini.
S.V.
driadı eci sljac na i ratizma onaj ko je vodio kosovsku partiju, Azem Vlasi, takvim ržanjem on je učinio više nego otkrivene i osuđene grupe & Blagoje Konjović: Dosadašnje crnogorsko rume, a ni jugoslovensko nije spremno da ih počne rješavati e ašća, ako se to ne prevaziđe bilo bi opasno 0 Duško Kokoto-
učestvovalo pravih radnika. „Kako poslije smjenjivanja opštinskog rukovodstva doći do kadra, kada i u normalnim uslovima u Plužine neće doći niko?” Momčilo Pejović kaže „da ne treba vršiti hajku na ljude — ovo nije puč već demokratski proces, u kome grešnici moraju ići na human i dostojanstven način“. Po riječima Blagoja Konjovića „ovo što se u Crnoj Gori desilo nastavak je revolucije koju narod vodi“. Ušli smo u direktan obračun sa birokratijom — dosadašnje crnogorsko rukovodstvo nije bilo spremno i sposobno da riješi
nagomilane probleme, a ni jugoslovensko nije spremno da ih po-
čne riješavati. Ako se nešto više nc učini ono će izgubiti kontakt sa narodom. Moramo odlučno reagovati na sve one koji dižu glavu na Avnojevsku Jugoslaviju”.
Olga Brajičić smatra da „svi oni koji su bili na funkcijama ne mopu dobiti novu šansu, a po mišljenju Vasilije Boškovića „borci moraju shvatiti da je proces demokratije bio neminovan jer oni koji to nijesu shvatili morali su otići. Tek sada je po njemu situacija izuzetno opasna. Malte ne stvorena je situacija bezvlašća pa ako se takvo stanje ne prevaziđe bilo bi opasno. Stoga, borci moraju učiniti sve da se to bezvlašće prevaziđe. Osim toga, još ima uticaja smijenjenih rukovodilaca, što izgleda kao osvetnički pokušaj. Duško Kokoto· vić uputio jc dosta oštrih riječi na račun saveznog rukovodstva. Pitajući se zašto je dr Šuvar poistovjetio narod sa ulicom kaže: „To nijc bila ulica već miting sličan onomc na Novom Deogradu. Zašto on hvali crnogorsko rukovodstvo koje je odvojeno od naroda?“
Liubomir MUDREŠA
SSRN: DRA- DANAS VANREDNA SEDNICA CK SK CRNE GORE .
OMA SIV-a poslednje 22 godine, te da kod
ea
O
SSS
ODGOVORNOST PRED
MLEMIKE
ht uslova, ili diktat
Mandator za predsednika SIV-a trebalo bi, prema rečima Jože Smolea, da predloži jasne odgovore na pet ključnih pitanja: |
Prvo, da će se zalagati za jasno utvrđivanje naših unutrašnjih duMva i dubioza, za priznavanje deficita u budžetu federacije. ·
Drugo, da se stvarno založi za smanjivanje saveznog budžeta i, Mnalogno tome, smanjenje svih budžeta u Jugoslaviji, Nema ni jedne dave u svetu koja se ozbiljno latila borbe protiv inflacije, a da nije bitno smanjila svoje budžete.
Treće, da će se zalagati za ] \ ku, za bitno smanjenje štampanja novca, jer dobro znamo da je to jedan od velikih generatora inflacije. | . |
- Četvrto, da će se zalagati za likvidaciju aktive u kliringu sa svim iii Sa sa kojima imamo kliring, jer je to, takođe, veliki generator nflacije, . ____Peto, da se založi za određene kompetencije SIV, jer se one morau ograničiti na bitne stvari, a sve ostalo mora prepustiti privredi, koja te samostalno delovati u skladu s tržišnom ekonomijom, bez uplitanja ave i politike. # Iznoseći bojazan da se ai OIR na ovoj sednici pokazuje odraze ti i :
Smoleu da se ZiyiečVtdO Opgedtlio za jednog kandidata, Mirko Ostopobrojao spisak zadataka koje treba
krajnje restriktivnu monetarnu politi-
već previše delimo, da raspraopasnih deoba, a zamerajući
l\|je rekao: „Drug Smole je ovde ja , j izvršava novi predsednik vlade. To liči na nekakav diktat...“
. _Smole je negirao da se izjasnio protiv kandidata Srbije, ali da se
Mjasnio za Antu Markovića. Zatim, on ne mi :
ško se zahteva da u program buduće vlade uđu neke bitne odre
Šmole — Trifunović
Na Trifunovićevu opasku da Srbija nije imala kandidata za predopredeljivanja i o tome rekavši da taj argument
Svoju težinu, ali, kaže „mi smo se ipak dogovorili da ovoga puta a iz koje republike je ko i kada bio
sli da je bilo kakav diktat dnice.
A Voditi računa, reagovao je Jože Smole La SNO ići tom linijom izračunavanj čelu SIV”, On je pomenuo da Make
Ma za premijera i ij ije dugo činila posle Ribičiča. emijera i da Slovenija to nije dug 7 · ii i 7 ) a Trifunićevu kontrarepli-
tivnih karakteristika ureme ne mogu bilo kako a, zato što je brojčano ličit od drugih u našem federa-
u Drugi deo Smoleove replike naišao je n enj ahtevajući da se dosledno držimo federa
"ja Jugoslavije, Smole je rekao „da prema tor big Upotrebljavaju argumenti da je neka naci}
Sada ima neki poseban status, raz
nom uređenju”. o, »a da se ne
uu ~ Mislim da je teško shvatiti aluziju Grupi a a O Potrebljavati a i da brojčano jača nacija im: statu
~ } argumenti J to predlagao? U kontekstu ove
Smole misli na SR Srbiju. Nika-
ali smo na isti način kao i dru-
i rekao je Bogdan Trifunović. Ko je Usije bi se moglo zaključiti da drug POšeban status nije tražen. Učestvov isti nai “Tepublike i pokrajine. Niti se. posebna prava traže, niti se ona u na) *ocijalističkoj zajednici mogu imati. Postavlja se samo pitanje, ako aluzije koje unose uju nas da ovaj posao zakonstruktivan način.
3V p
Ne: tako, zašto se onda u ovoj prilici prave ovakve vij ebnu ipolitički štetnu zabunu i opterec
"0 kako smo ga i vodili, na odgovoran i JSL hr „ - GOvorio sam sa načelnog stanovišta — OPOVO je Smole mi Msrećemo se u poslednje vreme 5 tezom da neko, po svim para
ima predstavlja 40 odsto Jugoslavije, a mislim da takvu aritmetiku
Ožemo da prihvatimo.
lovenska akcija, čiji je cilj da se broj nesreća tokom narednih pet godina smanjuje za 10 procenata — u SR Sloveniji ima jedan a u svim ostalim republikama i po-
pre februara dva meseca
Na sednici Konferencije 27. januara, posle široke demokratske rasprave, izabraće se rukovodstvo fronta 0 Do kraja mjeseca i izbor Predsjedništva Republi-
Na današnjoj sednici biće izabrano novo Predsedništvo, ali ne i predsednik i sekretar 0 Štefan Korošec
JAVNOŠĆU: Sa sednice Predsedništva SK SSRNJ
donija nije nikada imala kandi--
slucaju bilo Je predloženo dvoje
mladih sposobnikh ljudi, ali je odlu-
čeno da se da podrška dvojici kandidata koji su dobili većinsku podršku, rekao je Stojan Dimovski, odgovarajući na zamerke Mirka Ostojića.
Predsedništvo SK SSRNJ, raspravljalo je na današnjoj sednici i o međunarodnoj aktivnosti i saradnji društvenih organizacija i udruženja građana. Pošto je ukazao na značaj međunarodnih veza uvodničar Milorad Pešić govorio je o problemima sa kojima se naša zemlja u ovoj oblasti susreće. Uprkos sve većoj afirmaciji novih odnosa u svetu, rekao je on, za naše društvene organizacije karakteristična je rascepkanost i nedostatak kontrole u brojnim aktivnostima na međunarodnom planu.
Oko 350 organizacija u okviru SSRN ne širi dovoljno međunarodnu saradnju zbog neadekvatne koordinacije, nedostatka finansija i manjka kadrovske osposobljenosti. Istovremeno, čulo se na sednici, brojne međunarodne organizacije sa sedištem u našoj zemljj su u vrlo nepovoljnom položaju zbog specifičnih deviznih propisa. U svetu se, međutim, mnoge države 'otimaju za njih s obzirom na pogodnosti zemlje domaćina.
Na današnjem Predsednštvu izrečeno je i da bi pri finansiranju društvenih organizacija iz Saveznog budžeta trebalo imati u vidu da je svega njih šest privilegovano dok je većina zapostavljena, Na kraju sednice usvojeno je nekoliko predloga: da se obnovi sastav Koordinacionih grupa u vezi sa meMdunarodnim aktivnostima društvenih organizacija i da se obnovi društveni dogovor u ovoj oblasti. Takođe, potrebno je sačiniti „kalendar” Međunarodnih skupova koji će se u naredne dve godine održati u Jugoslaviji kako bi se znala njihova finansijska opravdanost. Valjalo bi, zaključeno je i da se izmene Zakon o deviznom poslovanju i Zakon o finansiranju Federacije. Savezna konferencija SSRNJ maksimalno će iz svojih sredstava učestvovati u finansiranju društvenih organizacija na planu međunarodne saradnje, rečeno je danas. S
Izveštači: J.RADOVANOVIĆ · E.VECOVSKA B.OPRIJAN,
Fotoreporter: .DOROŠKI
krajinama drugi simbol. Od ova dva simbola akcije „važniji“ je slovenački (osnova mu je znak „stop“) jer se jugoslovenski nalazi na trouglu koji u „hijerarhiji“ saobraćajnih znakova ima važnost znaka upozorenja, a „stop“ je, kao što je poznato — izričita naredba.
(raprrAK UO: TWiar ak Kia Saa i ra TE NE ziEeNESrr3
oko 3.600 radno sposobnih građana. „Zahvaljujući“ nezgodama bilo je lane zauzeto više od osam procenata ukupnih kliničko-bolničkih kapaciteta u našoj zemlji... Materijalna šteta na vozilima u 1988. premašuje 200 milijardi dinara, dok gotovo svake godine 20 hiljada ljudi krivično odgovara pred sudovima zbog težih povreda propisa iz ove oblasti — istakao je Momir Joksimović, predsednik Jugoslovenskog saveta za bezbednost sa-
obraćaja. P. MRĐANOV
ke
— Shodno stavovima Republičke konferencije SSRN Crne Gore, radna grupa je na današnjem prvom sastanku pokrenula postupak za izbor Predsedništva, predsednika i sekretara RK SSRN Crne Gore — kaže Dragan Milić, koordinator, izabran na poslednjoj sednici RK SSRN.
Od 18. do 22. januara „od opštine do Republike“ biće predlagani mogući kandidati za članove Predsedništva, predsednika i sekretara RK SSRN Crne Gore.
— U isto vreme u svim organizacijana i organima obaviće se i eventualne promene ili izbor novih delegata u RK SSRN, a već 23. januara radna grupa RK SSRN
Crne Gore utvrdiće listu mogućih kandidata za članove Predsedništva, predsednika i sekretara RK SSRN Crne Gore — dodaje Milić.
Od 23. do 26. januara o listama
mogućih kandidata će se izvršiti konsultacije u opštinskim konferencijama SSRN i republičkim rukovodstvima društveno-političkih organizacija, 26. januara će radna grupa utvrditi predlog, a sutradan će se održati sednica RK SSRN Crne Gore.
Po mišljenju Milića, radna grupa je smatrala da je u ovim rokovima moguće sprovesti najširi demokratski postupak.
Danas je radna grupa, kaže Milić, u skladu sa odlukom Skupštine SR Crne Gore od 13. januara ove godine inicirala aktivnost da se u opštinskim konferencijama SSRN najkasnije do 27. januara ove godine izvrši predlaganje i evidentiranje mogućih kandidata za članove Predsedništva SR Crne Gore.
sv
smatra da je najneophodnije osigurati funkcionisanje institucija i Saveza komunista
(Titograd, 18. januara) — U Titogradu će se danas održati vanredna sednica CK SK Crne Gore. To je danas u razgovoru radne grupe CK SKJ i novinara saopštio
tefan Korošec, sekretar Predsedništva CK SKJ, koji sa Dušanom Čkrebićem, Milanom Pančevskim i saradnicima boravi u ovoj Republici. Na plenumu će se izvršiti popuna „Centralnog komiteta, izabrati članovi Predsedništva CK SK Crne Gore, kao i Odbor za pripremu vanrednog kongresa koji će se najverovatnije održati za dva meseca, tj. krajem marta.
Štefan Korošec je u razgovoru sa novinarima napomenuo da je u ovoj Republici najvažnije sada osigurati delovanje institucija sistema, pre svega Skupštine, SUP i drugih organa i aktivno delovanje
Saveza komunista. Moraju se, po njegovim rečima, osigurati uslovi i za normalan rad partijskih organa. Neophodno je da se ubrzaju neki procesi, kao što je izbor Izvršnog veća Skupštine Crne Gore, pokretanje pitanja vanrednih izbora i drugo — ali samo u okviru ustavnih normi. Po rečima Korošeca, nakon razgovora sa više radnih grupa i članova CK SK Crne Gore, mora se nastaviti diferencijacija u udruženom radu, na osnovu rezultata dosadašnjeg rada.
Kako se očekuje, ni na ovom plenumu neće biti izbora predsednika i sekretara Predsedništva CK SK Crne Gore, jer će se to obaviti, najverovatnije, na narednoj sednici CK koja će se održati za nekoliko dana.
SI. V.
PREDSEDNIŠTVO VEĆA SSJ O SITUACIJI U CRNOJ GORI
„Ulica“ je u sistemu
pitanje je zašto sistem ne funkcioniše, zašto dolazi do direktne konfrontacije na-
Marjan Orožen: Temeljno
roda i radnika sa rukovodstvom
okupljanjima
(Beograd, 18. januara) — Ma: sovna protestna okupljanja u Crnoj Gori nisu „ulica“ već posled. nji način i sredstvo da radnička klasa i narod Republike, discipli' ndvano i dostojanstveno se pri. državajući svih osnovnih vrednos: ti našeg sistema, pozove i prozovć odgovorne političke i državne or· pane za neizvršavanje utvrđene politike i zadataka, ekonomskog razvoja i napretka društva.
To bi bila osnovna poruka sa sednice Predsednišva Veća Saveza sindikata Jugoslavije koje je (van'· redno) raspravljalo o aktuelnoj situaciji u Savezu sindikata Crne Gore.
Predsednik Marjan Orožen je — nakon doista sadržajne rasprave (u kojoj je mnogo puta zatraženo i izjašnjavanje o mišljenjima da se u Titogradu „ulica“ obračunala sa legalno izabranim organima i funkcionerima) — sažeo zaklju. čak:
— Na ulici su se, istorijski pledano, uvek rešavale stvari, kad sistem to nije činio. Radnici Crne Gore su tražili da sistem funkcioniše efikasno i racionalno, i njihovi za-
htevi i odluke nisu van ovog našep sistema.
Sledeći zaključak Predsednštva glasi: da svi organi društveno-političkih organizacija, kao i državni, na nivou federacije, odmah na svoje dnevne redove, ako treba i na vanrednim sednicama, stave pitanje vlastite odgovornosti za ukupno stanje u zemlji, koje je u crnogorskim . događajima tako drastično pokazano. Za to ne treba čekati nikakve kadrovske ob· nove. \
Predsedništvo je prihvatilo odluke i ocene Veća Saveza sindikata Crne Gore, sa jučerašnje sednice, uz napomenu da novoformirana radna grupa mora u zadatim roko-· vima, a u duhu radničkih zahteva, obaviti konsolidaciju organizacije.
Ovakvom zaključivanju pretho: dili su informacija Ljiljane Peko· vić, govor Marjana Orožena i rasprava. Ljiljana Peković opisala je tok događaja i iznela ovu procenu:
— Ovi procesi sigurno će se na: staviti i ići još dalje — do utvrđiva:· nja odgovornosti svih poslovod· nih, samoupravnih i drugih struk'
tura u organizacijama udruženog rada.
Čelni čovek u Sindikatu Jugos· lavije, Marjan Orožen — govoreć o narastujućem radničkom neza dovoljstvu i zbog ekonomske i so cijalne situacije, kao i zbog stanjzč na Kosovu — naglasio je:
— Temeljno pitanje. jeste zaštc sistem ne funkcioniše. Zašto dola zi do direktne konfrontacije izme đu naroda, radnika i omladine rukovodstva? Zašto dolazi do tog: da bivaju, pod pritiskom masa, jednim potezom izbrisane čitave garniture i institucije. Treba se pitati zašto sistem unutar sebe porađa nove vidove demokratije, i zašto obnavljanje na osnovi odgo· vornosti nije jedan normalan proces? Orožen je, nadalje, upozorio da imamo proces narastanja a ne smirivanja političkih i socijalnih napetosti, koje „svaki čas mogu i na drugim tačkama da eksplodiraju“. Istakao je da pored ekonomskih teškoća, ove napetosti porađaju sukobe unutar rukovodstva sve do „otvorenih sukoba pojedinih delova zemlje, odnosno čita·
e Anđelko Vasić: Više od dve trećine radnika je učestvovalo u protestnim
vih republika, ako ne drugačije onda posredstvom sredstava in· formisanja”.
Marjan Orožen je markirao, među ostalima, i ova dva proble: ma:
— Kosovo Je i dalje upaljen fitilj za miniranje Jugoslavije. Ustavne promene u Srbiji su pod znakom pitanja jer se neke razlike i dalje dramatizuju a ljudi u Pokrajini mobilišu protiv njih. Preti se mopućnostima novog demonstrativnog nacionalnog okupljanja.
U raspravi je, gotovo po pravilu, govoreno da crnogorski radnici, narod i omladina nisu „ulično“ već legalno izneli i ostvarili svoje zahteve. Anđelko Vasić je izneo podatak da je više od dve trećine radnika učestvovalo u protestnim okupljanjima, a da već više od polovine opštinskih sindikalnih rukovodstava čine privremene radne grupe. Pri tom, valja imati na umu da sindikalna rukovodstva uglavnom ne odlaze sa političke scene na zahteve radnika već iz osećanja vlastite odgovornosti.
Petar Rakočević je naglašavao da većina ekonomskih i socijalnih nedaća — iz čega i proističe rad-
Partije
Na početku sednice predsednik Orožen je pozvao članove Prcdsedništva da se u diskusijama nc ograničavaju na situaciju u Crnoj Gori. To je urodilo ovim plodom:
Nekoliko. ljudi iz saveznog sindikalnog rukovodstva osvrtalo sc ı pitalo šta znači aktuelno „osnivanje nekih novih partija”.
Zaključeno je da se od Socijalis-
tičkog saveza zatraži „tumač“ koji će Sindikatu objasniti ustavnu i političku pravovaljanost osnivanja raznih udruženja i opgranizacija (uplavnom u Sloveniji i Hrvat· skoj). EPT NUF PEPE ni uruP O uz rE gr E KO O 0 nički bunt — potiče zbog necispunjavanja mnogobrojnih zakonskih obaveza prema ovoj ncrazvijcnoj Republici. Zato su neophodni čvrsti dogovori da se utvrđene obaveze i ispune.
Opštu osudu mišljenja da se u Titogradu „dogodila ulica“, plastično je dočarao Slavko Uršič rekavši
"da radnici Crne Gore jednostavnone mogu da izdrže „ovu birokrati·
ju”, kao što je slučaj i u celoj Jugos-
laviji. Dodao je da o kritici radničkog bunta ne može biti govora, jer „mi smo štrajk legalizovali“.
Sliku stanja, a samo povodom crnogorskih zbivanja, dao je upečatljivo i Marijan Maričić ističući da se „strah i defetizam šire među radnicima“. Upozorava da se produbljavaju međunacionalne i mcđurepubličke razlike.
Predsedništvo je u svemu bilo jedinstveno. B. GRBIĆ
""_____________--—--—----—-- E Z — a _--—_--—————_—_—_——-—____________________________________________________________-—-—_ —_—KOCCC—