Borba, 20. 01. 1989., S. 6
БОРБА 20. јануар 1989. страна
СЕДНИЦА _ РАДНИЧког САВЕТА „ЕЛЕК. ТРОКОСОВА“
Ко кује неистине
Истакнуто да генерал-
ШТА СЕ ДЕШАВА СА ЦЕНАМА: РАДОСЛАВ БОХИНЦ, САВЕЗНИ СЕКРЕТАР ЗА ПРИВРЕДУ ОДГОВАРА ЗА „БОРБУ“
Цене не иду у
СИНДИКАТ ЈУГОСЛАВИЈЕ О ПРЕДЛОГУ ЗАКОНА О ОСНОВНИМ ПРАВИМА ИЗ РАДНОГ од | НОСА у
Јавно о мањкавостима
Ф9 Основно је питање колико је понуђени закон реформски, а да не буду закинута права Радника и њихова заштита Ф Предлог да се пензијски стаж може скраћивати до пет година
рижидер
Повећања цена се крећу од 5 до 300 одсто. — Мо-
ни директор ове РО Љазер Краснићи не може бити евентуални организатор нити под-
" (Београд, 19. јануара) — Савез синдиката Југославије захтева да се пре доношења новог Закона о основним правима из радног односа обави јавна расправа у уд-
тање колико је понуђени закон реформски и тржишно оријентисан, ада при том не буду закинута права радника и њихова одговарајућа заштита.
дисциплинских мера), док нема довољно гаранција за остваривање осталих основних права. Мисли се, пре свега, на „заштитне механизме“ од могућих про-
ним сегментима ако се ова терија уређује посебним зау ном. Поред права, ваља преду дети и заштитне мере, да ради ци-штрајкачи не би сном“
" нополисти диктирају тржиште. — Јануарска ин· флација може бити већа од децембарске . — Не-
НОсилу дисциплинске и друге последу
ЦМ |,
стрекач догађаја од 17. руженом раду, која би трајала _ Информишући о расправама извољности и злоупотреба датих
НИСУ ПОСУСТАЛИ ТРОШКОВ НИ ПРИТИСЦИ У ПРИВРЕДИ: Радослав Бохинц
(Београд, 18. јануара) — У овом тренутку нико у земљи не може прогнозирати колика би могла бити месечна стопа инфлације у јануару, јер нико не прати ниво и врсте поскупљења, нити анализира повремене ударе цене, али то што се са ценама дешава ових дана указује да би салдо инфлације могао бити рекордан. На то упозоравају не само потрошачи и трговци (ови други су израчунали како је у више таласа од Нове године поскупело преко 3.000 производа) већ би се тако нешто могло закључити и на основу многих заседања највиших форума у земљи који расправљају о ценама. Недавно је то, на пример, у линило Председништво СФРЈ, а СИВ ову тему готово свакодневно има на дневном реду.
И прва следеће седница Већа република и покрајина Скупштине Југославије (25. јануара) посвећена је кретању цена на почетку године, па смо Радослава Бохињца, савезног секретара за привреду замолили да за „Борбу" прокоментарише ове ценовне ударе и изнесе какав ће бити став СИВ-а о ценама у наредним расправама.
— У јануару бележимо нека осетна повећања цена, која се
основане бојазни да се тивно задржавање цена
тд.). Повећања се крећу од 5-10%, а у неким екстремним случајевима 200, 300, па и више процената. Очито је да се у неким случајевима ради о економски и тржишно непословним одлукама привредних организација. Економски је неоправдано повећавати цене производима којима опада тражња, па ће се нагомилавати залихе, јер то неће дати доходак, него ће повећавати трошкове (текстил, намештај, неки производи широке потрошње, и тд.). Ово, пре свега, зато јер се истовремено путем различитих продајних акција у истим секторима цене снижавају, па с тога бележимо значајан раскорак између статистичких цена и стварних цена по којима се роба продаје, па и конфузију на тржишту. Статистички раст цена који се заснива на одлука ма о образовању цена, а не на стварним ценама по којима се роба продаје има велике импликације на укупну економску политику, поготову каматну и курсну политику, која битно утиче на укупна кретања.
На другој страни нису посустали привреди, који се у условима монополизиране структуре
и трошковни притисци у
квалификују као јануарска ек- тржишта и даље испољавају сплозија цена, каже Бохинц. По кроз цене. Због тога се не може нама не би требало говорити 0 очекивати да ће јануарска инексплозији, но ипак се ради о флација бити нижа од децембарбројним и знатним повећањима ске, већ се може десити да буде цена у неким секторима, као на- већа, уколико се економске мепр. намештај, текстил, металоп- ре и утицај на тржиште, па и рерађивачка роба, широка по- санкције у случајевима нарушатрошња, неки специјални пре- вања прописа о понашању на
храмбени производи (сиреви, разне прерађевине, пецива, и
тржишту, покажу неефикасне. Савезни секретаријат за при-
припрема администра-
вреду је иницирао инспекцијске прегледе, систематично, у бројним предузећима у земљи. Испитаће се, пре свега, да ли се 06разовањем цена на високим нивоима нарушавају прописи 0 тржишним злоупотребама (монополи, шпекулације, различита условљавања, итд.). Истовремено, већ се реаговало са додатним контингентом интервентног, па и редовног увоза, па и робним резервама, што би требало да створи конкурентније услове на тржишту. У
наредним данима Скупштина
СФРЈ, па и неке друштвено-политичке организације размотриће укупну ситуацију на сектору цена и инфлације. У тим расправама ми ћемо чврсто заговарати став да савладавање инфлације никако није могуће административним путем и које-каквим задржавањем раста цена, и сл. И даље, треба елиминисати узрочнике који су дугорочни и мултивалентни, а свакако треба и појачати ефикасност економских средстава и тржишног утицаја, па и спречавања и кажњавања злоупотреба.
Ове реакције у привреди, које се одражавају на јануарским повећањима, добрим делом су и последица у потпуности неосноване бојазни да се припремају неки радикалнији захвати у смислу административног задржавања раста цена. Ми ћемо се противити свакој иницијативи и залагању у том правцу, јер би то у основи нарушило концепцију реформе, категоричан је Бохинц.
М. ДАПЧЕВИЋ
до 21. новембра 1988.
(Приштина, 19. јануара) Радници РО „Електрокосово“ њих око 2.000, „нису у догађајима од 17. до 21. новембра 1988. године учествовали организовано“. За то једноставно „нема нових сазнања и доказа“. Према томе, „ни генерални директор ове велике РО Љазер Краснићи не може бити ни евентуални организатор нити подстрекач тих догађаја“.
реда осули паљбу на новинаре, а посебно на ОК СК Приштина, на челу са Хусамедином Аземијем, и дописника „Политике“ из Приштине Зејнела Зејнелија. Радници кажу да „фабриковање неких неистина не доприноси сређивању стања, већ га дестабилизује“. Генерални директор Љазер Краснићи је рекао да ће „правду“ истерати на суду. Уз дописника „Политике“, мада он „у овом случају није толико важан, на суду ћу се обрачунати за Живком Гогићем, чланом Председништва ОК СК Приштине који је рекао да сам ја из затвора дошао на директорску фотељу“.
Подсећамо, Гогић је на седници Председништва ОК СК Приштине од пре два дана рекао да је директор дошао из затвора на ову функцију, али никога није именовао, па ни Љазера Краснићија. Краснићи је данас износио доказе како никада није био у затвору, нити да је био оптуживан, Р,.Б.
Скупштина (ФРЈ ОДБОР ВЕЋА РЕПУБЛИКА И ПОКРАЈИНА ЗА ФИНАНСИЈЕ -- ________----оонининцлаанииниљааилилиии алата апетита ртеинта
Савезни буџет 20600 милијарди
Према новом предлогу СИВ за буџетску и ва оуџетску потрошњу федерације обавезе република и покрајина смањују се за око 799 милијарди Ф Средства за покриће курсних разлика за нафтну и путну привреду и део средстава за ЈНА „пресељен“ у ванбуџетски биланс
(Београд, 19. јануара, Танјуг) — Савезни секретар за финансије Светозар Рикановић саопштио је јуче у Скупштини јЈугославије нови предлог за буџетску и ванбуџетску потрошњу федерације у овој години чија је суштина да се обавезе република и покрајина смањују за око 799 милијарди динара.
Према новој рачуници обим савезног буџета износио би 20,6 уместо 20,9 хиљада милијарди, како је првобитно било предложено децембра минуле године.
Рикановић је на седници Одбора Већа република и покрајина за финансије рекао да је потребно што пре наставити усаглашавање федералних јединица о буџетском и ванбуџетском билансу федерације, јер су на сна-
зи привремене мере. Нова конструкција финансирања федералне касе полази од претпоставке да сва потрошња на нивоу федерације расте спорије од цена на мало и националног дохотка, рекао је Рикановић. Предлог подразумева да се из ванбуџетског биланса „извуку"
средства за курсне разлике за нафту и путну привреду како се новац не би, као до сада, једном руком узимао, а другом поново враћао привреди.
Предвиђено је, такође, да се део средстава за ЈНА (430,6 милијарди динара) „пресели“ у ванбуџетски биланс. За регрес камата у пољопривреди, федера-
Вишак у савезној каси
На седници се чуо податак, који у општој беспарици заиста необично звучи. Савезна каса, наиме, у буџету за минулу годину бележи вишак од 180 милијарди динара. То је резултат раста личних доходака и промета, па су порези, пошто уплате редовно стижу, препуниле савезну благајну. Због тога, након готово читаву једну деценију, нема потребе за продужетком такозване буџетске године.
ција би издвојила око 100 милијарди динара, што је једна четвртина потребних средстава, а остатак би намириле републике и покрајине.
Из савезног буџета би се ове године „резервисао“ новац (око 17 милијарди динара), предвиђен за покриће губитака на прузи Титоград—Рожаје и изградњу станице у Суботици. Допунска средства за неразвијене повећала би се, у односу на децембарски предлог, за 147 милијарди динара.
Прва реаговања делегата на најновију иницијативу владе у оставци била су позитивна, па је договорено да се усаглашавање настави на наредним седницама Одбора за финансије.
Ово су данас рекли делегати радничког савета РО „Електрокосово“ који су на ванредној седници под истом тачком дневног
бар месец дана. То је неопходно с обзиром на значај ове законске материје и новине које се нуде. Колико је овај захтев реалан, знаће се можда већ сутра када је рок да Савезни комитет за рад, здравство и социјалну политику треба да достави коначан текст предлога СИВ-у. Влада би, пак, према садашњим роковима, Скупштини Предлог закона упутила до 1. фебруара.
И поред поменутог синдикалног захтева, Комисија Председништва Већа ССЈ за животни стандард и социјалну политику активно се укључила у расправу о садашњој верзији законског текста. Како је истакао Анђелко Васић, Синдикат и даље има бројне примедбе на понуђени предлог (на првобитни нацрт биле су још бројније, али су једним делом усвојене). Основно је пи-
у Савезном комитету за рад, Југослав Мијатовић је нагласио да је већина синдикалних предлога узета у разматрање и за очекивати је да Савез синдиката овог пута буде више уважаван. Рекао је и то да су за синдикалну расправу посебно важна питања која се тичу нормирања улоге и права Савеза синдиката у овој области.
Садашње примедбе и мишљења Синдиката на предлог закона су, укратко, у следећем:
Замера се да неки од основних реформских захтева — као што су стварање услова за функционисање тржишта рада, укидање монопола на радно место, цена рада — нису уграђени.
Оцена је да се највише учинило на заоштравању одговорности запослених, посебно у повећању овлашћења директора (од избора сарадника до изрицања
овлашћења.
Крупна је примедба и она што се односи на недостајање регулативе о основама и мерилима за расподелу личних доходака, основе за утврђивање цене рада, стручно оспособљавање, усавршавање и право на преквалификацију. Посебна резерва испољава се према решењима о обезбеђивању материјалне и друге сигурности радника због технолошког вишка, јер се сада као разлог за отпуштање с посла предвиђа и случај кад колектив дође у „економске тешкоће“. То би ваљало поближе одредити, а законски обавезати радне организације да утврде критеријуме за „технолошки вишак“.
Предлог је Синдиката да се овим законом регулише и право на штрајк радника, или да бар буде дефинисано у његовим бит-
це.
Најзад, оцењено је да одгову ност пословодног органа није складу са правима, дужностима и овлашћењима при предузима. њу репресивних мера. Наглаџ. ва се да није утврђен начин бо. казивања поверења директо (Синдикат сматра да би то мора. ло бити тајним гласањем), Мада се предвиђа да се ово регулише у статутима предузећа, „одређе. ни степен заштите треба прециз. није утврдити и законом“,
На седници Комисије размот. рена је и информација о потре. бама и могућностима скраћива. ња пензијског стажа. Формули. сан је предлог да се сваком пред. узећу законски омогући скраћу. вање овог стажа до пет година, а да то буде у функцији продук. тивног запошљавања.
Б. ГРБИЋ
РАЗГОВОР У РК ССРН МАКЕДОНИЈЕ О УПОТРЕБИ ЗАСТАВА НАРОДНОСТИ
Заставе чекају уставе
Доношење закона о употреби застава народности треба одложити до усвајања промена у Уставу СФРЈ и уставима република |
(Скопље, 19. јануара) — Доношење закона о јединственим основама употребе застава народности Југославије је значајно политичко питање које тражи да се у Савезној конференцији ССРНЈ иу ЦК СКЈ изграде ставови; јер постоје многа отворена питања, а и сам текст закона је у многим својим члановима — контрадикторан. Ово је закључак са седнице Комисије за међунационалне односе и Координационог одбора за ОНО, безбедност и ДСЗ при Републичкој конференцији ССРНМ, на којој је подржано оп-
гредељење да се на јединствен на-
чин реши употреба застава народности у Југославији. Расправу о овом закону, међутим, треба одложити до усвајања новог Устава СФРЈ и републичких устава, односно до утврђивања основа политичког система.
По речима Муамера Вишка,предлог да се на албанску заставу ставе и југословенски симболи је смишљен потез албанских националиста и сепаратиста којим се даје до знања да Косово превазилази оквире аутономије и отворено пред све-
Педигре
Говорећи о недавним демонстрацијама Албанаца у Куманову и Гостивару, Аврам Куковски, из Службе државне безбедности Македоније, рекао је да се велики број Албанаца-ученика и студената пријављивало – као учесници демонстрација, иако то нису били. Ово се тумачи њиховом жељом да имају политички педигре. Сама ова чињеница говори да албански национализам и сепаратизам не одступа већ — још жешће наступа.
том показује да претендује на државност пошто сматра да нема потребе да се на тој застави ставе и републички, односнс српски симболи. На седници је речено да овај закон мора да се темељи на Уставу СФРЈ, односно уставима федералних јединица, што такође упућује на потребу да се расправа о њему одложи, а решења у потпуности преиспитају.
С. ПАШКОВСКИ
у
КОМУНИСТИ ЗЕНИЧКЕ ЖЕЉЕЗАРЕ 0 „СЛу.
ЧАЈУ ШИМИЋ“
Тешки терет _
Закључено да се од Општинског комитета СК тражи да поново преиспита своје ставове из ма. ја и октобра прошле године, по којима не треба тражити одговорност за Шимићеве прогоните. ље
РАСПРАВА У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ О ОЗАКОЊЕЊУ СЛУЖБЕНЕ УПОТРЕБЕ ЈЕЗИКА НА-
РОДНОСТИ У ЈУГОСЛАВИЈИ
Употреба језика, потреба опстанка
(Зеница, 19. јануара) — Комунисти Зеничке жељезаре не одустају од захтева да се утврди идејно-политичка – одговорност за све актере „случаја Шимић“, међу којима је и садашњи Општински комитет СК и председница Љиљана Пољак. Председништво Конференције СК Жељезаре, резимирајући бурне реакције из базе, јуче је закључило да се од ОК СК тражи да поново преиспита своје ставове из маја, а потврђене у октобру, када је закључено да не треба тражити одговорност за Шимићеве прогонитеље. Упорним одбијањем да овај случај заврши у складу са захтевом великог броја комуниста, Општински комитет доводи себе у ситуацију да се расправља о поверењу у њега, поручују из основних организација.
„Случај Анте Шимића" зеничког синдикалисте, који је 1982. године проговорио о функционерским привилегијама, Неуму, Влашићу, вожњи хеликоптерима, па због тога људски и поли-
тички страдао, поново се враћа
на политичку сцену, јер ни Општински комитет Зенице, а ни ЦК СК БиХ нису имали довољно слуха за вољу партијске базе. Настојали су случај завршити тиме што су прихватили да се Шимићу да јавна сатисфакција за храбро иступање у време шутње,
Војводини и Црној Гори могу да се преселе и на овдашњи терен, па партијске форуме позивају на политичку мудрост.
То је на известан начини од: говор на материјал пре седнице подељен члановима жељезар ског партијског руководства у коме Председништво ЦК (СК БиХ каже да се данашњим др шинима демократизације не мо же судити о догађајимаиз 1982. године и да је радна група посту. пила у складу са задатком доби“ јеним од тадашњег Председништва ЦК СК БиХ (председник је био Хамдија Поздерац).
· Питања покренута са принци“ пијелног пренела би се на интер персонални план, каже се у тек сту који је потписао Абдулах Мутапчић, садашњи председ“ ник Председништва ЦК СК БиХ, којим се, уз то препоручује да У срединама у којима се тражи од“ говорност за чланове радне гру' пе буде шире објашњена њена улога и задатак. То би практич но значило да у ово образложе ње треба убедити већину партиј' ске базе и радничке Зенице, јер нису само жељезарци незадо“ вољни одлукама форума, него са њиховим истоветан је стави) великом броју других радних ко лектива.
— Статутарна је обавеза Оп'
Први корак ка доношењу закона о службеној употреби језика народности Југославије на који се чека већ 14 година Ф Језик треба да спаја а не!
штинског комитета да ово стави на дневни ред, рекла је Љиљана Пољак, председница ОК СК, к“
а остали упорни у ставу да се не утврђује одговорнист за актере случаја.
СЕДНИЦА СИВ ОСНИВАЊЕ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА У
Ставови о отвореним
питањима
(Београд, 19. јануара, Танјуг) — Савезно извршно веће је на данашњој седници размотрило отворена питања у вези са буџетом федерације и ванбуџетским билансом за ову годину. На основу данашње расправе и консултација са извршним већима скупштина република и покрајина заузети су ставови које ће СИВ предложити Скупштини Југославије. На седници утврђен је допунски предлог на Нацрт закона о обезбеђењу недостајућих средстава за регрес дела камата на кредите који су у прошлој години коришћени у оквиру селективног програма у пољопривреди. Део средстава би, према
предлогу, обезбедила федерација из својих изворних прихода, а остатак би се обезбедио из доприноса република и покрајина.
е СИВ је размотрио и прихватило извештај о протеклој туристичкој сезони која је, како је оцењено, дала очекиване резултате. # Размотрен је и извештај о активностима СИВ, савезних органа управе и савезних организација у спровођењу југословенског програма мера за заустављање исељавања Срба и Црногораца са Косова.
Савезно извршно веће је размотрило и више питања у вези са међународним активностима наше земље.
МИТИНГ У ИВАЊИЦИ Смењено општинско руководство
(Ивањиица, 19. јануара, Танјуг) — На протестном митингу испред Дома културе у Ивањици, коме је присуствовало око 5.000 грађана и радних људи, смењено је комплетно општинско руководство. Разлог смене, како се наводи, је нагомилано незадовољство радних људи и грађана што се бројне субјективне и објективне слабости нису на време и ефикасно решавале.
Неопозиве оставке поднели
су Сретен Богдановић, председник Скуптине општине, Ратко Каралић, председник ОК СК, Милијан Аничић, председник ОК ССРН, Милан Крсмановић, председник Општинског синдиката, Милинко Лишанин, секретар Председништва ОК СК, Паун Цветковић,начелник СУП и Петар Мијатовић, председник Комитета за привреду и друштвене делатности Скупштине. општине Ивањица.
СФРЈ ПРОТИВУСТАВНО
Нема простора за нове партије
Из целине уставног текста недвосмислено прои-
зилази да оснивање других политичких организација с другачијим циљевима није могућно
(Београд, 19. јануара, Танјуг) — Устав и уставно уређење Југославије не дају основа ни простора за вишестраначки систем. Оснивање политичких партија је, другим речима, противуставно, незванично тумачи неколицина позваних из кругова радних тела Скупштине СФРЈ.
Из основних начела Устава СФРЈ, одељака четири и посебно осам у коме је утврђена улога и одговорност СКЈ и друштвено-
ТЗВ ЕТЕН ЕРНЕСТА а
НИКШИЋ
Оставке челника
(Никшић, 19. јануара, Танјуг) — На вечерашњем ванредном састанку Комитета за ОНО и ДСЗ и друштвену самозаштиту неопозиве оставке поднели су председник Скупштине општи: не Никшић Стево Горановић, Извршни одбор Скупштине и његов председник Владо Бајевић, затим Предсједништво и предсједник ССРН Рајко Анђелић, предсједник и секретар Са-
-политичких организација (Социјалистичког савеза и Синдиката) као и из целине уставног текста недвосмислено, сматра се, произилази да оснивање других политичких организација другачијих циљева није могуће.
Простор за разне видове удруживања и организовања постоји у оквиру Социјалистичког савеза, али увек и само унутар циљева утврђених Уставом СФРЈ.
веза синдиката Миро Рогановић и Свето Жугић.
Никшићки металурзи на вечерашњој седници Радничког савета нијесу указали повјерење досадашњем директору овог радног колектива Воји Ђукановићу. Они су, такође, затражили оставку предсједника Пословодног одбора Металуршког комбината др Радослава Булајића,
да раздваја
(Београд, 19. јануара) — Тезе за израду закона о службеној употреби језика народности Југославије представљају солидну полазну основу и довољан правни оквир за припрему предлога за доношење овог закона, оцена је са данашње седнице Законодавно-правне комисије Скупштине СР Србије на којој је речено да се на доношење овог закона чека већ 14 година.
У Југославији су, према савезном Уставу, у службеној употреби језици народа, а језици народности у складу са овим Уставом и савезним Законом. Стога, како је истакнуто, службена употреба језика народности у свим видовима те употребе, мора да се уреди савезним законом и то уставно право не може се пренети на друге друштвено-политичке заједнице.
Са позитивном оценом коју су делегати дали тезама није, се међутим, сложио Небих Зарићи. Он сматра да оне не одражавају уставна опредељења о равноправности језика народа и народности, па их је у целини одбацио. По мишљењу Зарићија федерација нема право да уређује ова питања на целој територији земље — сем за органе федерације. А
Будимир Кошутић је, поред осталог, подсетио да Устав СФРЈ с правом чини разлику између равноправности и службене употребе језика. И даље народности задржавају сва своја права, али и припадници народа треба да стекну своја права. Или,
на пример, да имају иста као народности — ако је реч о правима Албанаца на Косову.
На седници је истакнуто да је питање језика веома важно и то не само за комуникације међу људима него и за опстанак човека у једној средини. Данас смо, како је рекао Слободан Перо. вић, на жалост само сведоци а не и учесници интеграција на европском континенту. Економским интеграцијама превазилази се чак и историјски антагонизам међу европским народима, а ни језичке баријере не могу да буду сметња за споразумевање. У Југославији се, међутим, дешавају ретроградни процеси. Сви аргументи указују на то да треба тражити могућности које ће нас спајати, а ми идемо путевима који нас још више раздвајају. Управо зато су ове тезе први корак ка ономе што би могло да нас чвршће повеже.
Делегати су се иначе оградили од ставова Небиха Зарићија, а председник Законодавно правне комисије Сретен Владисављевић је рекао да је иступање Зарићија једностарно, политички обојено оним што данас осу. ђујемо. Овакви ставови вуку во: ду на туђу воденицу. Закон би, како је оцењено, требало донети што пре јер се са њим недопустиво касни и то због великих отпора какав је, на пример и овај који је изнео делегат Небих Зарићи али и отпора који долазе са
севера земље. С. ПОПОВИЋ
Указујући да под теретом хипотеке „случаја Шимић“ тешко могу да делују, да се све акције успоравају а да се велики број чланова СК пасивизира и да није мали број оних Који иступају из Савеза комуниста, чланови Председништва · Конференције СК Жељезаре упозоравају да актуелни политички догађаји у
тегорично тврдећи да нема #' каквог конфликта између Коми тета и базе. Покушала је објас нити да Комитет питање одг ворности није покренуо ни ум“ ју ни у октобру, зато што ни располагао аргументима и У њеницама о сваком од прозе“
них појединаца. Н.БУТУРОВИЋ
вачвиееотенинвтевавв став пен тенис пориве лат
СУЂЕЊЕ БИВШИМ ЧЕЛНИЦИМА ГРО РАД
Преводилац слабог сећања
(Београд, 19. јануара) — У наставку суђења бившим челницима ГРО »Рад«Браниславу Урошевићу, Стојану Максимовићу и Живораду Недићу, пред Кривичним већем и даље дефилују сведоци. На оптуженичкој клупи београдског Окружног суда седи, међутим, само трећеоптужени Недић док се првој двојици директора окривљених за вешемилионску доларску пљачку, суди у одсуству. | На данашњем рочишту, које је тек делимично било отворено за јавност, сведок Вера Вујадиновић излагала је како су у Каиру изнајмљивани станови за југословенске раднике,
Подсетимо, Живорада Недића, оптужница, између осталог, терети за закуп стамбеног простора приликом изградње хотелског комплекса у Египту, јер су уговори склопљени без предвиђеног отказног рока, чиме је ГРО »Рад« оштећен за неколико хиљада долара. Сведочење Вере
Вујадиновић (преводиоца > -а«) најчешће се, међутим“, вршавало речима »не ЗИА А »не сећам се«. Према њеној и. ви приликом закупљивања Р нова тражила се најјефтинија ријанта али закључивању #2) није пр новић Је
ом А њеног
за
ћег броја уговора она суствовала. Вера Вујади потврдила да ни у једи овог посла око станова И боравка у Каиру није ХоНи ај рала са Браниславом Урош ћем. већа На питање председника оку Томислава Шекуларца 0 7 6 ментацији (која је касније Уто. ном уништена) одговори пкова" киње у многоме су се разлиг с. ле од првобитних изјава ~ у: тражном поступку. Тако Је Јерине мо, најпре тврдила да је 5 уговоре предала аДВОК њем Египту, да би се на дана ли! | претресу изрекла да су
— сефу. у Суђење се сутра наставље 0.
старе хипотеке