Borba, 15. 05. 1989., S. 7
W | – Že<.z7%Z6IooI . in žoozttromTf·..krvr.TG NI: AA Zr—r- __— n |——cc—_.“r.. pgppippssaoappplujIso.] —.—––č n —ı—_—VNV9vri
11 3H BPBRJKUCCUČ TBTT{ SI mImzeMKMKNLIII[LLLIIID IIRRi i iZ HHrSK·Ki žžT me MM. A RRCRCtCm ri =Kx—~—
SVET
.
BORBA 15. maj 1989. strana
PRIPREME ZA DEVETI
SAMIT NESVRSTANIH
Izazovi i mogućnosti
Ministarski sastanak Koordinacionog biroa koji se ovih dana održava u Harareu poslednje je važno okupljanje pred beogradski sastanak na vrhu
(Harare, 14. maja, Tanjug) Ministarski sastanak Koordinacionog biroa nesvrstanih, koji se održava naredne sedmice u Harareu, oslednje je važno okupljanje uoči Devetog samita,u Beogradu, dok je istovremeno prva značajna priljka za.pokret da u svetu koji se menja odgovori na nove izazove, ali i mogućnosti.
Pokret ne može da živi od principa, ma koliko oni bili vredni i
ostojani, Već 5C ubuduće daleko više mora oslanjati na vlastite akcije. 1 to takve koje će biti pravovremene, a ne pretežno reagovanje na tuđe akcije, takve koje će se zasnivati na realnijem, pa i pragmatižnijem delovanju u izmenjenim okolnostima na svetskoj sceni”. To mišljenje izneo je dopisniku Tanjua jedan iskusni nesvrstani diplomata, veteran pokreta, koji takođe smatra da bi aktivnost nesvrstanih bila još efikasnija i delotvornija, ukoliko bi se osavremenio i sam način donošenja odluka.
Modernizacija pokreta, kao što
je pokazala poslednja ministarska konferencija (septembra prošle godine u Nikoziji), cilj je za koji se izjašnjava najveći broj njegovih članova, što potvrđuje i odluka o osnivanju posebnog komiteta zaduženog da takvu ideju sprovede u delo.
Postoje, međutim, i malobrojni članovi pokreta koji pokazuju bez razloga — izvesnu dozu rezervisanosti prema idejama o osavremenjivanju, o dijalogu i partnerstvu sa onima izvan porodice nesvrstanih, tvrdeći da to „razvodnjava“ koncept nesvrstanosti.
Modernizacija — objašnjavaju pristalice takve ideje, među kojima je i Jugoslavija — ni u kom slučaju ne znači odustajanje od izvornih principa politike nesvrstanosti. Cilj modernizacije je u tome da se nesvrstani više okrenu akcijama, da se efikasnijim delovanjem nametnu kao još uticajniji faktor na međunarodnoj političkoj i ekonomskoj sceni, pogotovo u situaciji kada je među supersilama došlo
do popuštanja zategnutosti i dijaloga čije prve rezultate ne treba potcenjivati, mada ni precenjivati„Između ostalog, osavremenjivanje pokreta bi obuhvatilo i način donošenja odluke koji bi trebalo učiniti efikasnijim. Pod time se razume se — podrazumeva da usvajanju svih značajnih odluka prethodi široka, demokratska diskusija, kao i usklađivanje ponekad neizbežno različitih interesa.
Modernizacija još više podrazumeva realniji, savremeniji i pragmatičniji pristup i delovanje pokreta, a pogotovo da se u svakom trenutku pretežno orijentiše na konkretne akcije na svetskoj sceni. I to ne samo na političkoj, već ubuduće mnogo više na ekonomskoj sceni.
Šesti sastanak koordinatora za ekonomsku saradnju među nesvrstanim zemljama, održan ovih dana u Hararćeu, već je ukazao na određene propuste i slabosti na tom planu.
POLJSKA PREDIZBORNA SCENA
aruzelski predsednik Republike?
Na centralnoj izbornoj listi za Sejm nema imena šefa parije što se tumači name-
rom njegove kandidature za šefa države 0 Predizborna borba vodi se često me-
todama koje šokiraju, kaže premijer Rakovski
(Od stalnog dopisnika „Borbe“)
(Varšava, 14. maja) — General Vojčeh Jaruzelski, gotovo je sasvim sigurno, biće kandidovan za predsednika Republike nove institucije poljskog. državno-političkog života, uvedene posle nedavnih sporazuma za „okruglim stolom“. To je na televiziji izjavio član Politbiroa CK PURP prof. Januš Rejkovski, odgovarajući na pitanje reportera — zašto na centralnoj, zemaljskoj izbornoj listi nema imena Vojćeha Jaruzelskog.
Ta kandidatura se, naravno, i očekivala. Ostaje jedino da se vidi: hoće li Jaruzelski imati i protivkandidata i hoće li zadržati i funkciju prvog sekretara partije, ili će je ustupiti nekom drugom i — kome? Ni lidera „Solidarnosti“ Leha Valense nema na izbornim listama opozicije. Međutim, on je već u više navrata izjavio da nema namemu da se kandiduju za predsednka Republike, da zasad za to nije spreman.
Na centralnoj izbornoj listi, kojaje zajednička za vladajuću koalicju — PURP, Zemljoradničku i Demokratsku stranku, kao i laička hrišćanska udruženja, nalazi se 35 imena, što je manje od mogućih 10 odsto od ukupnog broja poslanika u Sejmu (biće ih 460).
Na njoj su svi najbliži saradnici — partijski i koalicioni — generala Jaruzelskog: predsednik Parlamenta Roman Malinovski, premi-
jer Mječislav Rakovski, članovi Politbiroa Vladislav Baka, Kažimjež Barćikovski, Stanjislav Ćosek, Juzef Čirek, Česlav Kiščak, Alfred Mjodovič, Florijan Sivicki, zatim sadašnji poslanik a nekadašnji šef partije Stanjislav Kanja, poznati profesori Mikolaj Kozakjevič i Jarema Maćiševski, režiseri Ježi Kavalerovič i Šimon Šurmjej itd.
Ličnosti sa centralne liste nemaju protivkandidata. Ali, zato je na drugim listama konkurencija izuzetno velika. U Varšavi, recimo, za tri senatorska mesta registrovana su čak 32 kandidata koji su uspeli da prikupe više od 3.000 neophodnih potpisa birača. Pada u oči da na listi nema ministra Ježija Urbana, da nisu „prošli“ ni neki poznati novinari, a da su potrebne potpise birača sakupili sva kandidata „Solidarnosti“. DORA
U štampi su se već pojavile i prve predizborne prognoze. Tako profesor političkih nauka Artur Bodnar, u „Žiću Varšavi“, piše: „Pretpostavimo da kandidati „Solidarnosti“ pretrpe težak izborni poraz. Za koaliciju bi to značilo da njen kontrapartner nije dobio društvenu legitimaciju, a politički sporazumi „okruglog stola“ ostaju donekle da više u prazno. Ako bi došlo do obrnute situacije i koalicija izišla sa izbora ozbiljno oslabljenja, onda bi postajala realna opasnost od političke destabilizacije društva“.
Zašto? Zato, ističe prof. Bodnar, što su i „slaba koalicija i za upravljnje državom nepripremljena opozicija — nesreća i za državu
i za društvo. Tada bi se sigurno, rasplamsala politička borba —d zbog paralize odlučivanja u državi, koja bi se morala završiti nekakvim autorativnim prelomom. Na put demokratskog socijalizma možemo izići samo evolutivnim promenama, a jedan od neophodnih uslova za to jeste minimum lojalnosti između glavnih partnera poljske političke scene“.
Stoga prof. Bodnar apeluje da i „Gazeta viborča“ — organ „Solidarnosti“, i koaliciona štampa „obuzdaju svoj polemički i optuž vački temperament. Društvo je i bez toga ošamućeno, a posledica može biti da oslabi njegovo poverenje prema svim partnerima da bi i aktivno uključivanje crkve u izbornu kampanju i njena podrška samo jednoj od strana bilo ncpovoljno.i opasno i po rezultate izbora i po političku atmosferu u zemlji uopšte. .
U sinoćnom redovnom obraćanju naciji premijer Rakovski je, preko TV-ekrana, ocenio da se predizborna borba vodi „metodama koje nas često šokiraju, jer na tako nešto nismo bili naviknuti“. Sada, kaže, rivalizuje čovek sa čovekom, a „u izbornoj borbi, prvi put posle mnogo, mnogo godina, učestvuje i opozicija“. Premijer ističe da ga „pomalo zabrinjava“ što opozicija „u suštini negira sva dostignuća posleratne Poljske“. Stoga je on apelovao: „Zemljaci, ne dajmo se sluditi, naša su dostignuća velika, ogromna, vidljiva na svakom koraku...“
N.BURZAN
DOLIVANJE ULJA NA VATRU:
General Norijega
(Starkvil, Panama, 14. maja) Američki predsednik Džordž Buš Otvoreno je pozvao Panamce:· da Sruše šefa oružanih snaga Paname Benerala Manuela Antonija Nori)Ba — javljaju strane novinske agencije, |
„Panamski narod treba da učini SVe da zbaci Norijega“ — izjavio je
UŠ u razgovoru sa novinarima u avionu kojim je sinoć doputovao u Mesto Stakvil u državi Misisipi. „Ne bih tome dodao ni reči ogra-
tČ — rekao je Buš, odgovarajući \a pitanje novinara neće li njegov Poziv značiti dolivanje ulja na panamsku krizu. On je potvrdio da )* njegov poziv upućen i panamškim oružanim snagama. |
Američki funkcioneri koji su Pratili Buša priznali su da njegova java praktično znači poziv na Vojni udar. Govoreći o novim američkim trupama koje su poslate u vojne baze u zoni Panamskog kanala, Buš je rekao da nije reč O Mitervenciji i da će Vašington pooljšati svoje odnose sa Panamom Im Norijega ode. Bi Žak anamske opozicione partije št dzale su za sredu generalni _ Tajk u znak protesta zbog odluke „poništenju prošlonedeljnih preddničkih izbora na kojima je Prema njihovom tvrđenju — ubed)\Vo pobedio njihov predsednički
andidat Giljermo Endara.
| SJEDINJENE DRŽAVE I KRIZA U PANAMI
Buš poziva na rušenje Norijege
Poziv šefa Bele kuće upućen panamskom narodu i
|| oružanim snagama &. Panamska opozicija zakazala
eneralni štrajk u znak protesta zbog poništenja iz-
ora
Predstavnik opozicije Anel Belis je izjavio da je štrajk zakazan za sredu pošto se istog dana u Vašingtonu održava sastanak Organizacije američkih država, posvećen panamskoj krizi.
U međuvremenu, u američke baze u Panami i dalje pristižu pojačanja američkim trupama, kao dodatni pritisak na šefa panam-. skih oružanih snaga, generala Antonija Norijega. Prema tvrđenju američkog vojnog predstavnika, očekuje se da će američki garnizon od 11.000 vojnika biti pojačan za još 1.900 pripadnika američkih oružanih snaga.
Venecuela je juče povukla svog ambasadora iz Paname, pošto je dan ranije isti korak preduzela vlada SAD, u znaku osude odluke panamskih vlasti da ponište predsedničke izbore u toj zemlji. Ambasador Faustino Pulgar otputovao je za Karakas, a očekuje se da će Panama odgovoriti istom merom. Panamske snage bezbednosti su u prošli četvrtak optužile venecuelanskog predsednika Karlosa Andresa Peresa da je sa grupom panamskih oficira zagovarao vojni udar protiv vlade Solisa Palme i generala Antonija Norijege.
Venecuela je bila prva latinskoamerička država koja je optužila panamsku vladu da je dirigovala predsedničke izbore u korist zvaničnog kandidata Karlosa Dukea, a potom je osudila i odluku o poništavanju glasanja.
Očekuje se da bi još neke zemlje regiona — Peru, Urugvaj i Argentina pre svih, a zatim i Kostarika, Salvador i Honduras — mogle narednih dana najaviti političku izolaciju Paname povlačenjem svojih ambasadora iz te zemlje.
Posmatrači očekuju jak politički pritisak Latinske Amerike na Panamu da u što skorijem roku ponovi predsedničke izbore, verovatno pod kontrolom zvaničnih posmatrača OAD.
BPO ryprı VJ OWSAJU GUN ST Sir r2nnatuni re Bun FN BTARG U EaRIXiJ aGGieP–NZMOO OKC i Sara PERU NAORUŽAVA NAROD: Buenos Aires — Peru-
anski predsednik Alan Garsija đenje da naoružava narod na
izjavio je da je vojsci izdao narepodručjima gde deluje teroristič-
ka gerila pokreta „Sendero luminoso“. e ; Garsija je rekao da će se na taj način organizovati straže da bi se sprečili teroristički napadi. Peruanski predsednik je to iz-
javio na konferenciji za štampu
u pradu Uankajo. Za vreme
njegove posete tom kraju eksplodirale su četiri bombe od kojih
jedna samo U Limi
80 metara od hotela u kome je bio smešten Garsija. su članovi Kongresa takođe tražili da im se podeli
oružje, jer je čak dvadesetak njih u poslednjoj sedmici primilo pretnju smrću. Nepoznata lica su ovih dana ubila dvojicu čla-
nova peruanskog Kongresa.
PEKINŠKI STUDENTI I DALJE PROTESTUJU
Štrajk
glađu
na Tjen an menu
Istrajnost studenata predstavlja znatno opterećenje za vlasti uoči prvog kinesko-sovjetskog susreta na vrhu posle 30 godina 0 Studenti ne prihvataju sve vladi-
ne predloge za dijalog
Dvadeset i četiri sata pre dolaska Mihaila Gorbačova u Kinu, pekinŠki studenti nastavljaju štrajk glađu i u ovom momentu je neizvesno kako će taj dramatični protest biti okončan. Kinesko-sovjetski samit nije doveden u pitanje, ali istrajnost studenata predstavlja znatno opterećenje za kinesku vladu uoči prvog susreta na vrhu posle 30 godina.
U ovom momentu (14 sati po lokalnom vremenu) centralni trg u Pekingu Tjen an men — na kojem sutra posle podne po ovdašnjem protokolu kineski predsednik Jang Šangkun treba da dočeka šefa sovjetske države i partije Mihaila Gorbačova.— preplavljen je desetinama hiljada studenata i građana, koji izražavaju podršku i solidarišu se sa grupom od preko 1.000 studenata, koji već 26 časova štrajkuju glađu.
Ogroman prostor oko Spomenika narodnim herojima ispunjen je studentskim grupama koje visoko uzdižu zastave svojih fakulteta i parole od kojih jedna posebno pada u oči: Kad gornja greda (na kući) nije prava, i donja se krivi“.
To je otvorena aluzija na najviše kinesko rukovodstvo za koje studenti smatraju da snosi odgovornost za neefikasnu borbu protiv negativnih pojava u društvu,
Nastavak sa 1. strane
da odustane od obećanja koja je dala kmerskom narodu, kao, praktično, najvažniji podržavalac njegove oslobodilačke borbe.
Inače, Peking je pozdravio od· luku Moskve da počne povlačenje svojih trupa iz Mongolije, u stvari neposredno sa kineske granice. Možda ima i simbolike u tome što će prva tenkovska divizija i raketna jedinica otići 15. maja, na dan dolaska Gorbačova u Peking. Ne: sumnjivo, time SSSR daje do zna' nja da će dosledno ostvariti obeća: nje o povlačenju najvećeg dela svojih trupa sa Dalekog istoka, a to će rezultirati mirnijim danima na najdužoj granici na svetu.
Dve strane će ne malu pažnju posvetiti situaciji u Pacifiku. Za ovo područje, može se slobodnc reći, životno su zainteresovani i Kina i SSSR, uz trećeg partnera SAD. U najmanju ruku može se očekivati da Gorbačov potvrdi ra: nije iznete stavove o iskrenim na· merama Moskve da doprinese otklanjanju ratne opasnosti u OVOm području, smanjenju naoružanja i
Istorijska
Nastavak sa 1. strane kovodstvo „poseban utisak“ ostavili sovjetski konstruktivni koraci u rešavanju avganistanskog i kampućijskog sukoba.
Veliki značaj u poboljšavanju odnosa imale su samo unutrašnje promene u Sovjetskom Savezu. SSSR je u reforme ušao posle Kine i, bez obzira na sve specifičnosti promena u jednoj i drugoj zemlji, te promene su doprinele eliminisanju ideoloških trvenja i nesuglasica. Umesto ranijih pokušaja dveju strana da oslabe jedna drugu, usledilo je shvatanje o potrebi zajedničkih dostignuća.
_ Sovjetska štampa je ulagala sve veći napor u cilju što objektivnijeg i podrobnijeg osvetljavanja ostvarivanja kineske reforme, a u Kini je sve češće isticano da od uspeha perestrojke u SSSR u mnogo čemu zavisi sudbina socijalizma u svetu. Dve zemlje su se sve primetnije odricale od ranijeg akcentiranja
(Peking, 14. maja, Tanjug) x
nedosledno sprovođenje političkih reformi i kočenje procesa demokratizacije. U međuvremenu, studenti su odgovorili na sinoćni predlog vlade, koja je izrazila spremnost da pregovara o njihovim zahtevima. Međutim, oni ne prihvataju ograničavanje studentske delegacije na samo 20 predstavnika, a zahtjevaju da ih bude najmanje 35 i traže da televizija direktno prenosi ceo tok razgovora koji mora da bude
WIRE STVA RR Ja: api a Array pay: Su aOI Počeo dijalog
(Peking, 14. maja) — Masovni studentski protest u Kini, koji ne jenjava gotovo mesec dana, kulminira danas na Tjen an menu, gde oko 1.000 studenata nastavlja juče započeti štrajk glađu. U znak podrške štrajkačima na trgu se okupilo više od 200.000 studenata i građana. Predstavnici kineske partije i vlade su započeli dijalog sa pred-
stavnicima studentskog pokreta koji zahtevaju veće političke slo-
bode u Kini. Neki od studentskih”
zahteva, među njima i onaj o javnosti dijaloga sa vlastima, nisu međutim ispunjeni, pa je njegov ishod krajnje neizvesan.
GRAĐANI PODRŽAVAJU GLAVNE STUDENTSKE ZAHTEVE: Štrajkači na Tjen an menu
spremnosti na saradnju u oblasti ekonomije i drugim životnim područjima. Problem sa studentima
Kineski domaćini, međutim, imaju dosta teškoća' u obezbeđivanju uslova za „miran“ samit sa SSSR. Naime, ne prestaju studentske demonstracije usmerene na rešavanje unutrašnjih kineskih pitanja. U njihovoj osnovi je traženje da se još doslednije nastavi sa produbljavanjem ekonomskih i političkih reformi u Kini, što će zajedno sa procesima „perestrojke“ u SSSR biti jedna od najvažnijih tema za vreme posete Gorbačova.
Studentske demonstracije kao da prete novim razbuktavanjem. Po svemu sudeći sve bolje organizovan i isplaniran studentski pokret nastavljen je štrajkom glađu preko 1.000 studenata na trgu Tjenan men, gde Gorbačovu sutra treba da bude priređena uobičajena ceremonija dočeka.
Studenti traže da Gorbačov primi njihove predstavnike, a zahtev
vođen na potpuno ravnopravnoj osnovi i uz prisustvo stranih izveštača. Studentske demonstracije u Pekingu protiču u atmosferi koja je potpuno kontrolisana, bez incidenta, jer sami studenti održavaju red iz bojazni da u njihove redove ne bi bili ubačeni provokatori koji bi njihovu akciju iskompromitovali. U isto vreme organi vlasti ispoljavaju visoki stepen tolerancije i izbegavaju upotrebu sile.
Noćas oko 2.30 iza ponoći više funkcionera kineske vlade i partije došlo je na trg da posavetuju studente da se povuku i prekinu štrajk glađu. Međutim, studenti su ih ignorisali, jer njihovim zahtevima nije udovoljeno. Među tim funkcionerima, bili su pekinški gradonačelnik Čeno Situng, sekretar Partijskog komiteta Pekinga Li Simig i ministar obrazovanja Li Tiejing, koji su istovremeno i u najvišem partijskom rukovodstvu.
Današnji „Ženmin žibao” na prvoj strani donosi kratku informaciju o štrajku studenata glađu, u kojoj napominje da su i državni funkcioneri pokušali da razgovaraju sa štrajkačima. Kineska televizija je danas kratko izvestila o događajima na Tjen an menu, vešto izbegavajući prikazivanje parola, a težište stavljajući na izlazak rukovodilaca među studente.
SOVJETSKI VOĐ GORBAČOV DANAS U KINI
Preko tri prepreke
su izneli u peticiji koja je uručena predstavnicima sovjetske ambasade. Domaćini su sovjetskim sagovornicima, ali i stranim diplomatskim predstavnicima i novinarima, stavili do znanja da takav susret nije uobičajen, niti je planiran. Gorbačovu će biti data prilika da se kineskoj javnosti obrati preko centralne televizije. Verovatno da on tom prilikom neće moći da mimoiđe temu studentskih nemira, koji sve više zabrinjavaju kinesko rukovodstvo.
O tome kakva je preokupiranost kineskog rukovodstva studentskim nemirima, posebno uoči posete Gorbačova, govore najnovije izjave šefa kineske partije Džao Cijanga, u razgovoru sa grupom pekinških radnika, i jednog iz kruga kineske partijske „petorke“ Nu Ćilija sa novinarima pekinških redakcija. I u ovim prilikama je rečeno da će se zahtevi studenata najozbiljnije razmatrati u narednom periodu, kao i da stranom gostu, kakav je Gorbačov, treba prirediti dostojanstven doček.
Aleksandar POPOVIĆ
neminovnost
međusobne konfrontacije i od ideologizacije međudržavnih odnosa, kao i nametanja „sopstvenog modela“ drugom.
Stekli se uslovi
Partijski odnosi između SSSR i NR Kine davno su prekinuti i još nisu uspostavljeni. Izvesno je, međutim, da će i ta „prepreka“ biti uklonjena u vreme Gorbačovljeve posete Pekingu. Za to su se stekli svi uslovi. KPSS i KP Kine, kako se ovde naglašava, saglasne su u tome da su sve komunističke partije ravnopravne i nezavisne.
Svaka od socijalističkih zemalja ima pravo na stvaranje „sopstvenog modela“ socijalizma, niko ne poseduje pravo na istinu u poslednjoj instanci i nema pravo da drugome diktira svoju volju. Ti principijelni stavovi doprineli su jačanju uzajamnog poverenja. Peking je postepeno počeo da se odriče rani-
je teze o „sovjetskoj pretnji” i potrebi stvaranja „jedinstvenog fronta“ za borbu protiv „sovjetske hegemonije“. Sadašnje popuštanje u svetu ima pored ostalog: duboke ekonomske korene i ono u tom pogledu odgovara i SSSR i SAD. Bilo bi otud nelogično da treća zemlja iz „velikog trougla” ostane po strani tog procesa. Zato se ovde ističe da put Mihaila Gorbačova u Pekingu nije redovna diplomatska poseta, već da je to događaj od izuzetnog značaja i jednostavno rečeno „istorijska neminovnost“. -
To, međutim, ne znači da će po povratku sovjetskog lidera u Moskvu iznad SSSR i Kine „zasijati sunce i da će se zaplaviti vedro nebo“. Na relaciji Moskva — Peking ostaće niz nerešenih pitanja i problema, ali će oni biti rešavani u uslovima „pune normalizacije“ odnosa između dveju zemalja.
Tomislav MILINOVIĆ
VESTPOVESTPOVESTPOVEST
NOVI KANAL ZA SARADNJU: Budimpešta — Inicija-
tiva Mađarske socijalističke radničke partije od velikog je značaja, jer je uspostavljen jedan novi kanal razgovora evropskih zemalja — izjavio je šef delegacije SKJ Ciril Baškovič po za-· vršetku trodnevnog međunarodnog savetovanja u Budimpešti.
Na skupu, održanom pod parolom „Evropa i saradnja na starom kontinentu“ na pragu 1990“, učestvovalo je 26 partija predstavljenih u parlamentima 16 država. U neobaveznim konsultacijama predstavnika komunističkih, socijalističkih, socijaldemokratskih, konzervativnih, hrišćansko-demokratskih i drugih stranaka najviše je bilo reči o razoružanju, privrednoj, poli- . tičkoj i kulturnoj saradnji, zaštiti životne sredine i poštovanju ljudskih prava.
POVLAČENJE SOVJETSKIH SNAGA: Prag — Počelo
je povlačenje auto-jedinica iz sastava sovjetskih vojnih snaga stacioniranih u Čehoslovačkoj, kako je to predviđeno odlukom koju je u decembru prošle godine objavio u govoru u sedištu OUN Mihail Gorbačov.
Prvi konvoj krenuo je prekjuče prema sovjetskoj granici iz Severnomoravskog okruga u centralnom delu zemlje. Čehoslovački radio je javio da je ta motorizovana kolona duga 11 kilometara. Prema zvaničnim podacima objavljenim ranije u Pragu, iz sastava Srednje grupe sovjetskih snaga, koja je stacionirana u
SPREMNI ZA POKRET: Sovjetski vojnici pred odlazak iz Če-
· hoslovačke
ČSSR, ove i iduće godine biće povučeno 5.300 ljudi, 708 tenkova i 20 borbenih aviona. Ove godine se povlače četiri samostalne jedinice sa 1.500 ljudi, 192 tenka i 20 aviona, a iduće jedna tenkovska divizija. | - | x
Nedavno je iz ČSSR povučen sovjetski desantni bataljon i izvestan broj tenkova.
KABUL SE NE BOJI NAPADA: Nju Delhi — Avganistanski ministar spoljnih poslova Abdul Vakil je izjavio da njegova vlada ne strahuje od napada na Kabul koji su najavili avganistanski mudžahedini. „Neka dođu“ — rekao je Vakil, koji se nalazi u poseti Indiji, povodom saopštenja mudžahedina da će uskoro 30.000 njihovih boraca napasti Kabul. On je podsetio da Nadžibulahova vlada i dalje kontroliše Kabul, iako je Vcć skoro tri meseca prošlo od povlačenja sovjetskih trupa iz avganistana. Predstavnik avganistanskog Ministarstva spoljnih poslova Mohamed Nabi Amani je saopštio da će uskoro biti sazvan Savet plemenskih vođa kako bi odobrio produženje vanrednog, stanja, koje treba da istekne 20. maja.
-.
lite i nalitje Prinudne štedne knjižice
(Stokholm, 14. maja, Tanjug) — Predlog ministra finansija Ulofa Felda o uvođenju takozvane prinudne štednje naišao je na oštre kritike opozicionih partija, a lider „Moderata“ Karl Bild čak smatra da bi vlada Ingvara Karlsona zbog sve češćih neslaganja sa njenim merama ekonomske politike, trebalo da razmisli o sazivanju novih izbora.
Najnoviji predlog ministra finansija obrazložen je potrcbom da se u zemlji smanji potrošnja koja, prema vladinom tumačenju, doprinosi rastu inflacije i ugrožava stabilnost švedskc privrede. |
Da bi se to sprečilo, traži se uvođenje prinudne štednje za sve građane od 1. septembra ove godine. Tako sakupljen novac išao bi na poseban račun, a vlasnici bi mogli ponovo da ga koriste tek od aprila 1992.
Vladin predlog sadrži i određena kreditno-potrošačka ograničenja, koja bi, takođe, trebalo da utiču na smanjivanje narasle tražnje. Otežala bi se, pre svega, kupovina na kredit, što je pogodnost kojom se Šveđani veoma mnogo koriste. Umesto plaćanja 40 odsto vrednosti robe prilikom kupovine što je u skladu sa sada važećim propisom, potrošači bi, ubuduće, morali odmah da plate 60 odsto od cene preuzete robe.
Protivnici vladinog predloga, prvenstveno građanski političari i pojedini ugledni ekonomisti, ne prihvataju ponuđeni paket rešenja, uglavnom zbog toga što smatraju da su Feldove ocene o stanju švedske ekonomije — suviše pesimistične.
KONGRES ITALIJANSKIH SOCIJALISTA: Rim —
Vođa italijanskih socijalista Betino Kraksi otvorio je u Milanu 45. kongres partije kojim bi, kako se očekuje, valjalo ponovo potvrditi čvrsto partijsko jedinstvo i eventualno odlučiti hoće li baš socijalisti izazvati krizu petostranačke vlade koja se u Italiji uveliko najavljuje, odmah po završetku izbora za Evropski parlament krajem juna.
U govoru, dugom dva i po časa, Kraksi je izrekao oštru kritiku na račun „blokade“ u koju je zapala sadašnja vlada i saopštio da vladinu konfuziju socijalisti neće samo pasivno posmatrati. On je takođe ponovio zahtev da se u Italiji pokrenu duboke političke reforme — da se izmeni izborni zakon, reformiše parlament i obezbedi direktan izbor šefa države.
STRANCI RADE NAJTEŽE POSLOVE: non —
Stranci su u zapadnonemačkoj industriji, kako je upozorio šef Sindikata metalaca Franc Štajnkiler, pretežno raspoređeni na teškim, prijavim i jednoličnim poslovima.
Štajnkiler je na konferenciji Sindikata metalskih radnika posvećenoj pitanjima stranaca u Frankfurtu na Majni zatražio stvaranje većih i boljih mogućnosti za strane radnike da se dokvalifikuju kako bi popravili svoj položaj.
Ukazao je da udeo stranaca u automobilskoj, mašinskoj i elektroindustriji iznosi 17 odsto, ali da oni čine 28 odsto radnika raspoređenih na serijsku montažu, 27 odsto livaca i čak 90 odsto onih koji obavljaju najteže i najprljavije poslove.
0 Savezna Republika Nemačka oboriće ove godine, sudeći prema rezultatima u prvom tromesečju, sve dosadašnje izvozo rekorde i još više učvrstiti položaj vodećeg svetskog izvozni-
0 Grupa 48 britanskih preduzeća najavila je najveći dosad, šestogodišnji program poboljšanja trgovinske saradnje sa Kinom u vrednosti od 5,4 milijarde dolara. Program obuhvata britanske investicije u modernizaciju kineskih fabrika, osnivanje zajedničkih preduzeća i POGEG(OUJ kineskog izvoza.
. #& Mađarska vlada je odlučila da obustavi dalji rad na brani kod Nađmaroša na Dunavu, čija je izgradnja bila predmet žestokih protesta pobornika zaštite okolike,
& Jedanaest trgovaca drogom javno je obešeno u gradu Kermanu na jugu Irana. Od 21. januara kada je stupio na snagu novi zakon o borbi protiv narkomanije, smrtna kazna je izvršena nad 459 trgovaca drogom
BIRO. MMO iN EE inU=fiftegrrigeEriysiper npr S cy rig (prgpgmurpnwIT FripOapiiirasyanacı "A
pa a AA aO = RGiRNAN RLU NRUMR Su US ULSGRJ: 000" "TT" ___ou uuu II II II LG iii iS III CIK inae,
13
7.
Za uname