Borba, 15. 09. 1989., S. 2
дао]
с падина им
| |
| | |
сени не. Басе ЧЕ каде и за алајанс те
табуа
Славко Ћурувија
а оптике тнитктиеаиптке тетке ле пзиквастте писта вегиу жетивољ леве сва аветл а: нше 1 = зависе сав мсининнваатвемезитатати/ штета. И прошлонедељна рехабилитација четворице босанскохерцеговачких револуционара само се уклапа у рам који у последње две године уоквирава политичку слику ове републике
последње две године, „босанскохерцеговачко друштво“ У — како су, становницима Босне и Херцеговине самодовољно тепали њени некад веома моћни, сад углавном детронизирани политички великодостојници — суочило се са слуђујућом и наизглед парадоксалном ситуацијом. Из нирване обавезног оптимизма — у коме је увек будни политички естаблишмент сваку јавну дилему, масовну или индивидуалну свеједно, по правилу ућуткивао и поравнавао апсолутима и аксиомима Револуционарних традиција, Прогреса, Удруженог рада, Авноја, Титовог пута, Демократског централизма, Јединства... — ако не брже оно драматичније и „преломније" од свих других југословенских „друштава“ улетело је у актуелни кошмар у коме је управо падање табуа апсолута, аксиома и светиња једина доминанта и колико-толико опипљива ствар. У истом двогодишњем периоду, садашње босанскохерцеговачко руководство, уместо раније тако омиљеног и углавном успешног бдења над просечношћу својих „поданика“, суочило се са ситуацијом у којој га управо ти „поданици“ терају да свој политички и идеолошки легитимитет гради и изгради практиковањем за ту републику потпуно нове политичке дисциплине:
напредовањем од једне до друге негације онога што је наследи |
ДА ЛИ АМАНДМАНИ НА СЛОВЕНАЧКИ УСТАВ УГРОЖАВАЈУ ПРАВ
НУ ДРЖАВУ
Има ли брака без_ развода
Већ приликом усвајања амандмана на Устав СФРЈ крајем прошле године јасно су до изражаја до- КАКО у нашу федерацију желе унети више елемената унитарне
ање федералне државе Ф Савезни устав о Ф Зар је Југославија брачна веза без могућ-
шле супротности између оних који државе и оних који су се све време залагали за очув праву на самоопредељење говори у прошлом времену
ности развода Ф Словеначки амандман о самоопредељењу изазван и тврдњама „о конзумирању
тог права“
Пише: Др Лојзе Уде
Већ приликом усвајања амандмана на Устав СФРЈ крајем прошле године јасно су до изражаја дошле супротности између оних који у нашу федерацију желе унети све више и више елемена-
| за унитарне државе (тврдећи,
наравно, при томе да нам је потребна ефикасна, снажна и модерна савезна држава) и оних
: ; | | ло, суочавањем са маст по једном хипотеком сопствене не , који су се цело време залагали тако далеке прошлости. то таквим суочавањем у коме му — | за очување федералне државе.
као аргумент или као заклон — не може помоћи ни само једна вера, ни само једна нација, ни само један национални језик...
| Целим низом предлога, који на | крају нису били укључени у
па ни неодређена али богом дана и у неким срединама тако ек- | амандмане на савезни устав, же-
сплоатисана аура која окружује реч народ. Обе те, без сумње претежно позитивне ствари — промене у структури политичке свести становника ове републике са највећим бројем Југословена и поменути новитети у позицији, стилу рада, и оријентацији њеног садашњег руководства — могао је да уочи сваки добронамеран и не тако ситничав посматрач. И то у више наврата: и кад се све тресло од рушења сна о привредним чудесима званим „Агрокомерц“; и кад се скоро мазохистички разголићивао „јарански социјализам“ неумских симбола; и кад је „случај Кецмановић“, без обзира на све репове које је за собом оставио, Босанцима и Херцеговцима ипак омогућио да се после ко зна колико деценија између неколико кандидата без посредника одлуче за оног ко ће бити њихов представник у највишем југословенском државном телу... Уосталом, чак само на суботњој седници ЦК СК БиХ могао је, потпуно транспарентно, бити уочен велики део овога о чему је реч. Истина, ни та седница, као ни расплитање поменутих афера, није могла проћи без сазнања да нема тог велемајстора који се, тек тако, једним потезом руке, или једним политичким чином може ослободити било сопствених заблуда, било ранијих туђих грешака. Ваљда смо, зато, и прошле суботе били сведоци ситуације у којој, с једне стране, највише републичко тело рехабилитује Авда Хуму, Хајру Капетановића, Османа Карабеговића и Чеду Капора, али, с друге, потпуно прећуткује одговорност оних који су те далеке, а тако блиске, 1972. године на правди бога ову четворицу „јеретика“ разапели на партијски крст срама. И, сведоци ситуације у којој партијски службени референт рече: „То смо дужни учинити не само због другова Хуме, Карабеговића, Капетановића и Капора, већ и зато што се мора исправити грешка која је годинама била хипотека над нашом политиком и акцијом..." — чак и сам потврђује познату тезу да се рехабилитацијама приступа чешће себе ради него ради оних који су предмет те рехабилитације. Евидентно, политика у Босни и Херцеговини трага за својим новим идентитетом, како је то ових дана неко написао, и у том трагању, по свему судећи, биће разних грешака, отвориће се нови спорови, па и сукоби, биће, изгледа, и међунационалног комешања, социјалних протеста и, других политичких узбуђења. И, коначно, као и у другим срединама, разлога за појачано интересовање југословенске јавности, аналитичара и посматрача специјалиста управо за ову републику... Али, упркос свему томе, поставља се питање, и то је главни разлог овог текста; да ли ова југословенска република због тога и због грешака које су чинили њени ранији великодостојници, треба да живи под сталним упитним погледом доброг дела остатка Југославијез И да ли због тога треба да буде специјални предмет априорног сумњичења и подозрења једног дела такозване југословенске демократске јавности2 Да ли ранији догматизам њених политичких првака, додуше, догматизам југословенско-бољшевичких боја, а не једнонационалних, једноверских, једнокултурних, једно... (какав је увежбаван и максимално практикован у другим југословенским срединама), треба да буде довољан разлог да се све оно што данас стиже из Босне и Херцеговине унапред и обавезно чита баш по стереотипу који се мукотрпно превазилази. Не треба. Не треба ни више ни мање него што то треба да буду остале југословенске републике. Не зато што садашњем руководству не могу пасти или и даље не падају на памет неки нови-стари бирократски марифетлуци, већ зато што јавно мнење те републике све брже сужава политички простор за разне политичке настраности, иначе тако блиске свакој бирократији.
САМО ПЕТКОМ
лело се битно ојачати функција савезне државе. Примерице, јачањем надлежности федерације на подручју науке, васпитања и образовања, судства, државне безбедности, пореског система, те сабирањем екстра дохотка на нивоу федерације, сужавањем одлучивања у Скупштини СФРЈ на основу сагласности (консенсуса), другачијом физиономијом савезне Скупштине, која би требало да има Веће удруженог рада формирано на пропорционалном и не на паритетном начелу, избором савезног Председништва у савезној Скупштини итд.
Федерација као узрок кризе
После усвајања амандмана те супротности су се наставиле. Тако су, подсетимо се, на саветовању у Београду, 29. маја ове године, о концепту новог устава до изражаја поново дошли ставови о јачању федерације, јер се тобоже Југославија само на тај начин може преобликовати у савремену, снажну и демократску федерацију. Проф. др Миодраг Јовичић је, на пример, тада када је говорио о концепцији и структури новог устава СФРЈ оцењивао да је организација федерације главни узрок политичке и економске кризе (не, дакле, монопол власти СК и с њим повезане једне једине истине, те одлучујући утицај политике и државе на привреду на свим нивоима — од општине до федерације). Предлагао је промену поступка за мењање савезног устава, тако да би о тим променама, уколико их републике не би потврдиле, одлучивао свејугословенски референдум. Ставови проф. јЈовичића и мишљења неких других учесника саветовања, неки од њих чланови су комисије Председништва СР Србије за питања друштвене реформе, дошла су до изражаја посебно у материјалу те Комисије „Систем нових демократских вредности и садржаја“ (објављен у „Борби“, 26. 7. 1989). Главни садржај тог предлога су, као и досад, предлози за јачање
федерације који, с обзиром на'
њихов садржај и обим предложених ширења функција савез-
не државе, не можемо оценити другачије него као предлоге за уношење елемената унитарне државе у нашу федерацију, односно као предлоге који би у одлучивање на савезном нивоу требало да унесу принцип мајоризације и тиме већим народима у Југославији обезбеђивали преовлађујућу улогу.
Тај материјал говори 0 „изворној“ суверености федерације и о неопходности да се због заштите човекових права и слобода ојача савезна, судска и управна надлежност (сам садржај тих права материјал не занима). Он садржи предлог за ширење надлежности федерације на подручју васпитања и образовања, на подручју научног и технолошког развоја, економског система (привредни развој, јединствена фискална политика), а физиономија савезне Скупштине требало би тиме да се промени увођењем два општа већа — Веће грађана и Веће удруженог рада, која би се формирала на пропорционалном а не паритетном начелу (слоган: један грађанин један глас), а Веће народа требало би да има сужене надлежности, одлучивање консенсусом (које тобоже онемогућава ефикасност савезне државе и зато није савремен) требало би да буде сужено на „најужи круг питања“... Због тога није никакво изненађење што су анамдмани на Устав СР Словеније, о којима ће Скупштина републике одлучивати овог месеца, и који се очито заснивају на идеји о јачању садашње физиономије федерације узнемирили заговорнике унитарног уређења. По њиховом мишљењу усвајање амандмана на Устав СР Словеније претвори-_ ло би Југославију у конфедерацију (М. Јовичић, у „Нину“, у чланку „Како Словенија покушава Југославију коначно претворити у конфедерацију“). Други, чији ставови не полазе непосредно од унитаристичких тежњи забринути су, тобоже, због тога што су амандмани на Устав СР Словеније у супротности са савезним Уставом и што представљају „крај правне државе“ др Боса Ненадић, у чланцима „Више од усаглашавања“, „Рампа за федерацију“, „Крај правне државе“, „Борба“, 4, 5. и 6. септембра). Очито је да су такви објављени ставови били припрема и основа за поступке покренуте у Председништву СФРЈ и Председништву ЦК СКЈ, који би требало да оцењују амандмане на словеначки устав. Уз то се намеће и питање шта значи то да та два органа разматрају предлог амандмана на словеначки устав непосредно пред њиховим усвајањем у Скупштини СР Словеније, и то. на предлог једне од република која се залаже за јачање функције федерације и преко ње за свој преовладавајући утицај на одлучивање на нивоу федерације.
Такве уопштене и оштре оцене заснивају се на анализи неколико амандмана. Тако је, на пример, Јовичић критиковао посебно амандман о самоопредељењу (амандман 1Х), амандман
о економској суверености (амандман Х), амандман о равноправности језика народа и народности, односно о употреби језика (амандман Х1/б), амандман о заштити положаја и права СР Словеније (амандман ХТМШИа), амандман о проглашавању ванредног стања (амандман ХРУП76), и амандман о обавезама у
вези финансирања фунцкија фе-
дерације (амандман 11). Б. Ненадић, пак критикује исто тако амандмане о самоопредељењу, о економској суверености, о равноправности језика народа и народности, односно о употреби језика, о заштити положаја и права СР Словеније и о прогашавању ванредних мера, а осим тога још и амандмане који се односе на основна начела и на човекова права и слободе.
Крнтиковани амандмани
1. Основна начела
Б. Ненадић иначе констатује правну неконсистентност начела Устава СФРЈ и нормативног дела тог устава, коју су проузроковали већ усвојени амандмани на савезни устав, и сматра да су амандмани на Устав СР Словеније, који предлажу брисање неких опредељења у основним начелима, односно брисање израза о развоју социјалистичке самоуправне демократије „као посебног облика диктатуре пролетеријата, о скупштинама као „изабраним и променљивим делегацијама радних људи у самоуправним организацијама и зазједницама и друштвено-политичким организацијама“ и посебно брисање одредбе о Савезу комуниста као „усмеравајућој и главној“, односно, „водећој и идејној и политичкој снази“, те амандмани о сужавању улоге ССРН у политичком систему и у кадровској политици и о другачијој улози Савеза синдиката у супротности са Уставом СФРЈ. Та чињеница по њеном мишљењу угрожава начело уставности и појам правне државе.
Амандмани који сужавају уставна начела садржајно се заснивају на идеји о политичком плурализму, о отклањању монопола власти Савеза комуниста и улоге других друштвено-политичких организација као трансмисија тога монопола. Сигурно садрже опредељење већине у Југославији. Основна начела су без сумње програмски део устава и самим тим су изразито политичке природе. Због тога у њиховој интерпретацији није могуће употребљавати правила која важе за интерпретацију закона и других општих аката. Посебно граматичка интерпретација и упоређивање текстуалне усклађености текстова не долази у обзир. Због тога између осталог, амандани на словеначки устав који сужавају уставна начела нису у супротности са савезним уставом. Указују само на даљи правац развоја политичког система. И, коначно; и начела Устава СФРЈ су део словеначке уставности, тако да брисање неких опредељења у основним начели-
Воз који неће пролазити
(Београд, 14. септембра) — Јуче смо званично информисани да ће од недеље, 24. септембра, од 3 сата, почети „зимско време.“ Часовници ће морати да се врате за само један сат уназад. Експресни поз „Атика“ који повезује Минхен и Атину, а који само пролази кроз нашу земљу, (да икако може мимоишао би нас) престаће да саобраћа до почетка „летњег времена.“
Ова информација, кратка али набијена смислом, уплашила је многе људе и свако је интерпретира на свој начин, Многи тврде да информација најмање говори о промени времена већ да се њоме на фини начин најављује време померања. Неки се питају колико ли се тек деценија ми враћамо уназад ако се и часовници морају померати уназад. Непријатељи дневне политике тврде да је „Ати ка“ једини воз који нам неће пролазити док ће сви остали возови пролазити поред нас док ми будемо стајали у месту или вртоглаво ишли уназад. А стари људи, који су свакојака зла упамтили и које
године обавезују на мудрост само одмахују руком, уздишу и гово-
ре: боже саклони!
С обзиром да се мени време променило нешто раније, или тачније, 12. септембра У 23 часа и 44 минута, у време када сам се најмање надао било каквој промени, сматрам се обавезним да кажем да се није само променило време већ је и промењено време променило мене избацујући ме потпуно из духовне равнотеже. Најгоре је
БОРБА
ничке класе и радног човјека“
"Председник Републике одликовао је „Борбу“ Орденом заслуга за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним
венцем.
ма у суштини значи само поли:
тичко опредељење. 2. Право на самоопредељење
Проф. Јовичић против тог амандмана, који у нормативни део словеначког устава уноси право на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење и удруживање, као трајно неконзумирано право има само један правни аргумент — интерпретацију уставног начела у савезном
„уставу који говори о самоопредељењу у прошлом времену, због чега би требало, по њего-
ГЛЕДИШТА ти Падање _
(„БОРБА“ 28. АВГУСТ)
БОРБА 15. септембар 1989.
страна
„Борба“ | Писма читала Трг Маркса и Енгелса 7. Београд
ЈЕ ОСЛОБОЂЕН И ИЗГУБЉЕН Трст,
Злехудо понављање
повјести
Кроз размишљање о југословенству и Југославији, попут огледала, назиру се и зрцале судбинска питања, прије свега појединаца, а тек потом ових или оних људских група. Док су за људску групу посљедице јаче или слабије, за појединца су непоправљиве и често крајње драстичне. Можда се кроз ова размиш-
вом мишљењу, то право сматра-|љања досегне или бар ближе до-
ти конзумираним,
а амандманјпре до одговора на питање због
на Устав СР Словеније у супрот-|чега су нам дједови и баке, очености са савезним уставом. Дрјви и мајке, браће и сестре били Ненадић, пак, каже да је опреде-|ријетко толике зле среће у друљење права на самоопредељење |гом свјетском рату. Друг Тито
у савезној држави материја са-
каже: „.. У тој борби Југославија
везног, а не републичког устава. |је сразмјерно броју својих ста-
Други разлози Јовичића — пре свега његово питање — са којим би Словенија требало да се удружи, затим, његова дужебрижничка замерка да се уставотворац са садржајем тог амандмана тешко огрешио о властити на: род и дао му „жиг срамоте“, да је словеначки народ „седамдесет година уживао привилегије“ (!2), да у Југославији поред словеначког живе и други народи „који су већи, културно и политички развијени са старијом државношћу и старијим демократским традицијама“ — су нарав-
новника и материјалним ресур-“ сима, претрпјела највеће губитке од свих европских народа“. (Џелебић М. у „Борби“ од 28.08.1989. године — Како је ослобођен и изгубљен Трст). Изречено у данима рата подупиру накнадно утврђене чињенице. Од око 80 милиона становника тадашње Њемачке животе је изгубило 4,6 милиона људи, а у Југославији од 16-17 милиона становника, 1,7 милиона људи. Материјална штета у Њемачкој је процјењена на 48 а Југославији на 46,9 мили-
јарди долара. (Опћа ен дија, ЈЛЗ, Загреб 1981, аи стр. 762). Јапан је од 75 мили. становника на почетку имао 3,1 милиона погинулуу чега 800.000 цивилних 4 рата. (Велика илустрована М вјест свијета, Отокар Кер ни, Ријека, том 17, стр. 7989), ' Нека су подаци, уз сву Озбиу. ност наведених извора, и пу, ближни, још увијек се п успоређивањем намеће дов увјерљив закључак да су земљу које су водиле освајачки рат иу њем биле поражене, боље шле од Југославије која га је иу. стојала избјећи, а потом акти; водила на страни побједника, Пола стољећа од почетка у) љедњег свјетског сукоба је јр вољно време да се да прави одту вор јер никога не задовољава „у народи имају онакву судбиу какву заслужују“. Прави одгороу би био исто толико користан кг. лико права дијагноза у болест једино с њим може започеу спречавање злехудих понављањ; повјести, односно људских (у; бина. Владимир ПЕКРЕ Карлова
,
но, израз његових сасвим субјек- | КЛУБ ИСТРАНА, ПРИМОРАЦА, ГОРАНА |
тивних уверења, економије и романтичног национализма погледом окренутим у прошлост. О тим аргументима је сувишно расправљати. још посебно, пошто је реч о нормирању уставног права на самоопредељење, а не о разматрању предлога за отцепљење.
Уставно-правни аргументи за укључивање права на самоопредељење у нормативни део републичког устава су следећи:
— Југославија је слободна заједница народа. Како може бити слободна ако је право на отцеп-
„љење конзумирано. Зар је Југославија брачна веза без могућности развода2 Историјски гледано закључке Другог заседања АВНОј-а могуће је образлагати само на начин да је право на самоопредељење, укључујући и права на отцепљење — трајно. То је изричито речено и у Декларацији о потврди рада словеначке делегације на Другом заседању АВНОј-а Словеначког народноослободилачког савета, 19.2.1944. и у 2. члану Устава НР Словеније и "из 1942. године.
— Тачно је да савезни устав о самоопредељењу говори у прошлом времену, кад каже да су се народи Југославије „полазећи од права на самоопредељење које укључује и право на отцепљење“... удружили у СФРЈ. Из тог текста може се закључити да је право на самоопредељење конзумирано што је бесмислено. Право на самоопредељење долази у обзир логично тек после уд-
непознавања |
БРИЊАКА У БЕОГРАДУ —
РАСПРОДАЈИ ИСТРЕ“
Провидан
У дане кад се припремамо да прославимо четрдесетпету годишњицу наше 43. истарске дивизије као велики празник слободе и одлучне ријешености народа Истре, исказан у току НОБ-а под руководством Тита, да се припоје _ матици — домовини Хрватској и Југославији, да слободна, у крилу СФРЈ, постане мост пријатељства са сусједном Италијом, огорчио нас је напад академика Добрице Ћосића на те неприкосновене тековине социјалистичке револуције народа и народности Југославије.
Одлучно тражимо да се Ћосићева понуђена распродаја територија СФРЈ и кокетирање са неофашистичким и иредентистичким снагама исказана у интервјуу листа „Ил Темпо“ осуди. Овај провидан сценариј за дестабилизацију СР Хрватске, прекра-
О „ЋОСИЋЕНЈ
сценариј.
јање граница и демонтијћ | друштвеног демократског и (' цијалистичког бића СФР Југо лавије представља чин иије Из тих разлога енергично за вамо да надлежни правосул органи подузму мјере проте академика Ћосића. Очекује такођер, да ће се средина у ко! он живи и дјелује, јавно ограг ти од његовог концепта разар ња СФРЈ.
Овај апел упућујемо преџ средстава јавног информирањ југословенској јавности са про ширене сједнице Предсједниш тва Клуба Истрана, Примора Горана и Брињака одржане у бе ограду у Дому ЈНА (28. ЈХ 1989, године)
Душан КНЕЖЕВИЋ
предсједник клуба Истраа Приморац, Горана и Брињака у Београл
ПАЈТОН РТ ВЕНЕ аи)
'НЕРАВНОПРАВНЕ ПРВОБОРАЧКЕ ПЕНЗИЈЕ
Стари закон нова неправда _
Крај рата сам дочекао са 18
руживања. Како би требало да се |година. У радни стаж ми је приотцепим, ако се пре тога, нисам |знато у дуплом трајању време од
удружио7 (НАСТАВЉА СЕ)
почетка 1943 године до краја рата. Тако у решењу имам 4 године и који месец. У пензију сам отишао новембра 1987 године, после пуних 40 година радног
Милинко Бујишић | 7жа Моја пензија је због тог
стажа из рата већа за 4,3%, што сматрам да је понижавајуће мало. Међутим то и није најгоре. Много горе од мене прошли су они који су имали високу школску спрему, па према томе и високе личне дохотке. Ја сам радио послове више стручне спреме.
„Борба“ треба још више да потврђује свакоднев-
што се наизглед чини да се ништа није променило, а уствари, ништа више није као што је било.
Дакле, као човек који је дубоко у души пре времена осетио сву тежину промена и који је већ увелико у „зимском времену“ сасвим компетентно могу да говорим шта се све може очекивати од 24. септембра.
Ноћи ће бити све дуже и дуже а понеки дани ће бити дужи и од година. Помрачење сунца и месеца, иако велико, биће безначајно према помрачењу ума који ће, према свим изгледима, бити све мрачнији. Свако наредно годишње доба биће све хладније. Тако ће пролеће бити хладније од зиме а лето хладније од пролећа.
Тачно је да ће возови пролазити и даље као што су пролазили без обзира на метеоролошке услове. На неким релацијама као што су Београд — Бар возови ће саобраћати више него икада, без обзи-
ра да ли ће у њима уопште бити путника, јер ти возови иду по не- .
кој другој логици, по некој другој потреби; они, заправо, више спајају ова два железничка, културна и политичка пристаништа него што превозе путнике и робу. То никакве временске неприлике не могу спречити.
Сељацима, којима је све у сретним временима зависило од летњег и зимског времена и који су гледали у небо исто колико и у
„Своје место у нашем систему информисања Уређује редакцијски колегијум: Заједничка редакција: Трг Маркса и Енгелса 7. Важнији телефони: централа 334-531. Главни и одговорни уредник: 338-740. Руководилац ООУР: 347-136. па евиа велакијЕ (Деск) 347-027, Југославија 345-139, Свет 347-345, Стваралаштво 345-361, 19. ним ангажовањем на битним питањима рад- Спорт 346-236, Дописна мрежа 339-356, Недељна Борба 336-381, Секретар Р 335-246, Стенографи 332-971, Телекс 11104, 11410, 11408. Рукописи се не в тор. шест месеци пр он за годину дана 1.428.300 динара. Претплата за иностран " уда Месец. а 150, шест месеци — 1.428.300, годину дана — 2.856.600, динара. Авионска поштарина пла а се п но. ро рачун за претпла' зем- ба“ настав е у Београду, љи број 60801-602-79 „Борба“ ООУР „Борба“. Број девизног вуна је 60811-620-16-101-277310-00799 Беобанка, Београд. Издаје и тата А Рад- марта 1948. и У Загребу. од 1.Ј 4 на организација „Борба“. Уредништво администрација и штампарија „Борба“, Трг Маркса и Енгелса 7. Поштански фах 592. ; ствено издање.
х
Велики број учесника рата одриче се тога права кад види да му је пензија већа, ако то учини. У чему је онда привилегија тих бивших бораца у томе што иду у
земљу, убудуће више ништа од временских прилика неће зависити већ од тога колико ће бити сложни и јединстевни у схватању да неће више да раде за другога ако већ не могу за себе и ако то схватање буду умели организовано да изнесу на неком тргу.
У таквом нехуманом „зимском времену“ одржаће се и превреме- ; ни конгрес са обележјима ванредног конгреса. Конгрес ће осветли- |ПеНЗУЈУ са петогодишњим умести све тамне стране нашег живота, али чим се заврши све може би- |10 Десетогодишњим преосеком, ти горе него што је било па ћемо пожелети да се што пре одржи на- | зла т0 не даје ништа, На моје редни конгрес и да се његов рад не завршава све докле не нестане ОВУ упућено савезном СУБнас или конгреса. ОР-у добио сам одговор да је
И превремени избори одржаће се у многим срединама. Иако ће о НРог закона о пензиониза свако место бити више кандидата показаће се, на крају, да ипак | пет А 7 ника рата, који је донећемо имати толико правих кандидата колико ће бити изабрано. | |ље ћ А ар а који у данашАли, срећом, постоји институција „одласка на нову дужност“, па ће- ла | нестабилности, и инмо многима заслужним а неспособним наћи боља места од оних пије није примењив. на којима не знају да раде.
и без избора биће разних померања као што је било и раније. Нико неће остати на свом месту. Са изборима не смемо никад престајати јер ако се не будемо бавили кадровском политиком можда нам се може догодити да нешто почнемо и да радимо а рад у овој земљи, са оваквом климом, никада никоме срећу није донео, а хле- | |Ц Е ба још мање.
У том ће стићи и „летње време“, горе од сваког „зимског“, када ћемо узалуд померати часовнике унапред. Ко преживи причаће.
Први број
УТО Зи РТ
Ај
феб „Борбе“ изашао и . 4 ебруара 1922. У НО рату „29! едакције 346-143, Пословни центар 333-532, Одељење претплате зи У УМУ Од 19. о КЕШ џа 27. Н раћају. Претплата у земљи за један месец: 119.030, три месеца 1941, а у Дринићу од 1. октобра 1942 ство за један месец је — 238.060, три месеца — фебруара 1943. Од 15. новембра 1
„Борба“ се штампа у Београду
Ако из моје генерације #37 | мемо инвалиде, у поратних динама свима су нам биле 17 једнаке шансе, да се дошколу“ мо (за редовно школовање 7 већ били престарили), да Ба послимо и зарађујемо онако онолико колико смо сами У ли. Сваки закон који регул. пензионисање бораца НОР : који не гарантује равнопраг“ третман, тј. који не гарантује Је нак проценат увећања пен» | стечена радом, није исправан мора се мењати. Зато није 0 здравом разуму, стање да 01. менуте категорије бораца, 15 ре пролазе они са највећом и + лом и највећим личним до # ком. Из садашњег стања У : се једино извући истинити нелогичан закључак, Да 66 а исплатило ни радити Н ај Очекујем да ово прочита 07 СУБНОР-а и Сива 19 + утицати да се спорни 32К0
мени. ~ ' зионе ОГОРЧЕНИ ПЕНЗ.оури
(име и адреса принети ре
"Ф АМАШЕ Ф |МТЕРИЈИ Ф ППЕЈЕ Ф РРОЈЕКТ!
бу у За
ове
"лој Ра