Borba, 19. 06. 1990., S. 3

(КУПШТИНА СФРЈ

Новине без цензуре

вна гласила, према Предлогу саве бођена било каквог 06, ту зног зако

ноправна сва физичка политичке

Београд. — Југословенска јавна гласила, штампа, радио и тедевизија убудуће биће ослобођеНИ политичког туторства, усме-

вања и цензуре. Сва правна и физичка лица у области инфор-

мисања биће апсолутно изједна- 3

цена, а сви оснивачи, приватни

ни биће доведени у

псолутно исту позицију. На

овај начин, кад се усвоји нови

о информисању, биће 03-

начен и крај директивном политичком новинарству.

Ово је у уводним напоменама, јуче на седници Комисије за информисање Скупштине Југосдавије рекао представник савезне владе Дарко Марин — на првој скупштинској расправи о предлогу са нацртом новог савезног закона о информисању. Савезна влада по уверавању Марина предлаже да се укине свака забрана о растурању штампе, те

закон не познаје реч цензура _ где би главни цензори били одговорност за сваку изговорену или написану реч, кодекс професионалних новинара, општи интерес земље, а новинар или главни уредник у случају злонамерног обавештавања били би изложени прекршајном, кривичном или облигационом повиновању законских норми.

Закон који предлаже савезна влада не познаје за јавна гласила икакав „општи друштвени интерес", који се до сада остваризао преко Социјалистичког савеза, Такође се спречава укидање Закона о спречавању злоупотре-

бе у информисању, а приватни оснивачи јавних гласила сносе сву финансијску одговорност за своје акције које улажу у овакву врсту предузећа. Страна лица могу у ову делатност да улажу до 5 одсто укупног капитала предузећа, мада светска пракса у овој делатности познаје и границу од 75 одсто. Ово питање, како рече Дарко Марин је отворено.

У питању делегата ово питање страног улагања је било скоро у центру пажње, јер, примећено је да се овим начином може остваривати и одређен политички утицај, али је доминирала дилема — на који начин заштитити новинара и јавна гласила од политичког притиска и утицаја. Инсистирало се и на томе да се новинар заштити од „морања“ откривања извора информације. Кључно питање је постављено око дилеме да ли Закон усвајати пре усвајања амандмана на Устав СФРЈ, или да се постигне истовремено. Наравно било је и незадовољства са предложеним текстом, па је Михајло Бјелица изразио уверење да овакав непотпун предлог не може да иде пред Скупштину, јер су предложена половична решења у спречавању надзора владајуће партије над јавним гласилима, док је Воја Мићовић био против тога да приватна лица оснивају ТВ станицу, помињући „хаос у италијанским ТВ просторима“, а такође је инсистирао на заштити новинара од политичке тортуре и

Т2

на о информисању, биће ослика цензуре и политичког поповања Ф Рав-

правна липа Ф К пресије и интереса владајуће паран ита новинара од

самовоље. Риза Аљај је изнео уверење да су покрајине развлашћене у погледу оснивања јавних гласила. У питањима делегата изнета су бројна уверавања да предложени закон, према којем новинаре од свих врста притиска обезбеђује само кодекс, нису довољна гаранција за демократски рад у јавним гласилима. На сва ова питања Дарко Мирин је одговорио да предлог савезне владе није дефинитиван и да је ово прва скупштинска провера важног документа, који ће свакако после свих разматрања бити допуњен. Што се тиче лимита од 25 одсто за страна улагања Марин је рекао да СИВ првенствено мисли на улагања кроз нове технологије, али је и додао да савезна влада никако не мисли да ову област прода страним партнерима. Што се тиче заштите новинара од политичких притисака, Марин је рекао да предложена решења сигурно нису најбоља, али се сложио са констатацијом да новинаре треба максимално заштитити. Закључујући расправу, Ибрахим Хаџић, председник Комисије за информисање је донекле разрешио и важну дилему кад ће Закон бити усвојен, наглашавајући да са овим важним документима није потребно журити, али то не значи да би његово усвајање требало да чека нови Устав.

Ђ. КЕСИЋ

бе

Отворити тајне а војске и СУЈ

ХИВЕ

Батрић Јовановић: Отворити архиве председништава Србије и СФРЈ, Кабинета Врховног команданта, СИВ, ССУП, ССИП Ф Спречити долазак усташа Ф Судска рехабилитација информбироваца

Београд — У обиљу важних закона и друтих докумената о којима ће на предстојећим седницама (25. и 26. јуна) одлучивати делегати Скупштине СР Србије, наћи ће се, поред осталог и неколико иницијатива Батрића Јовановића, делегата у Већу општина. По једној, Јовановић предлаже Скупштини да усвоји иницијативу за измену у одговарајућем савезном закону, што би омогућило отварање и објављизвање архива савезних државних

"органа: Председништва Репуб-

лике, Председништва СФРЈ, Кабинета врховног команданта оружаних снага СФРЈ, СИВ, ССУП и ССИП.

_ Уз констатацију да „на већини докумената постоје етикете о

О СР СРБИЈЕ О ПРИПРЕМЉЕНОСТИ

највећој могућој тајности уз крајње неприхватљиве рокове“ Јовановић у образложењу наводи и једнодушан захтев наше јавности за отварање архива „како би се могла дати објективна оцена сваког савезног функционера и свих савезних органа..."

Ф Следећом иницијативом се тражи да се „наложи савезном секретару за унутрашње послове да спречи, свим средствима правне државе, улазак и боравак у СР Хрватској усташких ратних злочинаца..."

У образложењу он наводи да „у Хрватску несметано долазе ратни злочинци и послератни усташки терористи" који „дају интервјуе у хрватској штампи“. Јовановић, поред осталог, наводи да је „бивши Павелићев посланик у Берлину — у једном

ПРЕД РЕПУБЛИКЕ ЗА ОПШТЕНАРОДНУ ОДБРАНУ

закон

ускладити

с амандманима

Председништво СРС констатовало да су успеш“ но остварене активности на доношењу новог

закона

Београд — Председништво Социјалистичке републике СРбије, на' јучерашњој седници којом је председавао председник Председништва Слободан Милошевић, усвојило је извештај о припремљености Социјалистичке републике Србије за општенаРодну одбрану.'

Констатовано је, да су успешНО оствариване основне активМости у овој области усмерене на стварање јединственог система Општенародне одбране на челој територији републике и Хрипреми и доношењу новог ре-

г закона о општенарод-

Ној одбрани у складу са аманАманима на Устав СР Србије.

У вези са припремама и ста-

"њем Територијалне одбране СР Србије, Председништво је оценило да су постигнути значајни резултати у осавремењавању Ру: ковођења и командовања овим системом, као и да је мобилизацијска готовост Територијалне одбране у Србији на нивоу који обезбеђује ефикасно извршавање мобилизације и у најсложенијим условима. Председништво је донело смернице за организовање, припремање и деловање Цивилне заштите у СР Србији. .

2 У складу са својим овлашћењима, Председништво је на данашњој седници донело и од-

о помиловању једног броја осуђених лица. (Танјуг)

У ПЕЋКОЈ БОЛНИЦИ „ДР РАДОМАН БУЛАТОВИЋ“ Покушај силовања болеснице

Пећ, — Како смо јуче обавешТени од'начелника Центра безбедности у Пећи Аслана Слам-

Вихуа прошле суботе око 23 часа на Хируршком одељењу оп-

ште болнице „Др Радован БулаТовиће у Пеј, болесник Сахит

(68) из села Врела СО Исток покушао је да силује боХесницу Милеву Марковић из

села Накла код Пећи. Дрски шездесетосмогодишњак сачекао је Милеву у холу болнице и покушао да је увуче У собу с намером да је напаструје, али се Милева после дуже борбе ослободила овог напасника. Ово је изазвало велики немир код осталог болесничког особља болнице и свих грађана Пећи. (М. Н.)

сплитском листу изјавио да је усташке покоље Срба, Јевреја и Цигана — измислила јеврејска промиџба. Радио-Загреб је 16. маја објавио разговор објављен у Аустрији са усташким командантом логора смрти у ЈасеновЦу... 2 По трећој иницијативи требало би задужити делегате из СР Србије (у Савезном већу) да предложе Скупштини СФРЈ доношење закона којима би се створио правни основ да заточеници (те породице и наследници умрлих или убијених заточеника) са Голог отока и других логора за „информбировце“ могу да поднесу захтев за судску рехабилитацију и материјално обештећење.

С. ПОПОВИЋ

„ТЕРОРИЗАМ“ У ЦРНОЈ ГОРИ2

Експлозив за екс-другове

о једном од четири случаја подметања експлозива не може се тима Ф Отежавајућа околност што је „у игри“

Зоран Божовић: Ни

говорити као 0 терористичким ак

ПОСТ СКРИПТУМ „СЛУЧАЈА АКСЕНТИЈЕВИЋ“

[инистру не праштају

Миле Шетинц: Ако министар не зна да крши Скупштински пословник то је знак да не влада најбоље својим ресором Ф Дарја Лавтижар-Беблер: По министру др Џирнату посланик који не говори словеначки треба да ћути

Љубљана — Узалуд др Рајко Пирнат, обраћајући се јавности, очекује разумевање, преваљујући кривицу на „комунистички блок“ у Скупштини. Јавност чини се последњи министарски испад у словеначкој Скупштини процењује као мучан и неукусан скандал, а посланици га у средствима јавног информисања и даље коментаришу, додајући свему и др Пирнатова неуспела оправдања — за силенијско одузимање речи пуковнику Милану Аксентијевићу у словеначкој Скупштини. Посланик Либералне странке Миле Шетинц закључио је коментаришући случај да све највише говори о самом министру Пирнату, односно његовим идеолошким премисама и политичком убеђењу.

=— Штавише, наводи Шетинц,

ШТА ЈЕ ПУКОВНИК МИЛАН АКСЕНТИЈЕВИЋ ХТЕО ДА КАЖЕ У

и оптужени има право да се 06рати на матерњем језику а камоли посланик. Ако министар не зна да крши Скупштински пословник, онда је то знак, онима који су га бирали, да министар најбоље не влада својим ресором. Уколико потом исти министар, наставља Шетинц, после свега јавност убеђује да је на тај начин захтевао само преводиоца, то је допринос анализи моралног лика господина министра и потцењивање здраве памети посланика и јавности. Покуитај да се бедан и сраман инцидент издигне на ниво народног и патрмотског поноса само је јефтин покушај.

Посланик Социјалистичке странке Дарја Лавтижар — Беблер сматра несмисленим да се изношење мишљења на матер-

СКУПШТИНИ СЛОВЕНИЈЕ

ма у оружаним снагама

Љубљана. — Посланик у Већу удруженог' рада Словеначке Скупштине пуковник Милан Аксентијевић је поводом излагања републичког министра за

одбрану јанеза Јанше о скла- )

диштењу оружја територијалне одбране у магацинима ЈНА желео да словеначкој јавности и делегатима, како је рекао, објасни ко их обмањује, односно лаже.

Како се радило о осетљивим питањима, извинио се што ће говорити на матерњем језику (српскохрватском), али је наишао на гласна негодовања и звиждуке Демосових посланика уз захтев да напусти говорницу. У том ни мало парламентарно-демократском понашању, предњачио је други министар из Демосове владе, др Рајко Пирмат. Полемике око овог скупштинског скандала још не јењавају па ; је „Борба“ одлучила да пуковнику Аксентијевићу уступи простор, да изнесе оно што му је у словеначкој Скупштини било ускраћено. „Поштовани зборе, мера физичке заштите наоружања Републике Словеније је произашла, како је рекао господин потпредседник Председништва др Душан Шлут из наређења Председништва СФРЈ. То наређење важи за целу Југославију. Само код нас у Републици Словенији спровођење овог наређења добило је негативну политичку конотацију. Зашто се то хоће исполитизовати. То нам морају рећи сви који то хоће.

Све време од оснивања формирања националних војски, јер јединице и штабови ТО су заправо војска — ЈНА чува највећи део наоружања, и то све тешко наоружање и муницију у

више различитих мотива

Титоград. — Прије нешто више од два мјесеца у ноћним са"тима пред зградом Општинског СУП-а у Плаву активирана је експлозивна направа и том приликом је причињена невелика материјална штета. Уназад двадесетак дана испод приватног аутомобила замјеника командира милиције на Цетињу, непозната особа (или особе) подметнула је незнатну количину експлозива. Само прије десетак дана, у центру Титограда неко је ставио експлозив на врата адвокатске канцеларије Ранка Вукотића и Владана Ђурановића (врата канцеларије налазе се у непосредној близини стана породице адвоката Вукотића). Према незваничним информацијама експлозив је недавно активиран и у дворишту породичне куће др Божине Ивановића, бившег предсједника СР Црне Горе, који је након, познатих јануарских догађаја у овој републици поднио оставку. у

Док су прва три случаја позната полицији, и на њиховом се расвјетљавању ради, СУП-у није пријављен овај четврти. Полиција је за њега сазнала из штампе, но без обзира што нема званичне пријаве, полиција има обавезу да провјери податке и уради све послове из своје надлежности, казао нам је Зоран Божовић, вршилац дужности начелника

републичке управе за сузбијање криминалитета.

Наш саговорник вели да се ни у једном од ових случајева не може говорити као о терористичким актима (што не значи да то нијесу) али квалификација кривичног дјела може се дати тек након утврђивања мотива којима су починилац или починиоци били руковођени.

Оног тренутка када будемо утврдили мотиве, тада ћемо бити и близу њихових имена и презимена, вели Божовић. Ау сва три поменута случаја за сада је мотиве тешко докучити. у случају подметања експлозива под аутомобил замјеника командира цетињске милиције (експлозив је активиран у два сата послије поноћи и незнатно је оштећен под „фиће“) могуће је да се ради о „опомени“ неког од осумњичених за велику пљачку у „Ободу“. Замјеник командира милиције је један од људи који се здушно ангажовао на расвјетљавању овог случаја. и када је ријеч о експлозији испред адвокатске канцеларије Вукотића и Ђурановића (Ђурановић је, иначе, синовац политичара Веселина Ђурановића) мотива може бити више. Обојица су прије отварања адвокатуре радили у органима правосуђа. Што се тиче „плавског“ случаја, поли-

ст у око

Тврдња Јанеза Јанше да су официри тј. старешине других народности, што значи несловенци, вршили притисак на Словенце да изврше наређење, представља изазивање међунационалних сукоба међу старешина-

својим складиштима. И јуче, то значи пре 15. маја 1990, пре тог наређења Армија је чувала око 60 одсто наоружања, муниције и опреме ТО Републике Словение. Није било питања зашто Армија чува то наоружање, већ много више захтева од стране штабова ТО свих нивоа да своје наоружање чувају у складиштима ЈНА. Кад је Председништво СФРЈ утврдило да је безбедносно стање у држави такво да захтева мере чувања оружја, муниције и опреме у складиштима ЈНА, такво наређење је и издало. То значи да ову данашњу политичку представу неко хоће да наметне словеначком народу, односно грађанима Словеније. Уколико се преостали део наоружања јединица чува у складиштима, да ли га чувају јединице ТО, или ЈНА

Још једном упозоравам да се ради о лаком пешадијском наоружању, пошто је све тешко наоружање у складиштима ЈНА. Није тешко закључити коме и шта иде наруку да се то питање исполитизује и засени суштинске проблеме нашег друштва. Народ ће на крају владу питати за хлеб а не где се чува оружје.

Све оружје је власништво ТО Републике Словеније или више од 50 одсто наоружања и све тешко наоружање добијено је од ЈНА, а само део пешадијског наоружања је набављен од стране друштвено-политичких заједница. Закључујем да неком са власти требају политички поени, попут „вицева“ да су нам украли наше оружје купљено тешко стеченим новцем. По мом мишље-

њу то је чиста политизација са.

негативном конотацијом. Политизацијом овог питања

ција оперише са дванаест могућих мотива који су починиоце могле навести на кривично дјело. У сва три позната случаја, сазнајемо од Божовића, коришћен је тзв. привредни експлозив (најједноставнија експлозивна направа) у невеликим количинама и с обзиром на вријеме (ноћни сати) и мјесто експлозија није се атаковало „на живот и тијело“, што не значи да није могло доћи до тога.

Ово је нов облик криминалних дјела за црногорску средину, каже Божовић. Подсјећа нас, при том, да је један сличан случај забиљежен прошле године у Никшићу, када је експлозив активиран испред стана једног истражног судије. Наша досадашња сазнања говоре да се ради о догађајима, а не о појави. Појава би била ако би се установила нека веза између оних на које се атаковало или између самих нападача. Таквих индикација за сада нема, каже „Борбин“ саговорник. Постоји, међутим, процјена да би ове „опасне игре“ могле постати „редовна појава“, па сходно томе у полицији се организују да дјелују превентивно. Пошто се у свим случајевима појављује привредни експлозив, до кога се релативно лако долази (нарочито су га криволовци користили) у току је превентив-

војне организације нападнут је

њем језику подводи под члан 212 републичког Устава који говори о пословању у Словенији јер давање предлога и мишљења није пословање.

— По министру, посланик који не говори словеначки већ рецимо италијански или мађарски, изгледа уопште нема право да говори чак ни уз преводиоца. Дакле мора говорити словеначки или ћутати. Још је горе што др Пирнат касније изводи закључак да би се у пасивна изборна права као услов морало записати активно знање словеначког. Такав министарски закључак коси се са међународним пактом о грађанским и политичким правима, рекла је на крају Дарја Лавтижар.

дД.

била је такође нападнута и струка. Основно начело постојања и деловања — функционисања принцип суборганизације и то на груб и провидан начин. Питам шта ће бити са војском, са

есијом ако се дозволи да грађанин не испуњава наређења надређеног, што значи да испуњава наређења која му се допадају, а не оног другог (изузев наређења која су законом изричито прописана).

Питам зашто се не укаже на правог кривца. Председништво СФРЈ и Председништво Републике Словеније морају ускладити међусобне односе. Нека нам кажу зашто се нису договорили, ко и кад кога обавештава. Нека одговарају политичари, а не професионални војници, добри и поштени људи, колеге из штабова ТО, професионалци који поштено обављају посао. Стога мислим да је ово чисто завођење || људи.

Нисам имао намеру да говорим, али ме је изазвао господин министар Јанша кад је изрекао овакве неистине и инсинуације.

Истичем његову тврдњу да суј.

официри, тј. старешине других народности, што значи несловенци, вршили притисак на Словенце да изврше наређење. То је изазивање међунационалних сукоба — спора међу старешинама у оружаним снагама. Ми старешине у ЈНА и ТО чувамо међунационалне односе као зеницу ока свога. И кад те неко погоди у зеницу, тада реагујеш онако како сам ја реаговао. Зато сам и

морао да се изражавам само на |

матерњем језику.“ М. ШИЋАРОВ.

на акција „евидентирања корисника“ тог експлозива и појачана контрола његовог издавања и употребе. Превентивна ажурност је посебно пожељна због туристичке сезоне.

Ниједан од три полицији позната случаја до сада није расвијетљен, али се на томе интензивно ради. Отежавајућа околност је управо то што је у игри више различитих мотива. У Плаву је, рецимо, 140 људи прошло кроз одређене врсте провјере али без резултата. Званична информација да починиоци кривичног дјела нијесу из Плава, више је била дио полицијске тактике у откривању починиоца него резултат истраге.

Мако досадашња сазнања, и

сама изведба дјела, говоре о то- |.

ме да су починиоци више хтели да заплаше, опомену и унесу несигурност, не ради се о безазленим стварима. Политичка ситуација и стање опште несигурности изузетно су погодни да се овакве врсте напада на јавни ред и сигурност смјесте у актуелни политички контекст. То што се још не ради о појави, већ о изолованим догађајима, донекле охрабрује. Али то је тек стручна процјена — у главама обичног свијета то се већ доживљава као појава. У

Д. ВУКОВИЋ

„БОРБА, уторак 19. јун % 1990. ;

страна

НА САСТАНАКУ БЕОГРАДСКОГ ОДБОРА СДС ГОВОРИО АКАДЕМИК ДР ЈОВАН РАШКОВИЋ

Делови говора нису за јавност

Новинарима забрањено да пренесу речи председника СДС о његовом разговору са Фрањом Туђманом о „хрватској федерацији“ и „српској крајини“ Ф Нова власт у Хрватској би могла „да

изгуби више“ од нији од „дебољшевизације“ у Србији Ф Срамота пред Телевизојом Београд

Београд. — Да у Хрватској није и неће бити лако ни Србима, ни Хрватима и да би странке у самој Србији требало да воде више рачуна о „трагичном положају Хрватској“ него о „дебољшевизацији“ највеће од република најчешће су помињани ставови на синоћном полузатвореном (новинарима је забрањено да известе о неким његовим деловима) састанка Београдског одбора Српске демократске странке из Книна, којем је присуствовао (и највише говорио на њему) и академик др јован Рашковић, председник СДС-а. =

Састанак, који је иначе имао само једну тачку дневног реда Рашковићево излагање — добио је помало збуњујући ток када је после „уводне и завршне“ професорове речи испред њега био откривен непријављени — касетофон! Одмах је затражено да се јави власник црне справице, а када се као „тај“ представила новинарка Радио-Београда, и када је убрзо потом откривено и присуство других новинара (иначе сви су били уредно позвани на скуп) Јован Рашковић је затражио да се поједини делови његовог говора не објаве (и то они најинтересантнији — о његовом разговору са Туђманом око „хрватске федерације“ и „српске крајине“ и о ономе о чему Рашковић није хтео да разговара са Драшковићем, а што је проузроковано Драшковићевим понашањем према Рашковићу, не можемо да кажемо каквим).

Све остало на састанку спада у рубрику „већ виђено“. Професор Рашковић је поновио свој став да је пребијање демонстраната пред ТВ Београд „срамота за српски народ“ и да српска влада због тога мора да се извини свом народу.

Уз то замерио је Демократској странци што у својим иступима БЕТА ЛИНЕА ЕТЕН а ЛА И ТАРА АДА РРА

ВЕСТПОВЕСТПОВЕСТПОВЕСТПО

Срба у Хрватској Ф Срби важ-

ретко (или уопште не) помиње реч „Србија“, што је, „у условима

љи“, недопустиво.

Професор је истакао и да су Срби у Хрватској у предности у односу на ХДЗ и хрватску власт, јер „ми можемо да изгубимо главе и децу, али они могу и главе и децу и власт“, а затим и да

својих сународника У

Не желе Драшковића у Хрватској

Добар део свог јучерашњег обраћања члановима Београдског одбора СДС-а професор Рашковић је посветио односима између странака у Србији,

рио је што ступа у савез са Шешељем и Драшковићем, када се зна да њихове партије нису демократске оријентације, а свима њима заједно, што се буне против доласка СДС-а у Србију. Фе Рашковић је рекао и да

СДС не жели да у Хрватску долазе Драшковић и Шешељ, док су Демократској странци „врата отворена“ (бар што се тиче СДС-а). БАНЕРА НВО 2162 би „гашење српске православне свеће у Хрватској, био велики пораз свих Срба“ (ово последње као прилог тези да су Срби у Хрватској важнији од „укидања“ бољшевика у Србији).

Да ли је став о приоритету очувања српског националног бића у Хрватској уједно и одговор СДС-а на тренутно најважнију „српску дилему“ (шта је прече — Устав или избори2) новинари јуче нису успели да сазнају. Вуком

И. Р.

ПОСКУПЉУЈЕ ПОСЛОВНИ ПРОСТОР: Београд

— Квадратни метар пословног простора у „Београђанки“ „кошта“ 43 динара, а трошкови одржавања — 185 динара. У Кнез Михаиловој, такозваној „екстра зони“ квадрат се понегде плаћа ми симболичних 17 динара. ,

Зато је одлучено да прво повећање цена ступи на снагу 1. јула, а да се до краја године пређе на тржишну закупнину. У „екстра зони цена би износила 120 динара за квадрат, а у последњој петој зони, свега 10 одсто од ове цене. У случају да закупац не жели да плаћа овај износ, Заједнички фонд ће морати да прибегне Закону о закупу, који до сада није примењиван, по коме се висина закупа одређује јавном лицитацијом. (Б.С.)

ПРОТЕСТ ЗБОГ ЗАШТИТНЕ ЦЕНЕ: Нови Сад.

— Председништво Савеза сељака Новог Сада упутило је јуче позив свим сељацима на — грађанску непослушност.

Блокирањем новосадских саобраћајница пољопривредном механизацијом у трајању од једног часа сељаци би исказали свој револт због „неразумне и непоштене одлуке СИВ-а“ приликом утврђивања заштитне цене пшенице овогодишњег рода. Председништво савеза подржало је мере републичке владе Србије због предузимања мера за обезбеђивање прихватљивије цене хлебног жита овогодишњег рода.

ТИТОВА ВИЛА ПОСТАЈЕ КЛИНИКА: Сарајево.

'— Некадашња Титова вила „Горица“ у Бугојну ускоро би треба-

ло да постане клиника.

Извршни одбор Скупштине општине Бугојно ових дана покушава да конкретизује поменуту идеју, у настојању да се вила „Горица“ евентуално претвори у врхунску клинику за женске болести. Ту замисао подржао је и свјетски уважени гинеколог професор доктор Асим Курјак из Загреба, који је протекле седмице боравио у Бугојну.

ПРИЈЕМ ЗА ДЕЛЕГАЦИЈУ ИЗРАЕЛСКИХ

ГРАДОВА: Београд — На крају седмодневне посете делегације девет израелских градова СР Србији јуче је приређен опроштајни пријем у вили Извршног већа Скупштине СР Србије. Домаћин делегације од 36. чланова са господином Максимом Левијем на челу, иначе председавајућим Комитета за међународне односе свих израелских градова, био је потлредседник републичке владе Душан Михаиловић. |

Током посете градовима у СР Србији, потписане су повеље о братимљењу Ниша и израелског града Бершева, затим Лознице и Ромат-Хашарона, Кикинде и Хазарет Илита, Краљева и Луда, Шапца и Кирјат Ата, Крушевца и Кирјат Гата, Соко Бање и Тамара и Мионице и Кацира.

ПОДРЖАНО УЈЕДИЊЕЊЕ ЛЕВИЦЕ: Београд

— Предлог да се обједине леве снаге у Србији у борби за социјализам, економски и културни просперитет Србије и политичку

' демократију подржан је на јучерашњој радној седници Универ-

зитетског комитета Савеза комуниста Београда.

ј У саопштењу са седнице истиче се, међутим, да је у „у делу јавности присутна политичка атмосфера у вези са овим уједињењем, која је у супротности са карактером образложења за уједињење, датим на заједничкој седници Председништва ЦК СКС и Председништва ССРН Србије“.

УНИВЕРЗИТЕТИ С ПРОЗОРОМ У СВЕТ веог-

рад — Настава последипломских студија на Грађевинском факултету у Београду биће од јесени организована и на енглеском језику. Тај захтев Грађевинског факултета је јуче одобрило наставно-научно веће Универзитета у Београду. Тиме београдски универзитет по речима ректора стободаиа Унковића, чини велики продор у свет. ;

КО КОЧИ ВРАЋАЊЕ ДУГОВА Београд – Нехзми-

рене обавезе према фонду Федерације на неразвијене изузетно су високе и крајем маја су достигле око две и по милијарде динара. Заостатак из прошле године износи 940 милиона, а неизмирене обавезе по утврђеним аконтацијама за 1990. годину премашују милијарду и по динара. Једино је Србија измирила лањска дуговања. Неблаговремено притицање новца у фонд омета регионални развој и осетно погађа пројекте у неразвијеним републикама и на Косову — изјавио је заменик Савезног секретара за финансије мр Вук Огњановић.

етничких варница у целој зем-

пре свега Демократској, заме-.