Borba, 20. 04. 1991., S. 24

Ху SUBOTA-NEDELJA, 20-21. APRIL 1991. GODINE

Svetska

Dr Ranko Petković

Zvuči paradoksalno, ali sve je više onih koji žale za starim dobrim vremenima — bipolarizma! Poenta je na tvrdnji da se u eri bipolarne podele u međunarodnim odnosima znalo unapred ko šta može i ko šta ne sme da uradi. Svet podeljen na istočni i zapadni blok je odlično funkcionisao, jer se u njemu sve dalo bla'govremeno predvideti i planirati.

Sada, posle razbijanja bipolarizma, sve je pošlo tumbe. Iz jednog organizovanog sistema, koji je funkcionisao, svet Je ušao u jedan ne-sistem, koji ne funkcioniše. -

Sve su to razlozi ili povodi da se sve više razmišlja o novom svetskom poretku za koji još niko pouzdano ne može kazati kako treba da izgleda, na koji način da funkcioniše, čijim interesima da služi. Jednostavno, svetski poredak, koji je počivao na bipolarizmu, više ne postoji, neophodno je izmisliti i uspostaviti novi svetski poredak koji će sprečiti haos. :

Unipolarizam

Sa ne malo argumenata može da se potkrepi teza da svet ide u pravcu uspostavljanja unipolarnog sistema, na čijem će se komandnom mostu nalaziti SAD. Smatra se da su SAD izašle kao pobednik iz blokovske konfrontacije koja je trajala više decenija, pošto je istočni blok doživeo slom, a druga super-sila, SSSR, dospeo u katastrofalan ekonomski položaj ı na sam rub raspada. Svoju superiornu Vojnu moć SAD su upravo potvrdile na čelu multilateralne koalicije u ratu u Zalivu. Pri tome, još uvek predstavljaju najveću ekonomsku .silu sveta. i

Niko ne može da ospori ove argumente, ali bi svako mogao ponešto da im pridoda. Kako bi se moglo zamisliti funkcionisanje unipolarnog sistema kada SAD, bez obzira na to što predstavljaju najveću i najjaču silu u savremenom svetu, imaju naspram sebe još netaknuto nuklearno naoružanje Sovjetskog Saveza, sve moćnije ekonomske partnere i rivale, kao što su Zapadna Evropa i Japan, sve nezadovoljniji i uskomešaniji treći svet!

· Svemu tome se dodaju i podaci koji pokazuju da su SAD u svom spektakularnom ekonomskom i tehnološkom razvoju.

Dušan Daković

(Od dopisnika Tanjuga)

Havana — Zamislite svakog Kineza u automobilu. Nafte bi nestalo za godinu dana i svet bi ostao u mraku. To je model potrošačkog društva koji se danas nudi nekadašnjim socijalističkim državama. Tako Fidel Kastro objašnjava Kubancima suštinu univerzalnog ludila u koje je kako kaže — upao istok Evrope. Nove vođe nekadašnjih bratskih nacija naziva maloumnicima koji misle da se kapitalizam može izgraditi bez kapitala i kapitalista.

U nedavnom govoru studentima u

Havani Kastro je otišao bitan korak dalje u maratonskoj, uglavnom jednosmernoj, polemici sa autorima reformi na istoku Evrope i nečujnim oponentima unutar karipskog ostrva. Veštinom stratega koji se održao više od tri decenije balansirajući na žici rastegnutoj između Vašingtona i Moskve Kastro u trenucima krize i defanzive pronalazi za sebe, Kubance i revoluciju cilj i misiju čije ambicije daleko prevazilaze ono što je postignuto i odbranjeno od 1959. godine na ovamo.

„Tu odgovornost naša mala nacija nije tražila, ali će umeti da je ispuni. Kuba će do poslednjeg čoveka i poslednje kapi krvi braniti socijalizam,“ uzviknuo je Kastro.

Kuba je uvek bila premalo i preusko ostrvo za političke ambicije Fidela Kastra, autora jedine pobedničke socijalističke i „antineokapitalističke“ revolucije na Zapadu. Kastro.još nije izgovorio ono ŠtO se očekuje da kaže od kako je prošle: godine

SVET

vrteška

U traganju za novim svetskim poretkom

U fazi sve veće multipolarnosii sveta ne freba se prepustiti meteZu | ha-

0su, Već treba težiti usposlaVjanju novog međunarodnog porelka čije je u sistemu OUN i raznim regionalnim sistemi-

uporišne fačke Već postoji ma saradnje i bezbednosti.

1 МИ СА Павао пе 7 eee МИА

МА

: а + ~ 'У

aio. RV eda Art 6

па ae

PANA.

rep. OCA KN OI a er Ека пр >: ea Si: ro; СУ aaa oz er ei rtv вола с. А 4 ovo

ара БУНИ SEO A rase OCU ведева

себи.

ra. aki РА Ре ил зрео

РВ ОИ Бони No таи ера вео. За, Маи

по.

олие стекови робе Фан 252, рта Метеор

| algea tree РАСЕ РИТА Маха 5

Мора, рта

па a—

5 За

СИЛА У

DOO OU ROOTZ E TAN NOVE OI ALO а и.

VOJA SA OP) eV ya 20, аи, ANU KPJ:

= ~ >

а Зен Il ; САВА а и i

pera. M aaatD O, vw, -

замље: . tI

Lest -VO U

бе пон тра., ПА ЗНА У Парење

Зети р Тено Ена 5 e САНИ so sva.

~, а 2 5.

gotovo dostigle zenit, posle čega bi trebalo očekivati njihovo relativno opadanje u odnosu na druge centre čkonomske moći u svetu koji još imaju dosta prostora za dalji uspon i razvoj.

Danas se ništa u svetu ne može dogoditi bez SAD i još manje protiv SAD, ali je isto tako izvesno da SAĐ malo šta mogu same učiniti u svetu u kome raste broj nji- . hovih partnera i rivala. U vreme kada se čini da im je na samom domaku prstiju Pax Americana, možda je uspostavljanje njihove svetske vladavine ipak dalje nego što je ikad bilo u stoleću koje je na izmaku. SAD, ima presudan značaj za proces donošenja odluka u Savetu bezbednosti UN

koje se tiču čitave međunarodne zajedni-·

ce, u velikoj meri je prisutan u sistemu i

radu KEBS-a. Iako se to političko i institu-

cionalno prisustvo bipolarizma u međunarodnim odnosima ne sme zanemariti, ipak njegovu materijalnu osnovu predstavlja okolnost da su SSSR i SAD Još dve najveće svetske nuklearne sile. -

Bez obzira na to što se SSSR ne može ·

otpisati iz igre zbog ogromnosti svoje teritorije, veličine demografskih potencijala, objektivno velikih ekonomskih mogućnosti, kao i istorijske uloge, ipak se zbog eko-

· nomskog kolapsa, političkih i međunacio-

Bipolarizam

— Bipolarizam je doživeo slom raspadom istočnog bloka i završetkom hladnog rata, ali se u nekim bitnim elementima. ipak zadržao. Još funkcioniše u bilateralпот ргероуагаскот dijalogu SSSR —

Žbivanja na Kubi

“druga revoluc

nalnih sukoba ne može stavljati na ravnu nogu sa SAD.

Prema tome, najbliže istini bi bilo reći da je klasični bipolarizam iz doba hladnog rata doživeo slom, ali da jedna varijanta deformisanog i erodirajućeg bipolarizma

još postoji i funkcioniše. Na dalje opada- ·

Kako kubanski voda Fidel Kastro brani revoluciju, socijalizam |— sebe.

Odbrana socijalizma do poslednje

objavio početak druge revolucije. Hoću da svaki od vas kaže — ja sam revolucija. Ako jednog:dana nestanc soci- ·

kapi Krvi: Е. Kastro

jalizam u čitavom svetu, ostaće ovde na Kubi, pod nosom imperiji, rekao:je-Kastro

stuđentima.

nje uticaja i dometa bipolarizma naročito snažno dejstvo ima pojava novih centara moći kojima nije u interesu da o svetskim poslovima odlučuju dve supersile.

Multipolarizam Tako se svet trenuitno: razapinje izme-

'đu prepuklog bipolarizma i prenapregnutog unipolarizma, nalazi se, u stvari, u

procesu jačanja uporišnih tačaka multipo- ~

larizma. Na stanje i odnose u svetu, pored ojačanih SAD i oslabljenog SSSR, sve više utiču zemlje Evropske zajednice i Japan koji su u snažnom ekonomskom usponu. Ali, sve što se danas zbiva ili može desiti u svetu ne može se objasniti niti iscrpeti nabrajanjem tih pet značajnih centara moći, već se njima moraju pridodati i takvi dru-

gi snažni politički i ekonomski činioci, ~.

kao što su Kina, Indija, Brazil, Indonezija, Nigerija, petrolejske zemlje, novoindustrijalizovane zemlje, kao i zemlje koje spada-

_ Ju u trusna područja tzv. trećeg sveta. · Sve to znači da stvarna slika sveta nije - i ne može biti ni jednodimenzionalna niti dvodimenzionalna, već je objektivno mul-

tidimenzionalna i policentrična.

Upravo zbog toga što se posle sloma bipolarizma svet sve više pojavljuje ona' kav kakav objektivno jeste, policentričan i

: multidimenzionalan, stiče se utisak da se

nalazi na rubu haosa.

Taj vapaj za redom, taj žal za vremenima kada su dva blokovska punkta moći bila „izvrstan” regulator funkcionisanja međunarodne zajednice, ne znači da se u fazi sve veće muhltipolarnosti treba prepustiti metežu i haosu i da ne treba težiti uspostavljanju jednog novog međunarodnog poretka. -

Ali, treba znati da uporišne tačke za uspostavljanje tog: Rovog: međunarodnog poretka već postoje u sistemu Ujedinjenih

_ nacija, u regionalnim sistemima bezbednosti i saradnje, kao što su KEBS u Evropi, ·ASEAN u Aziji i OAJ u Africi, i da, u isto vreme, sve veći značaj dobijaju ekonomske integracije tipa Evropske zajednice.

- Pri tome se mora imati u vidu i to da

svetska bezbednost ne zavisi samo od in-

- stitucija koje služe tom cilju, već i od reša-

vanja otvorenih globalnih i regionalnih pi-

tanja, među kojima ona iz domena eko-

nomske saradnje imaju prvorazredan značaj? : ai.

Kubanski vođ je znao kome da se obrati za podršku, u trenucima kada unutrašnji problemi, propaganda sa severa i

uticaji sa istoka seju konfuziju na karip-

·skom ostrvu. Isturajući grupu mladih popularnih omladinskih vođa u prve redove partijskog rukovodstva Kastro u najkritičnijim trenucima'postrevolucionarne Kube ne samo što blokira bilo kakve studentske pokrete, već im daje ulogu avangarde.

Aktivisti ujedinjene komunističke omladine Kube (UJC) potpuno su preuzeli posao propagandnog aparata partije i danas su jedini u stanju da organizuju masovni skup podrške Kastru i socijalizmu u glavnom gradu. Čitava Havana ispisana je revolucionarnim parolama komunističke omladine.

Isturajući Kubu kao poslednji bastion socijalizma, iz koga će u 21. vek krenuti novi talas društvenih reformi, Kastro smatraju neki posmatrači — vešto premešta težište problema sa složenog unutrašnjeg polja na internacionalne razmere,

Koliko će u tome uspeti ne zavisi od volje i vizije 64—godišnjeg vrhovnog ko-

se naglo i izgleda nezaustavivo pogoršavaju na nesreću Kastra i Kube. Ako se pogoršaju prilike u Sovjetskom Savezu, nama će biti mnogo teže, kaže Kastro.

Nemajući kuda, kubanski vođ se okreće nazad i havanske studente podseća na 1956. godinu, kada je — kako kaže — sa šakom ljudi i sedam pušaka započeo revoluciju protiv 70 hiljada vojnika diktatora Fulhensija Batiste. Mi rat nećemo prvi izazvati, kaže Kastro obraćajući se Vašingtonu. Šta, međutim, ako ga ni druga stra_„ na ne počne·—-pitaju posmatrači u Hava-

Li nu May. каје лит 8

та ви те M

mandanta, već od spoljnih okolnosti koje | ·

и 4 —i

ada ap

dci daaa OG aaa i

aluap kg piar