Borba, 06. 09. 1991., S. 10
10 TIETAK,6. CEIITEMBAP 1991. TOJU4HE
VOUH РЕФЕРЕНДУМА У МАКЕДОНИЈИ
ИЗЈАВА МАКЕДОНСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И
УМЕТНОСТИ
Одговор на неправде
Скопље — Македонска академија наука и уметности и универзитети у Скопљу и Битољу у заједничкој изјави позвали су македонску интелигенцију и све македонске грађане да изађу на референдум 8. септембра и да дају свој глас за самосталну и суверену Републику Македонију са правом да ступи у савез суверених држава Југославије.
У изјави коју је јуче у МАНУ прочитао академик Евгениј Димитров, и која је прихваћена акламацијом, између осталог се каже да је референдум од историјског значаја за македонски народ, припаднике албанске, турске и других националности и да се опредељењем Македоније као самосталне и суверене државе остварују историјска стремљења македонског народа за нацио-
налну слободу и сопствену државу.
— На основу референдума, Република Македонија легитимно ће наступати као самостални, суверени и равноправни субјект у уређивању нових односа међу народима Југославије и приликом одлучивања о ступању у будући савез суверених држава, као и приликом њеног слободног опредељивања за регионалне и шире форме повезивања са другим народима на Балкану и у Европи. Референдум ће бити одговор на историјске неправде и одговор на све старе и нове аспирације према Македонији и македонском народу, као и на покушаје негације самобитности македонског народа, његове историје и културе, каже се између осталог у заједничкој изјави.
Д.Н.
УНИЈА АЛБАНСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА
Албанци ће ипак изаћи2
Скопље — Ешреф Алиу, шеф албанске посланичке групе у Собрању у уводном излагању на Оснивачкој скупштини Уније албанских интелектуалаца јуче је предложио да ова Унија позове Албанце да изиђу на референдум 8. септембра и да гласају за самосталну и независну Македонију у саставу савеза суверених држава Југославије. Алиу је рекао да кад се одмере сви аргументи који су за и против изласка Албанаца на референдум, претежу аргументи за. Ако Албанци желе да живе за-
једно са Македонцима онда не могу на референдуму бити по страни. На скупштини су се чула мишљења појединих интелектуалаца да Албанци не могу гласати за македонску државу ако задржи досадашњи карактер, тако да они у њој буду грађани другога реда. Сазнајемо такође да је прошле ноћи до три сата изјутра Киро Глигоров разговарао са лидерима албанских партија, и они су се сагласили да Албанце позову да изиђу на референдум и гласају. JI. H.
УДРУЖЕЊЕ ЕГИПЋАНА ЈУГОСЛАВИЈЕ СА СЕ-
ДИШТЕМ У ОХРИДУ
Позив на масовност
Охрид. — Удружење Египћана Југославије са седиштем у Охриду, позвало је своје чланство у Македонији да у недељу масовно изађе на референдум и да свој глас за самосталну и суверену Македонију, са правом удруживања у савез суверених држава Југославије. Судбина сваког Египћанина у Македонији увек је била уткана у судбину Македоније. Увек смо заједнички делили и добро и зло. Зато позивамо наше чланство да у овом исто-
ријском тренутку понесе део
одговорности, за добробит генерација у сувереној и самосталној Македонији — каже се у јавном позиву Удружења Египћана.
Удружење Египћана уједно даје подршку председнику Републике Македоније Киру Глигорову, који је „у пракси осведочио своју мировну мисију“, каже се у позиву. Удружење Египћана Југославије, на тлу Македоније, броји око 15.000 регистрованих чланова, највише у Охриду и Струги.
(Танјуг)
НОВИ СИМБОЛИ РЕПУБЛИКЕ
Сарајево. — У Скупштини Босне и Херцеговине јуче су сједницом стручне подгрупе за грб и заставу почеле практичне активности на измјени симбола ове републике, на основу скупштинског закључка
од 27. фебруара. Тако ће се, како се очекује, и овдје убрзо, као и у другим републикама из назива ове републике избрисати атрибут — социјалистичка. __ДНЕВННК
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ ПОСТАЈЕ „ЕТНИЧКИ ЧИСТ“
И у септембру без Албанаца
Један мали број студената Албанаца „тражи излаз“ на Универзитету у Тирани, а они из „виђенијих“ породица определили се за студије у западној Европи. Остали чекају наређење албанске алтернативе да ли да наставе студије у главном граду Космета или не
Приштина. — После увођења привремених мера, највећи број радника албанске народности на вишим школама и факултетима у покрајини је, или добио отказ са посла, или су самовољно напустили своја радна места. Један мањи број просветара је још на „годишњем одмору“.
Све оно што је уобичајено за почетак нормалне школске године, која на Универзитету почиње 1. октобра, обављају углавном принудни управници српске и црногорске националности. Треба да се упише 3.700 редовних и ванредних студената на оба наставна језика (српском и албанском). Завршен је први, а у току је и други квалификациони испитни рок на свим, сем на рударско-металуршком факултету у Косоској Митровици и неким одсецима приштинских факултета, који се по свему судећи, укидају. За оне који су због
војних обавеза спречени да се пријаве у овом, организоваће се и трећи уписни рок. Донета је одлука да се војним обвезницима-студентима. омогући полагање испита сваког месеца, уколико се нису могли појавити у јуну или септембру, а наставном особљу је препоручено да појачају консултације и помогну студентима у припремању испита.
Невоља је, међутим, у томе што Универзитету у Приштини за нормалан почетак наставе недостаје неколико стотина високостручних кадрова. Ових дана биће расписан конкурс за неопходне наставнике и сараднике. Биће то шанса и за све оне научне раднике који своју каријеру желе да наставе на Универзитету. Међу првима за долазак на овај универзитет изразио је жељу председник Српске радикалне странке др Војислав Шешељ. Чине се напори да се наставницима обез-
беде станови и побољшају плате. Албанци, међутим, бојкотују готово све што долази од Србије, односно њене законе и одлуке. Тако су и студенти бојкотовали упис. „Нема сазнања да су се бруцоши албанске народности легално пријавили за полагање квалификационих испита“, каже проректор за наставу Универзитета у Приштини др Мишо Дошлић. Уколико Албанци тако наставе, прети опасност да овај универзитет ·спостане етнички“ чист.
један мањи број студената Албанаца „тражи излаз“ на Универзитету у Тирани, док су се они из познатијих и „виђенијих породица определили за студије у земљама западне Европе. Остали, они „обични“ чекају наређење албанске алтернативе. Р. Барјактаревић
ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ БИЈЕНАЛЕ АРХИТЕКТУРЕ У ВЕНЕЦИЈИ
Доказивање Европи
У југословенском павиљону излажу своје радове архитекте Бранислав Митровић и Василије Милуновић, добитници овогодишње „Борбине“ награде
за архитектуру
У изложбеним павиљонима где се традиционално одржава венецијански Бијенале ликовних уметности данас (6. септембра) је официјелно отворена прва Међународна смотра архитектуре. Намера је организатора да изложба овог стваралаштва прерасте у редовне. Захваљујући предузимљивим и сериозним посленицима београдског Музеја примењене уметности, пре свега, павиљон у Венецији, који поседујемо од 1938. године, неће остати ни затворен ни празан.
Аутори на овој међународној изложби су архитекте Бранислав Митровић и Василије Милуновић, овогодишњи добитници Октобарске награде, „Борбине“ и награде Салона архитектуре београдског Музеја примењене уметности. Уводне текстове репрезентативног каталога написали су Дарко Поповић и Јерко Денегри. Фотографије је урадио Бранислав Николић, а дизајнер целе поставке је студио „Структуре“ Савете и Слободана Машића и , наравно, стручњаци Музеја.
— Југославија ће у Венецији бити представљена достојанствено — каже Слободан Машић. Наша два аутора, Митровић и Милуновић, имају шта да прикажу у Венецији. Поставка је, иначе, конципирана потпуно посмодерно и необично. Фотографије ту неће бити изложене на зидовима,
већ ће висити слободно у простороу, и неће стајати стабилно, јер су „добиле анђеоска крила“ и лебдеће у простору, стварајући заправо један осећај покретљивости, виталности, вибрација... Покушали смо, наравно, да изађемо из класичне презентације целовитих техничких цртажа, и да анализирамо ликовни, естетски језик наших аутора.
— Прихватили смо се ове организације — објашњава Мирјана Теофановић, уметнички директор Музеја, — иако смо добили само десет одсто нама неопходне суме за ову организацију. Сматрамо да имамо шта да покажемо, и верујемо да су сви ангажовани на овом пројекту на нивоу европског и светског стандарда.
ЛЕПОТИЦА НА ЛИДУ: Ликовна академија на Дедињу
Двојица архитеката, носилаца „Борбине“ награде за зграду Ликовне академије на Дедињу, Митровић и Милуновић, сматрају да раде у средини за коју нису баш сигурни да валоризује један овакав приступ раду.
Ово сад, после наше петнаестогодишње борбе, доживљавамо као сатисфакцију за мукотрпни рад који смо уложили у архитектуру. Наша европска промоција нама двојици много значи и може да произведе неке позитивне резултате: Први Међународни бијена-
ле архитектуре у Венецији тра- _
јаће до 6. октобра. Вј. ВУКОВИЋ
i:
па RS RAI OSU
Sana ава