Borba, 06. 09. 1991., S. 12
12 РЕТАК, 6. ЗЕРТЕМВАК 1991. GODINE
JUGOSLAVIJA
KAKO SU DEVIZE SLOVENAČKIH ŠTEDIŠA, UMESTO U LJUBLJANSKOJ, ZAVRŠILE U AUSTRIJSKIM BANKAMA
Škrti patrioti
Dok banke u Sloveniji
svojim štedišama, umesto deviza, nude vred-
nosne papire ministarstvo finansija ćuti 0 Nezadovoljni građani prete da će formirati „Forum opljačkanih deviznih štediša“ e Vlasnici deviza više neće da izigravaju „devizne patriote — idiote“, pa su i preostale devize preneli u austrijske banke
Tačno na 150-ti dan vladavine „Demosa“, dr Jože Pučnik je u jednom radio-intervjuu gurnuo saveznu državu u deviznu jamu, praktično pozivajući slovenačke štediše da dižu svoje devizne uloge. Kasnijim upornim ponavljanjem, da je novac sigurniji u čarapi nego u banci, postignut je cilj: banke su, prvo u Sloveniji, a kasnije lančano i u drugim republikama „očišćene”, pa su se devizne rezerve, sa preko 10 milijardi dolara, sunovratile na četiri.
Pučnik i ostali stratezi podrivanja deviznih rezervi prevideli su, međutim, činjenicu da se u bliskom susedstvu nalazi Austrija, sa veoma fleksibilnim bankarskim sistemom. Tako su devize slovenačkih štediša, umesto u slovenačke čarape, najvećim delom otišle u austrijske banke.
Papirnati projekat bankara
Oni koji su računali na devizni patriotizam, odnosno da će na „mig“ slovenačke vlasti građani vratiti devize iz susedstva, proglašeni su ekonomskim naivcima. Naime, čak i u vreme izražene nacionalne euforije, kada su tokom sukoba sa JNA neki silom, a neki i sami odlučili da poture svoje automobile kao barikade pred tenkovima, gotovo da nije bilo onih koji su bili spremni da i devizno pomognu svojoj državi. Mnogi su nudili deo sredstava koja su blokirana deviznom opštom sušom i do kojih će građani doći nekad ili nikad.
_ Slovenačka država i slovenačke banke, koje su sa 26. junom preuzele brigu za svoje devizne štediše, razmišljaju kako da se devizni štediša isplati, delimično u devizama, ili na druge načine. Stane Valant, iz Ljubljanske banke, izjavljuje da se razmišlja i o postepenoj isplati u efektivi od 250 maraka mesečno, što bi, uglavnom, zadovoljilo
sitne štediše. Oni sa krupnijim ulogom u slovenačkim bankama moraće poprilično da čekaju dan da naplate sav štedni devizni ulog.
Koliko je tačna statistika o slovenačkim deviznim štedišama teško je proveriti, ali se pretpostavlja da ih je oko sto hiljada. Među njima je 1,4 odsto u Ljubljanskoj banci imaju iznad 38.500 maraka. Oni raspolažu sa ukupno 20,4 odsto devizne štednje. Srednjih štediša je u lLjubljanskoj banci 2,6 odsto (reč je o onima koji u banci drže više od 7.700 maraka) i oni raspolažu sa 55 odsto devizne štednje. Takvima ljubljanska banka trenutno, umesto deviza, nudi vrednosne papire sa kojim mogu kupiti stanove ili trgovati na berzi. Pored toga, oni bi imali i poreske olakšice, ukoliko pristanu da devize pretvore u papire.
To je, doduše, samo projekt banke, jer ministarstvo finansija o svemu ćuti. Da bi ovaj projekt uistinu i zaživeo, potrebno je da se Slovenija zakonski odluči za javni dug. I dok vlada ćuti, a banke nude papirne projekte, nezadovoljstvo deviznih štediša rapidno raste. Oni prete da će formirati „Forum opljačkanih deviznih štediša“ preko kojeg će organizovano delovati, ne samo protiv banke, već i šire. Jer, u javnosti se već pojavljuju tvrdnje da je novoj vlasti na tom području (u negativnom smislu) uspelo, što staroj vlasti nije uspelo za dvadeset godina.
Ko je pljačkaš?
Za razliku od vladinih predstavnika, koji kao krivog džokera uvek izvlače saveznog premijera, komentator „Dela“ se stavlja na stranu opljačkanih: „Ako je napravljena pljačka, znači da mora postojati i pljačkaš. Ko je to? Umešno su nam prvo pokazivali na osmehnutog Antu Markovića, koji je zakuvao sve loše. Ali, naše izgubljene devize nemaju nikakvu vezu sa agresi-
jom Armije na Sloveniju, jer su nam ljudi iz vlade (ministar Šešok) i banke mnogo ranije saopštili da je njihova blagajna prazna i da nam ne mogu isplatiti naše marke“.
Ko je bio pametan i nije izigravao patriota-idiota, navodi komentator, devize je sklonio sa one strane Karavanki i ne vraća ih nazad. Tim pre što je propao pokušaj bivšeg potpredsednika vlade dr Jože Mencingera, da u Sloveniji uvede metod javne prijave imovine, koji je u Austriji zaživeo za vreme Bruna Krajskog. Naime, tamošnji političari prilikom stupanja na vlast moraju da prijave svu svoju imovinu. Mencinger je saopštio da, i pored svih problema, svu svoju ušteđevinu drži u domaćim bankama. To je bio signal da se i ostala vlast oglasi pred TV kamerama, sa podignutom domaćom ili stranom deviznom knjižicom. Vlast je ostala nema, a domaći novinari čak nisu ni postavili pitanje, posle Mencingerovog šlagvorta: Gospodo ministri, gde držite svoje devize? Nešto ranije, oglasio se i bivši predsednički kandidat, Ivan Kramberger, koji je javno priznao da je svu svoju deviznu ušteđevinu preneo u Nemačku.
Iz kuloara je, u isto vreme, procurelo da je čovek koji je prvi predložio sklanjanje deviza iz banaka, dakle dr Jože Pučnik, izjavio da će, ukoliko u Sloveniji ne bude išlo sve kako on zamišlja — spakovati kofere, pa nazad u Nemačku. Građanima je posle toga još manje stalo da izigravaju devizne patriote-idiote, pa su i preostale devize preneli u austrijske banke. Da sve bude tragikomično, Austrija se sprema da taj ogromni nagomilani kapital, preko svojih banaka, uloži u slovenačka mala i srednja preduzeća.
Domaće marke niko neće prepoznati, jer će one stići u obliku šilinga.
D. DRAŠKOVIĆ
· HARTIJA OD VREDNOSTI (05. 09)
TRŽIŠTE NOVCA I KRATKOROČNIH
"Tržište novca
1. Juče na tržištu novca tražnja je iznosila:
— na rok od 5 dana 40 miliona dinara
— na rok od 10 dana 75 miliona dinara
— na rok do 30 dana 221 milion dinara
Ukupno: 336,1 miliona dinara
2. Ponuda na tržištu novca iznosila je 500 miliona dinara
3. Posredstvom tržišta novca zadovoljena je tražnja u iznosu od 336,1 miliona dinara
4. U direktnim kontaktima banaka zadovoljena je tražnja u iznosu od 0 miliona dinara
5. Ponderisana kamatna stopa na rok od 10 dana utvrđena je:
— na godišnjem nivou 99,18%
— na mesečnom nivou 5,83%
h_A. 2 4 ге Tržište hartija Na tržištu novca juče nije bilo ni ponude ni potražnje prenosivih hartija od vrednosti
Klirinška potraživanja KLIRINŠKA POTRAŽIVANJA POSREDSTVOM TRŽIŠTA U KLIRINŠKIM DOLARIMA IZNOSI IZ:
SSSR ČEŠKOSLOVAČKA ALBANIJA PONUDA: 29.125.081,79 0,00 53.565,90 TRAŽNJA: 400.000,00 2.249.400,00 50.000,00 UGOVORENO: 0,00 0,00 0,00 STOPA DISKONTA 0,00 0,00 0,00
___Devizni kursevi i kamatne stope” ___na inostranim deviznim tržištima“
1991. Devizni 29.12. 30.04. 31.05. 28.06. 31.07. 30.08. (05.00. USD/DEM 1,49 1,75 1,72 1,80 1,74 1,74 1,74 USD/CHF 1,7 1,47 1,47 1,55 1,52 1,52 1,52 'USD/FRF 5,09 5,91 5,85 6,10 5,93 5,92 5,90 USD/ITL 1125,50 1292,50 1280,50 1340,00 1304,00 1300,65 1294,65 USD/ATS 10,60 1232 1212 12,66 1224 12,26 12,22 GBP/USD 1,93 1,70 1,71 1,63 1,68 1,68 1,69 Kamatne stope USD 7 dana 7,62 5,87 5,81 5,81 5,81 5,56 5,56 1 mesec 7,50 5,04 5,81 5,94 5,81 5,56 5,62 3 meseca 7,44 6,06 5,94 6,12 5,94 5,62 5,62 6 meseci 7,44 6,19 6,06 6,44 6,19 5,75 5,75 DEM 1 mesec 8,94 8,87 8,87 8,87 8,87 9,06 9,00 3 meseca 9,25 9,06 8,94 9,00 9,19 9,12 9,12 6 meseci 9,44 9,25 9,00 9,19 9,39 9,31 9,31 СНЕ 1 mesec 8,62 8,4 7,94 7,87 7,75 8,00 8,00 3 meseca 8,62 8,4 7,94 7,87 7,81 7,94 7,94 6 meseci 8,62 8,31 7,94 7,94 7,81 7,87 7,87 ZLATO 391,25 352,80 361,50 366,1 363,25 350,45 347,75 SDR 1,41332 1,32679 1,34537 1,31880 1,33434 1,33839 1,33997 Beograd 5. 09. 1991.
PROBLEMI U ISPLATI DEVIZNIH DOZNAKA IZ INOSTRANSTVA
Nema ni za penzije
Veliki broj banaka u poslednje vreme nema deviza ni da građanima, svojim štedišama isplaćuje doznake iz inostranstva, mahom strane penzije 0 Isplata ili u čekovima, ili u dinarima, ali po zvaničnom kursu
je, koje ulože novac posle ovog datuma, mogu njime slobodno raspolagati, pošto ide na posebne račune. Ovo se, pre svega, odnosilo na doznake iz inostranstva, jer, ruku na srce, niko nije ozbiljno ni očekivao da će ljudi ponovo pohrliti da devize opet odnesu u banke, kad su im „zarobile“ i one prethodne ulo-
ge.
. U opštem finansijskom haosu i besparici koja je iz banaka gotovo potpuno „očistila“ i poslednje rezerve deviza, počeli su da se pojavljuju problemi i sa deviznim doznakama iz inostranstva. Sve što pristiže praktično se svelo samo na inostrane penzije naših građana, a sve češće imaju teškoća da i njih isplaćuju.
Tako je neravnopravna podela na stare i nove štediše praktično ukinuta, ali na štetu ovih drugih, koji su tretirani kao privilegovani. Naime, odlukom SIV-a još od 27. aprila ove godine, predviđeno je da stare štedi-
Međutim, kako sada stvari stoje, ove obećanje je mali bro banaka u stanju da ispuni. Jer, jednostavno, kažu da nemaju
še mogu podići samo dinarsku protivvrednost svojih uloga, i to po zvaničnom kursu 1:3 (koji i sada važi) a nove štediše, rečeno
Pogodnosti za penzionere
Penzioneri koji imaju tekuće račune u „Slavija banci“, jedini za sada mogu svakog prvog u mesecu podizati celu penziju, bez obzira da li ju je Zajednica osiguranja uplatila ili ne, i to u visini primanja iz prethodnog meseca. Ova banka, takođe, obračunava najpovoljniju kamatu na pozitivno stanje na tekućem računu, kao i na pozajmice.
Ova pogodnost ne odnosi se samo na stare vlasnike tekućih računa, već ih Slavija banka“, pod istim uslovima, otvara svim penzionerima koji to žele. Čekovi i izveštaji o stanju računa dostavljaju se, po želji, besplatno na kućnu adresu, a novac se može isplaćivati i u stanu. Na zahtev štediše, banka će umesto njega plaćati sve mesečne obaveze (struja, stanarina, telefon).
deviza. Jedna od retkih koja još uvek redovno isplaćuje doznake, i to u „originalnim“ valutama, jer PKB banka. Prema rečima Mirka Španovića, pomoćnika direktora za poslove sa stanovništvom, oni još uvek nesmetano dobijaju doznake i, u dogovoru sa štedišama, isplaćuju po 1000 nemačkih maraka. Veliki broj štediša, kaže Španović, pokazuju intereosvanje da iz drugih banaka pređe u ovu.
„Investabanka“, kako smo nezvanično saznali, ima teškoća sa isplatom doznaka iz inostranstva, što je i problem cele „Beogradske banke DD“, zato što „Jugobanka“ u poslednje vreme, zbog svoje nelikvidnosti, sa zakašnjenjem prenosi doznake koje idu preko nje. Građani za sada ovaj novac mogu podići preko putničkih čekova ili u dinarskoj protivvrednosti, ali po paritetu 1:13 u odnosu na nemačku marku. Zato su upravo u toku
· pregovori sa Narodnom ban-
kom Srbije, da se i ovim građanima priznaju takozvane dinarske „stimulacije“ koje se primenjuju pri otkupu deviza za račun NB Srbije. Za sada „Invest banka“ nema efektive, pa nije u mogućnosti da isplaćuje keš devize.
— Kad smo u prilici, doznake isplaćujemo u efektivi, ali pošto do deviza dolazimo vrlo teško, nismo u mogućnosti da to i sada činimo, kaže Tomislav Pešić, izvršni direktor „Slavija banke“. Priliv je, kao i u drugim bankama, smanjen, što je u ovakvoj situaciji i normalno, jer je teško očekivati da neko sada ima poverenje u banku, kada nema ni u državu. Činjenica da ne može dakoristi novac koji je ranije uložio, dovoljno je iskustvo za svakog da bude, najblaže rečeno, oprezan. Sada nam još samo stižu i neke hitne uplate, kaže Pešić.
B. STEPANOVIĆ