Borba, 06. 09. 1991., S. 19

KULTURA

ŠTA JE DR RADOMAN BOŽOVIĆ, PREDSEDNIK IZVRŠNOG VEĆA VOJVODINE, OBEĆAO MATICI SRPSKOJ

Drag finansijski zadatak

Sredstva za izgradnju zgrade, za biblioteku Matice srpske, za adaptaciju Galerije i

finansiranje kapitalnih izdavačkih i drugih

poduhvata, samo su deo obećanog pa-

keta, za koji predsednik PIV-a kaže da je lagan i drag zadatak

Novi Sad. — U svom kratkom političkom zanatu retko sam imao tako drag susret kao ovaj, primetio je juče dr Radoman Božović, predsednik pokrajinskog izvršnog veća, tokom posete Matice srpskoj. Isto to mogli su sa još više razloga da izgovore prvi ljudi ove naše najstarije kulturne institucije koji su na čelu sa predsednikom Akademije, Boškom Petrovićem, koji su, nakon što su obavestili Božovića o problemima Matice i neophodnoj finansijskoj i drugoj potpori, imali zadovoljstvo da čuju:

— Uveravam vas da je to najmanja stavka za trošenje i da predstavlja lagan problem u odnosu na sve druge probleme i teškoće. Uveravam vas takođe, rekao je dr Božo-

vić čelnicima Matice da je to, bilo kojim parametrom mereno, isplativa investicija i da smo u mogućnosti i raspoloženju da pomognemo ovu instituciju. Bez obzira na sve teškoće mi tu imamo lagan i drag zadatak.

Obećanja predsednika PIV i njegovih saradnika tiču se: finansijske podrške za izgradnju zgrade za biblioteku Matice srpske, koja bi trebalo da počne vrlo skoro; zalaganja da ova institucija ne izgubi nacionalni status; podrške i pomoći za etapno saniranje i adaptaciju galerije Matice srpske, koja takođe, po jučerašnjim ocenama, zaslužuje status nacionalne institucije; te podrške kapitalnim i drugim matičnim izdavačkim poduhvatima, jer oni,

kako je ocenjeno, ne smeju biti svedeni na neku cenu štampanja. Čelnici Matice srpske dobili su i uveravanja da će, polazeći od posebnosti te kulturne institucije, zakon o njoj biti takav kakvim oni smatraju da treba da bude, isto se odnosi i na zakon koji se tiče srpske enciklopedije kao kapitalnog i dugoročnog projekta SANU i Matice а Е i zamisli da Matica postane leksikografski centar srpskog naroda. Konačno, gde je to moguće, Matici srpskoj je obećana i pomoć u povraćaju njene ranije nacionalizovane imovine, a celishodnim je ocenjena i mogućnost razgovora u Mađarskoj, da se eventualno Tekelijanum u Budimpešti ponovo vrati u

matičnu upravu. Ž SERENČEŠ

ZNAČAJNO ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE U BITOLJU

Blago u rudniku

Bitolj. — Iznad naslaga lignita u rudniku Suvodol kod Bitolja arheolozi su i ovog leta otkrili neproceljivo bogatstvo iz antičkog i ranohrišćšanskog perioda. Ovde je u zadnje dve-tri godine uvedena redovna praksa da se pre eksploatacije lignita prvo izvrši arheološka ekspertiza tla, pošto skoro na celoj površini mogu naći tragovi vrednog kulturnog i istorijskog nasleđa. Posao arheolozima olakšava i rukovodstvo rudarsko energetskog kombinata „Bitola“ koje i

finansijski pomaže iskopavanja, a upravo priprema i prostor za arheološki muzej koji će se nala5 u prostorijama REK „Bitoa“. U tri značajnija lokaliteta „Slanec“, „Turigrav“ i „Dibek“ arheolozi su iskopali dobro sačuvanu ranohrišćansku baziliku i nekoliko nekropola iz perioda Helena, a skoro svuda se pronalaze stari predmeti od keramike i metala izrađeni od 4. do 2. veka pre naše ere.

(Tanjug)

PRIPREMA HRVATSKIH IZDAVAČA ZA FRAN-

KFURT

Promocija knjige ili šahovnice

Na predstojećem Frankurtskom sajmu knjiga od 9. do 14. oktobra hrvatski izdavači prvi put nastupaju kolektivno — izvan tradicionalnog jugoslovenskog štanda. Na 130 kvadrata hrvatska knjiga biće predstavljena na zajedničkom štandu osam hrvatskih kuća i posebnom štandu Poslovne zajednice izdavača i knjižara Hrvatske — sa još pet kuća. Specijalno za frankurtske posetioce ovi izlagači pripremili su i publikaciju na engleskom: „Knjige i izdavači iz Hrvatske“.

Sudeći po najavi organizatora ovog kolektivnog nastupa, Scenario prezentacije hrvatske knjige ovoga puta biće dopunjen i svestranom promocijom hrvatske stvari, jer su u planu i brojni susreti sa stranim autorima, koji su objavljeni u Hrvatskoj, sa novinarima i poslovnim partnerima, „kako bismo i mi doprinjeli širenju istine o Hrvatskoj u svijetu i zatražili podršku za pravednu hrvatsku politiku“.

(V. R.)

NAKON DVADESETSEDAM IZDANJA

Milutin na ekranu

Ove nedelje u Kuršumliji počinje snimanje TV i video projekta „Milutin“, u produkciji Union filma iz Beograda. Ovaj projekat nastao je iz želje da se roman „Knjiga o Milutinu“ Danka Poovića, posle dvadeset sedam izdanja i 500 hiljada prodatih primeraka i na ovaj načiun prikaže javnosti.

Dramatizacija romana poverena je Vesni Jezerkić, a film će režirati Miomir Miki Stamenko-

vić, koji upravo ove godine slavi četrdesetogodišnjicu rada. Direktor fotografije je mladi snimatelj Jovica Krstić, a glavna uloga poverena je prvaku zaječarskog pozorišta Slavoljubu Slavi Stojanoviću, koji se već dokazao u ovoj roli igrajući istoimenu monodramu. Očekuje se da će kaseta „Milutina“, izaći u oktobru. У.Р.

Bogat program bioskopa „ADA“: „Beograd — U поvootvorenom bioskopu „Ada“ od 7. do 13. septembra biće prikazan izbor filmova značajnih evropskih reditelja. Tokom sedam dana beogradska publika moći će da vidi ostvarenja „Padrle Padrone“ Paola i Votiria Tavijanija, „Velika ljubav Elvire Madigan“ Bo Videnberga, „ljubičasti taksi“ Iv Boasea, „Žil i Džim“ Fransoa Trifoa, „Mušet“ Robera Brensona, „Dnevnik jedne sobarice“ Luisa Bunjuela i „Žena nedelje“ Luiđia Komenćinia. Predstave počinju u 20.30 časo-

va.

У. Р.

NOVI ČASOPISI

„Sekura“ o0 Japanu

Pored niza zanimljivih tekstova o estetici, etici tradicionalnog „Japana novopokrenuti časopis Društva prijateljstva Jugoslavija-Japan „donosi pregled japanske literature prevedene па 5згр5ко-hrvatski jezik

Prvi broj časopisa društva prijtelja Jugoslavija-Japan „Sekura“ bez sumnje ima za cilj da Jugoslovenima približi jugoslovensku kulturu, menandžment, savremene komunikacije i još niz oblati u kojima je Japan među vodećim zemljama sveta. Ali, ovaj broj bezmalo u celosti čine već objavljeni tekstovi (bilo u novinama ili stručnim publikacıijama) koji su na neki od načina već bili dostupni javnosti i to još pre par godina.

Vrsni poznavalac japanske kulture Vladimir Devide (koga znamo i kao priređivača i prevodioca Haiku poezije) ovde je prisutan sa zanimljivim ogledom o estetici i etici tradicionalnog Japana i njegovoj savremenoj tehnologiji. Zanimljiva i korisna je, „bibliografija“ koju „Sekura“ donosi na poslednjim stranicama, a njeni su „predmet“ isključivo knjige na srpskohrvatskom koje su u celini posvećene Japanu ili su autori Japanci — bez obzira šta je tema knjiga. Tako, na osnovu prikupljenih podataka proizlazi da je na naš jezik do sada prevedeno 40 romana i zbirki pripovedaka japanskih autora iz različitih perioda.

Ako ovaj „prvi korak“ i nije osobito koncepcijski posve jasan — za nadu je da će naredni brojevi doneti svežije tekstove i da će se koncepcija (postepeno) kristalizovati. S. POPOVIĆ

PETAK, 6. SEPTEMBAR 1991. GODINE 19

KAKO DOČEKATI NEBESKOG PESNIKA : MIHAJLO JANKETIĆ

TUMAČ LIKA LAZE KOSTIĆA, PORED NjEGOVE BISTE UOČI PEDESETSEDMOG VUKOVOG SABORA

Kostić u Vukovom

sazve7đu

Osim pohvale Vuku, odaće se zaslužena čast i Lazi Kostiću, čija se stopedesetogodišnjica rođenja slavi ove godine & Manifestacija počinje 7. a završava se 15.

septembra

Beograd. — Vukov sabor, jedan od najvećih praznika srpske kulture, osim u znaku Vuka, odvijaće se i u znaku Laze Kostića. Aktuelna politička situacija učinila je da ovaj, pedesetsedmi Sabor po redu, bude „istinski svesrpski skup — Srba iz Srbije i van nje“, kako na jučerašnjoj konferenciji za štampu u Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije reče njen predsednik Milisav Milenković.

Osim podrazumevane pohvale Vuku, ova kulturna smotra odaće sve počasti i Lazi Kostiću, čija se stopedesetogodišnjica rođenja slavi ove godine. Otud će glavni nosilac programa završne saborske svečanosti, 15. septembra u Tršiću, biti Narodno pozorište iz Sombora sa predstavom „Kamo noći, kamo dani“, posvećenoj poslednjim danima Laze Kostića u Somboru, pred polazak na lečenje u Beč, odakle se nikad nije vratio. Tekst je napisao i predstavu režirao Radoslav Zlatan Dorić, a nosilac glavne role je Mihajlo Janketić. Na

završnoj svečanosti besediće Aleksandar Bakočević, a svoju „Posvetu Vukovom &narodu“

pročitaće Desanka Maksimović.

Još jednu manifestaciju posebno ističe organizator pedesetsedmog Sabora: predstavljanje kulturnog nasleđa Bunjevaca i savremenih pesnika koji pišu bunjevačkim dijalektom.

Inače, Vukov sabor počinje u ponedeljak, 7. septembra, otvaranjem izložbe kineskih narodnih rukotvorina u Tršiću, a nastavlja se mnogim, uglavnom etnografskim izložbama u Tršiću, Loznici i manastiru Tronoša. Jedna izložba slika u Tršiću biće posvećena Danilu Kišu. U okviru ove manifestacije u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu održaće se i koncert povodom 200. godišnjice rođenja Mocartovog, koji je, kako juče rekoše organizatori, takođe na Vukovom tragu.

Pažnju svakako zavređuje književno veče istaknutih srpskih pesnika Stevana Tontića, Ranka Risojevića, Rajka Petrova Noga, Gojka Đoga, Slobodana Rakitića, Dobrice Erića... Među njima će biti i Radovan Karadžić. Inače, predsednik KPZ Srbije je rekao da ovogodišnji Sabor mora biti istinski svesrpski skup — Srba iz Srbije i van nje.

P. Vučinić

umetnosti i nauci.

državljanstvo autora.

OBNVESTRNJE ) NACRADNIIA \UKOVE ZADUŽBINE

Vukova zadužbina ustanovila je nagradu koja će se dodeljvati svake godine za najbolja dela u

Nagrada za umetnost dodeljuje se za umetnička dela jugoslovenskih stvaralaca nastala u SFRJ, odnosno za književna dela objaVjena na srpskohrvatskom jeziku u SFR Jugoslaviji.

Nagrada za nauku dodeljuje se za dela i naučne radove iz oblasti kojima se Vuk bavio, nastala u SFR Jugoslaviji i u svetu, bez obzira na jezik i

Nagrađuju se dela nastala odnosno objavljena između 1. oktobra prethodne i 1. oktobra u godini u kojoj se nagrade dodeljuju. _ Predlog za dodeljivanje nagrada Vukove zadužbine mogu podnositi naučne, prosvetne I kulturne ustanove, udruženja i zajednice, organizacije ı pojedinci, najkasnije do 1. oktobra 1991. godine. Predlozi sa obrazloženjem dostavljaju se Vukovoj zadužbini, Maršala Tita br. 2