Borba, 06. 09. 1991., S. 20
6. СЕПТЕМБАР 1991. ГОДИНЕ
ТАЈНЕ БЕЛОГ ДВОРА (3)
Књиге из 16. века
Венчани дар краља Александра и краљице Марије из 1900. Ф Библиотека са више од 30.000 књига велике вредности Ф Потребни месеци напорног рада да се музеолошки обради велико богатство двора
Према познатим подацима Стари двор је за време рата Био затворен, а у Белом је становао један немачки заповедник града. У борбама за ослобођење Београда страдао је дворски парк, кроз који су, чак руски тенкови пролазили, јер, Немци су били „укопани“ у подземне просторе двора и тешко их је било истерати. Иако је парк тада доста страдао, убрзо после рата је обновљен, а у дворске зграде је враћен материјал који су чувале старе београдске породице...
Стручњаци који данас улазе у ове просторе кажу да се не може веровати причама 0 послератном разношењу предмета (осим сребра вероватно још за време рата) јер се све може проверити у инвентарским предратним списковима. По њиховом казивању сребро које је остало чува се у депоима и износи само приликом званичних државних посета да би се перијер декорисао.
— Највредније што сам за сада видела у колекцији сребра — каже Иванка Зорић кустос музеја примењених уметности — јесте тоалетни прибор који има, чак, 19 делова. Са врло квалитетном позлатом је, а урадила га је позната француска фирма „Окок“ око 1900. године. Вероватно је то био венчани дар краља Александра и краљице Марије. Све, јако добро очувано, налази се у једном ковчегу, са два нивоа и само су, приликом посета високих државника, делови, као декорација, распоређивани по намештају, да би, затим, били враћени на старо место. Цео комплет никада није из-
Руске реликвије на Дедињу
У делу рукописа необјављене књиге СН. Смирнова из 1935. године, између осталог пише: „Када је после револуције 1917. царица Марија напустила Русију и вратила се у Данску, своју отаџбину, она их је (руске реликвије: Десна рука Светог јована Крститеља, икона Мајке Божије коју је насликао јеванђелист Лука и једна честица крста на који је био распет Христ) понела са собом. После њене смрти, две њене ћерке велике кнегиње Ксенија и Олга замолиле су, преко кијевског митрополита Антонија који се у избеглиштву настанио у Београду, ЊВ. краља Александра да прими ове светиње на чување док не буде у Русији успостављена законска влада после пада бољшевика. Њ.. краљ је пристао и светиње је примио и док прква на Дедињу није била готова оне су чуване у Старом двору (Председништво Србије, примедба БЛ) а сада су пренете у дедињску цркву...“
Историчар уметности, Бојана Трпковић, која нам је уступила овај цитат, потврдила је да су ове реликвије још у цркви на Дедињу.
„лаган, нити је коришћен после његових власника. Међу сребрним предметима налази се, такође, енглеска чајна гарнитура — за сада, сам комплетирала, њена три дела и веома вредан сервис за чај, рад чувене бечке фирме „Клинкош“, затим, један руски ковч — позлаћена чаша за вино од сребра за коју кажу да је принадала царици Катарини Великој што још треба испитати. У Белом двору још нисам прегледала сав материјал, али приликом проласка видела сам двадесетак сандука са прибором за јело од сребра са позлатом што је такође урађено у бечкој фабрици „Клинкош“. По мојој процени тај прибор за јело је за 50-так особа. Импресивно делују и чиније од сребра, које тек треба проучити затим неколико огледала из 19. века, те изузетан француски „ампир“ свећњак. За изложбу ћемо издвојити, наравно, само неке, најзанимљивије комаде.
Књиге скупљане 100 година
— Библиотека, која се налази и у Белом и у Старом (краљевом) двору, сакупљана је готово сто година: од кнеза Михаила — то су прве посвете на које сам наишла приликом рада — до Александра Карађорфевића и намесника, кнеза Павла Карађорђевића, прича Миланка Тодић кустос музеја примењених уметности. Она данас, мако је доста страдала за време рата, има око 30.000 књига.
Нарочито је интересантна целина која се налази у Старом (краљевом) двору, која је пројектована за краља Александра као библиотека. Она
КУЛТУРА
садржи заиста раритете у европском библиотекарству. Изненадило ме је, међутим, да ту има врло мало старих српских рукописних и штампаних књига. Тако, на пример, највећи број српских књига потиче из 19. века, док европске сежу до 16. века. За мене, као историчара уметности, најзанимљивије дело је Вазаријево „Житије архитеката и сликара
Скромност краља Петра
Често се у причама о двору истиче: за разлику од Версаја наше две дворске зграде имале су много купатила. Свако од чланова династије имао је своје купатило: Томислав и Андреја су имали двојно са жутим плочицама; књегиња Олга, такође, жуто; принц Павле плаво; а кажу да је најлепше било купатило принцезе Јелене — розе. У послератним поправкама плочице су измењене и стављене су углавном мермерне, али су све славине и тушеви остали керамички, оригинални.
Изненађује, међутим, да је апартман краља Шетра, на пример, био прилично мали. Налазио се у Старом двору и је само велику радну собу са библиотеком, све друго је било ма-
ло.
ренесансних“ јер је то прво издање објављено 1550. године. ту су, затим, француске књите из 148 века — један атлас, па публикације са Фрагонаровим илустрацијама, или комплетно прво издање Волтерових сабраних дела. Уз француску књижевност из времена просвећености, врло добро је заступљена и немачка литература, почев од раних издања Гетеових сабраних дела. Има, такође, веома значајних дела из других : математике, медицине, филозофије, истоРије, географије (нарочито Балканско полуострво).
Као целина ова библиотека показује да се њени власнини сврставају међу високе европске интелектуалце. Они су брижно и зналачки бирали њен садржај. Ови примерци су
добро очувани, пописани и могли би се користити, у тренутку када би се библиотека отворила за јавност. Први по„лиотека Србије.
порцелан из 18. века
— Стакло које сам видела у двору није ни за ово наше подручје нека реткост јер углавном потиче из друге половине 19. века или, чак, са почетка 20. века оцењује кустос Соња Вулешевић. Међутим, колекција порцелана је изузетна и слична сигурно нигде у ЈугосЈаВИјИ не постоји, а многи
века. једна ваза чак потиче из
Ор игинали у „плавом салону :.
У такозвани „плави салон“ Старог двора у коме је Јосип Броз најчешће примао стране делегације и акредитиве амбасадора, улази се кроз предворје и један мањи салон. У „плавом салону“ од оригиналних комада намештаја налази се један „рококо“ комилет и
неколико таквих реплика столица, ту је и
француски тепих познате мануфактуре „Са-
вонери“ из 19. века. Овај простор има велика
стаклена врата кроз која се види башта и
Павиљон са културом Ивана Мештровића „Повјест Хрвата“, “
|} aga uuu o au S Nar n su а U
АТЛАС НА ПОРЦЕЛАНУ: „Севр“ сервис из 18. века
његове прве половине а носи монограм Аугуст Рекс и рађена је за приватну колекцију пруских краљева. Сличних комада нема много ни по светским музејима и она је, како ми кажемо „нулте категорије“. Постоји, такође, једна огромна порцеланска „пурпури“ ваза, компонована од Dp
цветова јоргована преко чега су, такође, у рељефу урађене птице која е потиче из трве половине 18. века. Уз мапо среће моћи ну да пронађем ко су били мајстори. За другу вазу се зна да је из радионице Катарине Велике а рађена крајем 18. века. У овим простори-
„ма има толико порцелана да је
потребно неколико месеци наторнот рада како би се све музеолошки обрадило. Постоји, на пример, велики сервис који је „расут“ и у једном и у друтом двору. Главни део се налази у једној витрини у трпезарији Белог двора. У старом двору, у једном простору који називају „Хладњача налази се неколико веома квалитетних сервиса. Наишла сам ту на остачке (20 комада) једног сервиса рађеног у Бечу 1821. године за који претпостављам да потиче са Обреновићевог двора. За разлику од онога, сервис „Севр“ мислим да је сачуван у комплету. Рађен је чак читавих пет година. ИМ, како је „Севр увек означавао године овде се види да је тај компгет, настајао од 1779. до 1784. године. Овај сервис, на коме се натазе нотписи мајстора, и по златара представља _ једну врсту атласа јер је декорисан птицама које потичу из француских колонија. На сваком тањиру налази се и објашњење зоолошких карактеристика одређене колоније.
Хронолошки дворски порцелан се протеже од прве половине 18. века до 40-тих година двадесетог века. Мислим чак да су неки комади рађени и за време рата. Како су они стигли у двор не знам. Али то су велики сервиси, за свечане прилике, можда 100 званица. У двору се налазе и пет комада мајолике урађених у радионии породице Левантини код Савоне (Италија) у 18. веку. —
Људи који брину 0 овим предметима сзнају њихову вредност и прилазе им с пијететом. Али, и они су се изненадили када смо им рекли, на пример, за вазу Аугуст Рекс, јер нису знали да је то тако значајан комад.
Стакло и порцелан који се данас користе у овим резиденцијама набављени су после рата — стари комади се не користе, додаје Соња Вулешевић. Порцелан је набављен од фирме „Розентал“ (Немачка) и носи грб СФРЈ.
Споменка ЈЕЛИЋ
Вјера ВУКОВИЋ