Borba, 06. 09. 1991., S. 4
KONFERENCIJA O JUGOSLAVIJI
Povodom potpisivanja зрогаzuma o prekidu vatre Memoranduma i predstojeće mirovne konferencije u Hagu i juče su se u zemlji oglasile brojne stranke i njihovi lideri. a
e SDS BiH: Potpisivanjem Deklaracije EZ budi nadu da je mir konačno moguć. Evropska ishitrenost je dugo vremena prenebregavala činjenicu postojanja Srba u Hrvatskoj kao punopravnog člana u budućim dogovorima. U dokumentima potpisanim u Beogradu nepravda je ispravljena i Srbi u Hrvatskoj su počeli da se tretiraju kao legitimna i ravnopravna strana u kontroli prekida vatre. Oni su na taj način faktički priznati, istaknuto je na jučerašnjoj konferenciji za štampu u Srpskoj demokratskoj stranci BiH.
Lider SDS Radovan Karadžić je istakao značaj prihvatanja evropske inicijative ali i zamjerio što nisu pozvani Srbi iz Hrvatske na konferenciju u Hag. On smatra da Evropa mora biti.oprezna posebno u odnosu na aspiracije Austrije i Njemačke rekavši da ako Evropa ne prepozna da Austrija i Njemačka pristupaju drugačije od drugih evropskih zemalja, biće kriva za još jedan rat.
e SDP HRVATSKE: Strarika de-
4 PETAK,6. SEPTEMBAR 1991. GODINE
STRANAČKA REAGOVANJA NA POTPISIVANJE SPORAZUMA O PREKIDU VATRE I SA- _
ZIVANJE MIROVNE KONFERENCIJE U HAGU
“2
Slika odgovornost Evrope
Najveći broj primedbi odnosi se na učešće u mirovnim inicijativama Austrije i Nemačke
mokratskih promjena Hrvatske kao i druge demokratske stranke ove Republike bile su i jesu za miroljubivo rešenje jugo-drame i što hitniji prekid rata i ratnih razaranja. Zato podržavamo napore svih u zemlji i u Evropi, u EZ osobito, u pravcu prekida rata i miroljubivog rešenja naše situacije, istakao je predsjednik SDP Ivica Račan, na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Račan je mišljenja da rat može prestati samo onda kada odstupi ili bude poražena velikosrpska osvajačka politika prema drugim republikama i drugim narodima, u ovom slučaju prema Republici Hrvatskoj gdje je u najbrutalnijem vidu došlo do izražaja.
SDP je odlučna da doprinese koliko god može obrani RH. U tom pravcu SDP je u poslednjih mjesec dana učinila sve da svoje ljudske i materijalne i organizacione potencijale stavi na raspolagnje obrani ove republike. Članovi SDP kako je Račan naglasio, zajedno sa drugima nalaze se na ratištu u Hrvatskoj i kao borci i kao organizatori borbe i komandanti. Deviza SDP je: „Ko god ne može u tome sudjelovati zbog ovog ili onog razloga danas može izostati, a njegovo sutra izostajanje ili odstupanje tretiraće se u SDP-u kao izdaja“.
0 IZVRŠNI ODBOR UJDI: Produžetak oružanih sukoba uprkos potpisanom sporazumu o njihovom obustavljanju ukazuje ne samo na hipokriziju pojedinih njčgovih potpisnika, nego i na same uzroke i motive oružanih sukoba, kaže se u saopštenju Izvršnog odbora UJDI.
Mirovna konferencija o Jugoslaviji biće značajan korak samo ukoliko se mirotvorne i demokratske inicijative Evropske zajednice i zemalja KEBS povežu sa srodnim inicijativama u Jugoslaviji. Okrugli sto vlasti i opozicija u Jugoslaviji, koji je za 14. septembar zakazao svoju treću sednicu upravo je konkretan i realan put ka kompromisu o problemima oko kojih se zapodeva rat. UJDI podržava ovaj civilni forum.
e SNSJ: Socijalistička narodna stranka Jugoslavije podržava sporazum o prekidu vatre ali odbacuje arbitražu Nemačke i Italije, država koje su na ovom prostoru zapamćene kao nekadašnje okupatorske sile. Evropa ne sme dozvoliti da u njoj ponovo preuzmu primat bivše fašističke zemlje, a novi Minhen se već sprema. To je rekao dr Milan Miladinović, predsednik SNSJ na jučerašnjoj konferenciji za štampu u beogradskom Međunarodnom pres centru.”
'MIROVNE KONFERENCIJE I JUŽNOSLOVENSKA PREKRAJANJA
e NARODNA RADIKALNA STRANKA: Narodna „WHmyadikalna stranka pozitivno. ocenjuje napore i želje država Evrope i sveta da se uspostavi mir u Jugoslaviji. Stoga zahteva da u mirovnoj posmatračkoj misiji ne budu članovi zemalja koje su pristupile Trećem Rajhu i učestvovale na njegovoj strani u krvavom drugom svetskom ratu. NRS zahteva da članovi posmatračke misije budu i članovi i potpisnici sporazuma iz vlade SAO Krajine kao i članovi koje imenuje dinastija Karađorđević od svojih članova i član iz Narodne radikalne stranke. Ovaj predlog proističe iz izvora istorijske istine da je Jugoslaviju stvorila kao državnu tvorevinu dinastija Karađorđević sa svojim narodom i Narodnom radikalnom strankom — strankom na vlasti u parlamentarnoj demokratiji Kraljevine Jugoslavije, ističe se na kraju stava NRS.
STRANKA JUGOSLOVENA U SRBIJI: Predsedništvu SFRJ i SIV upućen je zahtev da „pred međunarodnim organizacijama pokrenu pitanje odgovornosti „neutralne“ Austrije i „velike ujedinjene“ Nemačke zbog otvorenog mešanja i učešća u rušenju suvereniteta i razbijanju teritorijalnog integriteta Jugoslavije“, is-
tiče se u saopštenju dostavljenom Tanjugu. Takođe se najavljuje da će svake večeri od 19 do 20 sati ispred nemačke ambasade demonstrirati članovi ove stranke paleći sveće u znak protesta zbog učešća te zemlje i Austrije u komadanju Jugoslavije i u raspirivanju bratoubilačkog rata.
6 NARODNA STRANKA CRNE GORE: Pozdravljamo sva dokumenta kojima se želi postići mir, pa i sporazum o prekidu vatre i Memorandum, ali je pitanje koliko se tim dokumentima postiže, konstatovano je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Narodne stranke Crne Gore. Dr Novak Kilibarda istakao je da tim dokumentima srpski narod u Hrvatskoj nije priznat kao ravnopravan partner. U Narodnoj stranci smatraju da su parlamenti Srbije i Crne Gore trebali još davno da priznaju srpske autonomije u Hrvatskoj (što je NS predlagala}), odnosno da допеsu odluke o poništavanju unutrašnjih avnojevskih granica. Dr Mitar Čvorović je napomenuo da ne postoji nikakav dokument kojim su unutrašnje granice u Jugoslaviji utvrđene. Ako ga ima neka ga neko donese u
“Hag na mirovnu konferenciju, suge-
risao je dr Čvorović.
e
Nekad se o jugoslovenskim narodima odlučivalo na „kongresima“ (Bečki, Berlinski), a u novije vreme, pak, na „konferencijama“ (posle prvog i drugog svetskog rata). Sada, pak, Jugosloveni mogu biti „ponosni“ što ih je Evropa počastila „separatnom“ mirovnom konferenci-
jom...
Eventualna, mirovna konferencija o Jugoslaviji u Hagu, biće jedinstven međunarodni, odnosno međudržavni skup u istoriji Jugoslavije, tj. južnoslovenskih naroda. U pitanju je, zapravo, činjenica da prvi put Evropa, preciznije rečeno: „Evropa“ („njih dvanaest“, ipak, nisu „celi kontinent“) vodi dijalog o budućnosti južnoslovenskih naroda izvan šireg evropskog konteksta, što će reći mimo uobičajenih prekrajianja granica u Evropi, kako je to oduvek bilo u poslednja dva veka...
Jer, nekad se, u famoznom devetnaestom veku, o budućnosti južnoslovenskih naroda odlučivalo na međudržavnim skupovima koji su se, tako jednostavno, zvali — kongresi. Najpre, na onom Bečkom, 1815. godine, kada se pravila „nova maра Evrope“ nakon kontinentalne gužve koju je napravila francuska revolucija 1789. i Napoleonovi pohodi do 1914. godine, periferno su dodirnute južnoslovenske zemlje, podeljene izmeди dva carstva u opadanju Otomanskog i Habzburškog, iako su oba, u tom času, delovala jače nego što su, u stvari, objektivno bila.
Nekoliko decenija kasnije, kada je u Berlinu, 1878. godine, rešavano tzv. istočno pitanje, tJ. ačenja Turske sa evropske sile sku + da Бај ељ
cim тата koje su 10 izlazile ispod vekovnog turskog
jarma (Bugarska, Srbija, Crna Gora) da bi se istom prilikom poprilično okoristila i neizbežna Austro-Ugarska, dobivši u miraz Bosnu i Hercegovinu.
Konferencije umesto kongresa
Već u dvadesetom veku, pojam „kongresa“ je iščezao u evropskim prekrajanjima i namesto njega se, naravno, pojavljuju „konferencije“. No” za razliku od „kongresa“, dotične „konferencije“ nemaju više onaj „eVropski“, već sada „svetski“ imidž. Te dva, za Jugoslaviju najznačajnije, održane su posle prvog i drugog svetskog rata, a obe u Francuskoj, odnosno u Parizu i njegovoj okolini.
Dakle, mirovna konferencija u Versaju, godine 1919, „utemeljila“ je balkansku državu Jugoslaviju. Upravo te odluke konferencije sila pobednica prvog svetskog rata u Versaju, bar kad je reč o stvaranju prve južnoslovenske države, usloviće kasnije ono prezrivo tumačenje iz kuloara Kominterne — da je Jugoslavija „versajska tvorevina“, što će kasnije svesrdno prihvatiti desničarski separatistički pokreti, od kosovskih Albanaca, do Pavelićevih ustaša.
A Versaj je, samo, sankcioni-
sao st.
luka koje ć
dene u delo — da Bugarska vra-
ti Srbiji, odnosno Jugoslaviji dva sreza koja je anektirala u prvom svetskom ratu (caribrodski i bosilgradski, odnosno teritorije današnjih opština Dimitrovgrad i Bosilgrad) i da se u Koruškoj 1920. održi, pod međunarodnom kontrolom, plebiscit o izjašnjavanju koruških Slovenaca da li će živeti u Kraljevini SHS ili Republici Austriji.
U Versaju su, zapravo, donete samo načelne odluke O nOVOStvorenoj zemlji na Balkanu, dok je preciznije određenje njenih granica prepušteno tzv. separatnim ugovorima koje je Jugoslavija trebalo da sklapa sa svojim susedima. Tako je, potom na talasu versajskih odluka, usledio mirovni ugovor Kraljevine SHS sa Mađarskom u Trijanonu, a potom. i sa nekadašnjom srpskim saveznicom u ratu, a potom opasnim teritorijalnim takmacem — Italijom, u Rapalu 1921. godine. Ako je i uspela da obori pojedine tačke Londonskog ugovora iz 1915. godine, po kojima je Italiji, za učešće na strani sila pobednica u ratu, trebalo da pripadne gotovo cela Dalmacija, jugoslovenska diplomatija nije mogla da izbegne da novostvorena država izgubi delove nekadašnjih austrougarskih teritorija — Istru, Rijeku, Zadar, ostrvlja u Jadranu.
predmet mirovne konferencije posle drugog svetskog rata u Parizu. Zapravo, zapadne granice
Jugoslavije, nakon njenog obnavljanja pod komunistima 1945. godine, jedino su i menjane, budući da je tzv. granični kontinuitet dve južnoslovenske države poštovan u svim drugim slučajevima — prema Albaniji, Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Austriji. Kako su nastojanja Slovenaca da menjaju svoju severnu granicu prema Austriji, tj. u Koruškoj, gotovo odmah propala (sećanje na plebiscit od pre četiri veka bilo je dosta jako među odlučujućim faktorima sila pobednica u antihitlerovskoj koaliciji, a Sovjeti su, „i onako“ bili u Austriji tog časa), preostalo je da Jugoslavija dobije teritorijalne kompenzacije isključivo na zapadnoj strani, kao neku vrstu „ispravke“ za ono što se dogodilo, na istom tom prostoru, nakon 1918. godine. „Zgodna strana“ tog rešenja počivala je na činjenici da je fašistička Italija bila poražena u ratu, pa je, „naravno“, trebalo da podnese mogućnost teritorijalnih revandikacija sa jugoslovenske strane.
Tako su, sa stanovišta današnjih unutrašnjih prilika u Jugoslaviji, teritorijalna proširenja na zapadu, u stvari, dobile Hrvatska i Slovenija, a na račun Musolinijeve Italije. Sam proces razgraničenja teći će mnogo зроrije, preko raznih varijanti tzv. Slobodne teritorije Trsta, preko Zone A i Zone B, sve do tzv. Osimskih sporazuma koji će, čak tridesetak godina. nakon drugog svetskg rata, definitivno urediti međugranične probleme posleratne Jugoslavije i Republi-
ke Italije, uspostavljajući jednu od najfrekventnijih evropskih granica.
Najavljena. mirovna konferencija o današnjoj, postkomunističkoj Jugoslaviji, na osnovu ove kratke istorije južnoslovenskih prekrajanja na fonu Evrope, predstavljaće, u stvari, i svojevrsni presedan. Ukoliko Jugosloveni, danas, mogu biti i „ponosni“ što Evropa „separatno“, raspravlja o budućnosti njenih naroda, utoliko bi, ipak, morali biti zbunjeni činjenicom da su zaslužili toliku kontinentalnu pažnju — da o jugoslovenskim međurazgraničenjima „raspravljaju oni koji su, nakon Versaja i Pariza, bili za različitim stranama mirovnih stolova.
Dakle, na jednoj strani, recimo, Francuska i Velika Britanija, a na drugoj Nemačka i Italija. Za naivnije Jugoslovene to može služiti kao dokaz da se „Evropa“, konačno, ujedinila, dok je Jugoslavija razbijena, a za one sa malo više političko-istorijske zrelosti — da ta ista Evropa, upravo preko Jugoslavije, isprobava skale svog eventualnog jedinstva baveći se izvesnim, lordovi bi rekli: zakrvavljenim plemenima na Balkanu.
Na kraju, čini se da nad tom istom Evropom, u slučaju odlaganja mirovne konferencije O Jugoslaviji, lebdi jedno neizbežno pitanje: neće li sledeće, slične mirotvorne vati po ugledu na one u Versaju ili Parizu.
Dragan BELIĆ
UpOoVe Organizo-
RRA не SC
SRO a: