Borba, 24. 04. 1992., S. 2

Веоргад. — Одауапјеш розге nedužnim žrtvama u Sarajevu i Bosni i Hercegovini, odbijanjem Deklaracije (koju su umesto „Overe“ Ustava ponudili poslanici Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove) i uvodnim izlaganjem Aleksandra Bakočevića Narodna skupština Srbije započela je juče sednicu sa samo jednom tačkom dnevnog reda — utvrđivanjem Predloga ustava buduće Jugoslavije. Početku sednice su pristustvovali predsednik Srbije Slobodan Milošević, premijer Radoman Božović ı članovi Predsedništva SFRJ Borisav Jović, Sejdo Bajramović i Jugoslav Kostić. Već na startu sednice većinom glasova odbijen je Predlog deklaracije poslaničkih klubova Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove kojom bi parlament, u ime građana Srbije, izrazio volju za budućom državnom zajednicom dveju republika s obzirom da su Crnogorci to učinili referendumom kojeg u Srbiji nije bilo. Po objašnjenju Dragoljuba Mićunovića tako bi se stvorili uslovi da, umesto po najavljenoj proceduri, Ustav donese i proglasi Savezna skupština posle slobodnih višestranačkih izbora što ne bi do-

2 ppTAK, 24. APRIL 1902. GODINE

SKUPŠTINE SRBIJE | CRNE GORE USVOJILE PREDLOG

za dve države

Aleksandar Bakočević: Ovaj Ustav i država koja se njime uređuje je izraz najdubljih tradicija i interesa Srbije i Crne Gore 0 Oskar Kovač: Ustav ne poznaje kategorije tržišta rada i kapitala 0 Andreš Agošton: Ne obezbeđuje se politički subjektivitet nacionalnih manjina 0 Zoran Ćirković: Ustav je ideološki statut postojeće vlasti

6 Siniša Batalo: Nova država će biti moćna i složna 0 Mihajlo Kovač: Ovo liči na pravljenje tapije na ostatak jugoslovenske ruševine 8 Aleksandar Prlja: Ustav nije izraz kardeljevskog kontinuiteta

Za dosadašnju proceduru predsednik republičke skupštine rekao je da „pored nesumnjive demokratičnosti, legaliteta i legitimiteta, obezbeđuje i očuvanje kontinuiteta i subjektiviteta Jugoslavije time što se poštuje legalitet njenog ustava ı njenih organa“.

Tumačeći poslanicima ustavni tekst Bakočević je, između ostaјог, текао“ да je osnovno načelo politički pluralizam iz koga proizilaze građanska suverenost i državna organizacija po kojoj je buduća državna zajednica jedinstveno privredno područje i jedinstveno tržište to jest ekonomska unija a ne ekonomski savez. Dalje, da se izdvaja načelo odvojenosti crkve od države čime se proklamuje potpuna autonomija crkve. U pogledu ispunjavanja međunarodnih ugovora kojima je Jugoslavija potpisnica i ugovarač, ustavnim tekstom proklamovana je savesnost u ispunjavanju međunarodnih ugovora koji ce se „ispunjavati u dobroj veri“ a preuzimaju se i štite sve slobode i prava čoveka i građanina koje priznaje međunarod-

SPO predlaže suverenu Srbiju

Poslanička grupa SPO predložila je juče da Skupština po hitnom postupku donese odluku o proglašenju suverenosti Republike Srbije, uz obrazloženje da su sve ostale republike to već učinile. Pritom se poslanička grupa poziva na 135. član republičkog Ustava, koji Srbiju obavezuje da „u slučaju narušavanja ravnopravnosti republika donese akt radi zaštite svojih interesa“. Takođe se podseća da je, još prilikom usvajanja republičkog Ustava, predsednik Slobodan Milošević rekao da „Ustav uvažava opciju Srbije kao samostalne države“. I na kraju, pošto su Hrvatska i Slovenija napustile Jugoslaviju, njen pravni

sledbenik ostala je samo Srbija“.

O ovom predlogu Parlament će odlučivati danas.

velo u pitanje kontinuitet Jugoslavije i novu državu.

— Ovaj Ustav i Savezna Republika Jugoslavija koja se njime uređuje izražavaju najdublje istorijske, slobodarske, demokratske i državotvorne tradicije i zajedničke interese države Srbije i Crne Gore. Još jednom na ovaj način potvrđujemo našu privrženost mirnom rešavanju jugoslovenske krize i principima međunarodnog prava, istakao je uvodničar, predsednik Skupštine Aleksandar Bakočević.

Bakočević je, dalje, naglasio da se donošenjem ovog ustava „nastavlja kontinuitet Jugoslavije što je značajno ne samo za narode koji u njoj ostaju, već i za stabilnost u regionu i Evropi“. Osim toga i da se „Još jednom pokazuje da je SrbiJi i Crnoj Gori pre svega stalo do mira i mirnog rešavanja svih sporova nastalih jednostranim i nasilnim raspadom Jugoslavije. Put rata izabrali su oni koji su Jednostrano sproveli secesiju i koji i danas pokušavaju da na svaki način, uz podršku dela međunarodne zajednice, uskrate srpskom i crnogorskom narodu jednako i legitimno pravo da ostanu u Jugoslaviji“.

Objašnjavajući proceduru za utvrđivanje i donošenje Ustava Bakočević je rekao da taj način „u suštinskom pogledu odgovara formalnoj proceduri za promenu Ustava iz 1974.“ i da „doslovno poštovanje važećeg ustava nije faktički moguće zbog odbijanja deleBata iz secesionističkih republika

da učestvuju u radu saveznih orga- ·

na.“ Prigovore da bi jedino UstaVotvorna skupština bila demokratski način donošenja ustava Bakočević je komentarisao objašnjenjem da se to retko primenjuje u praksi te da je „svaka skupština koja donosi ustav ustavotvorna“.

no pravo. Priznaju se i Jamče prava nacionalnih manjina na očuvanje, razvoj i izražavanje njihove etničke, kulturne, jezičke i druge osobenosti i upotrebu nacionalnih simbola u skladu sa međunarodnim pravom. Zbog „redukovanog broja južnoslovenskih naroda koji ostaju u Jugoslaviji“ službeni jezik biće srpski, ustavno pravilo propisuje upotrebu ćirilice dok su na području gde žive nacionalne manjine u službenoj upotrebi njihovi jezici ı pisma.

17 ekonomskog dela Predloga ustava Aleksandar Bakočević izdvojio je „tri ključna načela: jamstvo svojine, slobode rada i privređivanja te slobodno i samostalno osnivanje, organizovanje i povezivanje preduzeća“, s tim što su svi privredni subjekti samostalni i ravnopravni a uslovi privređivanja

jednaki za sve. Govoreći o organima buduće

savezne države Bakočević je naglasio da se njihovi međusobni odnosi zasnivaju na podeli vlasti nosilac izvršne vlasti je Vlada koja proizilazi iz parlamentarne većine i njoj je odgovorna za svoj rad dok predsednik Republike, kojeg bira Skupština, odgovara parlamentu za kršenje ustava. Iz ustavnog „tretmana“ vojske Bakočević je iž-

Gde su Muslimani?

.Mahmut Memićje, obrazlažući svoj amandman na Ustav („KonStitutivni narodi SRJ su Srbi, Crnogorci i Muslimani“) pitao zbog čega Muslimani nisu konsultovani kada je pravljen predlog ustavnog teksta, Ovom dopunom bile bi otklonjene dileme: oko negiranja Muslimana a to bi doprinelo poboljšanju odnosa u budućoj državi i smirivanju stanja i u Bosni i Hercegovini, rekao je Memić.

_ Slične primedbe imao je i Rizah Gruda napominjujući da Ustav nije regulisao pitanje Mislimana. I Beljulj Nasupi, govoreći „u ime Albanaca iz Medveđe, Bujanovca i Preševa“, rekao je da je negirana i volja Albanaca dodavši: „Mi ne smatramo pravom ono koje nam se

nudi već ono u čijem ostvarivanju sami učestvujemo“. a IR e =—o=-Z=c: <=

NOVI USTAV BEZ IDEOLOŠKIH I PARTIJSKIH OBELEŽJA: Slobodan Milošević i Vojislav Šešelj odlaze sa jučerašnje sednice Skupštine Srbije (SNIMIO: B. PANTELIĆ) dvojio detalje: „Vojsku Jugoslavije sačinjava stalni i rezervni sastav“ s tim što stalni sačinjavaju profesionalni i vojnici na služenju vojnog roka i drugi — „Vojskom Jugoslavije komanduje, u ratu i miru, predsednik Republike na osnovu odluka Vrhovnog saveta odbrane“. Vojna obaveza je opšta s tim što ustav nudi mogućnost građanima da „istaknu prigovor savesti“ ukoliko ne žele da vojni rok provedu pod oružjem.

Klovnovi

Verbalni duel Milana Paroškog i Vojislava Šešelja dostigao je vrhunac kada je zalaganje Paroškog za Srpsku Kraljevinu Jugoslaviju Šešelja asociralo na SKJ. Paroški je na to Šešelja nazvao dežurnim klovnom, a ovaj je, opet, preporučio da se anketom utvrdi ko je zaista skupštin. ski klovn. : .

Prvi diskutanti bili su neki od članova Ustavnog odbora koji su zbog neslaganja s pojedinim delovima Predloga Ustava izuzeli mišljenje. Oskar Kovač je ukazao na manjkavost ekonomskog odeljka jer Ustav „ne poznaje kategorije tržišta rada i kapitala“, odnosno „ne garantuje i ne konstituiše sve sastavne delove tržišnog sistema“. Po mišljenju Kovača i Srbija i Crna Gora imaju kritičnu masu da budu najliberalnije tržište na kojem će se privređivanje zasnivati na zakonima tržišta, ali to mora jamčiti država svojim zakonima čega u Ustavu nema. Za posledicu ovako slabog ekonomskog dela imaćemo „da nas posmatraju kao primitivnu privredu i da protiv nas mogu preduzeti sankcije kroz socijalni damping“. Kovač je ukazao i na neke suvišne delove u Ustavu kao i na činjenicu da je u njega ugrađen isključivo monopol državne svojine nad prirodnim bogatstvima. „I pored ovih slabosti u ekonomskom delu glasaću za, jer tako očekuje moja baza koja me je birala“ — rekao je Oskar Kovač.

Zbog odredbi koje se tiču prava nacionalnih manjna i Andraš Agošton je izuzeo mišljenje smatrajući da se radi o saveznoj državi koja ne obezbeđuje politički sub-

jektivitet nacionalnih manjina i ne garantuje razvoj nacionalnog identiteta vojvođanskih Mađara. Zajedničko mišljenje ostalih učesnika u raspravi je da nisu protiv zajedničke države Srba i Crnogoraca, ali se protive načinu donošenja Ustava, imenu Jugoslavija, staroj himni i nacionalnoj zastavi. Da u formulacijama i sistemskim rešenjima Ustav nije dobar, mišlje-

uradimo, rekao je Šešelj.

nje je Dragoslava Petrovića koji je izuzeo mišljenje u vezi člana 90 Ustava (dvotrećinsko odlučivanje u veću republika) smatrajući to „crnogorskom ucenom“ a novu državu konfederalnom. Bojazan da će novi Ustav doprineti razjedinjavanju i odnarođavanju jednog istog naroda saopštili su Predrag Mijailović i ivan Milutinović. Tre- , ba sačekati sa donošenjem Ustava, rekao je Mijailović dok je Milutinović, naglasivši da neće glasati za Ustav, primetio kako on ima „mnogo konfederalnih elmenata, kao onaj donešen na Brionima“. I zašto himna „Hej Sloveni“, pitao je Milutinović. Zoran Ćirković je nazvao Ustav · ideološkim statutom postojeće vlasti, predloživši donošenje ugovora između Srbije i Crne Gore, sa

Ustav bez • •eo ideologije

Predlog novog ustava Savezne Republike Jugoslavije je demokratski jer se zasniva na univerzalnim i opšte prihvaćenim slobodama i pravima čoveka i građanina, na političkom pluralizmu, sistemu podele vlasti i tržišnoj privredi. Njime se nacionalnim manjinama, a tako je bilo i u dosadašnjem Ustavu Jugoslavije, garantuju mnogo veća prava nego što one imaju po međunarodnim dokumentima, veća čak i od onoga što” nacionalne manjine imaju u praksi evropskih i drugih država koje su ta dokumenta rafitikovala. Novi Ustav nema nikakve ideološka ili partijska obeležja — rekao je u uvodnom izla-

_ ganju Aleksandar Bakočević.

стани таи и ни театри ита ти штита) koordinacionim telom u prelaznom periodu sastavljenim od članova Parlamenta dve republike. Nova savezna država, po ovom Ustavu je skupa, iracionalna i plod je kompromisa, a jedina alternativa novoj državi je država Srbija kojoj je Crna Gora prisajedinjena još 1918. rekao je Ćirković.

„Zašto nije predivđeno u Ustavu da predsednik Republike Jugoslavije koji komanduje i armijom ne sme potpisati kapitulaciju“, pitao je Dušan Latinović. Podsećajući na izjave „neuspešnog grobara Jugoslavije Stipe Mesića” da je Jugoslavija mrtva Dušan Nikolić je rekao da je Ustav kamen temeljac obnovljene Jugoslavije“ čija su vrata širom otvorena za sve koji u nju žele“.

e U popodnevnom nastavku rasprave o predloženom ustavnom tekstu poslanici socijalisti zamerali su opozicionim kolegama što uskraćuju svečani ton sednici otvarajući stare rasprave. Primedba je bila i da treba raditi brže na stvaranju nove države jer se može dogoditi da sutra neće imati nikog kome bi se ponudilo zajedništvo. Dragoljub Mićunović je, zamerajući brzini donošenja, Ustav proglasio „zacementiranim“ jer neke odnose postavlja kao trajne a da se pri tom ne znaju budući uslovi i okol-

„Borba“ za Makedoniju

Reagujući na napomenu Vojislava Koštunice da u sastavu nove države nema Makedonije koja je bila u sastavu Kraljevine Srbije i da je stiskom ruke jednog generala anuliran rezultat balkanskih ratova, Vojislav Šešelj rekao je da se „u tome slaže sa Koštunicom“.

— Mi još imamo vremena da intervenišemo i povratimo što je naše. Ali, zato treba konzensus i ako on postoji hajde da to odmah

— Nije sad vreme za buđenje ratnih opcija prokomentarisao je predsedavajući Borivoje Petrović. Šešelj se ponovo javio za reč „dopunivši“ svoju prethodnu misao: Nije to ratna opcija, treba samo da dve motorizovane jedinice bez intervencije promarširaju kroz Makedoniju pa će se Kiro Gligorov i ostali razbežati.

nosti. Mićunović je napomenuo i da Ustav ima niz manjkavosti i da predstavlja kontinuitet nečega što je bilo loše, sa svim Kardeljevim „zakonima“. Po mišljenju Aleksandra Prlje radi se o „sSpasonosnom događaju za Srbiju i Crnu Goru“ a Ustav nije „iz-

raz kardeljevskog kontinuiteta“. Jo- ~

van Babić zalagao se za odgađanje donošenja Ustava smatrajući da će Srbi biti neravnopravni u saveznom parlamentu.

Za Slobodana Rakitića Ustav je ishitren i na novu državu prenosi balast stare Jugoslavije i lošu volju EZ

. prema toj državi koja ne sme da po-

nese ime „Jugoslavija“. Podržavajući ustav Siniša Batalo prognozirao je da će nova država biti „moćna i složna“, dok je Radomir Urošević, ne OSporavajući potrebu da Srbi i Crnogorci žive u zajedničkoj državi, rekao da je „ovo ustav vladajuće partije koji če se slupati o glavu naroda“. Milan Paroški apelovao je na obaveze iz Ustava Srbije koja svoja suverena