Borba, 11. 12. 1992., S. 10

19 ПЕТАК, 11. ДЕЦЕМБАР 1992. ГОДИНЕ

ПРЕДИЗБОРНЕ ВАРОШАРИЈЕ: КРАГУЈЕВАЦ |

рад који једва дише

ПОЛИТИКА _

У прошлом веку симбол српске државности и колевка привредног развоја престоница кнеза Милоша, некада песмом опеван, Крагујевац је данас један од најугроженијих градова Србије у коме десети-

не хиљада људи бесциљно лута улицама, бавећи се свим и свачим, како би преживели Ф Многи још

не знају за кога ће гласати; кажу власт не ваља, али ни опозицији не верују 8 Већина се, ипак, слаже:

промене су неопходне

Крагујевац. — У прошлом веку симбол српске државности, колевка привредног развоја, оружарске и друге индустрије. Милошева престоница у којој је заметнута клица савремене науке и културе. Крагујевац, некада песмом опеван, ових дана је један од најугроженијих градова Србије и „новокомпоноване“ Југославије, са десетинама хиљада људи који бесциљно лутају улицама, бавећи се свим и свачим, како би преживели. Око 180.000 крагујевчана у оваквим условима тешко да могу да верују било коме.

— Недавно смо одлуком Скупштине Србије проглашени за град. Да ли смо, међутим, град само зато што власт броји становнике који овде живе — пита се проф. др Драгољуб Стојановић, некадашњи ректор Крагујевачког универзитета, а данас челник Грађанског савеза и његов кандидат за републичког посланика.

Град који то није

— Крагујевац је само формално-правно постао град. јер, он то данас није. Поготово не у оваквој Србији. Крагујевац може да постане град тек у једној новој Србији, која треба да се „породи“ на превременим изборима 20. децембра, када очекујемо да постојећи режим заувек оде са власти — истиче Војислав Ристић," угледни крагујевачки адвокат и члан Главног одбора Српског покрета обнове.

Његов страначки колега, такође адвокат, Синиша Радуловић, челник овдашњег СПО-а, додаје да је „слика Кра-

гујевца, данас и овде, више не-

го суморна“.

— То је град који моментално једва дише. Град чији житељи живе од шверца. Његов посебан проблем је што је дуго био центар југословенске аутомобилске индустрије, која је, „пукла“ распадом авнојевске Југославије. У време процвата „Заставе“ у Крагујевац је похрлило на десетине хиљада људи, тражећи „хлеба без мотике". Данас су сви ти људи у најнезавиднијем положају каже Радуловић.

Слободан Бабић, први човек крагујевачког СПС-а има нешто другачије виђење слике града у коме живи.

— У Крагујевцу је данас преко 30.000 радника, махом запослених у „застави“, на принудном одмору. Нико од њих, међутим, није без средстава за живот, пошто и даље примају личне дохотке. „Застава-аутомобили“ и даље функционише, без обзира на све тешкоће. Њени стручњаци успели су да започну производњу“ преко 1.000 од око 1.500 позиција, које су раније израђиване у хрватким и словеначким предузећима. То је претпостав-

ка да ће се након укидања блокаде поново моћи да крене са озбиљном производњом путничких возила — наглашава Бабић.

Крагујевац је „Застава“ и обрнуто, кажу многи. Некад највећи произвођач аутомобила у земљи, тренутно се налази у најтежој ситуацији, „Заставина“ фабрика аутомобила је по многима, пред банкротом, а њених 18.000 радника, већ сада, практично, на улици. Монтажне траке за производњу путничких возила од почетка године готово да и не раде. А и кад су у погону, са њих силазе некомплетни аутомобили,

каквих у фабричком кругу Губици

„чами“ на хиљаде.

Неправда

Ово нису обични избори. |

Ово су избори који треба да донесу спас Србији и њеним грађанима. Крагујевац, град трагичар српске историје, био је можда више него остали погођен полувековним тоталитарним режимом. Од њега је, свесно или несвесно, направљен раднички гето, без неопходних садржаја из области духа и културе. Ову историјску неправду према бившој српској престоници мора и може да исправи само нова, демократска власт, каже Боривоје Радић.

УЈЕДИЊЕНА ОПОЗИЦИЈА КРАГУЈЕВЦА: Боривоје Радић

5 (ДО), Синиша Радуловић (СПО), Гвозден Јовановић (ДСС), Небојша Лековић (Нова демократија), Војислав Ристић (СПО) и

проф.др Драгољуб Стојановић (Грађански савез)

предузећа су велики, неликвидност, такође а снабдевање бројним деловима и позицијама, нарочито увозним, нередовно. Због свега овога, др Радољуб Мицић је недавно, готово отворено најавио стечај „Заставе“. Готово једино „средство“ за избегавање банкрота јесте укидање санкција међународне заједице, на које „Заставино“ "руководство баца „дрвље и камење“, тврдећи да су оне главни узрок њене садашње агоније.

У Независном синдикату „Заставе“, међутим, не мисле тако. Тврде да је за пропаст највеће „Заставине“ фабрике оне за продукцију аутомобила, највећи, ако не и искључиви, кривац њено пословодно руководство, на челу са др Мицићем. Као „крунски доказ“ за ово наводе чињеницу да је „Заставино“ посртање почело много пре увођења санкција, али да је вешто прикривано. Економска блокада само је до-

Опустошено село

— Шумадијско село је готово опустошено. Послератна „ин- |

дустријализација“ одвела је младе у градове, а земљу данас махом обрађују старци. Нова власт, која ће, надам се, доћи после 20. децембра, мора да спаси село, да му удахне дух живота. Тиме ће, уједно, умањити притисак на пренатрпане градове, у

којима, такође, нема елементарних услова за цивилизован_

живот, тврди Миломир Бабић, лидер Сељачке странке Србије

и народни посланик.

(Снимио: С. Пајкић)

кусурила крагујевачки „гигант“ на стакленим ногама, што су њени руководиоци, тврде синдикалци, вешто искористили да одговорност скину са себе.

Петар Медић, председник „Заставиног“ Независног синдиката, истиче да је пословодно руководство „Заставе“ криво за бројне пословне промашаје, као што је био „посао столећа“, везан за извоз „југа“ у Америку, затим за бројне злоупотребе и махинације, као и за кршење Устава и закона, нарочито приликом пролетошње „власничке трансформације“ Фабрике аутомобила, обављене „по рецепту“ српског премијера др Радомана Божовића и екипе његових експерата. У „Застави“ су, иначе, почетком ове недеље монтажне траке поново покренуте, а са њих за две децембарске треба да сиђе 1.780 возила, највише „југа“ и „стојадина“. Чланови Независног синдиката тврде да је ово предизборна производња, која се уклапа у СПС-кампању. Сезона принудног шверца

У Крагујевцу ових дана чак око 50.000 људи узалуд трага за било каквим послом. Само из „Заставе“ на којекакве при-

нудне одморе и плаћена одсуства послато је преко 30.000 радника. Већ месецима не ради ни око 2.500 запослених у некада узорном произвођачу и извознику „Филипу Кљајићу“. Произвођача текстила и конфекције, овдашњи „22. децембар“, потресају беспослица и рат руководства фирме око расподеле фотеља. У ништа бољој ситуацији нису ни остала мања и већа тзв. друштвена: предузећа. Овоме треба додати да је овде чак око 18.000, претежно младих и школованих људи, без посла. Довијајући се како знају и умеју, отпуштени и беспоследни, у највећем броју, окренули су се шверцу свим и свачим. Понеки и криминалу, који је у порасту. — Завршила сам техничку школу. Надала сам се биће посла у „Застави“. Више се-не надам, јер видим да отпуштају и оне који су у њој век повели

— каже двадесетдвогодишња _

Босиљка, која заједно са оцем, „Заставиним“ радником на принудном одмору, продаје цигарете у центру Крагујевца.

Не шверцују у Крагујевцу само отпуштени радници и беспослени. Препродајом цигарета, козметике, румунског и турског веша и конфекције, свега и свачега, баве се и ин-

_ жењери, правници, економис-

ти... Најчешће желе да остану анонимни. Углавном не знају за кога би гласали. Власт не

Сукоби

Сви градови имају нешто што им даје печат. Крагујевац има „Црвени барјак“, „Заставу“ и „Штафету“. Крагујевац има и Универзитет, коме је недавно Данило Ж. Марковић, уз помоћ бившег министра полиције Радмила Богдановића и властодржачких саветника, укинуо аутономију, а да се нико од „грађана“ није побунио. Као да се радило о некој пиљарници, а не о светилишту науке у које ни моћни кнез Милош није хтео да дира, истиче проф. др Драгољуб Стојановић.

ваља, али ни опозицији не верују. Првослав Младеновић, такође радник „Заставе“ на принудном одмору, зна за кога неће да гласа.

— Како да гласам за оне који су ме „истерали“ из фабрике после двадесет година стажа — одговора питањем.

У Општинском синдикалном већу истичу „да је догорело до ноката“, а нико осим њих не окреће главу. Држава, која је дужна да, у оквиру своје социјалне функције, преузме бригу о отпуштеним и радницима који су на прагу беде и глади, „мудро ћути“.

— Свакодневно нам долази маса људи, тражећи помоћ. Најчешће новац. Нажалост, не можемо да им помогнемо, јер ни ми пара немамо. Упућујемо их у Центар за социјални рад, у којем, опет, многи наилазе на затворена врата, пошто су критеријуми за доделу социјалне помоћи високи, каже Верица Бракус, члан Председништва општинског синдикалног већа у Крагујевцу.

Шаролика крагујевачка по-

_БОРБА

НИЈЕ СВЕ ТАКО СУМОРНО: _ Слободан Бабић, лидер крагујевачког СПС-а

литичка сцена, на којој делује око двадесетак партија и странака, добила је уочи предстојећих превремених избора на свим нивоима нову физиономију. Овде су се, наиме, најјаче опозиционе странке удружиле у изборну коалицију под називом „Уједињена опозиција Крагујевца“, која ће на локалним изборима наступати са јединственом листом.

— Занемарили смо све политичке и друге разлике, за-

град јединственог циља: осваја-

ња општинске власти. Ако се понови расположење грађана . из децембра 1990-те, када је опозиција до ногу потукла социјалисте, онда ће и овај децембар бити берићетан, каже Гвозден Јовановић, потпредседник Општинског одбора Демократске странке Србије у Крагујевцу.

Крагујевачки _— социјалисти уједињавање опозиције тумаче као њихову немоћ да појединачно било шта ураде, мада им ни овако не дају неке велике шансе.

— Сматрамо да нам партијски програм, председнички кандидат, као и кандидати за одборнике и посланике могу обезбедити и трећу избону победу за последње две године. Рачунамо на то да ће Крагујевчани овога пута гласати за људе који не мењају политичка убеђења и странке — истиче Слободан Бабић, лидер кагујевачког СПС-а.

Предраг Пајкић, историчар уметности из Крагујевца и кандидат ДЕПОС-а за републичког посланика, очекује сигурну победу опозиције, како на локалним, тако и на вишим нивоима.

— Биолошки смо угрожени, живот нам се свео на елементарно преживљавање. Све је уништено: привреда, здравство, просвета, култура, наука... Не могу да разумем људе који ће да гласају за оне који су нас довели до свега овога вели Пајкић. ~

— Демократска странка, као и већи део стварне опозиције, залаже се за регионализацију и равномерни развој Србије, што је, уосталом, и европски тренд. У таквом развоју видим и шансу да се Крагујевац извуче из дубоке провинцијализације, у коју је већ деценијама гурнут — каже Боривоје Радић, председник Општинског одбора Демократске странке.

— Народ ће се на предстојећим изборима опредељивати између режима који нас је довео до просјачког штапа и ДЕПОС-а, који нуди промене и просперитет. Зато је сваки глас мимо „кутије“ ДЕПОС-а — бачен глас — каже Небојша Лековић, председник Нове демократије — Покрета за Крагујевац, додајући да ова странка подржава кандидатуру Милана Панића да позива своје чланове и симпатизере да на председничким изборима гласају за савезног премијера. Зоран РАДУЛОВИЋ