Borba, 11. 12. 1992., S. 9

(OD VREDNOSTI

NAUČNI SKUP O TRŽIŠTU HARTIJA ·

„Papirnati“ pojas za spasavanje

Beograd. — Definitivno postaju jasna naša prava pitanja: kako se živi, kako će se i od čega ubuduće živeti, kako se i sa kolikim troškovima prozvodi, kako se koriste finansijski resursi, da li su moguće realne poslovne odluke privrednih jedinica i menadžera, da li ima institucija koje sprovode zakone i obezbeđuju funkcionisanje sistema?” Ova pitanja, koja zapravo još čekaju potpun odgovor, postavio je guverner NBJ Vuk Ognjanović na jučerašnjeg naučnog skupa jugoslovenskih bankara i ekonomista o iskustvima i mogućnostima unapređenja tržišta hartija od vrednosti.

Ali je i pored svega toga i moguće, i neophodno naglasio je guverner NBJ da i bankari pomognu „držanju stvari pod kontrolom“ time što će celinom svojih poslovnih politika, bankarskog i kreditnog delovanja, ti realne poslove u privredi, boreći se protiv špekulativnih kredita i kamata i

svega drugog što razara stari dobru finansijsku ravnotežu. Govoreći o 130-godišnjem uspešnom razvoju bankarstva u Srbiji i „Investbanke“, predsednik ove banke-slavljenika, dr Stojan Dabić je naglasio da je „Investbanka” dva puta u svojoj istoriji odigrala pionirsku ulogu začetnika i prometnika hartija od vrednosti. Ni nakon ukidanja sankcija, upozorio je prof. dr Blagoje Babić, naša privreda neće moći da posluje sa svetom bez posredstva države ukoliko se ne razvije ovo tržište i ne uspostavi konvertibilnost valute. Dr Dejan Popović je ukazao na paradoksalnu situaciju da je upravo u ovoj godini u Srbiji počeo da se primenjuje novi poreski sistem koncipiran prema fiskalnim sistemima u razvijenom svetu. No, ovaj „normalni” sistem je postao kontraproduktivan jer je uspostavljen u periodu etatizovanja privrede i uvođenja komandne ekonomije.

D. VUČINIĆ — J. KESIĆ

Sindikat otkazuje štrajk?

Beograd. — Od pretnje Veća sindikata Srbije da će pripremiti generalni štrajk ukoliko Republička vlada do 1. decembra ne ispuni šest njegovih zahteva, neće biti ništa. To je, zapravo, suština zaključka jučerašnje sednice Predsedništva republičkog sindikalnog Veća na kojoj je raspravljano o rezultatima pregovora Sindikata i Vlade Srbije.

— Svi smo znali da u ovo vreme ne može biti ni govora o generalnom štrajku i da smo samo

praznim rešetom plašili mečku“ — rekao je dr Slavomir Milosavljević. Na jučerašnjem skupu nije se čak čuo ni potpun odgovor — u kojoj je meri Vlada Srbije udovoljila sindilanim „zahtevima. Sindikalci su juče mnogo gorči-

ne izlili i zbog nepravednih i ne- |

jednakih kriterijuma po kojima se isplaćuju naknade iz Fonda za najniže zarade radnicima koji su na prinudnim odmorima. G.Đ.

Kosovo bez dnevne štampe

Priština. — Zbog nedostatka para za kupovinu roto papira, prištinska štamparija „Gračanica“ juče nije štampala dnevnik „Jedinstvo”. Ova novinsko izdavačka kuća duguje štampariji 18 miliona dinara. Neizvesno je hoće li se i danas novine pojaviti na kioscima.

Iz istog razloga već nedelju dana ne štampaju se novine na albanskom. Tako list „Bujku“, koji je uglavnom izmirio svoje obaveze, nije se štampao od prošle subote. Kako i gde pronaći novac za kupovinu roto papira to u Prištini niko ne zna.

R.B.

Predstavnici KEBS u Vojvodini

Novi Sad. — Čitavu hrpu novina i časopisa koji na različitim jezicima izlaze u Vojvodini pokazao je juče pokrajinski sekretar za informacije Milan Lučić delegaciji stalne misije KEBS u čijem su sastavu tokom posete Novom Sadu bili Ulf Hakanson, Leh Skibinski i Teruhiko Šinada. Vojvođanski ministar za informacije, naime, izneo je uverenje da je informisanje zapravo i preduslov za sva druga manjinska prava i posebno istakao na-

- viku u Vojvodini da se već veko-

vima živi zajedno, a ne pored drugih, te da nju ne mogu narušiti ni pojedinačni ekscesni slučajevi kojih ima.

Govoreći o političkoj situaciji u Vojvodini Lučić je gostima predočio da se na stanje ovde reflektuje opšte stanje na prostoru bivše Jugoslavije i posebno blizina ratišta, veliki broj izbeglica — oko 150 hiljada u Pokrajini — ali da je „u celini stanje zadovoljavajuće“. Ž. S.

„Epidemija“ laži oko zaraznih bolesti

Beograd. — Povodom izjava nekih zdravstvenih radnika koje su se čule na sastanku Sindikata zdravstvenih radnika Srbije da u Republici haraju zarazne bolesti — Žutica i TBC i da je njihovo prijavljivanje zabranjeno, Republička komisija za zarazne bolesti uputila je demanti.

U izjavi za „Borbu“ epidemiolog dr Zoran Marić iz Republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu je rekao da je demanti upućen Ministarstvu za zdravlje, a potom će u štampu. Oboljevanje od žutice, prema rečima dr Marića, beleži nižu stopu, a od tuberkoloze je na bezmalo istom nivou. I izjave o vakcinama su, kaže dr Marić netačne jer se zna postupak kontrole svake uvezene vakcine o čemu postoji potvrda. — Međutim, usled pada higijenskih uslova življenja, objašnjava dr Marić, epidemiološka situacija je nesigurna, odnosno mogu se očekivati epidemije zaraznih bolesti, pogotovo iz grupe crevnih oboljenja.

Od direktora Gradskog zavoda za antituberkoloznu zaštitu i bolesti pluća prof. dr Dušana Popovca saznajemo- da je u Beogradu regisrovano 1.050 obolelih od TBC, a novih slučajeva oboljenja, koje se inače obavezno prijavljuje, je za devet OVOgOdišnjih meseci 25. Pretpostavlja se da će do kraja godine u odnosu na prošlu godinu kada je otkriveno 498 novih bolesnika biti nešto-više od pet stotina, što je, prema rečima dr Popovca, neznatno povećanje.

B.P.

NEVNIK

PREPISKA ĆOSIĆ — KUČAN

_PETAK, 11. DECEMBAR 1992. GODINE 9

Oni koji su počeli rat treba da shvate i iskuse njegovu besmislenosti i da ga prekinu, stoji u Kučanovom odgovoru na Cosićevu inicijativu o uspostavljanju bilateralnih

odnosa (Od dopisnika „Borbe“)

Ljubljana. — Javnost je dosad bila samo upoznata da su predsednik SR Jugoslavije Dobrica Cosić i predsednik Predsedništva Slovenije Milan Kučan razmenili pisma, ali kako ništa o njihovoj sadržini nije bilo poznato, ostala su izvesna nagađanja o „tajnoj diplomatiji“ na relaciji Beograd — Ljubljana. Ona su sada otklonjena posle zvaničnog odgovora slovenačkog Ministarstva inostranih poslova na poslaničko pitanje Marcela Štefančiča, koji je hteo da sazna šta je Kučan pisao Ćosiću.

_ U odgovoru se najpre navodi da je 23. avgusta Ministarstvo inostranih poslova SRJ poslalo notu o priznanju Republike Slovenije, i da je istog dana stiglo

osićevo pismo Kučanu kojim se „izražava potreba i interes za uspostavljanje dijaloga između država zbog rešavanja pitanja nastalih osamostaljenjem Slovenije“, odnosno pitanja međudržavnih odnosa, ekonomske saradnje, prometa, platnog prometa itd. Posebno se u Созсе-

ОВЕ]

vom pismu naglašava rešavanje egzistencijalnih pitanja velikog broja državljana Slovenije i Jugoslavije koji očekuju isplatu penzija i zaštitu imovine.

U pismu poslanom avgusta Ćosić predlaže Kučanu formiranje mešovite komisije koja bi počela sa rešavanjem otvorenih pitanja, i upozorava ga na „neophodnost podele odnosno razgraničenja prava i obaveza koje izlaze iz međunarodnih ugovoга". Na ćosićevo pismo je Кисап odgovorio 3. novembra, kada se posebni izaslanik Peter Toš u Beogradu sastao sa „predstavnicima Ministarstva inostranih poslova SRJ, odnosno Srbije”. Kučan je odgovorio da smatra kako je „razvijanje bilateralnih odnosa između država na području nekadašnje Jugoslavije potrebno i korisno“, i da je Slovenija uvek delovala konstruktiv-

_ no u traženju rešenja za proble-

me na području nekadašnje SFRJ, i da će nastaviti takvu politiku: Kučan, međutim, naglašava da je Slovenija ponudila brojne inicijative i predloge za poli-

tičko prevazilaženje sporova pre raspada SFRJ i kasnije, ali da „nije bilo odziva od strane Srbije i Crne Gore“. Isto tako, Kučan „očekuje određene promene u dosadašnjem odnosu SRJ prema rešavanju krize na području nekadašnje Jugoslavije“.

Stav Slovenije je, kaže se u Kučanovom pismu Cosiću, da još uvek ne postoje „formalni uslovi za ostvarenje predloga i inicijativa“ iz Cosićevog pisma, obzirom da Slovenija kao članica UN sprovodi sankcije prema Srbiji i Crnoj Gori uvedene Rezolucijom Saveta bezbednosti Бг. 757.

Na kraju pisma, Kučan izražava želju da oni koji su počeli rat na teritoriji bivše Jugoslavije shvate i iskuse njegovu besmilsenost, da ga prekinu. „Onda bi došlo vreme za uspostavljanje bilateralnih odnosa između država“, stoji u Kučanovom pismu, u kojem je na kraju zapisano da „tek tada i na osnovu ravnopravnosti će biti moguć, uz uvažavanje načela UN i KEBS, i odgovor o nasleđu SFRJ”.

S. ŠIĆAROV

Јездимир ВАСИЉЕВИЋ |

независни кандидаш

председника Републике Србије = |

Грађани,

"Грађани,

Отворите очи и видите- докле смо стигли:

Погледајте какви су нам путеви, школе,

болнице, привреда, село...

Колике су пам плате н пензије, колико је

људи без посла, а колико беспослених рад-

пика

Какав нам је стандард и докле може да нас доведе оваква хиперинфлација»

ТО МОГУ ДА ОСТВАРИМ |

| ЈА

БЕЛЕНЕ ИЕ ТЕТ

O ra pi а венеи им ствраснеитиме Ir agrara pa rare rama ar решити

Желите | ли посао»

Желите ли бољи живот»

елите ли пензије на време:

TE Grym ra na e ir ag савета:

Желите ли вашу стару девизну штедњу“

атекарнат СОМО Чегуп БЕБВУ