Borba, 31. 03. 1993., S. 16

| ЛЕКОМОММЈА

BORBA SREDA 31. 3. 1993.

RADOSLAV SEKULIĆ, DIREKTOR CARINA

БН. e 4“ Na „mereedesima

drzava izgubila

. 100 miliona

Što zvanično, što nezvanično tek carinskim službenicima na ovom ili onom punkhtu dosta se prigovara da su dugo . „čmurili“ na torbe deviza koje su pojedinci nelegalno iznosili preko granice ili konvoje skupih vozila koje su uvozili u

zemlju.

Pitamo stoga direktora Savezne uprave carine Radoslava Sekulića koliko je to tačno.

Radoslav Sekulić: Što se tiče iznošenja novca iz zemlje mislim da su veće količine, to jest one iznad milion ili milion i po maraka, uvek iznošene legalno. Znači sa potvrdom Narodne banke Jugoslavije, što, naravno, ne spada u našu nadležnost. U poslednje vreme vrlo retko se desi da neko pokuša prokrijum-

_ čariti neke veće pare i to uglavnom kroz robu u teretnim vozilima. No i tim kao i sitnijim švercerima u poslednje vreme smo, mislim uspešno, stali na put. Našli smo sistem i sveli i šverc novca i šverc roba na beznačajne razmere.

- B: 4 da li je to takozvano legalno iznošenje novca „u funkciji“ pripat-_ nog profiterstva?

R. S: Tu se prethodno napravi ugovor o poslu, dobije se odobrenje, sve se pokrije papirima i novac onda može i da ostane vani. Za sve što nije legalno — carina je rigorozna. Novac oduzima bez pardona, predaje ga Na_ rodnoj banci, a prijavu i zapisnik šalje Saveznoj deviznoj inspekciji. Naravno, ne bih se mogao kleti da se ponegde poneko ne provuče i u sprezi sa milicijom i carinicima, ali svaki takav slučaj, kad ga otkrijemo, pa i onaj da je nekom cariniku neko

dao sto maraka, drastično kaž-·

njavamo.

8: Оро o „sprezi“ švercera je li samo pretpostavke ili ste nekog othrili u takoim mahinacijama.

R. S: Ne, nikog nismo otkrili, to su samo mogućnosti. Saznali smo samo, za ovaj sitniš od oko 100 maraka i to smo drastično kaznili, kao i pojedince koji su od „Dafimenta“ uzeli redovan kredit. Da bi se red do kraja i što pre zaveo.

B: Vjerujete li da hoće? Da li će se ići do kraja? R. S: Apsolutno. I to je sve već urodilo plodom: drastično se _ smanjio broj ljudi koji iznose novac preko granice u bilo kojim količinama. Posebno prema Mađarskoj, gdje je toga bilo nešto više. B: Priča se da je i „Gazda Jezda“ preko te granice iznosio ogromne зште зрод Карпаја. Каги да је, možda, koristio čak...

R. S: Znam, i avion. E, znate šta ја о tome mislim. Iako je doduše sve moguće, koliko ja poznajem biznis posao — a mislim da ga dobro poznajem — gotovo sam siguran da „gazda Jezda“ nije uopšte imao šta da iznese iz Jugoslavije. Ako je davao kamate 15 osto, kao što jeste, onda se kroz njih istopilo ono što je uzeo od svojih štediša. Ja mislim da je on trebao da pare unese, a ne da ih iznese, ali to nije učinio. Ubeđen sam da je to sve i ličilo na prevaru i da je bila prevara.

B: Ovih dana ste, koliko znam, na granici (privremeno) oduzeli poveću sumu dolara i jednom beogradskom političaru. Kako to da se nihad dosad nijedan drugi nije našao u sličnoj situaciji.

R. S: Nije baš tako. Jednom smo oduzeli platu Anti Markoviću.

B: Kad je Ante već bio pao?

R. S: A ne, još je bio savezni premijer, ali u Zagrebu pa je jedan njegov prijatelj odneo njegovu platu u dinarima i na aerodromu mu je to oduzeto.

B: Dobro, a šta je s onima o hkojima se priča da napolju imaju podebele sume deuiza.

ћ. 5: Ра зад, znate ako su iznosili sa diplomatskim pasošem... Istina, carina i tada može da kontroliše, ali najčešće se to ne čini. Jer, zbilja, nekakav je osnovni red i etika da se ne kontroliše recimo predsednik vlade, potpredsednik, ministar...

B: Kako su u zemlju ulazili konvoji „mercedesa“ i drugih skupih рога za preprodaju. Je li carina i tu Čista? R. S: Apsolutno. To u odnosu na zakonske propise nije bio šverc. Mogao je da uvozi ko god ima para — i kurir i radnik i rukovodilac i švercer. Svi pod istim uslovima. Carinski kurs je bio vrlo nizak. Mi smo više puta insistirali da se menja, ali je promenjen tek pre petnaestak dana, i to tako što je pronađen model da Se carina i porez plaćaju kroz takse. Olakom bogaćenju tako smo sad stali na put, jer će, nastavi li inflacija ovako da divlja, te takse da se menjaju svakih sedam do deset dana. Zbog ranijih propisa o niskoj carinskoj stopi i drugim dažbinama mislim da je u zemlju ušlo oko 2.000 skupih vozila više nego što bi ih inače ušlo. A za državu to predstavija manjak od oko 100 miliona maraka u kasi.

B: Nikad pouzdano nije obelodanjeno, da li je navodno hidnapovanje uvozne opreme „Studija B“ obavljeno, i da li je to učinjeno uz asistenciju carine?

R. S: Mi u carini o tome ne znamo baš ništa. Tu opremu kao neku posebnu robu niko na granici nije zapazio. Ona je prošla ako je došla, kao i svaka druga roba zavisno od toga s kakvim papirima je bila praćena. Nama je bilo sasvim svejedno da li neko nešto uvozi za Prvi, Drugi ili bilo koji program, za „Studio B“ ili za bilo koga samo da Je sve zakonski pokriveno. U politiku se mi nismo mešali, ni tada ni sada niti nas to interesuje, ako je oko toga bilo kakvih takvih petljanja. D. Vutinic

REAGOVANJA NA EKONOMSKI PAKET SAVEZNE VLADE

Podrzavljenje cele privrede

Paket ekonomskih mera za vreme sankcija koji je juče izložio premijer Savezne vlade Radoje Kontić dugo je осектрап i samim tim izazvao veliku pažnju pre svega stručnjaka. Opšta impresija jeste da ovaj skup mera nema konzistentan karakter pa је čakh teško i govoriti o programu, kako Je to opisao dr Radovan Kovačević iz Instituta za spoljnu

trgovinu.

Utisak je, kaže Kovačević, da uprkos očekivanjima da se smanji javna potrošnja postoji ozbiljna opasnost da dođe do porasta njenog udela i proboja predviđenog budžetskog deficita. Dvojni devizni kurs u kome je izvesno nastojanje da se transakcije sa crnog presele u okrilje vlade ili Narodne banke nameće nekoliko pitanja. Nedoumica je naime, da li NBJ treba samo da organi-

na masa primarne emisije povećala, što je verovatnije.

Takođe predviđena mera po kojoj deo deviznog priliva mora da se ustupi državi izazvaće da privreda bude manje motivisana da uvozi u zemlju pa možemo računati na ponovno šticovanje deviza. Treba očekivati da će se javljati izvoznici sa zahtevima za stimulacije ı time stvaramo prostor za višestruki devizni

RADOJE ĐUKIĆ

Vlada prihvatila moje

зибезћје

„Moja sugestija i republičkoj i saveznoj vladi bila je da se preduzećima koja su iznela novac na inostrane račune onemogući bar u prvih šest meseci da uvoze robu široke potrošnje koja nije preko potrebna, a koja je inače najčešće bila lošeg kvaliteta“ kaže kadoje Đukić,

vlasnik trikotaže Đukić.

Moj predlog je bio da se prednost da uvozu rer :omaterijala i sirovina, da bismo pospešili proizvodnju. Moglo b: se lako dogoditi da trgovci požure da sve pare potroše ne za nas nebitnu robu i da tako još više osiromašimo našu privredu. Otuda me raduje da je savezna vlada odlučila da uvede oštriji režim kontrole u uvozno-izvoznim poslovima. Podržavam i drugu vladinu meru da uvede realan kurs deviza, jer se u ovom haosu koji proizvodi cr: tržište ne može raditi. Takođe, smatram dobrom odluku da se pojednostavi

carinska procedura.“

zuje transakcije i funkcionisanje deviznog tržišta dok bi se kurs formirao na osnovu ponude i potražnje, ili će Narodna banka biti aktivni subjekt u kupovini deviza da bi povećala sopstvene rezerve. Ona bi za te svrhe koristila primarnu emisiju, a sledeće pitanje glasi — ko bi kontrolisao količinu te emisije i da li bi njen obim bio smanjen za toliko za ostale namene ili bi se ukup-

kurs, smatra Radovan KovačeVvić. s

— Meni ovaj program ličina

podržavljenje celog sistema zabrana iznošenja deviza iz zemlje, dvojni kurs koji je obeležje najsiromašnijih „zemalja sveta, pa i one su ga napustile, daje ogromnu snagu i velika ar-

MOMIR PAVLIĆEVIĆ, SRPSKI MINISTAR INDUSTRIJE ~ e e | e ee

Trosenje primarne emisije ~ 5 7 :

nasa sivar

Ehonomskhi program koji je predložila Savezna vlada je dosta idealistički postavljen i više vodi računa o tome šta će biti posle sankcija, nego za vreme njihovog trajanja. Stoga u konkretizaciji tog programa, u njegovom adaptiranju na sadašnje uslove republička vlada mora da ima svoje mere — naglašava ministar industrije u Vladi Srbije Momir Pavlićević, dodajući da Savezna vlada za vreme otkad je postavljena nije donela nijedan praktičan program.

Njeno delovanie dakle ne možemo samo da vezujemo za donošenje ekonomskog programa, već i za činienicu da u prva tri meseca ove godine za privredu nije učinila gotovo ništa. Posledice tog kašnjenja osećaće se cele ove godine. Ne možemo stalno da vezuiemo Vladu za personaini sastav i promene u njemu i tako nalazimo opravdanje za nju — kaže dalje Pavlićević. Republička vlada pak u nekim oblastima, u međuvremenu nije mogia da interveniše jer bi grubo kršila savezni zakon, posebno kad ie u pitanju kreditno-monetarna politika. Republička vlada je svesna da se proizvodnia mora pospešiti kreditima poslovnih banaka i primarnom emisiiom. Da ie to bilo u nadležnosti Republičke, a ne Savezne vlade, ona bi to uradila. Špekulativne radnice, siva ekonomija, nelegaini kanali novca i robe su

tako došli na nivo na kome nisu trebali da budu. Zahvaljujući nekim merama Vlade Srbije, recimo, smirilo se tržište novca. Crni kurs je malo obuzdan.

Nema opravdanja za federalnu vladu. Ova savezna država postoji od ranije, a mi tek sada, na kraju trećeg meseca usvajamo budžet. Kakav je to budžet kada se usvaja sa zakašnjenjem od tri meseca. Mnoge korisnike će to dovesti u tešku situaciju.

Prema njegovim rečima Srbija sprema paket mera koje se poklapaju sa merama Savezne vlade, kao i realizaciju svog dela u okviru saveznih mera. Ali treba reći da se gro jugoslovenske privrede, poslovne banke nalazi u Srbiji. Stvar je, recimo Srbije kako će da iskoristi sredstva primarne emisije.

Na pitanje kakav je odnos između savezne i republičke vlade, Pavlićević odgovara da ne-

bitražna prava državi, kaže mr Srboljub Antić, iz Instituta društvenih nauka u Beogradu. —d Sve priče da se proizvodnja finansira iz primarne emisije priče su za malu decu. Što se zabrane iznošenja deviza tiče, to praktično znači jednu vrstu nacionalizacije deviza, odnosno stavljanje državne „šape“ na sve devize u zemlji. Ograničavanje kamatnih stopa ie verovatno uvod u konfiskaciju deviznih uloga, Jer ko će pametan davati novac na štednju pri kamatama koje važe recimo u Nemačkoj. O ograničenju dinarskih kamata pri ovolikoj inflaciji smešno je i govoriti.

Izgleda da je država shvatila da je prošlo vreme kad je preko, privatnih banaka uzimala devize, sad je izgleda tome kraj, pa će praktično biti oduzete samo ne znam koji će se način za to smisliti. Keš je preko privatnih banaka do sada išao za kupovinu deviza ali njih u zemlji nema dovoljno da bi se sve štediše zaista isplatile. Svi ti mehanizmi polulegalnog ispumpavanja deviza od građana su iscrpljeni i ovo je uvod u otimačinu. Ovo je neka vrsta poluvanrednog stanja u kome mi živimo pa su i mere prilagođene situaciji tako da odgovaraju državi i podržavljenim bankama. Ipak, od pozitivnih mera neophodno je povećanje eskontne stope NBJ a takođe i kontrola uvoza mada se iz ovoga ne može tačno utvrditi ·kakva, kaže-mr. Antić, uz napomenu da će se detaljnije O programu moći razgovarati tek kad izađe u integralnoj verziji jer su ovo utisci samo iz onog 510 је objavljeno u sredstvima informisanja. B. Stepanović

ma međusobnog suprostavljanja, ali ima različitih pristupa. Republička vlada se recimo još 9. decembra prošle godine založila da se i tekstilcima koji su zbog sankcija u vrlo teškom položaju pruži odgovarajuća podrška. Otada su prošla četiri meseca, a savezna vlada na ove Zzahteva još nije odgovorila. _

D. Sverko

машти рони