Borba, 20. 12. 1993., S. 5
|
БОРБА | ПОНЕДЕЉАК 20. ДЕЦЕМБАР 1993.
_БОСНА_ИЗМЕЂУ БРИСЕЛА И ЖЕНЕВЕ _
TATA TA Te aa a A AT a ја»
· Три дана одлуке
Мирко Кларин
дописник „Борбе“ из Брисела
Да ли ће се божићно-новогодишња примирја која су прошле седмице закључиле сукобљене стране у Босни претворити у трајни, или макар трајнији мир, знаће се вероватно већ у среду, на крају серија састанака који се, тим поводом, одржавају у Бриселу и Женеви. Први у серији је састанак Савета министара Европске уније, данас у Бриселу. Шефови дипломатије „дванаесторице“ припремиће европску тактику за састанке одлуке у Женеви и Бриселу. Европска стратегија је, наиме, већ утврђена: садржана је у акционом плану ЕУ, којим се од 60санских Срба и Хрвата захтевају додатни уступци (3,3 одсто) како би босанска (претежно муслиманска) република обухватила најмање трећину садашње БиХ и осигурала приступ мору. У замену за то Европска унија нуди признање њихових држава у Босни („Републике Српске“ и „Херцег Босне“), као и постепену суспензију санкција Србији и економску сарадњу и помоћ Хрватској.
Будући да им је „маневар-
ски простор“, како сами признају, сужен, европски шефови дипломатије ће данас, по свему судећи, још једном подсетити представнике сукобљених страна на свој план, посебно наглашавајући његове елементе „везане трговине“: да ои се нешто добило (признање, суспензија санкција и економска помоћ), мора се нешто и дати (додатне територије, односно приступ мору). Они који одбију такву европску пону-
ду, како је крајем прошле седмице најавио председавајући Савета министара ЕУ Вили Клас, „могу очекивати појачани европски притисак“.
Лорд Овен, који ће данас по обичају присуствовати расправи у Савету министара, моћи ће да већ сутра, у Женеви, представницима сукобљених страна пренесе какве мере „додатног притиска“ има у виду Европска унија, за случај да не дође до споразума. У уторак се, наиме, у женевској Палати нација поново састају представници _— босанско-херцеговачких сукобљених страна
АНДРЕЈ КОЗИРЈЕВ
Чуркин доноси нове предлоге |
Москва, (Танјуг) — Уколико стране у конфликту постигну сагласност о окончању рата у Босни, поставиће се питање укидања санкција против Југославије, а уколико кажу „не“, онда ће оне бити суочене са заједничком реакцијом земаља Европе.
То је синоћ у Москви изјавио министар иностраних послова Русије Андреј Козирјев после разговора са министром иностраних послова Немачке Клаусом Кинкелом,
са којим је два дана разговарао о међународним темама и билатералним односима. Козирјев је обавестио новинаре да ће његов заменик и специјални преговарач о Југославији Виталиј Чуркин обићи неколико европских престоница ради консултација о окончању рата у Босни. Козирјев је додао да ће Русија у тим разговорима изнети предлоге за решење кризе у Босни, али није прецизирао 0 каквим је предлозима реч.
(Изетбеговић, Караџић и Бобан), као и њихови моћни заштитници из Београда и Загреба, преседници Милошевић и Туђман.
Током викенда „процуриле“ су информације о тајним контактима босанске и хрватске стране, под покровитељством америчког конгресмена Френка Маклоског, на којима је, наводно, договорен обострани прекид непријатељстава. И не само то, него и ново босанско-хрватско савезништво, за,које се очекује да би могло бити јавно објављено почетком недеље у Женеви. Цитирана је, тим поводом, изјава Мирзе Хајрића, портпарола босанске делегације, који је рекао да се „нада да је рат, у суштини, завршен“, имајући вероватно у виду хрватско-босански рат у Централној Босни и Западној Херцеговини.
Ма какав био исход преговора које ће, уз посредовање лорда Овена и Торвалда Столтенберга, сутра у Женеви водити представници сукобљених (босанских) и „заинтересованих“ _ (српско-хрватских) страна, предвиђено је да сеу среду сви заједно нађу у Бриселу, где ће их чекати 12 шсфова дипломатије Европске уније. Ток и садржај новог „евро-балканског самита“ (последњи је одржан у Женеви 29. новембра) биће, јасно, одређен исходом претходних женевских преговора: свечано
објављивање постигнутог спо-
разума (уз пратећа попушатања притисака и санкција), или мање свечана најава нових санкција и притисака на оне због којих је „везана трговина“ пропала. За сада се зна само да ће „евро-балкански самит“ бити одржан у бриселској Палати Егмон где је приређен и последњи Европски самит, а коју учесници из бивше Југославије већ добро познају, будући да је у њих прошле године — после Хага а пре Лондона — одржано неколико седница Карингтонове конференције.
ПРЕМА ТАНЈУГОВИМ САЗНАЊИМА
Вашингтон анализира санкције против СРЈ
Вашингтон, (Танјуг). — Међународне санкције против Србије и Црне Горе остају и даље средство којим Вашингтон жели да одржава притисак на Србију, али у администрацији тренутно нема јединственог мишљења о томе под којим би условима било прихватљиво делимично ублажавање или укидање тог ембарга.
На основу информација из обавештених извора, дописник Танјуга сазнаје да једна оперативна група за Балкан америчкој администрацији тренутно припрема анализу о Југославији, са освртом на санкције, коју ускоро треба да размотри политички врх земље. У анализи се, како се сазнаје, налази и део извештаја достављеног од америчких обавештајних служби ЦИА, Службе обавештавања при генералштабу, и других агенција које се баве прикупљањем обавештајних података. Њихова је оцена да санкције немају изгледа да доведу до основног циља _ промене политичке власти у. Србији и да у многим
= 3 8 ЋЕ ||
аспектима постају контрапродуктивне. У закључку анализе стоји, како сазнаје Танјуг, да би ублажавање санкција требало ве: зивати на решење ситуације у Босни и (свентуално) Хрватској. Извори,међутим, изражавају мишљење да је расположење у врху да се из пакета за ублажавање санкција не изба-
" цују и друге кризне тачке у Ју-
гославији, посебно Косово.
У тој анализи, која још није доступна јавности, Хрватска фигурира ко тренутно највећа препрекамиру у Босни. Оцењује се да је кључни територијални проблем између Хрвата и Муслимана централна Босна и излазак муслиманске државе на море.
Извори износе процену да ће уколико оперативна група за Балкан предложи да се свентуално ублажавање санкција веже само за решење кризе у Босни (или и у Хрватској) такав предлог у Савету за националну безбедност бити одбијен;
ПОСЛЕ ИЗБОРА У КРАЈИНИ
Мартић најавио _ повлачење
Книн. — Независни председнички кандидат Милан Мартић, најавио је повлачење из изборне трке за председника Републике Српске Крајине у случају да се не осигурају регуларни изборни услови за све, јавља Танјуг.
То ће учинити, како је рекао шеф његовог изборног штаба Петар Дамјановић, не само у поновљеним изборима заказаHMM за 26. децембар, него и у свентуалном другом изборном кругу, уколико се не измене састави изборних комисија и бирачких одбора и не остваре остали услови за изборе.
Дамјанић је најавио и тужбу Уставном суду РСК са захтсвом за поништење свих резултата на парламентарним и председничким изборима у РСК одржаним 12. децембра, зато што су, уочи избора, како је рекао, пронађени гласачки листићи са именима председничких кандидата.
Осврћући се на изборе,
Мартић је још једном поновио свој познати став да се приликом кандидовања није руководио „жељом за гоом влашћу“.
МОМЧИЛО КРАЈИШНИК + +.
Очекујемо мир и укидање санкција
Крагујевац — Од данашњих разговора у Женеви очекујемо много, а пре свега да се потпише мир и да се изврши разграничење између три народа. Међутим, изгледа да Муслимани нису спремни да потпишу план мировног споразума.
Ова прогноза заснива се на чињеници да муслиманска страна има саветодавце са којима прави планове за опструкцију преговора, како би сачекали пролеће и онда кренули да борбом ослободе територије првенствено од Хрвата а затим и од Срба. Плашим се да последња изјава Ејупа Ганића који је рекао „да се борба за коначно ослобођење муслиманског народа мора наставити“. нелвосмислено о томе го-
вори, рекао је јуче за Радио ~
Крагујевац Момчило Крајишник, председник Скупштине
Републике Српске. 3. Р.
НИКОЛА КОЉЕВИЋ
Суспензија услов за потпис
Београд — (Танјуг). — На скуповима у Женеви и Бриселу неће доћи до погписивања мировног споразума уколико не дође и гаранција за суспензију санкција и то одмах, изјавио-у суботу Радио Београду потпредседник Републике Српске др Никола Кољевић.
„јер, ми не можемо ни српски народ ни Југославију у целини, све оне који трпе због санкција, довести у си-
ХАРИС СИЛАЈЏИЋ
туацију да се некаквим на-
кнадним манипулацијама или, рецимо, војним инцидентима, продужавају сан-
кције упркос нашем споразуму. Дакле, ми ћемо тражити истовремено _ потписивање мировног споразума и суспензију санкција. Српска страна је спремна за потписивање мировног уговора за бившу Босну и Херцегови-
“
Hy“.
Решење још далеко
Сарајево (АФП) — Шеф босанске муслиманске владе Харис Силајџић оценио је.нг конференцији за штампу у Сарајеву да је решење кризе у Босни и Херцеговини још далеко. Он је по повратку са разговора са међународним посредницима у Бечу рекао да је обавестио представнике Европске уније и копредседнике конференције о бившој Југославији Столтенберга и Овена да „6о-
сански Срби нису изменили своју позицију у муслиманско-српским разговорима вођеним ове седмице“. Силајџић је прецизирао да „Срби и даље одбијају територијалне промене на истоку и западу Босне“ и додао да „у садашњој фази не види решење“ — кризе.
По његовим речима, у овом тренутку не види се ни решење захтева босанских муслимана за излазак на Јадранско море.
Туђман помаже Абдићу
Загреб. — Председник Хрватске Фрањо Туђман јуче је обећао Фикрету Абдићу да ће подржати његов захтев да равноправно учествује у женевским мировним преговорима, јавља Ројтер.
ХИНА, на чији се извештај позива британска агенција, саопштила је да је Туђман јуче примио делегацију Аутономне покрајине Западне Босне, коју је предводио Фикрет Абдић. У
разговору вођеном том приликом, председник Хрватске је изразио пуну подршку Абдићу, који захтева да му се омогући да на женевским преговорима учествује равноправно са представницима зараћених страна у бившој БиХ.
Абдић је у разговору оптужио „муслиманске фундаменталисте“ у Изетбеговићевој влади да подстичу оружане сукобе Хрвата и Муслимана.
САВЕЗНА ВЛАДА
Протест Комитету за санкције
Њујорк. (Танјуг) — Влада Савезне Републике Југославије огорчена је што је због неразумне и нехуманес политике извесних чланица Комитета за санкције на последњем састанку Комитета 9. децембра одбијен захтев Руске Федерације за извоз природног гаса у СРЈ у хуманитарне сврхе.
Писмо са изразима огорчења југословенске владе упутио је у петак југословенски представник у Уједињеним Нација-
кић, председавајућем Комитету за санкције амбасадору Роналду Мота Сарденбергу.
У писму, чија је копија 40стављена и генералном секрстару УН, Бутросу Галију, каже се да „својом тврдоглавом и. несхватљивом позицијом Сједињене Државе, Велике Британијс и Француске поступају супротно слову и духу резолуције Савста Безбедности, које хуманитарне артиклес изузимају из режима санкција“.
~
А