Borba, 20. 12. 1993., S. 6
ата
BORBA PONEDELJAK 20. DECEMBAR 1993.
· IZRAFLSKO-PALESTINSKA NADMUDRIVANJA
igre oko datuma
Tel Aviv, Tanjug — Da li su se Jicak Rabin i Jaser Arafat na sastanku u Kairu zaista dogovorili da povlačenje izraelske vojske odlože za deset dana?
Jaser Arafat je, naime, posle sastanka rekao da, ako je u pitanju još deset dana, to nije_problem, da je novodogovoreni datum sveti i krajnji rok za početak povlačenja izraelske vojske.
S druge strane, Jicak Rabin kaže, da je zapravo dogovoreno da se za deset dana ponovo sastane sa Arafatom kako bi pokušali da nađu izlaz iz pat pozicije.
lestinci nisu fikcija, već narod koji čeka bolje sutra. Činjenica je i da odgovor na pitanje, kako i sa kojim kadrom PLO misli da organizuje svoju autonomiju, nije dovoljno jasan.
U političkom mozaiku Gaze, gde živi više od 700.000 Palestinaca najdominantnija organizacija je Hamas, koja svim silama radi da se mirovni procesi zaustave. Aktivisti Hamasa nazivaju građane Izraela „psima i svinjama“, koje treba uništiti. Ovakvi slogani nisu stvar prošlosti u Gazi, a koliko pomažu mirov-
preduslovi za povlačenje nisu ispunjeni. -
Nisu dogovorena najvažnija pitanja bezbednosti jevrejskih stanovnika u blizini palestinskih teritorija kao i kontrola graničnih prelaza sa Jordanom i Egiptom. Nije osnovana ni palestinska policija, koja bi trebalo da održava red posle povlačenja izraelske vojske.
Sudeći prema odlučnosti vlade Jicaka Rabina da sprovede
.mirovni plan sa Palestincima i
da se izraelska vojska neće povući sve dok se ne reše pitanja koja će Izraelu garantovati bez-
Koliko će još rokova bifi određeno: Rabin i Arafai
Povlačenje izraelske vojske nije, smatra Rabin, vezano za tačan rok, već za suštinsko rešenje problema, koje još nije na pomolu. Koliko su pregovarači zamenili uloge pokazuje i da poznata arapska ležernost prema vremenu, naročitc satnici postaje odjednom važna za PLO i da tradicionalno precizni i tačni Jevreji počinju satnicu da stavljaju u drugi plan. Šta je u pitanju?
Stručnjaci smatraju da se Jaseru Arafatu žuri da što pre dođe do autonomije i postavi temelje palestinskoj državi u kojoj će biti predsednik. Tim pre što је strpljenje Palestinaca, pri kraju ı to ne samo onima u Gazi i Jeriku, već i njegovim dojučerašnjim najbližim saradnicima, koji su mu okrenuli leđa.
Proglašavanje „svetih datuma“ možda je, smatraju analitičari, jedino što može da održi strpljenje Palestinaca, ali istovremeno i upaljač na fitilju nezadovoljstva i nemira koji mogu da izbiju ukoliko se ne ostvare.
Protivnici mu zameraju da ·palestinsko pitanje ne može da se rešava iz inostranstva, da Pa-
Norveška posreduje
Oslo, (Rojter). — Izrael i PLO nastavili su juče pregovore u Norveškoj kako bi uklonili prepreke za sprovođenje sporazuma 0 palestinskoj samoupravi — saopštilo je norveško Ministarstvo inostranih
poslova.
Predstavnik Ministarstva Havnen izjavio je da su „preksinoć stigli u Norvešku i izraelski ministar inostranih poslova Šimo Peres i delepacia PLO na čelu sa Jaserom Abed Raboom“. Sp :
Havnen je rekao da su se dve delegacije srele još preksinoć i da su juče nastavljeni razgovori. Izbegao je, međutim, da kaže da li je dosad ostvaren neki napredak, gde se oni održavaju i koliko bi trebalo
da traju.
nim procesima, ne treba komentarisati. Analitičari smatraju da uz Arafata koji ima podršku većine Palestinaca nisu oni koji se na terenu ponašaju kao vlast. Ko je onda ma slrani Arafata i sa kojim ljudima on misli da vlada, kada se zna da „batina“ boga ne pita, da je ova u :i1.ama Hamasa? Verovatnoća da će izraelske vojne snage početi povlačcnjc i po isteku novog datuma, koga jc Arafat proglasio za drugi „sveti“ dan su minimalne. Tim prc što Izrael i svetska javnost zna da
SAMIT „PRVE LINIJE“ FRONTA U HARAREU
Tri vruce .africke
Harare, (Tanjug). — U Hararcu danas počinje jednodnevni samit „prve linije“ fronta protiv aparthejda koji će razmatrati stanje u Južnoj Africi, Angoli i Mozambiku.
Očekuje se da će lider Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) Nelson Mandela i šef Panafrikanskog kongresa Azanjc (PAC) Klarens Makvetu obavestiti učesnike samita o vlastitim viđenjima stanja u Južnoj Africi, gde beli ckstrcmisti ı crni kon-
zervativci odbacuju nacrt Ustava koji je dogovoren između vlade bcle manjine i crnačke većine. Veruje se da će južnoafrički parlamcnt u utorak ili sredu ipak usvojiti nacrt novog Ustava, uprkos žcstokom prolivljenju ckstroemnih potomaka Bura i konzervativnih crnačkih lidcra. Međutim — smatraju upućcni — zemlji odlazećcg aparthcjda prcdstojc još mnoga iskušc-
bednost sopstvenih žitelja, razgovori će se nastavljati, bez obzira na rokove, koji se spominju u javnosti.
I tako dok izraelski zvaničnici uporno ističu, da ne treba da зе govori o datumima već o trajnom rešcnju problcia, koji već 100 godina pctresaju Bliski istok, PLO, a naročito Arafat, insistira na datumima odlažući zapravo rešavanje problema koji sprečavaju Izrael da povuče svoju vojsku iz Gaze i Jerika. Neće, zato izncnaditi ako Arafat, listi „svetih datuma“ doda još ncki nOVI. [
'
teme
nja do aprilskih izbora koji trcba da označe kraj viševekovnop.
Specijalni cmisar za Angolu Aliun Blondin Beje informisaćc učesnike samita o mirovnim pregovorima predstavnika suparničkih tabora u građanskom ratu u Angoli koji se Već mcscc dana vode u Lusaki pod pokrovitcljstvom UN.
U Mozambiku rcalizacija mirovnog plana iz Rima (od 4. oktobra prošlc godinc) vcć kasni duže od godinu dana.
KI III
Butros Gali u posefi Japanu: Tokio. Generalni sekretar UN Butros Gali doputovao je u Tokio ı petodnevnu posetu, u toku koje će sa najvišim japanskim funkcionerima razgovarati o ulozi Japana u svetskoj organizaciji. To je druga Galijeva poseta Japanu ove godi ne. On bi trebalo da danas razgovara sa Japaiiskim premijerom Nosokavom i ministrom inostranih poslova Hatom.
U Tokiju se očekuje da Gali i ovom prilikom pruži punu podršku nastojanjima Japana da postane silni član Saveta bezbednosti UN. Takođe se očekuje da će Gali od Japana zatražiti da sa 15 odsto učestvuje u ukupnim troškovima svetske organizacije. (Sada učestvuje sa 12,45 procenata). .
Sahranjen mađarski premijer Antal: Budimpešta (Tanjug). Mađarski premijer Jožef Antal, prvi posleratni slobodno izabrani predsednik vlade, sahranjen je u subotu u Budimpešti, uz počasti kakve nisu ukazane ni jednom državniku ove zemlje u njenoj novijoj istoriji.
Na budimpeštanskom groblju Kerepeši, u prisustvu celog mađarskog državnog vrha, brojnih delegacija i ličnosti iz inostranstva i članova porodice, od premijera Antala oprostila se masa od oko 150.000 ljudi. Molitvu su održali kardinal Laslo Paškai i najviše ličnosti reformatorske i luteranske crkve, kao i vrhovni jevrejski rabin u Mađarskoj.
Prethodno je na Košutovom trgu, koji je bio ispunjen do poslednjeg mesta, održan pogrebni ceremonijal uz najviše vojne počasti.
Ubijen egipatski policijski pukovnik: Kairo. — Dva neidentifikovana lica ubila su u subotu u Kairu policijskog pukovnika Ahmeda Kamala Šalana kad je izlazio iz kuće da bi otišao na posao. Sa Šalanom je bio i njegov sin, ali nije poznato da li su hici pogodili i njega.
Kontrola nuklearnih radijacija iz helikoptera: Ujedinjene nacije — Ekipa Specijalne komisije za kontrolu uništenja iračkog oružja namenjenog masovnom razaranju utvrdila je, kontrolom iz helikoptera, postojanje gama radijacije na više mesta u Bagdadu i još nekim mestima u Iraku.
U izveštaju ove komisije, osnovane rezolucijom Saveta bezbednosti posle iračkog pristanka da u zamenu za mir u Zalivskom ratu uništi svoje razarajuće oružje i dozvoli kontrolu svog nuklearnog programa, kaže se da su „promene u radijaciji dokaz da se radi o premeštanju ili transportu radioaktivnog materijala, koji je predmet kontrole“.
Šef komisijc, švedski diplomata Rolf Ekaus, najavio je da bi rad na kontroli iračkog nuklearnog programa mogao pourzajati najmanje šest meseci.
AMERIČKA VOJNA JEDINICA U KOLUMBIJI
Šta se skriva iza gradevinskih radova
BOGOTA (AP) — Odlukom kolumbijskog predsednika Sadara Gavirije da dozvoli dolazak u zemlju jedne armičke vojne jedinice radi izgradnje nekih građevinskih objekata, izazvala je oštra kritika u Parlamentu, zbog sumnje da se iza toga krije nešto drugo.
Američka i kolumbijska vlada su se dogovorile da američka vojska izgradi jedan put, školu i bolnicu u dolini Kauka, 75 km severozapadno od Kalija, ali pošto je to i najjači centar narko-mafije i ujedno kraj u kome deluje levičarska gerila, u javnosti je izneta sumnja da se izgradnjom javnih objekata prikriva operacija druge vrste.
Gustavo Alvares, gradonačelnik u Tului, mestu u dolini Kauka, tvrdi da Amerikanci prisustvo „svojih prikrivenih agenata, koji tragaju za trgovcima drogom, žele da ozvaniče oblačeći ih u uniforme“.
Koristeći elektronske uređaje i špijunskc letovc uspcli su da uhvatc šefa narko-kartela u Medeljinu Pabla Eskobara i sada bi hteli da se obračunaju i sa kartelom u Kaliju — tvrdi se u poli-
tičkim krugovima u Bogoti.
Konzervativni senatori Fabio Valensija i Gustavo Rodriges su protestovali protiv odluke predsednika Gavirija da dozvoli dolazak američkih vojnika, tvrdeći da je time „povređen nacionalni suverenitet“.
Valensija je rekao da je slučaj „izuzetno ozbiljan“, da je vlada morala da konsultuje Senat i da će sve ovo razmotriti Spoljno-politički odbor Senata na specijalnoj sednici.
Rodriges je izneo uverenje da je kolumbijska armija mogla sama taj građevinski posao efikasno da obavi i da se time ne može opravdati prisustvo stranih trupa u Kolumbiji. „Kolumbija se ne može tretirati kao Haiti ili Somalija“ — rekao je senator Rodriges.
Još nije izvesno koliki će biti američki vojni kontingent. Za sad se zna da krajem meseca treba da stigne 40. inžinjerijski bataljon iz Fort Rakera u Alabami, koji ima 150 vojnika, a takođe treba da dođe izvestan broj oficira iz američke Zapadne komande iz Paname. Oni treba da ostanu tri meseca u Kolumbiji.
Adizi beze sa Kosmeta
Beograd (Tanjug). — Moskovski list „Krasnaja zvezda“ tvrdi da je oko 300 stanovnika dva scla na Kosovu zatražilo da se „vrate u svoju istorijsku domovinu Adigiju“. МЕ List, čije pisanje prenosi Radio Moskva na srpskom jeziku, navodi da su „kosovski Adizi“ molbu da zahtevom za preseljcnje uputili predscdniku Adigijc Aslanu Džarimovu. Ova repub-
lika se nalazi na Kavkazu i ima 406.000 stanovnika.
U vesti Radio Moskve ne navodi se u kojim sclima na Kosmctu živce Adizi, za koje se u jugoslovenskoj javnosti do sada nije čulo. Oni, kako se kaže, traže da sc vrate u svoju domovinu, jer su, zbog podrške koju daju zvaničnim srpskim vlastima, izlože-
ni pritisku Albanaca.
Kosmetski Adizi, prema ovoj vesti Radio Moskve, tvrde da im lokalno albansko stanovništvo „truje njive, pali letinu i prcti“. U takvoj situaciji jedini izlaz za njih jc iscljavanje.