Borba, 14. 03. 1994., S. 15
Ceo вина
BDRUŠTVO.NL
00/004. ||
| li i од Ш пајгатuu srpskim radl-
io:om postoji i „Udruženje
'Đeđu članovima ovog udsira Đurković, četnik od уеа5беп za četničkog VOJVO.Ba. Kada se Drugi svetski o:o da se preda partizan» m se još dve godine sakriužšumama. Bio je poznat, Tjaštvu, po svojoj izuzetno | „, po selima kroz koja je | „„ tražile su dozvolu od sita da opipaju to čudo od I= prava.,
b=edao, deda Pera je izve' je na 11 godina robije. :guzli. Kad je počeo ovaj за su ponovo zarobili i po1: Deda Pera je od stražamu sobu broj 14 u kojoj je ilnli stražar nije pristao. sie deda Pera šali.
J_ „Udruženja četnika“ i 2 = stranke, nije bilo druxsiuzacija. Od prošlog oki8rčkom je počela da de-
Okolina Brekog
luje i Srpska radikalna stranka koja je do sada učlanila oko 600 ljudi. ,
* Nemamo mnogo uticaja na vlast, a trenutno se i ne bavimo politikom. Naš posao je više okrenut organizovanju stranke, pomaganju vojske, boraca, izbeglica, kaže Pan-
ta Borović, predsednik stranke. Objašnjava- ·
jući svoje viđenje političke situacije u gradu, Babić kaže da je veliki broj SDS-ovaca svojim radom pokazao da je nedorastao funkci-
Jama na kojima se nalaze.
Radikali iz Brčkog imaiu vrlo jasnu ideju o nacionalnom pitanju — svako ko prihvata Republiku Srpsku za svoju državu i bori se za nju, imaće ravnopravan tretman, a Muslimani i Hrvati koji ostanu, ukoliko budu lojalni, imaće ista prava kao i Srbi. Predsednik stranke nas uverava da među radikalima ima i Srba i Hrvata i Muslimana. U ratu je sve moguće. Vesna Radivojević
1ODNEVICA RATNIH VOJNIH INVALIDA
wda nam neko „pozlati rane“, ali mamo o'OguUCi pristojan ŽIDOT
iimima „Zastavinim“ radnio. n odmorima i drugim na:bodavcima po ovdašnjim )emsovnije se, u poslednje i 1 ratni vojni invalidi. ia0enzin, makedonske cigailnmnji veš... i, istovremeno, 5 а dana ne završe u crkvem a mostovima i ćuprijama, sxRzarevića. 5
sHa nam niko „pozlati raovivo da od ove države zanoomogući pristojan Život. i sa ratišta svi su se kitili sa imni koji su nas onda ispra9522 od nas kao da smo šu„Borbu“ Dragić Savović, niora kragujevačkog ogran: dh vojnih invalida.
vo ovakav društveni status i li ı ih gurnuli u rat svikli i „sije, međutim, u tome što umznu na glad. Jer, pojašnjanmn srpski ratni vojni invailsyalidnine ili fizičkog ošteim5čno državnu nadoknadu
5.8,8 dinara. Po zvaničnim i i|ji ima oko 10.000 takvih ва, а većini njih je, trcnutromovni, ako ne i jcdini izuz su fabrikc stalc, a zna sc paoran na front“...
0119 фпага тезеспо рогогасови т1 да роспи да жус. о јета та уссти додашић, говровјоа, За ит drugo Osurm»nu švercu. U državu smo тоттспје, јег до зада зто 56 » га оођгасан i Slobodanu 51 ı Kontiću, Nikoli Šainoviп Hi nadležnih, tražeći da sc зовасип пуан тпа багст г пп зто озгајан 6с7. одро-
i Olo i rađeno, [0 је бтјепо.
:a | najvcćeg broja invalida
onincvica ratnc vojnc invaпп пајусгома ије 1 51тС, во5.2. Од петтусзпози зшта5-
ох1 1201оуапој гости, од Ко“
Т
Sa jednog okupljanja u Saveznoj skupštini je strahuju i „zdravi i pravi“, oni zaziru JOŠ ViŠC...
— Uveliko sc govori o privatizaciji. U ovim našim uslovima vidimo da sc ona sprovodi i surovo i sirovo. Zato i strahujemo — koji ćc privatnik ili „gazda“ da primi na розао сомска Кој! је invalid 50, 60 i višc odsto. Naravno, da ncćc ni jedan, pošto takav radnik nc možc da doncsc profit. Uostalom, nisu ni dužni da nas primaju. Jedinu obavczu prema nama ima ova država, koja nas jc i posla;a u rat. Danas ta ista država „pcrc rukec“ od nas, pa nam je u dokumentaciju,
pravo da od ove države zahteDamo
FOTO: 7. SINKO
umesto ranjavanja na ratištu, upisana povreda na radu. Vojska Jugoslavije nas jc „otkačila“ tako što nas jc „prebacila“ na civilno lečenje. Ovo, u trenutnoj situaciji propalc privrcdc i zdravstva, praktično, znači da još uvek ncophodno lečcnje moramo da plaćamo iz svog džepa... Kad sc država i vojska ponašaju ovako, dok su nam ranc još uvck „sveže“, kako li će tek da bude za koju godinu. Otuda i naš strah od sutrašnjicc, tim prc što su invalidi većinom rclativno mladi ljudi, a manjc — višc trajno onesposobljcni za iole teži posao. Kome su takvi potrebni pita se Savović. | 1. Radovanovic
DA LI VEĆINA OPOZICIJE PRELAZI U REŽIM
Prema svecu i fropar
SPS će zadržati sve ključne resore, čime će | kroz novu Vladu obezbediti ostvarivanje'| svog stranačkog programa, a dojučerašnja opozicija će — što neposrednim participira- | njem u Marjanovićevom kabinetu, što „pasipnom rezistencijom“ — postati faktička pozicija.
Cvijetin Milivojević
Kad mandatar Mirko Marjanović konačno obelodani svoj izbor, najveći deo srpske opozicije obući će dres najboljeg rivala sa režimskim grbom, a i oni koji ostanu kontra vlasti još će jednom morati pred ogledalo. Srbija, nažalost, neće imati vladu narodnog jedinstva, ali će dobiti široku vladajuću koaliciju kojoj će, od uticajnijih izbornih listi sa poslednjih izbora, formalno nedostajati samo radikali i Demokratska stranka Srbije.
Uporno bežeći od odgovornosti, gotovo kompletna parlamentarna opozicija uletela je u stupicu socijalista. Socijalistička partija Srbije će, dakie, zadržati sve ključne resore, čime će kroz novu vladu obezbediti ostvarivanje svog stranačkog programa, a dojučerašnja opozicija će — što neposrednim participiranjem u Marjanovićevom kabinetu, što „pasivnom rezistencijom“ u parlamentu — postati faktička pozicija. :
Nova demokratija je iskreno pristala da sama ponese svoj „krst“, no je problem što ND nije samo ND nego i Depos istovremeno. Od osnivača onog izvornog Deposa iz 1992. samo su ND i Srpski pokret obnove (ne računajući Milana Božića koji, ipak, kao pojedinac nije Srpska liberalna stranka) na proteklim izborima insistirali na kontinuitetu te, zvanično registrovane, političke grupacije. Manje je važno što je rođeni brat lidera SPO od subote potpredsednik ND; mnogo je simptomatičnije da je Dušan Mihajlović sa pečatom generalnog sekretara Deposa (novog ili starog, teško je utvrditi), uz dobru volju SPS-a, jedini garant SPO-u da će iz saveznog parlamenta isterati jedanaestoricu svojih bivših neposlušnih članova. Depos — prema tome egzistira i, ma kako iz SPO-a, prali ruke od ND, Depos ulazi u novu Vladu.
Tvrdi sad vođa Demokratske stranke da je isključenjem dvojice uglednih članova otklonio sve sumnje da će i demokrate u Marjanovićev kabinet. Dvojica isključenih misle drugačije i kažu da svojim angažmanom u Vladi „ne samo da neće odmoći stranci, već naprotiv...“ A da je status „malo u vlasti, malo u opoziciji“ isuviše hazardan potez, dobronamerno je, pre neki dan, primetio Radmilo Bogdanović obrazlažući zašto smatra da su i demokrate, na izvestar' način, u Vladi. Može vođstvo DS da isključi Radulovića i Đukića — kazao je Bogdanović — ali nije moguće da su njih dvojica za dva dana promenili svoje političko opredeljenje. Dvojica doskorašnjih prvaka DS nisu, naravno, preko noći postali socijalisti. I DS, znači, participira u Marjanovićevom kabinetu.
Koketiraju, prirodno, predstavnici vojvođanskih Mađara i etničkih Albanaca s juga Srbije i sa vlašću i sa opozicijom, ali u parlamentu delaju, uglavnom, kao pozicija. Oni su uzdržavanjem prilikom glasanja o predsedniku Skupštine posredno podržali SPS-ovog kandidata. ! Demokratskoj zajednici vojvođanskih Mađara i koaliciji dve albanske partije iz Preševa, s obzirom na njihove nacionalne interese, više odgovara vlast čije će „dizgine“ držati SPS nego srpski nacionalni kalambur u kome bi poslednju reč imali, na primer, radikali.
Kao nepomirljive kontraške grupe u parlamentu ostaju poslanički klubovi Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije. Oni bi se — ne potpiše li Vuk Drašković „smrtnu presudu“ najnovijem Deposu — ponajpre, mogli smatrati opozicijom. Ali, ko će radikalima dati oprost za nečasne rabote koje su, tokom prethodne dve godine, sve „u ime viših ciljeva“, činili protiv ondašnje Opozicije? Ili, kako će ı SRS i DSS objasniti zašto su olako odbacili predlog SPO o zajedničkom nastupu opozicije prilikom glasanja o predsedniku parlamenta, prilikom izbora Vlade iti promene Zakona o Radio-tcleviziji, izbornom sistemu...? I oni su onda možc biti iz nehata ili čiste netrpeljivosti prema prcdlagaču pomenutog dokumenta — utrli put nastavku SPS-vladavine, ovaj put, u finoj oblandi širokce „narodne koalicije“.
Zato bi — idući ovom logikom — Marjanovićeva vlada trebalo da bude dugovečna. Većina političkih subjckata u Srbiji htcla ju je, izgleda, baš ovakvu. Ali, kako je ovdašnjoj politici svaka logika strana — štošta navodi na pomisao da ćc svc potrajati do novih izbora. Skorih, podrazumeva sc, jer baš Marjanovićcva tačka oslonca (Nova demokratija) najavljujc podrivanjec SPS-monopola iznutra, iz institucija. „Za dobro ove državc i naroda“ — bićc opct, nema sumnje.