Borba, 30. 03. 1994., S. 12

12878

Еока desnica

за Ilija Mimica specijalno za „Borbu“ iz Rima

— Pobedila je nadmoćno desnica, pobedio je Silvio Berluskoni. Tako kažu kompjuterske projekcije, a manje ili više ih potvrđuju zvanični, mada još polovični rezultati sa glasačkih mesta. Već se, međutim, postavlja pitanje: da li će Italija dobiti vladu i političku stabilnost nakon ovog naglog zaokreta udesno. Medijski mogul Silvio Berluskoni, najveći dobitnik na ovim izborima sa strankom „Napred Italija“ koja je za svega tri meseca postojanja postala najjača politička formacija u zemlji, imaće dosta muke da pomiri svoje svadljive saveznike u desnom kartelu — neofašiste iz „Nacionalnog saveza“ i autonomašku Ligu sever. Neofašisti su, inače postali treća po snazi stranka udvostručivši svoj dosadašnji skor među biračima (13-14 odsto), iza Berluskonijeve stranke (26 odsto) i Demokratske stranke levice (PDS 19-20 odsto). Severna liga je na neki način zaustavljena u usponu (8-9 odsto), a bivši demohrišćani u „Narodnoj stranci“ su doživeli očekivanu katastrofu (10-11 odsto), i zajedno sa „Paktom za Italiju“ u tzv. političkom centru čine snagu od 15-16 procenata biračkog tela.

Sa scene su, ne dostigavši kvorum od 4 odsto za ulazak u parlament, nestali socijalisti, liberali, republikanci, socijaldemokrati, zeleni, lista Marka Panele, novopečene stranke — „Mreža“, „Demokratski savez“ i Još poneka među političkim minijaturama. Ukupno — po projekcijama istraživačkih instituta — desni blok bi trebalo da u domu poslanika od 630 sedišta uvede između 320 i 340 poslanika, a Progresivni savez — odnosno levica između 236 i 245.

Sporazumu još nema

Berluskonijev desni savez nije, međutim, dobio apsolutnu većinu u Senatu kakva je u međuvremenu i zvanično potvrđena u Domu poslanika. Prema zvaničnim i konačnim rezultatima, desnica je u Senatu dobila 155 mesta od ukupno 315, ali se ovde predviđa da će taj manjak Berluskoni nadoknaditi ubeđivanjem malih grupacija da se priključe njegovom „pulu sloboda“. Senat je, po Ustavu, telo koje ne inicira zakonodavnu delatnost, ali deluje kao nekakav nadzorni organ i može blokirati zakone koji prođu kroz Dom poslanika.

Sam Berluskoni je u Rimu nadmoćno tukao kandidate levice, poznatog ekonomistu i sadašnjeg ministra finansija Luiđija Spa-

ventu, a Alesandra Musolini, unuka „Duče- а

ova“, pobedila je u Napulju.

Štampa je pobedu desnice najavila Italijanima krupnim naslovima na prvim stranama, ali ih upozorava da na pobedničkoj desnici nema još sporazuma oko vlade i da ga, možda, neće biti ni do 15. aprila kada treba da se konstituiše novi parlament. Prepreka takvoj vladi je, ponajpre, vođa Severne lige Umberto Bosi koji je već nakon prvih vesti o

EVROPSKA REAGOVANJA

: Р Mirko Klarin, '

тиме. И. Пака ијр- KCN al ОВЕ ЈЕ ИС dopisnik „Borbe“ 17 Вгбеја _

Zapadni Evropljani su juče sa харгеразсеnjem otkrili ono što su neki od njihovih istočnih komšija imali prilike da lično iskuse. Da, naime, za izbornu pobedu nisu neophodne ni partije, ni ideologije, ni politički i ekonomski projekti — dovoljna je televizija!

|, Odnosno manipulacija istom. - -

U prvim evropskim reagovanjima na izborni trijumf italijanske deshice, naglasak se, upravo, stavlja na „koncentraciju medijske moći“ u rukama g. Berluskonija. „Upravo je manipulacija medijima, koji su ga učinili bogatim i slavnim, omogućila g. Berluskoniju da promeni lice italijanske politike“. — konstatuje juče uvodničar britanskog „Dejli telegrafa“. Činjenica da su njegovi, mediji „dali novu poštovanost naslednicima fašizma“ — primećuje pomenuti kozervativni dnevnik — „predstavljaće izvor uznemi-

pobedi desnice izjavio kako Berluskonija, milijardera i medijskog magnata, ne vidi kao premijera. „Berluskoni ima suviše mnogo interesa da bi bio premijer, jer bi tu dolazio do svakodnevnih sukoba interesa“ — izjavio je Bosi. Na isti način ogradio se od vlade u kojoj bi bila neofašistička „reakcionarna desnica“ — kako ju je nazvao ligaški vođa. Pitanje je — razume se — da li će i poslanici Severne lige slediti svoga vođu u ovoj svađi dok Berluskoni, — kome je Italija dala poverenje — najavljuje kako namerava da „ujedini“ razbijenu zemlju, odnosno da bude premijer „svih Italijana“. Sam medijski mogul Berluskoni kaže kako stranke koje su s njim vodile kampanju moraju ući u vladu, jer bi sve drugo „bila izdaja „birača“.

Desno orijentisani dnevnik „Indipendente“ se pita da li će Berluskoni uspeti da „ukroti lude konje kojima se okružio iz visoko postavljenih ciljeva“.

Više nego zemljofres

Vođa bloka levih snaga Akile Oketo je priznao poraz (šta mu je drugo preostalo?), ali najavljuje „revanš“ što možda ide u potvrdu procena nekih komentatora da su rezultati izbora još više radikalizovali političke borbe izražene u celokupnoj oštrini tokom prediz-

Како sasiavifi vladu: Fini, Berluskoni, Bosi

тв, Веписк

renosti za ostatak Evrope“. Tom „ostatku“, zapažaju juče mnogi evropski komentatori, ne može biti svejedno što se trijumfom italijanske desnice otvara mogućnost da neofaŠisti — „prvi put u modernoj istoriji“ — budu zastupljeni u vladi jedne od zemalja članica Evropske unije. _ | Ubedljivost izbornog trijumfa desnice pripisuje se, takođe, i „shizofrenom izbornom sistemu“ (do pola većinskom, a od pola proporcionalnom), zbog, čega će Italija, procenjuju neki, umesto očekivane „Druge“ dobiti „Prvu i po Republiku“, koja bi trebalo da pripremi teren za neke naredne „normalnije“ izbore, zasnovane na dvokružnom većinskom sistemu. y · Detaljnije i dublje analize italijanskog izbornog zemljotresa uslediće narednih dana, utoliko pre što će evropške političke snage pokušati da iz onoga što se dogodilo u Italiji izvuku određene pouke za predstojeće izbore za Evropski parlament, koji se u junu održavaju u zemljama — članicama EU.

borne kampanje. Levica je — po mnogim ocenama — ipak ostala u ljušturi svoje stare razjedinjenosti i distanci među snagama koje je formiraju — od umerenih zelenih do radikalne „komunističke refundacije“.

„Ovi izbori su više nego zemljotres, pa doista dobijaju karakter revolucije“ — ocenio je uvodničar uglednog dnevnika „Korijere dela sera“, konstatujući kako niko nije očekivao da će „na ovaj način teći prelaz iz noći Prve u zoru Druge republike“, pri čemu „noć prve“ očito čini aluziju na ogroman neviđeni korupcionaški skandal u kome je potonuo malte ne ceo politički establišment Republike osnovane 1947.

Najveće slavlje su priredili neofašisti okupljeni na poznatom Narodnom trgu u Rimu. „Trijumfuju“ skoro pola veka od Musolinijeve smrti i pada fašizma. Uzvike „Duče, Duče“ smirivao je vođa njihove stranke i „Nacionalnog saveza“ Đanfranko Fini, koji Je svoju stranku nazvao „postfašističkom“ a Musolinijeve rasističke (antisemitske) zakone greškom. Popravljanje „imidža“ ide razume se — kroz odbacivanje prošlosti, a Berluskoni sada odbacuje i epitet „desnice“ koji je dat njegovom savezu na ovim izborima. {Karikatura iz londonskog „Ekonomista =)

Na jedan od mogućih pravaca politološke analize ukazao je poznati francuski sociolog Moris Diverže, koji je uoči italijanskih izbora upozerio na sve izraženiju tendenciju ulaska multimilionera u politiku (pored Berluskonija, pomenuo je još i Rosa Peroa i Milana Panića), pitajući se da li to predstavlja „novi oblik kapitalističke intervencije u politički život“. Fundametalna originalost „berluskonizma“, po Diveržeu, leži u „odsustvu ideologije i projekta, kao i u zabrinjavajućem insistiranju na medijima, sa stilom

koji je sličniji komercijalnom oglašavanju nego političkoj propagandi“. Kako, pita se.

Diverže, „ne biti zastrašen megalomanijom šefa države, kada je ona već iskazana na nivou šefa kompanije?“ To još, zaključio je francuski sociolog, ne znači da je došao „treĆi tip fašizma, u zlatnim košuljama ukrašenim amblemima fudbalskih klubova“. Ali, upozorava, „ta perspektiva ne spada više u naučnu fantastiku“.

0 60

Magini Венџој

Rojter ха „Вогђџ“

ЗХарапјијиси рођеди па орзнт 1гђогтет · Italiji Silvio Berluskoni izvojevao je iskoro» tivši moć svoje medijske imperije i sopst#fec nu nevinost novajlije u politici. -

Za svoju dobro upakovanu kampanju, || ju su osmislili profesionalci, besramno je li sj ristio mali ekran: preplanuli medijski пеш nat ukazivao se kao spasitelj zemlje utongnc u privredni mrak i uzdrmane skandalinnil

|. Zdušno je eksploatisao reputaciju čovev-c

_ koji je sve stekao „sa svojih deset prstijuu ~ postao, između ostalog, vlasnik najveće ја = _ vatne imperije medija u Evropi, sagrađe3b:

na zabavnim šou programima sa golišavvs; „starletama i uvezenim sapunskim operanns Tokom čitave kampanje ignorisao je stjz dobri običaj držanja političkih govora, ali. le gleda da nije načinio ni jedan pogrešan HI n rak. Kamere su uvek nepogrešivo postavlivs ne da ga prikažu u najboljem svetlu krijujri tragove njegovih 57 godina i ćelavosti.

Kao novajlija u politici Berluskoni je i r i vo lice nakon generacije političara umeš5n таћ и Когирсопазке зкапдаје. Котпрјшеи ske prognoze izbornih rezultata rađene 5r televizijske kuće, među kojima je i njeg:ss| TG 5, pokazale su da su glasači „kupili“ + *; novi imidž kada su pohrlili za robom u lasl ı cu njegovih supermarketa.

_ Svoje prve lire Berluskoni, sin milansk9iz: direktora banke, zaradio je pišući drugoj d» |·ci domaće zadatke. Dok je studirao pra'si"zarađivao je leti, radeći na brodu. Bogatstjej je stekao šezdesetih godina, počevši poslo»lz nu karijeru u građevinarstvu. Sedamdesetisz je sagradio dva predgrađa Milana. Osamsanı setih je od svoje Fininvest kompanije natsn nio mamutski koncern sa deonicama u telsi viziji, izdavaštvu, bioskopima... Vlasnik 2: čuvene italijanske „Stande“, najpoznatije #* 5

·dužbine Mondadori, kupio je frekvence i 1.

novao tri. TV kanala, ima: nekoliko novini časopisa, među-kojima i „Đornale“.. _ Ali njegov Fininvest danas ima:dug od 2 b milijarde dolara pre svega zbog brzog širiš nja u·protekloj dekadi, u -onom istom poloc tičkom sistemu od kojeg bi Italijani danins da se oproste: |. O MN по Вегизкогјеуа допипасјја пад рпуаш televizijama koja mu je omogućena zakbs: nom iz 1990 bila je na proteklim izborimminajveća pretnja njegovom uspehu; od stra protivnika sa levice. Kada konačno prebriid: javanje glasova pokaže da· su prognoze biid · ispravne, moraće da pazi da izbegne optumic be da je prigrabio moć samo da bi zaštit ii? svoje poslovne interese. у