Borba, 30. 03. 1994., S. 18

BORBA SREDA 30. MART 1994.

OKRUGLI STO O STVARALAŠTVU ALEKSANDRA POPOVIĆA

liudi iz okolisa

Ove godine jagodinski Dani komedije su svoje sadržaje obogatili još jednom repertoarskom inovacijom. Umesto da se završno veče, dodela nagrada i gostujuća predstava van konkurencije, pretvori u kurtoaznosvečarsku manifestaciju, ono je, sa predstavom pirotskog ansambla. „Razvojnim putem Bore Šnajdera“, ponudilo gledalištu povod za jedan veoma inspirativan i sadržajan razgOVOT. Naime upravo završena akcija Televizije Beograd, izbor najbolje posleratne drame napisane na srpskom jeziku, nije krunisao, kako je ranije dOgovoreno, novom postavkom „Razvojnog puta Bore Šnajdera“ na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, pa je selektor Dana komedije ponudio da se to realizuje na jagodinskoj sceni, за апзатblom pirotskog Narodnog pozorišta. Tim povodom upriličen je i Okrugli sto na temu „Razvojni put Bore Šnajdera“ — od praizvedbe do najnovijih interpretacija“. Otvarajući raspravu, Radomir Putnik je istakao tesno preplitanje nekih biografskih momenata i stvaralačkih posebnosti u preobimnom stvaralaštvu Aleksandra Popovića, kao i ljudski i scenski vitalitet Popovićevih junaka, naoko sitnih hohštaplera, malih profitera, koji žilavo opstaju i u najburnijim vremenima društvenih promena. Milosav Mirković je dodao da je u skoro romantičarski raspevanom, renesansno razigranom rukopisu Aleksandra Popovića sadržana i najpreciznija dramaturška anatomija „određenog mentaliteta. I da vreme tu ništa nije oduzelo, već naprotiv, do-_ dalo i da ova nova postavka „Razvojnog puta Bore Šnajdera“ svedoči da on nije otišao u teatarski prtljag već pripada i vremenima koja dolaze. Muharem Pervić primećuje da ta naoko čudna smeša, koja se „mulja“ po Popovićevim farsama, ubrzo tako prisno zamiriše ukusom i mirisom vremena u kome živimo, podseti na ljude iz našeg najneposrednijeg okoliša. Dejan Penčić — Poljanski je ustvrdio da Popovićeve drame, odmah na- kon praizvedbe sva pozorišta listom stavljaju na svoje repertoare, ali da se kasnije retko vra-

ju, navodeći,

ćaju njima. A valjalo bi — posebno u slučajevima kada prilikom praizvedbe nisu dobile i adekvatnu scensku interprctacipritom, primer Svetog đavola „Raspućina“ koga je gostujući reditelj iz Poljske postavio na sceni Narodnog pozorišta kao istorijsko realistički komad. Branko Pleša je postavljajući prve Popovićeve komade, kroz rediteljsku postavku i glumačku igru Popovićevim vagabundima dodavao velike scenske šifre. On je podsetio i da su se režija prvih Popovićevih komada prihvatili upravo glumci: Rade Marković, Nebojša Komadina, Branko Pleša, prepoznajući, upravo glumačkim instinktom, inspirativno dramaturško tkivo koje svoj filozofski odnos prema svetu nalazi u DpOZOrišnim „čarolijama, efektno se smeštajući u svoje vreme i prostor. I mladi reditelj Branko Popović, autor najnovije postavke „Razvojnog puta Bore Šnajdera“, posvedočio je o zadovoljstvu sa kojim se reditelji i glumci prihvataju Popovićevih farsi i bezbrojnim mogućnostima za interpretaciju.

Upitan, na kraju razgovora, da li je zadovoljan dosadašnjim tumačenjima njegovog dramskog opusa, Aleksandar Popović je podvukao da je pisanje drama ustvari proza u dijalozima i da reditelji i glumci ne tumače pisca, nisu „prosti izvođači radova“ — oni na osnovu teksta grade svoje sopstveno delo. Ističući da je uvek bio i ostao srpski pisac, Popović je podvukao da to govori van novokomponovanih nacionalnih busanja, odnosno da on

opredeljenju. I da je imao mogućnosti izbora ko zna šta bi

" izabrao, no kao što ne postoji

srpska hemija, fizika ili medici-

· na, moramo se potruditi da i

dramaturgija koja potiče sa ovog tla dobije internacionalne boje, odnosno da mudri ljudi povedu ostale ka jednom mudrijem delanju koje će kod, primerice, Francuza ili Nemaca, posredstvom umetničke opleme-

“то тије ni po zanimanju ni po

njenosti, posvedočiti da su Srbi

u pogledu humanističkih ideala, slični ostalim narodima sveta. . Miilufin MISIĆ

Glumacki frio iz filma „Biće bolje“: Dragan Mikolić 7

VEČERAS U SAVA CENTRU

Filmska komdeija reditelja Milana Živkovića „Biće bolje“ premijerno će biti predstavljena beogradskoj publici večeras u 20.30 časova u velikoj dvorani Sava centra. U ovoj savremenoj grdskoj priči glavne uloge tumače Maja Sabljić i Dragan Nikolić, a uz njih publika će moći da vidi i Branku Katić, Bodu Ninkovića, Oliveru Marković, Branka Cvejića, Nikolu Koju i mnoge druge. Nakon svečane premijere film će biti prikazivan u. Domu sindi-

kata, ali i u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu ı Kruševcu.

V.P.G.

“menski

POSTOJI LI „BOSANSKI“ JEZIK (2)

Jezički problemi, po rečima dr Asima Peca, u novije vreme pored filologa zaokupljali su i političare, jer su izvršene istorijske promenc unosilc nove kvalitcte iu jezik i u njegovu normu. Kad je u pitanju dilema oko bosanskog jezika, dr Peco je još 1985. godine u knjizi „Stazama našeg jezika“ pisao:

„Pored Srba i Hrvata, kao iskonskih nosilaca našega jezika, pojavila su se još dva naroda, kao ravnopravni članovi naše jczičke, a i društvene zajednice: Crnogorci i Muslimani. Nesumnjivo je da su ova dva naroda izrasla u krilu Srba i Hrvata. Od njih i baštine svoj jezik, koji se nijednom strukturalnom osobinom ne razlikuje od jezika drugih dvaju članova našc jezičke zajednice.

Predavač bosansko-hercegovačke književnosti na mostarskoj Pedagoškoj akademiji, dr Fahrudin Rizvanbegović, u tom smislu tvrdi da bosanski jezik ne može ni prostorno ni VTCbiti razgraničen na hrvatski-srpski, a pogotovo nc može biti podvrsta nijednog od njih. „Bosanski jezik jednako je celovit organizam bar u onoj meri u kojoj su to hrvatski i srpski, baš kao što ni ova dva nisu, kao što se nekome čini, tako lako odvojiva. Bosanski jezik je amalgam. To je spoj komponen-

Jezik ne frpi nasilje

tnosti. Amalgamska višekompo-

nentnost bosanskog jezika zapravo je naše bogatstvo. Nažalost, mi smo napravili ne otklon, nego beg od vlastite jezičke, a

bogme i skoro svekolike duhov- ·

ne tradicije stvarane stolećima na prostorima drage nam Bosne i Hercegovine.“ Е Nasuprot njemu, Milija Stanić u nedavno objavljenom „Uskočkom rečniku“ pokazuje da samo jedno crnogorsko pleme ima daleko bogatiju leksiku nego Muslimani, ako njihovom leksikom uzmemo ono čime sc diče, odnosno turcizme. A tačan broj turcizama koji se danas, negde više, a negde manje, koriste u izgovoru, teško je utvrditi. U svoj rečnik „Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku“ Abdulah Škaljić uneo je 8.742 reči. 5 „Među stranim rečima koje smo usvojili, postotak turcizama je visok, naglašava dr Velimir Mihailović koji se u svom nauč-

NARODNO PO7ORIŠTE

„Теђћомтанпа ка

Današnjom premijerom Котада Tenesi Vilijamsa „Tetovirana ruža“, Narodno pozorište nastavlja svoj najavljeni program igranja „najboljih tekstova svetske dramaturgije“. Po rečima direktora Drame ovog pozorišta Radomira Putnika, „reč je o komadu koji ima toplu priču, dobar zaplet i sjajno napisane uloge, tako da je rad na ovom projektu predstavljao svojevrsan izazov i pravo uživanje za nas“.

„Tetovirana ruža“ je prvi put kod nas igrana 1959. godine na sceni Narodnog pozorišta, u režiji Braslava Borozana, dok je glavnu ulogu Serafine Dela Roze tumačila Nevenka Urbović.

Pored ove, Tenesi Vilijams je našoj publici poznat po dramama „Staklena. menažerija“, „Tramvaj zvani želja”, „Mačka na usijanom limenom krovu“ i drugim.

Reditelj predstavc Milenko Maričić za tumače glavnih uloga jc odabrao glumce Sonju Jauković, Ljubivoja Tadića i studentc glume, Danijelu Kuzmanović-Pavlović i Ivana Zarića.

Scenopraf predstave je Boris Maksimović, kostimograf Mira Čohadžić i autor muzike Zvonimir Jovčić. 1. ).

nom radu bavi pozajmicama, i dodaje: Oni su u naš jezik ulazili od Kosovske bitke, a u Bosni od 15. veka pa nadalje, zbog mnogih razloga. Postali su neodvojivi deo jezika i koliko god smo se trudili da ih izbegnemo, nismo uspeli, a nije uspeo ni Vuk. Naravno, turcizmi su najbrojniji u Bosni i Hercegovini. Ali, to ne može da bude relevanino za stvaranje jezika koji bi se zvao bosanski. Jer onda bi i jidiš mogao da bude nemački, pošto u

. njemu dominiraju stare nemač-

ke reči, ali ipak nije nemački.“ „Polazeći od nametanja ćirilice, kaže dr Rasim Muminović

_ Muslimani bi mogli isto tako da

ponude svoju „bosančicu“ koja predstavlja arapsko pismo prilagođeno našem pisanju. „To pismo su Muslimani koristili kada je većina hrišćanskog stanovništva bila nepismena... „Eventualni budući „bosanski“ jezik bio bi geografski naziv, a ne naziv po imenu naroda, mišljenja je Milija Stanić. Ako Muslimani u Bosni žele da pomoću svetskih sila stvore islamsku državu na Balkanu, očekivalo bi se, po pravilu, da se taj jezik zove, ne bosanski, bošnjački, bosanskohercegovački, već

А ар РА

2,

muslimanski ili muhamedanski ili islamski. I u islamskim zcmljama važi narodni odnosno jczički, a nc gcografski činilac. Bosanskohercegovački Muslimani su narod po Vocri, a nc po krvi, po etnosu, pa bi naziv „bosanski“ jezik prc bio naziv na osnovu političke volje, nego na osnovu ctnosa“.

Bilo kako bilo, sada je sasvim izvesno da nam se uz izrazitno snažnu ndcionalnu opredeljenost, koja jc rczultirala građanskim ratom i raspadom Jugoslavijc, dogodila i ništa manja jcZIČka opredeljcnost. Rasprave na ovu tcmu svakako će potrajati i

“ubuduće, a oni koji a njima bu- —

du učestvovali mogli bi na umu imati reči, našcg poznatog profesora dr Asima Peca:

„Jezik ne trpi nasilje. To nam pokazuje i istorija našeg jczika. Sve ono što je bilo veštački nakalemljeno, nestalo je zajedno sa njegovim kalemarima. Naravno, nisam ni za jezičku anarhiju, za stihijnost. Ne možc sc dozvo-. liti da svako bude normirac u jeziku. I tu se zna šta ide u jezički standard, a šta nc idc... Jeziku je najbolje kad nije među naoštrenim zubima. _Zvonke PRIJOVIĆ

DRUGO IZDANJE „ISTORIJE SRPSKOG NARODA“

Sponzorisanje budućnosti

Zahvaljujući sponzorstvu, Srpska književna zadruga će uskoro objaviti drugo izdanje „Istorije srpskog naroda“ — najobuhvatnije političke, privredne i kulturnc istorije Srba koja je ikad napisana. Tim povodom je juče u „Zadruzi“ potpisan ugovor sa Milanom Pejićem, predsednikom upravnog odbora kompanije PATAN SISTEM — Ekonomika trejd, koji je omogućio ponovno štampanje ovog desctotomnop izdanja. Radomir Radovanac, direktor SKZ, nazvao jc ovaj izdavački poduhvat, investicijom u budućnost. „Gospodin Pejić je uložio novac u pravu stvar, i na tome će mu biti zahvalna i buduća pokoljenja“, ustvrdio je Radovanac, ističući značaj

JORDAN

ovakvih ulaganja za izdavaštvo, koje se nalazi u dubokoj krizi. Sam Pejić je rekao da je u ovom kapitalnom delu „Zadruge“ lako prepoznao vredan projekat, dok je Dragan Dragojlović, republički ministar vera, ponovno izdavanje „Istorije“, nazvao „velikom stvari za naš narod“. „PATAN SISTEM" će pomoći objavljivanje novog romana Dragoslava Mihajlovića „Gori Morava“, što je Radomir Radovanac „iskoristio“, da pozove na sponzorstvo i druge privrednike. SKZ ima još nekoliko vrednih izdanja koja čekaju na objavljivanje, među kojima su i izbor iz Čajkanovićevih dela u pet knjiga ili trilogija nedavno preminulog istoriсага Radovana Samardžića. S.K.

Zabranjena „Šindlerova lista”

Aman, (AFP). — Jordan je za-

"branio prikazivanje Spilbcrgo-

vog filma „Šindlerova lista“, ovogodišnjeg višestrukog dobitnika „Oskara“, koji do sada još nije prikazan ni u jednoj arapskoj zemlji Bliskog istoka. Jordanski ministar za informisanje Džavad Anani, nadležan za cenzuru, nije dao nikakvo obrazloženje svoje naredbe o

zabrani filma, pre nego što je i dospeo u zemlju.

Prema izveštajima iz regiona, u Libanu i Siriji distributeri čak i ne pomišljaju da uvezu „Šindlerovu listu“, iako zvanično nije zabranjena. U Emiratima ne isključuju pojavu Ovog OstVarcnja na piratskim video kasetama, a u Egiptu film nije službeno pod embargom, ali ga, bar zasad, nema na programu.

jase aj: aas: пе