Borba, 29. 07. 1994., S. 6

ЈАНЕВНИК

У БУГАРСКОЈ ЗАБРАЊЕНА ПРОСЛАВА МАКЕДОНСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРАЗНИКА

Бугарска полиција ће спречити свако окупљање 2. августа — на 50. годишњицу АСНОМ-а и контролисати излазне пунктове у градовима Пиринске Македоније Ф За спречавање прославе ангажована служба за борбу са организованим криминалом Ф Погоршавање односа због „језичких проблема“

Драган Николић

дописник „Борбе“ из Скопља

Према „Новој Македонији“, одлука бугарских власти да се забрани Македонцима у Бугарској окупљање 2. августа је — очекивана. Извештач овога листа из Софије је јавио да власти у Благоевграду, Петричу и Санданском нису одобрили никакве манифестације поводом македонског националног празника, наводно, зато што је манифестацију организовала нелегална македонска организација „Илинден“, која у Бугарској није регистрована, јер је, наводно, „србошпијунска“. Софијски листови су објавили да ће бугарска полиција спречити свако окупљање и да ће контролисати излазне пунктове у градовима пиринског дела Македоније. Софијски листови кажу да ће „елитне полицијске јединице деловати дискретно, због присуства новинара“. Према овим листовима, биће ангажована и Служба

за борбу са организованим

криминалом.

„Нова Македонија“ је у јучерашњем коментару оштро реаговала што су лидеру македонске организације „Илинден“, Јордану Иванову бугарске власти „демонстрирајући силу“, одузеле пасош приликом његовог покушаја да дође у Скопље. У коментару се тврди да је „бугарски систем демократије такав да се ствари решавају пендреком“, а „монолитност нације остварује принципима тоталитаризма“. Према коментару, „циљ је ограничавање кретања Македонцима“ и ради се „о флаграртном кршењу основних људских права и цивилизацијских тековина“.

Иванов је изјавио да му је пасош одузет на граничном прелазу Ђуешеву код Ћустендила при чему му је саопштено да би њему и сваком члану руководства организације „Илинден“ био одузет пасош

"зу према Македонији

на било ком граничном прела„зато што Македонце терају да се не пишу Бугарима“.

Односи између Бугарске и Македоније су почели да се погрошавају „због језичких проблема“ и непотписивања међудржавних с" уговора на „официјелним језицима“. Према македонским извештачима, бугарска власт има језичке проблеме и са бугарским Турцима. Лидер Покрета за права и слободе Турака у Бугарској Ахмед Доган је изјавио да ће Турци у Бугарској бојкотовати служење војног рока уколико се усвоји закон о оружаним снагама у коме ће писати да је бугарски језик у војсци обавезан. Лидер Турака тражи да у закону стоји да је бугарски језик у бугарској армији само званични језик. Због те изјаве је покренут истражни поступак против лидера бугарских Турака.

У Македонији се, међутим, више страхује од евентуалног затварања македонско-бугарске границе за македонску ро-

бу од бугарске пропаганде „за освешћивање Македонаца“. У Скопљу се верује да је македонска свест дубоког корена, па су и Македонска телевизија и гласила објавили и интервјуе са лидерима софијског ВМРО и македонске патриотске организације (МПО), која делује у САД. Ових дана је чак и лидер МПО, Иван Лебамов, са америчким пасошом, боравио у Скопљу и дао интервју на Независној телевизији А-1, у коме је „изразио забринутост за судбину Македоније и нашао лепу реч „за прекрасну бугарску земљу“. Он је себе назвао Македонцем, при чему је рекао да су Македонци и Бугари исто што Аустријанци и Немци.

Према последњој вести са граничног прелаза Деве Баир на македонско-бугарској граници више нема километарских колона моторних возила. За излаз и улаз у Македонију се чека највише један сат зато што је гранични прелаз проширен и убрзана царинска процедура са бугарске стране.

БОРБА ПЕТАК 29. ЈУЛ 1994.

„ћустријо, опрости“

„Недељна Далмација“ се извињава због убиства Фердинанда Загреб, Танјуг. — „Недељна Далмација“ се у најновијем броју, под насловом „Аустријо, опрости“, извињава због убиства престолонаследника Фердинанда у Сарајеву.

„На годишњицу убиства Фердинанда, Софије и нерођеног детета и на годишњицу почетка Првог светског рата, човек осећа

потребу да се извини држави од

које на овим просторима није било боље“, истиче сплитски недДеЉНикК. После убиства Фердинанда, објашњава аутор Миљенко јЈерговић, почео је рат, јер је Аустрија „била правна држава, па је хтела да испита околности под којима је убиство почињено. Србија јој то није дозволила, па се 32пуцало“. У сплитском листу следе и друге оцене, које у складу са „Аустријо, опрости“ дају „допринос“ тумачењу историјских чињеница. „Аустријски војници су гонили српске преко Албаније, али их нису могли стићи. Кад су се враћали, видели су да су Срби, на невероватан начин, опет стигли пре њих. Тако се рат и з2вршио“, пише „Недељна Далмација“. СТАБИЛИЗАЦИЈА СЛОВЕНАЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ

и Јулска инфлација = 1,1 одсто

Најава скоре ревалвације националне валуте толара и проглашавања његове конвертибилности

Стеван Шићаров

дописник „Борбе“ из Љубљане

Завод за статистику је саопштио да је инфлација у јулу у Словенији износила 1,1 одсто, а да је годишња инфлација 20,8 одсто. Раст инфлације тако се задржава у предвиђеним границмаа, њена месечна кретања су између 1 до 2 одсто.

Према званичним подацима које је објавила Банка Словеније, бруто друштвени производ је ове године забележио пораст од 3,7 одсто, а уз пораст девизних резерви на скоро 2 милијарде долара, што је већа свота од укупног спољног дуга од 1,87 милијарди долара.

Као један од кључних података који говори о стабилиза-

цији и расту словеначке економије наводи се и смањење броја незапослених. Њих је за скоро 3 одсто мање него прошле године, мада број незапослених чини укупно 14,6 одсто од радно способног становништва. Због повољних економских показатеља који показују успех словеначке економије, влада премијера др Јанеза Дрновшека иза затворених врата расправља о новим мерама за одржавање позитивног тренда, при чему се помиње могућност скоре ревалвације националне валуте толара и проглашавање његове конвертабилности.

ДЕМОКРАТСКИ САВЕЗ СРБА У МАКЕДОНИЈИ

„Поглавар МПЦ шири верску мржњу“

Скопље. — Поводом изјаве поглавара Македонске православне цркве архиепископа Михаила „да су српска црква и српска држава непријатељска црква и држава“, и да „Српска православна црква може да дође у Македонију само заједно са српском војском, српским жандарима и четницима“, коју је дао Македонској телевизији и загребачком „Вечерњем листу“, Главни одбор Демократског савеза Срба у Македонији је издао саопштење у коме се каже да је „изјава увредљива и недостојна једног поглавара“ и да је архиепископ Михаило таквом изјавом „стао у исти ред са екстремним крилом Српске православне цркве“.

Према овом саопштењу, „архиепископ Михаило, „на тај начин шири верску мржњу између српског и македонског народа“. У саопштењу се још каже да ће „српски верници у

Македонији имати своје попове, уколико буду желели“.

Д.Н.

ПОВРАТАК ТУРИСТА У ИСТРУ И НА ХРВАТСКО ПРИМОРЈЕ

Гости са Истока, а жеље на Западу

У односу на прошлогодишњи „шпиц“ сезоне у Далмацији број ноћења порастао за 400 посто Ф У Истри се одмара више од 110 хиљада гостију Ф Хоће ли Брионе поделити новокомпоновани хрватски капиталисти или ће опет у политички кавез

Бојана Опријан

специјални извештач „Борбе“

_ Према извештајима највећих

хотелских кућа „шпиц“ летње туристичке сезоне хрватско приморје дочекало је са знатно већим бројем гостију него у претходне три године. И ове, као и досадашњих сезона, примат по броју туриста има Истра у којој се одмара више од 110 хиљада гостију. Угоститељи, међутим, нису задовољни, јер изузев пансионских услуга мало тога могу уновчити.

Разлог том незадовољству је, свакако, структура гостију. На истарским путевима и паркиралиштима најчешће се сусрећу регистрације из такозване Нове Европе, тојест европског истока, углавном Чешке, Словачке и Мађарске. Туристи из ових земаља плаћају хотелске и камперске цене по истој тарифи као и много богатији са запада Европе. Али, њихов џеп је изван пансиона поприлично плитак па се потрошња своди на нешто мало више од чаше киселе воде.

Томе свакако доприносе и веома високе цене које, када је рецимо у питању храна, премашују и ценовнике европских метропола. Према речима Динка Бенолића, гснералног директора „Истратуриста“ из Умага,л и овогодишњи трошкови хотелијера и туристичких посленика далеко су већи него претходних година — енергија и вода поскупели су 40 одсто више него у 1993. а

Зоне ризика

Неколико земаља Европе, међу којима су Италија и Велика Британија, увеле су „зелене телефоне“ преко којих се туристи могу информисати о степену сигурности у појединим регијама. У тој подели Хрватска је сврстана у 30ну средњег ризика заједно са Израелом и Јужноафричком Републиком. У зони највећег ризика убројани су Косово, Санџак, регије Србије и цела Црна Гора. Један од основних критеријума за овакву поделу је — количина криминалитета! чак 300 одсто више него 1990.

На другој страни, туристички радници имају додатни проблем избеглица (прогнанике) које су још увек смештене у туристичким насељима. Бенолић објашњава да су на структуру гостију утицала ближа тржишта која „познају домаћу ситуацију“ — Мађари и делом Аустријанци који знају јадранску географију, додајући да „мало ко у Хановеру зна гдје је Истра у Хрватској а гдје је у односу на њу Госпић, у УНПА зони“.

Досадашња туристичка статитика говори да је у односу на претходне две године број ноћења у Далмацији порастао за 400 посто али је предратна '90 за хотелијере још недос-

тижна. Домаћини то објашњавају чињеницом како је тешко убедити стране љубитеље домаћег мора да је „Хрватска сигурна дестинација и да им недостаје свјежих информација“. Тек последњих дана јула на граници Хрватске и Словеније у колонама је све више Немаца и Холанђана док су Италијани и Словенци склонији викенд варијанти и тродневном боравку у најближим летовалиштима — Новиграду, Поречу, Умагу, Ровињу. На Поречкој ривијери, рецимо, ових дана борави 36 хиљада гостију, у Ровињу 20, Рапцу око седам хиљада...

Што се тиче понуде домаћим гостима бројне агенције се просто утркују која ће понудити повољнији аранжман, углавном на две или три рате. Тако се, рецимо, седам дана у луксузном четворокреветном апартману на острвима средњег Јадрана може провести за 240 марака. Кад је реч о најексклузивнијем хрватском острвљу — Брионима, у Истри се тврди да полако пропадају јер због великих дугова и неулагања ни изблиза немају некадашњи сјај. Туристички посленици се питају „нису ли Бријуни сластан али преголем залогај за државу, зашто је страном капиталу забрањен улаз, хоће ли Бријуне подјелити новокомпоновани хрватски капиталисти или ће опет у политички кавез2“.

невина па

Маре ецат етра тање»