Borba, 29. 07. 1994., S. 7
сољу па нв
"Ал Гор у Пољској
БА ПЕТАК 29. ЈУЛ 1994.
ИТАЛИЈАНСКА КРИЗА — СУКОБ ПРИВАТНИХ И ЈАВНИХ ИНТЕРЕСА
Илија Мимнце _ амин: специјално за „Борбу“ мз Рима
у истрази која више не познаје табуа. Под ударцима оштрих полемика око сукоба приватних и јавних интереса у личности Силвија Берлусконија као власника Фининвеста и председника Бладе, тространачка коалиција све више по-
Оштра политичка криза У Италији: напросто се сустижу вести које из часа у час бележе збивања све неугоднија за владу и за „двополну личност“ Силвија Берлусконија — као премијера и власника великог концерна Фининвест са годИШњЊИМ пословним проме- срће, па се сада већ отворено том од седам милијарди дола- говори 0 оштрој политичкој ра. кризи са непредвидивим по-
Реч је, разуме се, о сукобу _ следицама. приватних и јавних интереса 5 који је постао чворно политичко питање Италије. Уз све жешће полемике које дижу политичку темпергтуру на Апенинима.
У среду ујутру су агенције са назнаком Хитно, објавиле вест да су миланске истражне судије из пула ангажованог у гоњењу протагониста великог курупционашког скандала, за-
Нопад на судије
Мада је готово код свих уочљив и одређени страх од неизвесности, па водећа странке како владајуће гарнитуре тако и опозиције — одбанују, барем засад, могућвост ванредних избора. „Све је у релу“, „Нема разлога за песимизам“ тврде Умберто Босни и Ђанфранко Фив“ коре владиних тражиле и добиле налог за партнера: Лиге север и неофаНОО UDE BUT ODO rmMcrMHuKOr HanMoOHaJIHOr CaBE:-аола Берлусконија осумњи- за. Послелице политичких ченог за корумнирање финан- тензија се, међутим, већ ошсијске полиције у ломбардиј-- тро одражавају на тржишту ској метрополи. Већ ухашнени · новца:
шеф пореске службе Финин- __ Вести о налогу за хапшење веста Салваторе Спиасциа _ Паола Берлусконија допрле су признао је мито неким офи- _ до јавности малтене истоврецирима из пореских служби _ мено са новим нападима префинансијске полиције, али је _ мијера на миланске судије и
„изјавио да му је паре дао пре- штампу. „Ако: судије хоће да
мијеров брат Паолс, који је _ владају земљом, морају за то због корупције био хапшен _ добити мандат сувереног навећ почетком ове године -_-_ рода“ — рекао је Берлускони
Невољама великог концер- _ на конвенцији малене владина Фининвест, у власништву не странке Хриштанског депредседника владе, никада мократског центра. Бећ чувекраја: нове преметачине у уре- на недељна вечера у његовој
Растлет још вије ва вндику: Берлускони ·
јој су били чланови владе, министар одбране Мревити и владин подсекретар Лета, као, и фининвестове главешине и адвокати, је 32 премијера „приватна ствар“.
То „приватно“, односно испреплитање приватног и јавног, је већ три месеца откад се устоличила нова влада главни проблем и у коментарима најугледвијих делова овдашње штампе коју Берлускони оптужује за „оркестрирану кампању“ пуну злобе против владе. ~"
Иде свејила путел
Изјаве су, разуме се, одмах изазвале додатне оштре поле-
мике. Чак и портпарол владе Ферара саветује премијеру да брзим доношењем једног антитруст закона (по америчком узору) разреши чворно питање сукоба јавних и приватних интереса у својој личности. Од решења тог питања очито зависи и политички мир у Италији. Чини се да је премијер навикнут на пословне победе — одлучан да иде својим путем у овом оштром институционалном сукобу. Због тога се нашао на мети и водећих делова међународне штампе која му пребацује да „компликује властите проблеме“ да је за неколико данг увукао владу у две политичке кризе и ставио под тензију ионако крхке односе међу коалиционим партнерима. Анкете говоре о паду популапности премијера.
Две кризе значе: садашњу везану за истрагу у његовом Фининвесту ван које влада тешко може остати, и ону везану за повучени декрет о превентивном затвору (изашли на слободу неки међу највећим протагонистима корупционашке афере) који је био
први политички пораз Берлус- -
конијевог кабинета.
Расплет још вије на видику. Као што на видику још није ни Паоло Берлускони. Тврди се да је у иностранству. Као што из Туниса нема бившег вође социјалиста и премијера Бетина Краксија за кога је јавни тужилан затражио 11 година робије, а за његовог страначког пулена и некадашњег министра правде Клаудија Мартелија десет. ?
дима, нови налози за хапшење _ миланској вили Аркоре, на ко-
Кадумни поздравио Лилкћа -
Тунис, Танјуг. — На пропуто- А F = вању из Триполија за Београд | Е председник СРЈ Зоран Лилић Е и чланови југословенске деле- > гације су се јуче накратко заус e M. Буенос Аирес, Ројтер. — АРргентина је у среду саопштила
тавили у Тунису. На туниски аеродром је без претходне најаве дошао ми-
"да је свог амбасадора у Техера-
_ ну за сада повукла „на консул-
-тације“. До ове одлуке владе у
нистар иностраних послова ПЛО Фарук Кадуми, који је. Буенос Аиресу дошло је девет дана након експлозије бомбе у
желео да поздрави југословензгради Јеврејске заједнице у
ског председника и његове саглавном: граду Аргентине, у
раднике. У краћем разговору они су
којој је живот изгубило најма-
ње 96 лица.
дотакли незаобилазну тему босанску кризу. Кадуми је ре„Засад је амбасадор Марио Квадри Кастиљо позван на
као да Палестинце веома забрињава југословенска криза и посебно босански сукоб, изражавајући спремност да помогну у проналажењу мирољубивог решења.
Поздрављајући шефа палестинске дипломатије Зоран Лилић је нагласио да је Југославтла увек била пријатељ са Арапима истовремено изражавајући наду да ће то пријатељство, без обзира на тренутне несугласице, бити обновљено и достићи ранији ниво.
Тел Авив, Танјуг. — Либан је одбио аргентински захтев за изручење лидера проиранске организације „Хезболах“, за кога се претпоставља да је повезан са недавном експлозијом бомбе у центру јеврејске заједнице у Буенос Амресу. Артентина, наводно, прети Либану погоршањем дипломатских односа уколико не удовољи том њеном захтеву. Минмстарство иностраних послова Либана, међутим, одбија оптужбе
Шиме
Ларнака, Ројтер. — Израелски министар иностраних послова Шимон Перес стигао је јуче у тродневну посету Кипру, као највиши представник Израела који је до сада посетио
и Украјини
Вашингтон. — Амерички потпредседник Ал Гор отпутоваће наредне седмице у посете Пољској и Украјини. Гор ће, у понедељак у Варшави разговарати са председником Лехом Валенсом и присуствовати обележавању 50-годишњице Варшавског устанка.
У званичну посету Украјини на позив недавно изабраног Ал Ор ће, председника Леони- — ову острвску земљу. да Кучме, допутовати 2. авгус- Перес је пред полазак за та. Ларнаку рекао израелским 27: _
Изрсел опту:
ПОСЛЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ У БУЕНОС ЛИРЕСУ
тина повукла «адоре
3
консултације“ — изјавио је
_ председник аргентинског Ми-
нистарства иностраних послова. Док се са изргелске стране
изражава уверење да су Иран- .
ци умешани како у ову терористичку акцију, тако и у напад на израелску амбасаду у Буенос Аиресу 1992. године, у званичним аргентинским круговима се наводи да они још нису дошли до исто; закључ-
је и тврди да нема информацију о учешћу либанске групе или пак појединаца у тој терористичкој акцији, у којој је живот изгубило најмање 96 људи. Израелска влада упутила је јуче саучешће породицама жртава трагедије у аргентинском главном граду, као и подршку јеврејским заједницама у дијаспори. Истовремено је позвала све владе у свету да предузму мере ради заштите Израе-
ере. на
басадорима у Европи да је после експлозије аутомобила бомбе у Буенос Аиресу 18. јула, када је погинуло 96 људи, и рањавања 19 особа у Лондону ове седмице, потребна „лудост без преседана“. |
Изпает-“ O „--acKa MeJieraluija, y KO-
јој се налази и више бизнис-
ка. Када откријемо да је нека земља одговорна за напад, ми ћемо деловати одлучно колико је потребно“ — изјавио је аргентински министар иностраних послова Гвидо ди Теља. |
Шеф аргентинске дипломатије ће информисати Савет безбедности УН о бомбашком нападу на зграду Јеврејске заједнице у Буенос Амресу.
Ире
лаца и јевреја у својим земљама. Израелска влада учиниће све што је у њеној моћи да ух-
вати оне који су одговорни за
најновији талас тероризма, али није отворено рекла које ће акције предузети. Министар иностраних послова иИзраела Шимон Шерес поново је нагласио да је „Иран центар тероризма, лажи и превара, опасна земља, која води опасну политику“.
мена, завршиће посету у суботу потписивањем више споразума из области културе и пољопривреде. ет = 11502 _. је у свим дипломат-
ским мисијама завео степен „највише приправности“ због заштите од евентуалних нових напада.
РАДОЈЕ КОНТИЋ У УКРАЈИНИ
Шенсе 36 економске односе
Кијев, Танјуг. — Премијери Украјине и југославије Виталиј Масола и др Радоје Контић договорили су а да се припреми десетак споразума о сарадњи у најважнијим привредним областима. Споразуми би ступили на снагу, како је истакнуто, одмах након укидања или ублажавања санкција.
То је конкретан резултат првог званичног разговора двојице премијера који су се јуче састали у згради укајинске владе у Кијеву. Председник Савезне владе др Радоје Контић допутовао је прекјуче у дводневну званичну посету Украјини.
Украјински премијер Виталиј Масола изјавио је да се нада да ће Украјина и Југославија поново успоставити нормалне односе након скидања ембарга, јер, како је рекао, санкције наносе штету и Украјини и Југославији. Украјина је због санкција против СР Југославије претрепла директну економску штету од око 4 милијарде долара, казао је Масола. Председници двеју влада оценили су јуче, у краћим изјавама, да су разговори били отворени, конструктивни и пријатељски. Економска сарадња је, како је констатовано, на ниском нивоу, али постоје сви услови да се после укидања санкција знатно унапреди.
ЗАВРШЕНА ПОСЕТА ЗОРАНА
__ЛИЛИЋА_ЛИБИЈИ
Блиски ставови
триполи, Танјуг. — Председник СР Југославије Зоран Лилић и чланови југословенске делегације, потпредседник савезне владе Никола Шаиновић, и министар иностраних послова Владислав јЈовановић завршили су јуче дводнев-
"ну званичну и пријатељску по-
сету Либијској Џамахирији.
У протекла два дана вођени су веома интензивни разговори и на нивоу шефова држава као и делегација двеју земаља. Размотрена су суштинска питања међународних односа, југословенске кризе, босанског сукоба, као и политичких и економских односа између СР Југославије и Либије.
По многим од тих питања Београд и Триполи имају готово идентичне ставове. То се посебно односи на узроке, последице и могућности решавања босанског сукоба.
Либијски вођа у краћој изјави на крају посете истакао ла су либијско-југословенски односи од „стратешког значаја“. „Наше велико наслеђе пријатељства морамо чувати“, рекао је Гадафи.
Осврћући се на југословенску кризу, он је рекао: „Наша срца се цепају као што се цепа Југославија због међународне завере. Та завера има циљ да уништи и Муслимане 7 Срое.
Због т077 je y њиховом интере-
су да живе у јединственој Југославији“. Председник Лилић, се сложио са Гадафијевим оценама југословенско-либијских _разговора .