Borba, 24. 09. 1994., S. 23
mokatoličke dikve pozivao je patrijarha Pa/la da dođe u Asizi ne da bi se zajedno mo-
ili Dogu nego da bi bili zajedno u molitvi —.·
<ako.je to najčešće objašnjavano najviše
zbog kanonskih prepreka u Srpskoj pravo- .
slavnoj crkvi za zajedničke molitve sa pri-
jadnicima drugih vjerskih zajednica — сгка-'
ra. Na sličan poziv. nisu se odazvali ni ruski atrijarb• Aleksej Drugi kao ni Vaseljenski
/artolomej Prvi, što je samo po sebi govori-
о о odnosima pravoslavlja j katoličanstya. ·
Inače, prvi svjetski dan molitve u pome\utom gradu održan je 1986. godine, na ini:ijativu pape i to je bio najveći skup vjerskih relikodostojnika zabilježen u novijoj istoriji.
Pravi kuriozitet predstavljalo je prisustvo. Da- ·
aj Lane koji se tada.zajedno molio sa јеyrejskim rabinom Toafom. Bili su? takođe;
7D
sve. stvari imaju duh, dušu) kao i malobroj-
·nih tipičnih-·plemenskih' religija — ukupno ve- . likodostojnici 59 vjerskih zajednica. Ono što ·
je bilo najbitnije jeste činjenica da su se tog · dana pridržavali obećanja pripadnici više ustaničkih ili oslobodilačkih': pokreta i.nisu pucali 24 sđta. Bilo je to ohrabrenje: za uče-
snike skupa u Asiziju da se molitvom za mir
može bar nešto i praktično postići. * U nekim vjerskim zajednicama u svijetu
na skup u Asiziju:gledano je iz sasvim dru- |
gog ugla .- kao još jedna ambizija Vatikana da „nametne svoje duhovne obrasce svijetu preko kojih želi da·ostvari Ssvoje-političke ciljeve". Da je isti skup organizovao poglaVar bilo koje.velike vjerske zajednice u svije-
. tu bilo bi sigurno sličnih ili istih komentara. . · Razlikovala bi se jedino adresa na koju su
arisutni predstavnici i animista (vjeruju da upućeni.
.vdj konfrontaciji prolazi se kroz razne”
госезе: nerazumevanja, mržnje, razunevanja. Iz svod.iskustva shvatila sam
ја nije.tu.u pitanju samo jezik. Ja dobro.
Jovorim nemački. U pitanju je različita rrsta mišljenja. Kategorije koje smo.,mi
hvatali ovako ili onako ovde se shvataju *
;asvim drugačije. U pozorištu mi se to
:esto događa. Recimo: na primeru shva- ~
anja „sentimentalnog“,'Ili „kiča“... Dakle,
тетска .emigracija podrazumeva kon- ..
rontaciju sa jezikom, sa senzibilitetom, a načinom mišljenja zemlje u Који је :ovek.došao. Ри Jašić: U pozorištu su se poslednjih de:;enija odigrale značajne promene. Slumci i režiser su u novim „ulogama“, 3de je danas u nemačkom pozorištu neslo scenografa? ; Čuturilo: Nemačka kultura je regionalna. Posle Drugog svetskog rata to je malo smisla. Sada regionalizacija prela'i u provincijalizaciju. Znači: u svakoj reJiji postoji teatar, intendant, poznati redielj; i.to je ono što ta regija nudi kao kuluru. Naravno, samim tim se u Nemačkoj ле može uopšteno govoriti o poziciji Jlumca, reditelja, dramaturga. Pozorište e organizovano na nivou regije: slučaj-
10, preko prijateljstva, timski. Zapravo,
'eklo bi se da u kreativnomi radu pozoriš-
a u Nemačkoj glavnu ulogu igra reditelj, ·
a dramaturg, pa scenograf. Naravno, 5ve zavisi kako su ljudi radili. Nemačka ки шга је zatvorena. Timovi ostaju za-
dinamično. Postojeće strukture ostaju takve kakve jesu. Pogo· tovo u operi. Nema puno ·zne- · nađenja. Nema umetničke ra_ doznalosti, u: smislu: sada ćemo pozvati nekoga iz Berlina da dođe da režira u Keln. Zbog ·
sve više. provincijalna. uspešno radili više ne postoji.
dili ste Internacionalno. Da.li će- , · te jednog dana opet moći tako? Čuturilo; Znam'da u Nemačkoj, pa i u jugoslovenskoj štam-
za one koji važe ža jugo-nostal·gičare. Ja,nisam'·jugo-nostalgi„čar u tom smislu. Imam problema sa raspadom Jugoslavije
slaviji. Odrasla sam. u porodici. koja je izrazito antiriacionalistički strukturisana.. Uopšte, imam” problema:sa svakom ·vrstom nacionalizma, od srpskog do nemačkog. Samim tim .mi teško
FOTO: B. PANTELIĆ
pada raspad Jugoslavije na takav način. Inače, duboko verujem da |e jugosloven- . " ski socijalistički mgdel imao šanse.
Naravno, temeljno se bavim pitanjem zašto je on propao, i.zašto je ta šansa propuštena... U ovom trenutku ne. želim da učestvujemi u bavljenju nacionalnim то та... јрак зе падат да бе 1е затозтајпе дгхаме једпода дапа ропомо“ sarađivati na ekonomskom i kulturnom planu. e
. Bašić: Kažu da umetnici treba da se klo- . ne politike? Kako se čuvate ·mržnje u ' 'ova tragična vremena? U šta verujete? Čuturilo: Mišljenje da umetnici treba · „да se klorie politike'je površno. Onog
trenutka kada se umetnik bavi umetnošću postaje političko biće. On. mora imati političku svest, i političku odluku. Politička naivnost je opasna i uočljiva mi je baš u Nemačkoj u koju sam došla kada je moja generacija nemačkih kolega bila
· apolitična i politički naivna. Protiv toga
sam da se umetnioi ne smeju baviti politikom... Kako se čuvam mržnje? Pa poкизамат да. гаг ти јат о јидозјомепskom ratu ne samo istorijski. Borim se protiv sopstvenog nacionalizma i protiv drugih nacionalizama. =
Mislim da je najbitnije boriti se protiv svog fašizma ili nacionalizma. To su mentalne kategorije koje u pojedinim tre-
nucima bivaju instrumentalizovane. Na ~
svaki način pokušavam da se borim pro-. tiv fašizma u sebi.
+ КЕ
tvoreni. Nemačko pozorište nije ~
toga nemačka kultura postaje '. Bašić: Хетја-и kojoj ste vi tako :
Radili ste širom Jugoslavije. a . ovencima | -а ·-|, minimialnt primat bez pomoći-
pi postoji negativan predznak ·
zato što sam' odrasla U Jugo- .
323 за ЖЕ Demografija bez podrške: Ratovi ionako · . postaju sve više zabava siromašnih. Amerikanci. se stresu pri pomisli da na Haitiju izgube·više” desetina vojnika: Za Izraelce je uvek pogibija. · samo jedne jedinke ličila na nacionalnu. ~ == тадесци ПИ
Jurij Gustinčič ·
a demografskoj konferenciji u Kairu toliko su isticali : Ya .nevolje'manje razvijenog:
najvećeg dela sveta, da nije bilo ni · .
vremena hi prave volje prikazati · . razvijene u izrazito.povoljnom svetu. Najveća:·je njihova zasluga, što su već poštigli ono što druge. čeka,-ukoliko ne želimo da nas“ kroz trideset godina bude ne zemlji · dvaput više nego sad, sa gotovo , katastrofalnim posledičama. Sa . ·
·| takvom žalosnom perspektivom,
zar. nije veliko.dostignuće što je . prirodni rast Nemaca, recimo, .. . potpuno zaustavljen?! · = 055 ___|Метајта, | Езопајта (да „игтето догомо пајтапј! · zapadnoevropski narod), ni Toa Slovencima ne uspeva da žadrže
doseljenika. Upravo onih koje bi
•| „nacionalno svesni“ pripadnici
pomenutih nacija hteli poslati “odkud su došli! Doseljenici su neophodni, ako ima da se zadrži · домопа- озпома ха sivaranje. , . penzija sve starijoj Evrop | -: Doseljenici su ti koji su na prvim ·slovenačkim izborima posle osamostaljivanja omogućili · najistaknutiju parolu o „četiri : miliona vrednih ruku“. Bez njih ne · ·bi bio, u ovom stoleću, ostvaren · san o „dva miliona Slovenaca, san nacionalnih demografa od pre · dvadeset godina. O Hrvatima neću sada. Kako se vidi iz njihovih TV diskusija, još. nisur načisto može li postojati, normalno, „država hrvatskoga naroda“, umesta . država svih državljana (kojima su, u tom slučaju, zajamčena *. apsolutno sa moderna prava). „Srbija bi htela da bude, čitamo često, naseljena „najvećim narodom na Balkanu" (Rumuni
·| valjda to nisu). Pretpostavimo.da. ~
jesu najveći, ali kako? Sta bi iz njihove nacionalne čistote izdvojila
jedna cepidlačka analiza? Koliko bi ·
„čistih“ Srba oštalo? Ne, nigde, ama baš nigde na: Starom . kontinentu umnožavanje ne ide bez dodavanja, ili E „razvodnjavanja“, ili „mešanja“.
Razlog više, naravno, za sve veću međusobnu toleranciju onih koji treba da sastave jednu naciju. U strožem etničkom smislu (budući da dandanas toliko naroda gradi' svoju državu pod zastavom onoga što ]8 poznati publicista Čarls. Majer označio kao „teritorijalni populizam“), bitno je bar to da se čuvaju životi. Sto je neko
- razvijeniji,toilko ih, čini se, višei ·
· Jednonedeljnom sukobu u Sloveniji,
“su poginuli. •... Pred bosansku tragediju je :
" Radovan Karadžić izjavio svetskoj · televiziji kako:bi Tatu Bosnibio ~
· doseljenika — mahom iz Azije, ipak
· umnožavaju, iz sličnih razloga, \Estonci ili Slovenci, ili.Hrvati i Srbi,
„miliona stanovnika nije isto što i
·smanji na samo sedamsto hiljada.
· čuva. Ratovi iohako sve više
postaju zabava riaroda čiji
· «dohodak je daleko ispod, pa,
recimo, šest hiljada dolara po glavi. Amerikanci se stresu pri samoj pomisli da na Haitiju izgube više desetina vojnika, Male nacije,
... razume še, uvek su takve i bile. Za Izraelce je uyek pogibija samo. · • jedne jedinke ličila. na nacionalnu
tragediju. Česi t Slovaci neće nikad zaboraviti:šezdesetak ljudi koje su “pokosili sovjetski meci u leto.68. O ·
.pre tri godine, čakii dobronamerno , |-
· liberalni novinari.sa „juga“, naročito
ako su Ornioogorci, kažu snishodljivo
· kako je to bila „operetska epizoda“. ·
Ne·za Slovehce koji su izgubili. desetak ljudi od onim šezdeset koji
e
takav da·bi Severna Irska izgledala kao piknik. Zanimljivo, za ·· psihologiju samog bosansko- ~
· crnogorskog:-psihljatra. Jer, u ~ .
Alsteru je za dvadeset godina = građansko-verskog rata:poginulo
: "про hiljade Iraca i Engleza. .Piknik? Za ljude tih krajeva. taj
piknik nije ništa manje strašan od bosanske gozbe. . . Postoji; razume se, razlika
između demografskag. problema
Nemaca i'Estonaca, ili Slovenaca, ili pak, u suštini,i Srba koji su · ubeđeni da nisu mali već:-veliki narod (šta je veliko, gde to počinje?). Ako se, što zbog sve · •većih prohteva :štandarda, što zbog: izmenjene psihologije, Nemci ne budu umnožavali, osi uz pomoć
će iha dalje biti podosta. Ako se ne.
onda ih jednostavno neće biti, ili će. se smanjivati tako da to svi odmah primete. Зраз за 80 топа па 70
kad se broj od milion Estonaca
Uopšte uzev, narodi postaju najsvesniji demografskih opasnosti kada moraju računati u malim brojevima. Rusi su hladnokrvno u · svoje vreme poslali na manevre . čitave divizije u oblast gde je Upravo izvršena atomska | eksplozija, ali danas o životima misle sasvim drugačije kad imaju ruske manjine u nekadšnjim republikama SSSR-a! Malo je ono · što čoveka učt obazrivosti, tolerantnosti i ЕЦ ха газ от. Кад si mali, onda ti ništa ne pomaže, · ako si i nebeski. Malo se štiti i neguje više nego veliko.