Borba, 24. 09. 1994., S. 24

хм

Snežana Bogavac

ambrinus bi se ozario od sreće kad bi imao prilike da krajem septembra dođe u Minhen. Tu bi ga čekalo ostvarenje najskrivenijih želja — dvomilionski grad dve sedmice živi od piva, za pivo, sa pivom... Samo prvog dana otvaranja Oktobar-festa za oko 1.000.000 posetilaca natočeno je (uglavnom i popijeno) 730.000 litara piva! Jedino, izgleda da Gambrinus, zaštitnik pivara i pivopija nije ni postojao. Legenda o njemu vezana je, navodno, za Vojvodu od Brabanta, koji je negde- u 13. stoleću tetošio proizvođače i potrošače penastog napitka. Tako barem stoji u minhenskom Muzeju piva. Ali, ko još mari za muzejske „istine“ kad u nekoj od silnih šatri na Terezijinoj poljani, gde se ove jeseni po 161. put održava Oktobar-fest, zahvati i iskapi litarsku kriglu piva. Oktobar-fest najveća je narodska fešta na svetu. To piše u svakom vodiču o glavnom gradu južne nemačke pokrajine čiji zvanični naziv glasi „Slobodna država Bavarska". Bavarci su ponosni ne samo na svoju „slobodnu državu" čiji grb vole da lepe po automobilima, već i na svoj, najveći svetski vašar – prošle godine posetilo ga je skoro sedam miliona ljudi, ne samo Nemaca. Shodno glasovitosti fešte, posetioci su i Amerikanci, Francuzi, ltalijani, Britanci, Australijanci, Japanci... Tokom dve sedmice nemoguće je naći sobu u hotelima u gradu i okolini. Neki od onih koje je minhenski oktobarski vašar mnogo oduševio, pokušali su da ga naprave i kod kuće. Širom sveta postoji oko 300 „kopija" Oktobar-festa. Uglavnom onde gde ima dosta nemačkih tj. ba-: varskih iseljenika, ali i ne samo tamo. Oktobar-fest nekad su otvarali nemački vladari. | ove godine je to učinio jedan plemić — bavarski princ Luitpold. Jedino, ne na poljani u Minhenu, već u dalekom Sinsinatiju. Građani Minhena pak, ne bez ironije, kažu da je najznačajnija dužnost njihovog gradonačelnika otvaranje Oktobar-festa, svake godine u subotu najbližu 20. septembru. Tačno u podne, nakon što nakićene zaprege pivara prodefiluju kroz grad, od njega se očekuje. da zakuca „slavinu“ u prvu bačvu piva. Pitanje je prestiža preciznost udarca — što je manje zvanica poprskano, to veći „ugled" gradonačelnika. Ono što posle sledi teško je shvatljivo svakom ko još nije nogom kročio u Bavarsku.

Mihajlo Mihajlov

aslepljeni dramatičnim političko-soci-

jalnim posledicama rasula totalitar-

nog sistema od Berlina do Vladivostoka, malo pažnje obraćamo na duhovne posledice dezintegracije komunističke pseudoreligije. A te posledice u stvari mogu biti ne manje dramatične i tragične. Treba imati u vidu, da je oko pola veka u zemljama Istočne Evrope i Azije, gde je na vlasti bila Komunistička partija — a u bivšem SSSR-u četvrt veka duže nasilno bio uvođen kroz školske programe, masmedije i cenzurisanu izdavačku delatnost, jedan dogmatski sistem mišljenja, tzv. „naučni socijalizam“, ili marksizam, ili „istorijski i dialektički materijalizam“, izbeći uticaj kojega je bilo skoro nemoguće izbeći zbog nepostojanja alternativnog sistema mišljenja. Istina, skoro u svim komunističkim zemljama izuzev Albanije formalno su postojale institucije koje su ispovedale drugi tip mišljenja — crkve, ali njihova delatnost je predugo bila svedena skoro isključivo na obavljanje kultnih obreda, što je samo ilustrovalo glavne teze zvanične dogme „naučnog socijalizma“. | ma kako da su slobodoumni bili razni revizionisti i liberali u okviru vladajuće dogme, ni oni nisu uspeli da se oslobode glavnih postulata na kojima se dogma osnivala. Tome je, dakako, doprinosio i onaj ne mali deo inteligencije netotalitarnog sveta, koji je, često i nesvesno verovao u „naučnu dogmu", te time i nehotice podržavao totalitarnu pseudoreligiju. U čemu je bila bit te najtundamentalnije dogme „naučnog socijalizma“? Evo u čemu: vera u to, da je realnost u

Minhenski Oktobar-fest – najveća pučka fešta na svetu: Samo prvog dana festivala oko milion posetilaca popije 730 hiljada litara piva, najmanja „merica“ je litarska krigla i košta 9,80 maraka, kelnerice poda šatrama zarade i do 10.000 a svaki gost potroši u proseku 75 maraka. Ipak, nije sve samo u novcu i statistici...

Najmanje „porcija“ piva koja se može poručiti je litarska, zvana „тепсот“ („Mass“). Ove godine litar najomiljenijeg nemačkog napitka (godišnja potrošnja oko 145 litara po stanovniku) staje na Oktobar-festu 9,80 maraka! Lokalne novine upozoravale su čitaoce da iskoriste „okazion“:. „Poslednja godina u kojoj 'merica' košta ispod 10 maraka“. Zabrinuti novinari napravii su tabelu iz koje se vidi da.je 1984. litar piva koštao 5,90, pre samo četiri godine 7,55 da bi ove godine stajao tik ispod neugodne psihološke granice od 10 maraka (što je cena oko osam litara mleka ili 25 zemički).

Oktobar-fest održava se od 1810. godine. Tada je priređen prvi put kao fešta za bavarski puk povodom ženidbe kralja Ludviga | sa saksonskom princezom Terezom. Po njoj je čistina na kojoj se svečanost održavala nazvana Terezijinom poljanom. Od tada je Oktobar-fest izostao 24 puta — tokom ratnih i poratnih „gladnih“ godina kao i dva puta u vreme epidemije kolere 1854. i 1873. godine.

Da li je zaista uživanje sedeti za drvenim stolovima, ispijati kriglu za kriglom, jodlovati uz muziku bučnih orkestara i hraniti se holesterinom u obliku pečenih kolenica, volova na ražnju (u prošloj godini pojedeno ih je oko stotinak), pilića i patki... Izgleda da je-

ste. Rumeni francuski turista kaže nam oduševljeno da je „nemačko pivo najbolje na svetu“. Ako i nije najbolje, onda je sigurno najčistije. Jer, još od 1516. nemačko pivo se

. pravi po uputstvima iz tzv. Zapovedi o čistoti piva Vilhelma IV.

Fausti i Vagneri na klackalici utopije

O duhovnim posledicama naučnog socijalizma

kojoj postojimo jedina i konačna, da se ona pokorava „prirodnim zakonima“, koji ne zavise od čoveka, ali da čovek svojim razumom može spoznati te zakone te ih koristiti u cilju stvaranja pravednog i bogatog života na zemlji. Ljudsko. društvo se, kao i sve Živo na svetu, razvija prema određenim zakonima (istorijski materijalizam“), a marksi-

sti samo koriste znanje tih zakona u cilju

stvaranja društva u kojem neće biti eksplo-

x atatora i eksploatisanih. Nauka, kao mogu- .

ćnost ljudskog uma da spozna kozmičke zakome, je na taj način bila nezamenljivi deo dogme „naučnog socijalizma“.

Upravo stoga nije ni najmanje čudno, što je istovremeno sa obrušavanjem komunističkog sistema od Berlina do Vladivostoka, zajedno sa partijskim monopolom postradala i vera u nauku. Sredstva masovne informacije bivših zemalja „realnog socijalizma“ preplavljene su otkrovenjima astrologa i gatara, parapsihologa i celitelja. Sa ekrana ruske televizije dugo nije silazio „mag“ i iscelitelj na daljinu — Kašpirovski, da bi se u decembru prošle godine preselio u Dumu, kada je izabran na listi Liberalno-demokratske partije Дппомзкод.

Protiv poplave „paranaučnih” disciplina u javnosti bivših komunističkih zemalja ustali su, verovatno prvi put zajedno predstavnici akademske nauke, onog naivnog tipa kojeg je Gete obesmrtio pod imenom Vagnera, asistenta doktora Fausta, te predstavnici zvaničnih crkava. Prvi = zbog toga što dramatični događaji poslednje decenije ni najmanje nisu pokolebali njihovu veru u postojanje zakona razvoja prirode i

društva, koje nauka može spoznati, a drugi — zbog težnje ka održanju monopola na „nenaučni pogled na svet“.

Bilo kako bilo, zajedno sa veličanstvenom ambicijom osvajanja totalne vlasti nad svim žiteljima naše planete i stvaranja „besklasnog društva“, što bi po Marksu, kako je to opisao u prvom tomu „Kapitala“, označavalo „... istinsko rešenje sukoba između čoveka i prirode, čoveka i čoveka, između slobode i nužnosti, između individuuma i roda“ — nama naočigled ruši se i ambicija nauke da spozna, to jest, stavi pod svoju vlast, dostupni nam deo prirode. | to sve uprkos zapanjujućih uspeha moderne tehnologije.

Međutim, u demokratskim zemljama,

. gde nije bilo prisilnog uvođenja „naučne do-

gme", i gde se oduvek u najozbiljnijim novinama štampaju i horoskopi, u susedstvu se berzanskim kursevima, moderni naučni Vagneri, niti crkveni delatnici ne padaju u paniku od prisustva i delatnosti brojnih parapsihologa, astrologa i proroka. Recimo, u Sjedinjenim Američkim Državama postoje brojni instituti za istraživanje paranormalnih pojava, obično pri poznatim univerzitetima, mada ne i uvek u njihovom sastavu. Pri poznatom Djuk univerzitetu u Severnoj Karolini već decenijama radi institut za izučavanje parapsiholoških pojava, a pri Univerzitetu Virdžinije u Šarlotsvilu, institut doktora Stivensona za izučavanje reinkarnacije. Oba instituta redovno izdaju naučne radove svojih saradnika, organizuju konferencije i ničim se ne razlikuju od bilo koje druge naučne institucije.

Politički pluralizam je zaslužan za to,

Možda je „u pivu istina“?

Ljubazna „zemljakinja“ (za one tako zovu i one iz bivše Jugoslavije rica u jednoj od najvećih pivskih Oktobar-festu priča nam da je uzeli na svom uobičajenom „gastarbajt. radnom mestu da bi do 4. oktobra r pivo. Više od šest-sedam litarskih k že, ne može da ponese, radni dan 12 sati. Ali, priča, nije ni „najveći sv. šar" što je nekad bio. Od gostiju, nai joj se, bog zna zašto, zamerili Austr: brzo se napiju, mnogo galame, a d bakšiš. |

Iskusna kelnerica na Oktobar-fe: di i do 10.000 maraka; one mlade rg „tek“ oko 3.000 maraka — fiksne plat Zarada zavisi od brzine raznošenja režljivosti gostiju. Statističari su izrač je prošle godine svaki posetilac u potrošio 75 maraka. Kako tokom ı Terezijinu poljanu dolaze i deca i đa se pretpostaviti sa koliko piva u se svaki odrasli posetilac. Nije ni čudo gi od njih „zaborave“ u torbi kriglu. P na ovogodišnjeg Festa uhvaćeno HRGIJIVAĆ S krigli, 2.500 više nego pi

ine.

Pravi, lokalni bavarski posetilac se na Oktobar-festu prepoznati u sta. On nosi leder-hoznice (često s ih je kupio u mladosti dok njegov st. nije „uništio“ bezbroine krigle piva), dokolenice i lovačku jaknu: njegova takođe je u „difndl-haljinici“ sa „bau ma“ i šeširićem sa zataknutim per njihova deca i unuci obučeni su p Podmladak se, izuzev bezbrojnim v. zabavama (ringišpili, kuće duhova duje i perecama. Bavarski pekarski tet (lokalni izraz: brece) proizvodi se nama S, M i L. Samo najveća mi pekara dnevno na Oktobar-fest 60.000 регеса.

Oktobar-fest je uvek pomalo i događaj. Ove godine posebno. Bio slednji put da su se pre pokrajinskih Bavarskoj (25. septembra) okupili konzervativni političari i njihovi kon nazdravili teškim kriglama. Prisustv fešti bila je prilika da se još jednorr „simpatije“ koje pojedini političari u narodu". | zaista, aplauzima ili zv prisutni su, uprkos svom do tada p. pivu, bolje od bilo kojeg ispitivanj mnjenja pokazali ko se čemu ima n redne nedelje. Možda je ipak „u pivu

što nikakvim ovdašnjim Vagnerir uspelo uvesti ideološki monopol, čal je reč o „naučnoj dogmi“. Mada je uv takvih pokušaja. Sećam se da je pre tak godina na stranicama jednog oc glednijih američkih intelektualnih ča - „New York Review of Books“ vođe lemika o tome — da li ima smisla da . finansira parapsihološka istraživanja. je bila reč o relativno maloj sumi od setak miliona dolara godišnje, celi ı dašnjih Vagnera je ustao protiv finan „šarlatanstva“. | tada je u odbranu pa čnih istraživanja ustala grupa od pet ra — nobelovaca, što je jasno pokaza u nauci, toliko danas dogmatizovan uvek postoje i Fausti, a ne samo Vag

Il upravo takvi Fausti današnje nai še „naučnu dogmu*“ radikalnije od b kvih delatnika crkava i kultova. Nauč gma se drži na nedokazanoj pretpc da uvećanje znanja smanjuje sferu znatog. Marksizam je „dialektički" pril da priroda nikada neće biti „do kraja znata, ali da porast naučne spozna]j smanjuje sferu nepoznaiog. Moderni su tek u naše doba došli do saznar se sa svakom novom naučnom spoz u geometrijskoj progresiji povećava smanjuje sfera nepoznatog. Nekada nilo da je dovoljno do kraja naučno sj ti samo ćeliju, da bi se lečile sve п ljudske bolesti, ali ćelija je otkrila genetskih redova, RNA i DNA, i niko granice vasioni mikrokosma. To, k slučaju komunističke utopije, svedoč vlast nauke nad prirodom iluzorna. | razum do kraja može shvatiti samo o je sam čovek stvorio.

| tek sada su ljudi počeli štampati brojne Njutnove religiozne i metafizič dove, napisane paralelno ili čak njegovih glavnih naučnih dela. Najn nija današnja nauka kao da ponavlja jednog od svojih utemeljitelja — Isaka na: od fizike ka metafizici. Dramatičr pojave u bivšim komunističkim zemlj: uslovljena jedino mnogodecenijskim polom kako komunističke, tako i „n dogme“. Taj isti monopol snosi i od nost za divljački postokomunistički na

lizam. · O о: |