Borba, 05. 10. 1994., S. 10
ПОЛИТИЧКИ ТЕРОР ПОТРЕСА неон
Дтентати на високом нивоу
Ових дана убијен генерални секретар владајуће странке ПРИ Руис Масиу. Пре пола године убијен председнички кандидат Колоси, а пре годину дана кардинал
Окампо (Специјални сервис Танјуга)
МЕКСИКО. — Атентатори су се осилили у Мексику, политички најстабилнијој земљи Латинске Америке. Мало—мало, па се огласе њихови смртоносни хици, усмерени на најосетљивије мете мексичког јавног и политичког живота. Прошле среде атентатор је пуцао у генералног секретара владајуће странке ПРИ (Револуционарно иснтитуционална партија) Руиса Масиу. Збило се то пре подне, усред мексич„ког главног града, у тренутку када је Масиу напуштао хотел „Каса бланка“, у булевару Пасео де ла реформа. Масиу је излазио са „радног доручка“, са групом новоизабраних конгресмена из редова његове странке. У моменту када је улазио у кола, и пре него ће се спустити на седиште, атентатор је пришао с тротоара и кроз прозор, са одстојања од једног метра, испалио у њега метак, погодивши га у врат.
Мало ко верује
Атентатор, за кога ће се убрзо утврдити да се зове Агилар Тревињо и да има 28 година, испалио је у Масиуа само један хитац, али је и тај био смртоносан. Он би вероватно пуцао још да му се после првог метка аутоматски пиштољ није заглавио, што је полицији помогло да га савлада на лицу места.
Мексичка јавност је била изнова шокирана. То је био још један од атентата на високом нивоу. У овој години први ток је доживљен 23. марта, кад је на северу земље, у граду Тихуана, усред бела дана и насред улице, један други атентатор на сличан начин убио председничког кандидата Луиса Доналда Колосија.
Шок, запрепашћење и огорчење изазива, не само чињеница да се серија атентата на високом новоу настаља, него и немоћ власти да одговоре на суштинско питање, оно које Мексиканце највише мучи: откуда сада ти атентати у Мексику, ко стоји иза њих, шта се тиме хоће, зашто истрага не
»
може да мрдне даље од пола пута2
Сада су се многи у Мексику присетили и прошлогодишњег убиства кардинала Посаде Окампа. Данас у Мексику мало ко верује у службену верзију да је тај кардинал случајно погинуо на аеодрому у Гвадалахари, у унакрсној ватри између ривалске групе кријумчара дрогом.
До краја није разјашњено ни пролетошње убиство председничког кандидата Колосија. Мало ко у земљи верује у оно до чега је дошла истрага — да је у њега пуцао „усамљени атентатор“, иза којег не стоји никаква завереничка организација. Слично се, бар засада, дешава и са најновијим атентатором. Све што је досад откривено не пружа одговор на суштину ствари. Зна се да је поменути Тревињо пуцао за суму од 15.000 долара колико је добио од извесног Родригеза Гонзалеса, такође из Тамаулипаса, за којим полиција трага. Зна се, међутим, и то да је атентатор Агилар радио на фарми извесног Абрахама Рубиа који је својевремено био пријатељ убијеног Руиса Масиуа. Било је то време када је Масиу био гувернер мексичке савезне државе Гереро, а Рубио шеф његовог изборног штаба. Касније, Рубио је осуђен на дугогодишњу робију, јер је установљено да је из Фонда за развој Акапулка проневерио седам милиона долара. Сада је у затвору.
Уношење анархије
И док полиција покушава да повеже конце овог замршеног атентата, мексичка јавност очекује одговоре на питања која задиру у саму политичку стабилност ове, сада већ озбиљно узнемирене земље. За разлику од осталих држава Латинске Америке, Мексико је био поштеђен диктаторских режима и војних пучева, политичких атентата и ванредних ситуација.
То, опет, не значи да је Мексико био без проблема. Коруп-
НЕЗВАНИЧНИ РЕЗУЛТАТИ БРАЗИЛСКИХ ИЗБОРА
Кардозова убедљива победа
Сао Паоло, Рио де Жанеиро (Ројтер, АФП). — Фернандо Енрике Кардозо, творац економског програма који је зауставио хроничну бразилску инфлацију, поборник тржишних реформи који је због противљења некадашњем војнсм режиму неколико година провео у егзилу, убедљиво је победио на председничким изборима у Бразилу одржаним пре два дана. Према резултатима више независних истраживања обављених након избора Кардозо је, као кандидат Социјалдемократске партије, освојио између 45 и 47 одсто гласова или шест милиона више него сви његови противкандидати заједно. Тиме је, како се про-
цењује освојио довољну предност да избегне други круг избора, предвиђен за 15. новембар. Његов главни ривал, лидер Радничке партије Луис Инасио Лула да Силва освојио је, према овим истраживањима, између 22 и 24 одсто гласова.
Пребројавање гласова почело је јуче ујутру и званични резултати не могу се очекивати пре наредне седмице. Кардозове присталице међутим, сигурне у победу, већ размишљају о саставу нове владе. Његову победу јуче су признали чак и у Лулином штабу саопштивши да њихова истраживања показују да је Кардозо освојио 2,8 одсто гласова више од свих противкандидата заједно.
Понушајм да «е корупцији стане на пут: Одлазећи председник Карлос Салинас
ција је у јавном животу добила застрашујуће размере, почели су да дивљају мафијашки кланови кријумачара дрогом, повезани (са синдикатима и влашћу. Садашњи председник Мексика Карлос Салинас, коме шестогодишњи мандат истиче 1. децембра, покушао је можда више него било ко други од његових претходника у протеклих неколико деценија, да томе стане на пут, стављајући иза решетака и оне који су сматрани недодирљивим.
Да ли је можда и то подстакло серију атентата на високом нивоуг2 Могуће је. Поједини мексички аналитичари кажу да је могуће да је и садашњи атентат упозорење влади од стране моћних кланова кријумчара дрогом. Тим пре што цео тај посао борбе против њих води рођени брат убијеног генералног секретара ПРИ Масиуа — Марио Руис Масиу, заменик јавног тужиоца Мексика.
Има мишљења да би ово могло бити и унутрашњи 06рачун између две политичке струје у редовима владајуће странке ПРИ — реформистичке, којој су припадали и председнички кандидат Колосио и генерални секретар ПРИ Масиу, обојица убијени у атентатима. Поводом најновијег атента-
та, чују се и мишљења да би то
могло бити и свођење личних рачуна, мада за ту тезу још нема опипљивих доказа. Међутим, у редовима мексичких новинских аналитичара, преовлађује уверење да одређене опскурне снаге, било да долазе из самог система, или негде са стране, очиглед-
но покушавају да унесу анар-·
хију у мексичку пословичну политичку стабилност, а да режим, за сада, није у стању да их заустави.
По бразилском Уставу потребно је да председнички кандидат да би био изабран у првом кругу, освоји један одсто гласова више од свих осталих заједно.
На трећем месту, по броју освојених гласова је, кажу истраживања, кандидат екстремне деснице Енеаш Карнејро који је задобио поверење око 6 одсто гласача. Овакав исход председничких избора, чини се изненадио је мало кога, и дочекан је релативно мирно: Јуче у раним јутарњим сатима Кардозове присталице „наоружане“ транспарентима славиле су победу возећи се улицама Сао Паола и других великих градова. "који је
председнички |
A
ДУБРОВНИК, ТРИ ГОДИНЕ ПОСЛЕ
ПИРДОА ОМ КА ЛУК у
#2408
SO __БОРБА - среда. 5. совјг 1994.
Тврђава је опстала
Проблем града је одсуство Американаца, Немаца, Италијана, Француза, Британаца и других страних посетилаца који су овој древној МИ КОНЕКОННОј
тврђави доносили новац
Џонатан Ц. Рандал „Вашингтон пост“
Дубровник. — Леп је септембарски дан, после периода јаких киша и овлашан поглед на Дубровник, Бајронов „бисер Јадрана“, нуди слику запамћену са старих разгледница. Током дана, рибарски бродићи и барке љуљушкају се на светлуцавом мору, баш онако како би требало. Кад падне мрак, млади људи размењују значајне погледе, шетајући горе-доле главном дубровачком _— променадом, Страдуном. '
Затворите очи и сањајте: Дубровник није више летовалиште, него довитљива Република, која је од 1385. го-
"дине, до Наполеонових осва-
јања 1808, била центар сигурне трговине, место на коме су се сретали отоманска Турска и западни свет Хабзбурговаца, омиљено „ловиште“ шпијуна и авантуриста. Идилични септембарски
| призори, као многи други у
дугој дубровачкој традицији опстанка упркос свему, несвесно подижу лепршави дух града.
Овдашњи проблем ј је одсуство Американаца, Немаца, Италијана, Француза, Британаца и других страних посетилаца који су овој древној средњовековној тврђави доносили звечећи новац.
Питати локалне туристичке посленике о финансијским проблемима деликатна је ствар, која може довести до „олује“ непотпуних статистичких података и оптимистичких анегдота.
Разлог за ову збрку је рат, следио одвајању Хрватске од Југославије, али још више у страху потенцијалних посетилаца, осим највернијих поклоника; да дођу
у овај град, који је и даље из--
ложен повременим нападима. Хватање за сламку 2
У јесен 1991. године, освајачки поход Срба и Црногораца на овај град малог стратешког значаја, заокупио је пажњу света. Француски и италијански министри журили су да дођу овде како би показали своју забринутост, исту као да су бомбардовани Венеција, Мариз или Ватикан.
У ствари, Дубровник је био изграђен да би издржао баш онакве нападе какви су предузимани 1991. и у томе је поново успео. Због бомбардовања је, током опсаде која је трајала више од 40 дана, погинуло око 200 војника и цивила, што је само мали про-
| ценат оних који су свакод-
невно убијани у Босни, након што је, пола године касније, рат и тамо избио.
У хотелу „Аргентина“ Никша Банићевић, представник дубровачке хотелске асоцијације на свој начин, весело, објашњава да овог лета, по први пут за три године у Дубровник долазе Американци, захваљујући једној туристичкој агенцији из Сан Франциска. Није ли то хватање за сламкуг2
— Зашто вређати будућност изражавајући такве сумње — пита Банићевић, када је Дубровник успео већ једном да прође дуг пут од својих
мрачних времена, чак иако је потребно прећи још дужи пут, да би се дошло до некадашњег просперитета.
У сваком случају, брзи глисери из Барија довде туристе у Дубровник два пута недељно током сезоне, исто као и ноћна линија трајекта 'из Сплита и Ријеке, који плови дуж обале Јадрана.
Стране авио-компаније, међутим, још увек избегавају дубровачки аеродром, због артиљеријских напада које Срби изводе на оближње територије. Аеродром, ипак, није затворен „из принципа“, и са њега се сваки дан отискују авиони за Загреб. Некада просперитетни хрватски туризам сада цвета једино у Истри, која је далеко од борбених положаја, а близу Италије, што је згодно за брз бег, ако је то потребно. Дубровник, ипак, одржава своје традиције. Грађани су поносни на недавно завршени летњи фестивал, 45. у непрекинутој серији, иако признају да сада више не могу да доведу иностране звезде које су чиниле Дубровник једним од најпрестижнијих летовалишта у Европи.
Штета није велика“
Фестивал, кога је установио комунистички режим како би привукао страну валуту, помогао је Дубровнику да добије нриступ државном буџету, а као резултат, град није никада трпео од занемаривања које је довело до руинирања многих старина у источној и централној Европи. Чак и дуга опсада 1991. године, посебно тешки напади са мора и копна 6. децембра, на дан дубровачког свеца заштитника, светог Николе, нанела је малу штету суштинској лепоти града. Неприметни цемент сада попуњава рупе од граната, које су оштетиле елегантне, поплочане улице. Упркос дарежљивим приватним и јавним улагањима иностраних пријатеља, шест зграда које су страдале у пожару још увек нису реновиране, а фрањевачки манастир је још увек без крова, због недостатка материјала. Дубровник, међутим, има проверене и моћне пријатеље. Ивана Бурђелез, директор градског међународног универзитета, неуморно позива стране заљубљенике Дубровника да пренесу њену поруку за помоћ граду и молбе за подршку.
Једног месеца организовала је приватни ручак у Риму, како би основала фонд за обнову града, затим је помогла отварање изложби у Италији, Аустрији, Шпанији. Овог месеца њен центар је домаћин гостујућим предавачима-филозофима из Немачке и што је још важније, дискусији о решавању конфликата. — Сигурно, новац нам недостаје како бисмо поправили стотине кровова који су уништени у бомбардовању
| — каже Ивана Бурђелез —
али присуство мислећих људи је важније него финансијска помоћ. Када људи питају: Како можемо да помогнемо, ја одговарам, пошаљите нам професоре, каменоресце, дрводеље.
аи казе
њена