Borba, 05. 10. 1994., S. 11
БОРБА 56 5. ОКТОБАР 1994.
КИНА У топи 3, А ИЗГУБЉЕНИМ ВРЕМЕНОМ |
са Mo Ubyduiea у 21. век
Кинези обележавају 2.545. рођендан свог најпознатијег филозофа и учитеља и враћају његове моралне вредности. _ Мото прославе конфучијанизам треба да служи модернизацији
Александар Новачић дописник „Борбе“ из Пекинга
Тек што су завршили са прославом 45. годишњице Народне Републике, Кинези се окрећу даљој историји обележавању 2.545. годишњице рођења свог најславнијег философа и учитеља — Конфучија.
Више од 300 домаћих и страних стручњака учествоваће у Пекингу на научном симпозијуму са циљем да баце поглед на историју конфучијанизма и да сагледају перспективе овог учења у 21. веку. Организатори симпозијума, али не само они, сматрају да је учење великог философа од битног значаја за кинеску модернизацију и препород, који је у бурним променама које су у току изгубио своју моралну оријентацију.
Кинеска штампа упозорава да код многих новац и богатство постају једино мерило. вредности па се не бирају средства да се у томе успе. У ствари, после деценија „маоистичког чистунства“ и презира према материјалним вредностима, кинески брод се нагнуо на супротну страну: крајности, међутим, нису оно што је кинески идеал. Конфучије на неки начин улази у „празан про-
“
crop“. Хармонија са природом
Јасно је да је вихор реформе и отварања према свету разбуцао догме бивших комунистичких теоретичара којима је и Кина обиловала. Али те догме нису замењене прихватљивом алтернативом која би одговарала савременом кинеском друштву, породици или појединцима. Од: великог љубитеља хармоније — славног Конфучија и његовог учења очекује се да поврати традиционални кинески дух и моралне вредности које живе хиљадама година не само међу Кинезима, већ и међу другим на-
КАНАДА И УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ
(5
E === Једмин „учитељ“: Конфучије
родима источне и југоисточне Азије.
Није, наравно, само због тога Конфучије ближи Кинезима од Мада. Иако је и Мао желео да га народ зове „Учитељем“, ипак је овај израз врхунског поштовања резервисан само са Конфучија. Конг Фузи, како гласи његово право
|
[0
Је
==
(нај
EA 0 у 57 Ба
IE
име, проповедао је хармонију са природом, поштовање образовања и интелигенције, посебно старијих и у држави иу породици. Упозоравао је против грамзивости и корупције, наглих промена, а посебну пажњу поклањао је традицији и устаљеним манирима.
Он сам никада није записао ни једну своју мисао — то су
радили његови ученици који су га пратили у стопу по дугим путовањима по Кини. Конфучије је давао савете политичарима како да руководе држаBOM. Судбина његовог учења није била једноставна. Цар Чин Ше Хуанг Ди наредио је да се спале све конфучијанске књиге и да се конфучијанци живи закопају у земљу. Али, хиљаду година касније потврдило се да „рукописи не горе“ а Конфучију су подизани храмови што је створило погрешан утисак да је конфучијанство религија. Савао једно сунце
После оснивања НР Кине Конфучије је био на индексу као проповедник феудалних идеја и противник промена, али је права хајка на њега почела у Културној револуцији. Биле су то чудесне кампање „критиковања Лин Џиаоа и Конфучија“ (онај први је био Маов наследник). Тек је смрћу Маоа Конфучије „рехабилитован“ чиме је потврђена кинеска пословица
да „на небу сија само једно ·
И сада је, ко зна који пут, Конфучије поново позван у помоћ. Партијски дневник „Женмин жибао“ сугерише низ предности конфучијанизма у односу на „слепо прихватање вестернизације“, то. јест утицаја са Запада. Лист пише да је управо конфучијанизам био један од кључних фактора економског развоја у врло познатим азијским привредама као што су Сингапур, Јапан и кинески Тајван. Западни индивидуализам никада није био идеал у тим земљама.
Конфучијанизам се заснива на лојалности према породици, родитељима и пријатељима, према држави и према цару, то јест Сину Неба. Пошто царева више нема добро ће доћи лојалност према врховним ауторитетима садашње власти. Уосталом, тако је говорио
Конфучије.
САНКЦИЈЕ УН ПРОТИВ ИРАКА Батдад тражи награду
Багдад, (Ројтер). — Багдад је јуче саопштио да неће сарађивати са шефом Специјалне комисије УН за Ирак, Ралфом Екиусом око контроле ирачког наоружања, ако не добије гаранције о ублажавању санкција.
Владин дневник „Ал-џумхурија“ у јучерашњем уводнику на насловној страни поручио је шведском дипломати Екиусу, — који од прекјуче борави у Багдаду, — да му Ирак више не верује јер је изневерио своје претходно обећање о ублажавању санкција у замену за сарадњу Багдада у "елеминисању арсенала оружја забрањеног на основу резолуције УН.
„Ако Ви (Екиус) не понудите нешто Ираку... нећете моћи да рачунате на нашу отворену, озбиљну и искрену сарадњу истиче „Ал-џумхури-
У тексту — који је потписао главни уредник листа Салах ал Мухтар — посебно се истиче да Ирак нема намеру да прихвати никакве додатне услове за ублажавање санкција, уведених у августу 1990. године, после његове инвазије на Кувајт. „Нови услови биће само још један корак ка извлачењу прогресивних уступака од Ирака без давања ишта заузврат“ — написао је Мухтар.
Он је, истовремено, изнео оцену да Багдад очекује да ће Екиус — током садашње мисије, — затражити да Ирак призна Кувајт у замену за делимично укидање санкција. Уз тврдњу да питање признања Кувајта као и неки други — како их Багдад види, „уступци“, нису обухваћени резолуцијама УН о увођењу ембарга против Ирака, владин дневник „Ал-џамхурија“ затражио је да Ирак, пре него што настави даље преговоре са УН, прво буде награђен за оно што је већ чинио на пољу те сарадње.
Уједињене нације сваких 60 дана уредно прегледају извештаје о понашању Ирака у погледу поштовања поменутих санцкија, али до сада, како се образлаже у палати на Ист риверу, — нису нашле довољно елемената да се те земље скину омчу ембарга која има катастрофалне последице по привреду и живот ирачког становништва.
Нове идеје за нова времена
Важан тест за Кретенову владу: дошло је време да се испуњавају предизборна обећања
Живко Церовић специјално за „Борбу“ из Торонта
Ова јесен је врло важан тест за либералну владу Жана Кретјена. Јер, дошло је време да се испуњавају предизборна обећања, и да се, уистину, раскине са контроверзном праксом управљања, из не баш срећних времена Малрунијеве владавине: Истовремено, неопходно је дефинисати улогу Канаде у светским релацијама, те отворити перспективе динамичнијег унутрашњег развоја, економског опоравка и бекства из чељусти, до јуче, такорећи доминирајуће и депримирајуће рецесије.
Кретјен зна да онај ко не учини оно што је обећао доживеће судбину канадских конзервативаца, који су на прошлогодишњим _ савезним изборима ложивели више него фијаско и дебакл, бивајући, такорећи, избрисани из политичког живота ове земље.
Посао либерала у значајној
мери отежава и победа квибечких сепаратиста на тамошњим провинцијским изборима, те претње да ће се за најдуже годину дана одржати референдум о одвајању ове провинције од остатка Канаде, што се дефинише као „суверена одлука народа о својој будућнос-
Мир без алтернативе _
Одговоре на сва ова питања требало би да понуди тронедељна расправа и финални извештаји заједничких парламентарних комитета, у којима је рад започео још у марту. То ће бити прилика да се чује како министар спољних послова Андре Аулет види будуће односе САД— Канада који нису увек идилични, међународну помоћ, комплекс људских права и њихове заштите — што је била владајућа политичка и прагматична доктрина хладноратовског периода — и улога мировних снага Уједињених нација.
Аулет је, посебно, као и његов колега министар одбране Дејвид Коленет, најавио сасвим другачији приступ Канаде питањима одбране и националне безбедности у периоду после завршетка хладног рата. Овај план предвиђа смањење армијског састава, укидање прекоморских база, и замену постојећих снага боље опремљеним, мањим јединицама. Посебан нагласак се даје на прилагођености тих снага мировним операцијама — у којима оне треба да одговоре улози: заштитника мира, полицијских снага и оних који пружају хуманитарну помоћ и логистичку подршку другим мултинационалним јединицама и саставима.
Ово јасно говори да, засад, нема дилеме каква ће бити улога канадских војника у будућим акцијама Уједињених нација у конфликтним регионима. То је курс за слање искључиво јединица за мировне операције у мандату „чувара
мира“, а не оних који су ту да, ако треба, „силом праве мир“.
Канада је један од најзначајнијих партиципаната у заштитним снагама Уједињених нација. После Синаја и Кипра, на ред су дошли Сомалија, Хаити, Руанда, Југославија и многе друге земље. Према подацима из Канадског министарства одбране, тренутно су у саставу разних јединица, под командом УН, ангажована 3.073 канадска војника или официра.
Највише у Југославији
Највећи контингент канадских снага у оквиру УН данас се налази на подручјима бивше Југославије. Тамо је ангажовано око 2.000 војника и официра. Ова бројка се, разумљиво, мења, али не значајно. Канадски војници се налазе и даље у следећим земљама: Египат, Сомалија, Ирак, Југозападна Африка, Руанда, Салвадор, Камбоџа, Мозамбик, Ангола.
Оно што Канађани с поносом истичу је да су свуда, где су биле ангажоване њихове снаге, доживеле признања као непристрасне, толерантне и принципијелне јединице, које збиља помажу одржавању често крхког мира, те хуманитарним акцијама. Све је видљивије, у последње време, да Канада Избегава да се, као у случају заливског рата, и војно ангажује на „прављењу мира".
О будућности даљег војног ангажовања канадских снага у оквиру УН од пресудног значаја ће бити и унутрашња ситуација у Канади. Када се то каже мисли се на најављени квибечки референдум о одвајању ове провинције од остатка Канаде. У свим досадашњим разговорима и дебатама канадска армија је одговорила да се она неће уплитати у политику и да неће дозволити да буде увучена у стварање неких нових, ако референдум у Квибеку успе, квибечких војних снага.