Borba, 28. 03. 2009., S. 28
98 Вођа
B2 LEGENDE
Subota-nedelja, 28-20, mart 2009.
Kafanske priče o „očevima službe
rbe na hosovu
afanske priče o službama K' o Službi u Srbiji odišu strahopoštovanjem s naglaskom na strahu. Osnivači sadašnjih službi nisu iz kruga Apisa i njegovih drugara, već oni koji su od 1945. vladali Jugoslavijom i Srbijom, koji su Službi dali veliko početno slovo, a i odgovorni su za strah koji ta organizacija izaziva pri svakom pominjanju u kafani. Služba ili službe o kojima je reč postoje od 1943. i do danas su
promenile nekoliko imena. Počela je kao OZNA (Odeljenje za zaštitu naroda) nastavilo se kao RDB (Resor državne bezbednosti), KOS(Kontraobaveštajna služba)... do današnje BIA (Bezbednosno-informativna agencija).
Treba reći da je jedan od glavnih zadataka Službe (kako god se u kom trenutku zvala) bila zaštita od „narodnih neprijatelja“ i „neprijatelja revolucije“ i da joj je najznačajniji pravac delovanja bio ka unutra. Služba je bila „čuvar partije”.
Možda su za stvaranje mitova i legendi o Službi i njenoj moći, bar u Srbiji, najzaslužniji Aleksandar Ranković i Slobodan Penezić. Popularniji pod nadimcima Marko (Leka) i Krcun, ovi predratni komunisti su još za
vreme Drugog svetskog rata po-.
čeli da se bave poslovima po kojima su postali poznati.
Krcun je narod i revoluciju „štitio“ već početkom rata, 1941. godine, kada je u oslobođenom Užicu, kao politički komesar imao zadatak da organizuje za-
štitu iistraži delovanje „pete kolone“ isaradnika okupatora. To je isto radio i posle rata, kada je OZNA bila odgovorna za uništavanjp građanske klase u Srbiji i slanje mladih iz Srbije na Sremski front. Revolucionarna pravda primenjivana je na svima koji su bili označeni kao neprijatelji revolucije ili saradnici okupatora. U poslednje vreme, mnoge žrtve tadašnjih „zaštitnika revolucije“ su rehabilitovane, prvenstveno zbog toga što osnova za njihovu osudu nije bilo. Primer glumice Žanke Stokić dovoljno govori.
Posle smrti Slobodana Penezića Krcuna o njemu su počele da se pričaju legende kao o „moćnom Srbinu koga Tito nije podnosio“, a jedna od najuspešnijih operacija mu je hapšenje četni-
rcun je poginuo u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali. U neformal-
nom rečniku mesto njegove pogibije zvalo se „Krcunova krivina“. Razne teorija zavere, po kojima je on ubijen, koje su pominjane i na filmu (Balkanska pravila) „Krcunova krivina“, kao i cela Ibarska magistrala, poznata je po većem broju pogibija u saobraćajnim nesrećama, što ju je učinilo mitskim mestom za eliminaciju političkih protivnika.
Za Slobodana Penezića važi da nije imao dlake na jeziku i da je nadređenima govorio ono što je i mislio. Nije se ustručavao ni od pretnji, što je samo podgrejalo verovanje u kafanske legende da je poginuo zbog toga što je smetao Titu.
Penezić je imao velike zasluge
Draža Mihailović
čkog komandanta Draže Mihailovića posle rata.
Informaciju o tom hapšenju je poslanicima u Narodnoj skupštini Socijalističke Republike Srbije saopštio čovek koji je mnogo značajniji za Službu od Krcuna. Aleksandar Ranković Leka (partizansko ime drug Marko), kao Titova desna ruka, šef OZNA (kasnije savezne DB) i potpredsednik SFRJ], je možda bio najmoćniji posleratni političar u Jugoslaviji. Njegova moć nije bila u osnovi politička. Kontrolisao je i upravljao najmoćnijom organizacijom u zemlji.
Kafanske priče o njemu su počele tek posle njegovog smenjivanja 1966. godine. On je u tim pričama veliki zaštitnik Srba i „osvetnik Kosova“. Mit o njemu podgrevali su i stihovi poput onih Bo-
'GUP0Vd
Narodni herojSlobodan Penezić Krcun
za izgradnju Valjaonice bakra „Sevojno“ pored Užica. Prema nekim legendama rukovodiocima države je zapretio „Ili dobijamo kombinat ili idemo opet u šumu“. Aleksandar Ranković, Tito, Milovan Đilas
vela do završetka rata na teritoriji Jugoslavije. Ranković je ve sti dao kroz obračun sa informbirovcima.
re Đorđevića : „Na Kosovu je Srbe izdao Branković, a osvetio ih Aleksandar Ranković“ . Istina o njemu je malo drugačija, naročito oko Kosova.
Ono zbog čega je on „osvetnik Kosova“ je bila akcija kojom je komunistička vlast uvodila red u toj pokrajini pedesetih godina prošlog veka. Jedna od najznačajnijih aktivnosti tada je bila razoružavanje lokalnog stanovništva. U akciji su učestvovali osim pripadnika KNOJ-a (izvršne jedinice OZNA) i pripadnici JNA. Veliki broj Albanaca je tom prilikom uhapšen i osuđen zbog ilegalnog posedovanja oružja. To je jedini primer njegovog „prosrpskog delovanja“.
Strah od Službe rastao je posle rata. Posle prilično temeljnog čišćenja „novog društva“ od „ne-
Mrivina
ен а
дете
i kombinal
narodnih elemenata“ red je došao na selo kada je, naročito u Srbiji, vršen prisilni otkup hrane. Seljaci koji nisu bili spremni da žito i ostale svoje proizvode prepuste državi za priznanice su proganjani i zatvarani. Aleksandar Ranković i službe kojima je rukovodio su imale pune ruke posla u vreme borbe sa Informbiroom, u periodu sukoba sa Staljinom. U borbi protiv simpatizera Informbiroa učinjene su velike greške, jer su hapšenja bila masovna, bez kriterijuma, dokaza, suda. Posle izveštaja Komisije kojom je predsedavao Dobrica Ćošić, o lošem stanju na Golom otoku, Ranković je 1951. godine posetio taj zatvor (uglavnom za informbirovce) posle čega su se uslovi u kojima su zatvorenici bili donekle popravili. Za-
~
LE EN ae ртид Махко
Predratni komunista i abadžijski šegrt Aleksandar Ran. ković Marko (Leka), rođen u selu Draževac kod Obrenp. vca 1909, bio je blizak saradnik Josipa Broza Titaj nje. gov zamenik. Osma funkcije potpredsednika SPRJbj, | jeišefikoordinator svih službi bezbednosti. O) blisko. ti govori i činjenica da je Ranković Josipu Brozubiojy,. nčani kum, prilikom venčanja s Jovankom Budisavljević, General Ivan Gošnjak bio je Jovankin kum.
Kao zamenik Josipa Broza je 1945, naredio probojSre. mskog fronta i na taj način pokrenuo ofanzivu koja je do. liki doprinos jačanju Jugoslovenskih la.
tvorenici su „složno ispon росећ да зкапа гаји „Магко- Ти ( [0.172 [05 репода је 1 једла пау: rodna“ : „Crna Gora dala % didi nerala, a Srbija svoga tića-dn-a./ ga Leku Rankovića за
Герепде Каги да је попио Ranković smenjen kada ji smetao Hrvatima i Slovenci
vo
i da je kao povod iskorišćeno, vodno, prisluškivanje „
koje je išlo dotle da je, čak,i tova spavaća soba bila ozvuč Ako je verovati Rankovićevim#t | radnicima, prisluškivanja jeb ı lo, ali ne u toj meri da bi biosmii njen, uostalom i Tito je dobi te izveštaje. Glavni razlog j njima taj što je Ranković po nuo Titu da bi njih dvojica, ја ljudi u godinama, mogli da re” mišljaju o penziji.1 pored пјо“ ve bliskosti, Ranković је sani i da otišao u penziju. Umr | 1983. u Dubrovniku. Različiti procene kažu da sena sahrani Beogradu okupilo штеди 10. i 100.000 ljudi. Ipored legendi u kojimasen!, vode kao „veliki zaštitnici istorija ih beleži kao vojnik tije koji su sve radili kako 5 uveli revolucionarnu, komi! · čku vlast u Srbiju i Jugoslavi}' Bez obzira na žrtve,pa!š