Vreme, 22. 06. 1940., S. 8

ВРЕМЕ

Субота. 22 Јуии 1В40

ПРИВРЕП Л* Ч»ИН АНСИ ЈЕ • БЕРЗ Д

Најновнји међународнн догађајн имаће великог утицаја на иашу поморску трговину Нсша трховича са затгадним земљама пракпхично ,е онемо*ућена

Гш У I

1ММ Итазн'« ■ Атбаии « Мр«*в мшмх рааовмах пруга е« ■ст»-:« « вдм« гтотпумо ио-1 ииострвистшо* клј« бжма »•амк«.

ом Мо- { кнш »■ с«с»им уст»»«а г. | »«чј»»>>м )*ла1|1м* р»»т»р Ум»сто а* ствлно и»пр»- | и мс 12то 1» Ј»-' апвмо. »■ смо и»т*»а ■ *!!«»• | в»*а. (нлр т*мд»»»и »»»»■тс»и* груг» Ос»»»ај». Ј»т«м Ду6рс»»ч- | *• п аа Јварвисие пкоаиаб« м ноначмс Југосло»«всно1 Лојв* са Ју »ном Ам«рмном) С аругв стр»м. тр*6« мрсчмто подвући оа»мчму срг»м»»ом|у ■ усп»* р«ао»имж пруг« аргшт»» »Оц«анн)»«, » ој» 1» рвзммм •ат«снвтм»вм». с» дост» чвстнм оа»»спмм» и поаасммм пароброамм*. »вза»»ло све •»«■>* нун« звпаамог 6« ј«н » Среао-

жхн огрвкпхмв. нвс &;то )• -'»арамснс Јег«|Сно. г.в чв» ■ Црмо Мсрв С»а нв—м мзил н» мор« ■•»•>• с« мв .'»грвну. ■ отсвчемм су оа гвваме »еге Атпвнтсног ■ Имамсног Онеама. но|» гроавзм Срваозвмммм Мсрам, узвамм протвзом Отрватског твсж»с» 3» кису мену обаасну с*о»кабу т»т момсм»т твсрнои ■• 6а нмао »•»■»■ зк»ч»; 1»р птовнлбв маћу аввкм чунвме мс»в ■ аале

аа св ■•смвтвмо »ршв. мзузвв м: ј земмог Морв, а чвн м не»е П У** »5. » 50». Зир> »МЗ..ТИ [ С...РИ« А6р».. и Каи«ре»«» О ■ •ну Ле»М)»аМЈу у ВС»1

Локалжж саобрећај жа жашо1 ооалж жжје угрошеж На самом Јаараму ипвн огрвимч»»1 ивста у у слносу ив нтааијаисне »унв, *о;в су првмв »встим». о6;ав»енам нвпосреано прел свм уавзвн Итвг.и е у р»т, прогнвшеме зв рвтму зому и звштнПв■• ми|»м( Према том«, иаше о6е*сж« »«зв с» итвли;анс»им аунамв от««вив су и*и су можда и оиемсгућене Тр«6а. у »взи с тим. гмвти V »иау а» иаш» обвпсна паоаиаба ни « уввав овв гоаиие гетлк р«а п*о»иаб«, пошто гето кем» потр«б«, пр«ма тсме ввжи прсра*|ена зимсгв спуанбв, в та саужбв нма нарочито ав)СТ»о на см⹫н-е нвшкх пвроброаскн* »»за са трстом, а поготоко са Звж«ан|ом- Усстк*ов«, поЈачање »озннх р»дова за аетку сезону аршкпо с« >с>»узнм *увсузннм путинпннм пв*вма, речунв)ући на прилив ту рнста «с;и >• с обзнром на салашке грнииие ограннчвн сноро потпуно ка аомаћв гсст«. Нвше псморст»о дакл«, у оакосу иа =окалнн с»обраћв1, нв;кокнјнм скетскнм лога>а]имв погсђвн ј* у в»знетис) мернОпасност )• ивђутнм, да та| утеш%к»и исиеиат буде псквареп хр ^гни •лвиеитиив, који иогу кпак аа изазоау крнзу у иешоЈ квбот»Ј»и Тн епемвнти су наролхто сна6двван»е броаоаа погснснн-« сточног у запаани бвзви Средо-

страа иа Океаиу, и |ва*ои иовом. вр.чо успепои и све чвшћом пннн ом *укв Бв*гн)в, Хоп»нак)», Запавке Енг*«скв, усковко н Н»иачна. Оаа ;е послвакв пнннјв с»« ао посп«д|»нх аогаћа)а иа С« веру »ршил« оаннчио ско) заавтак и чиннна аепику корист нвшо| привреди, а иаропито нашеи нзвозу. Бапканснв пинн1в Звтске плоаиа бе којв је прии»еиа са »впикои скепсои у привреаиии круговни» н поред тешкоћа која су за ау иаствле пра упвска Ита*К)в у рат, успвпа I« билв такоћер да се афнриншв, а ској прнвреаин значај имапа ј* аа подвуте неаавио њеиим првии продужкни путова»еи ао Оа»с«. Пловждба Средоземжжм Мор*м бнће сада веома отежажа Каква )• ситуаци)В после упакека Ита*и)в у рат и шта бива сз нашом првом везои с оке стра ие Отрантског Твснвцв? Тошко је бвз резервв изјвсинтн св у овом правцу, али иогу св претпоставитх све могућиости Блокада са страие Итапи)в с Јванв стране, а са страие Еигаасн« с аруг* страие и«сум»иво ће отежвти, у• спорнти н ннвче оиетатн сваху редовиту службу »оја пр*лази нроз Среаозеино Море С италијаиеке страие већ је скренутв пв«г№в неутрапиии броасвпасннцииа, који прелазе из и

н псиоћнки иатернЈвлои и евп туввнк исви понрети особ&а, е обзнрои на психолсшке иоиент* н на чиквннзу аа је рнзик и зе ову врсту пповидбе и поред звштие Јаарвнског Морв брагом Отрантског прилаза, ипак нетто повећак. Огроика је рвзлкка изивћу те, теворећк иаилитке снтувцнје нвше иеие обепеке пловиабе и аругнх грвиа нашег поиорсног Ородарств«. Зшатаж део жаше трговачке моржаржпе није у спужбж жаше спољже тргокжже Оа свега 185 пароброаа, хоЈниа Је иеша трговачка иоркаркцв рао полагвие не почетну ове гоахне, гстово тетно полсвицв тог брот« отпааа иа иалу обааску, а аруг« поговниа иа велику обелсиу и ие дугу плоенабу Велика обанскв п дуге пловиаба. иеђутии, ииа знеч но кеће )еаииице. твко ае г.еи броаскн простор ние 13 до 1< пута »вћу тонвжу од нсто топиког брс.а јеаиннца иаае обепске паовиабе Јесио је преиа томе, д» дуга и среаам пновиаба, са тисто акоиоиског стаиовишта, (н порен репвтнвно јевтиии]« цеие угпавнои — теретиих броаове) иие зе и»оу привреду иного »ећи зиача, иего ивла обелсне плоаидба Т») >иат») аоиенхе ]е умв»«н тим« што в«лнки аео те фпот« ни 1» т аирентно) служби наше трговине, него сво ,ии ралом тел поср«дио ив аву утиче 1атв№ем иашвг ппатног бкпенсе, у вкду разпике ие аевизам* оа иаппвте поавсза по одбитку трошкова у икостраастку и у »иау оног аеиа каграае осо6%е, које ни)е потрошеио у нностраист»у То се оаноси на т з» бродовв иутвпнце. оа к01их с« састојн иаша спобсака пловнабв Део тих броаова нпв* је преносио робу и за наше лук«, илх нашу робу из других *ука и у аруга пуке, зв ившу зешњ у. аеннмичио )е авкае поелужнвео нашу тргоаииу и тиие у двострунои скојству бно ив помоћн н»оој приврелн Важжост редовжжх лжжжја са вгжостражстаом Оа иного каће важностк аа иаш нзаоз ■ у»оз су редоеке пруг«, ноЈв ;е ■аха трговачва нориарио« оаожасала изиећу иаапнх ауна и нкостраистав. Можв се назати ае млс е оаа; рат затекво у стадку- I му деннинчиог ствережв иеое п« I морсн« мр'-ке, мо^ иог срваста« м I з« еасоеизи(у ившв трг^ине. Истнне и без тих пруга

земног Мсра и обратно. да им је једиин отворен пут Месииснкм тесивием, где ће се вероаатио вршитк и итапи)внсна новтрола бро аа и товара. С аруге стране ризин је бар у првом моиекту иепријатељстава посночно до вртогааве аиснне. Проблем осжгураља бродова Осигурвње бродова по досад освештено) пранси бар са стране иаших бродовласиика. вршено је готово нсклучиво у Лоидону. Очигпеано је ае ће енгаеска осигура»а)ућа друштва иорати да пркступе на|енерги*ни|Ој реаизи ји услова, ко]И иогу аа буду и прохибнтивин, нли да уопште одбију прииање сваког осигурања Берсаетио |в ипан да ће се после првог узбућа»а и пометле, опвраци)е тако рвћи иориализоввти, т ј. де ће се зоие ризнне иожаа категорисети. Као што сио видвли, Јеараи )в с обзирои ив Отраитски Тесиац ггрилично безбедаи Још б«зб«дин)в )« засеаа Цр■о Море. Нв)болн доказ је звло та), да оснгурава>ућа аруштва н даље осигурввв)у бродове, нојн ппове иа том мору, без нкакаих тешноће. Кво трећи моиеиат у оаносу иа целокупиу иешу мориарнцу, која I« с оие страие Отрантског Тесиаца, по;ављу)в се опасиост социјвл ког поноета особља и већ се чују лсиени сауча)ваи постаамам нових захтева иа броаовпаснине и аругих по1вва, нанве смо већ долнивљавалн у прво) фази овог рата и ко)е иогу да каступе поиоаа. а иоке бити и у непоаољин)им облицима. Разуме се аа је та опасност ииого ваћа у Среаозеииои Мору Неивио тачи« поаатн« о томе кслнко 1« броаока од иаше дуге н »ег.ика обвлске плоакабе остело уиутар Гибралтара, Сувце, е »аи Отраита, алн мсжеио ав учиннио нзвесие поетпоставке. Зиатии део иаше спобоаие плоаидбе вр ши аужиост иа Атнаитскои Они ану. а иакн део не Пвиифиау, а

I иожаа врио ретно и на Индискои I Океаиу. Велжх део жаше тргова чне флоте жалазж се у Атлажтском Океажу То је гро каше дуге пловидбе Средла обалскв пловидбв рвспопвже са свега туце пароброда. ко)н иив)у прианчко иааву тоиажу од броаова аугв пповиаб«, оа но]их су у осталои. и«ки иајнруп■ијн (Прницеза Оага) отуђвни В«*иво )• пнтам« и иала вероаатиоћа аа ће »Оцеени|в« у са сашнии прнаикаиа иоћи да оаржи бипо но|у >»ену редовну иииију Друго )• питан»в иаша по иорска веза са Грчкои (Јадранска плов.) н Бапканске линијв Ове две послеаже свакоако аа ниају знат нс ваћк нзгвва да се одрже Вероаатио 1в аа ће и оие ииатн да рачуна>у са извесини тешкоћаиа и авви)ацијаиа, али обе те наше авжне везе. с бепнаискии попуострвои нису вагкда без даљвг осуђвие на ивствнан. Коа бвпнанске пинијв поставЈкв се питање аа *и ће Еигпесна бити у стелу аа )в н аа»е прииора иа прииуаиу аавијацнју у Хаифу, или ћв поа притисвои итали1аисне бнокаае бити ослобођека тог услова, што бн скратило тра^аке њеиог пута и чинило ефикасии1ои везу са цр иоморскии лукаиа Ано се иив у виау сталии иапреаак учешђе иаших пуна и иашег броаовЈкв у нашеи извозу н увозу, као н у нашој транзитно] трговнин, онаа се иоже схввтити уаар, који је нејиовије стале донело иашим прнвредним везама са великнм пвлом ииостранства и раау најантивиијег аепа наше тргоаачке мериарице. Има нзвесних сировниа (и. пр јута) ноје су се 100"' морале да пролазв кроз Сувз нли Гибрактар. а има их са скоро 100** (кафа, чај, разии зачини. ита ) или са ввликим процентом (прено в0"* г , и пр пвмук, рафи]а, *ој, вуна, гуиа чиквие ноже, итд| или пвк са толикии учвшђеи да ђе се иедостатак н те колнчнне осетити у иашо| произвоаавн н потропти. С аруге стрвне осакађеи је наш извоз целог низв артикала и то нарочито извоз у неилириншке зеи)»е, оаакле сио аобијалн. аевизе (дрво, цеиеит, аауииниј, виио, стона итд.). Повећава ее зжачај међубалхажске трговжже Најновији аогађв|н биђв, преиа тоие, оа судбоносног зиачаја за раа иеше трговачне иориврице, и за велики вео иаше сполие трговнне У односу на нашу трговачку иориарицу, аон ратие опвраци је буау трајалв, неив »еликог изгл»а» з« поправну те ситуаци)в Напротнв, у оаносу на наше тргсвачке везе св ииостранствои иожаа ђв се наћи неки делииичан лек звиенои лифервнатв потребннх каи сировина, и потрошача наше робе Миого се важности придв)б будуђој рвзиеин робе са Совјетскои Русијои, а скора буауђиост ђе иаи показати да ли )е та иада оправааиа Данас је. успеа тоге. више него икааа потребна што ужа и што реапки•• сарал1»в бвпканских земвгкв. На ступио је, изгледе. час за рваикелиу преоријеитвци1у у том правцу, јер потребв миогнх иа ших воаеђих иидустрнсних гра« иа захтева изналажвке кових извора сироаии», а поготово шумарство н руаарстао нових пнјаца за авихове пооаукте С. С

Понова јеуспостављен сгзлни паопбродски сгобраЈ»ај изме^у наших и грчких пристаништа Снннт. 21 јуна — Као што |е \ , «Ерем» |ввмпо брод «Беогрвд", )е иогућн'^т аа иашу робу ијв «» впаскнштво Јаараиске пковивбе, з>»*с. е потребну и%>? рс^у ув^ исаавмо |« обуетааио пловкабу зимо >• стрвиии бродсвниа у ие |мвиеђу машнх и грч*нх лукв- До ше пуке, е еввмтувммо н. кео шта овв обуствве вошло |е због прм)в то чвсто скуча . и преио ту- лкке војв су настаке у Средо^их *у»е. 'Трсте Совужа) Авн о* |зеиком и Јадрвнскои Мору Међутии, денес |в вепоаввник бреае «Београд" вобно налог аа с« гтоиоко успостевн везв изиеђу сироаинвие ј иашнх в грчних пристанкшта

СВНМ ј иа »ек на вепг

гтво имв иепосревизиећу е«мач»в потроше IX пролует* и теиеае ко-

)• иес сжабдеаају

34 међунароцни велики сајам узорака Загребамког збора 31-VIII - 9-1* 1940 Упркос ретних зашлетв жмвлж су свјиожж Загребачког збора У јесени 1830 и у пролећу 1840 овај већ гтржлагсђен нашкм приликама велмк успех. Привреда зарећенкх једнако кео и незараћеких држава приснлена је тражнти нове п>-геве и ножа тржипгта за жзмеео' с»о)их произаода За све то су ме* ј ћународвж свјмови најболв поредннцн. јер н уштедња нл жремену нгре у овии часовнма нарочито жвжну улогу Јегењж 54 ЗагреЛикж збор обухватаће опет све граие и све вр.*те робе (аазузев аутомобиле). Овај сајам сређен Је строго по групама. такг да Је 12. Специјалнн сајам текстнла смепхтен у -лееној <коицертиој> дворанн Д«. пок>"ћ -гво и уч>еђај стаисва ј дворани »Ц*. 11. Спепијални сајаи прехранбене нндустрије у дворанн >Ц«,'П. 12. Специјални сајем народних рукотворина у павил>ону Бановине Хрватске. 7Спсци.тлни сајам тешке и железне нндустрије. сајаи електро техничкжх пронзвода и радио епарата у великој индустриској хали >♦<, 17. Специјалнж свјам пол.''делских стројева у треиу >Х< и нв слободном простору. сајам папира. уредских стројева и потребв у дворани >Ц</1. У години ГЧтенбергове прославе биће нарочита пажња посвећеиа књиготискврској уметиостн. Од стрвних држава суделоваће св својим излоокбама у вла стнтим пажил>они\1а Француска ИталиЈа. Немачка и протекторат Чешко-Моравске- Осии тогв приЈевила Је први гтут своје колективно суделовање Мађарска у зборскоЈ згради »Г«. а пред виђено Је и суделовање Б>тарске. Из.тсжбена роба и посетжоцн из ЈугославжЈе >-живеју бесплаг ии повратак на државним железиапдама. в на Јадранскнм перо брод;иа виши разред за цему нижег. У суседннм државлме вреде уобичајене повластице. Осим тога важе царннске- градске увсзне в псвла -гнце бесплатне ввзе на путнвцими

Разбој наше народне привреде

Оааљење зе екомомска изучава»»а Нзроаме баике дало је слвдећи извешта) о развоју маше нароамв прмвреде током праог тромесечја ове гоаиве: После ееаиог иесеца рвта у Европм ме иоме се говоритн внше о нориапнои развоју прнвреде ко)в бнпо аркаве, а још иа-

ње о рвзво)у сввтскв привреав. Ратно сталв, бпокааа. нзорутањ» и разне иере оабраибеие преаостротиостк утичу иа приврвани тивзт своро свих мвутрапмих зеиагкв Е»ропе, па и имсгих на аругнм коитммемтииа Од свих велимих имдустриских зеивља посиатрајуђи саио произвоању Сјеаињених Америчких Држваа, коистатује се пал инаекеа иасаустрисмв произвоање оа 1 0в поеиа у аецембру прошпе гоаиив на вв у марту, чиие ее ом устаари в>ратмо сморо на ииво оа августа 1939 (87). На пед Ватннје инанакје (Повеђење или сиа

овога иидекса утица*а је змвтко смањема пронзводња инввстмцмоммх добара (од 100 у )•• муару ма 15 поеив у фебруару). ■ амо св ]ош уввк мвлааи иа ии»оу »кш«м м»го У августу 19Ј9 Посл» рекоравих количина забвпежених у двцембру прошпв гоамме, промзаодња гаавиих сиро-

држаааиа иагпо опада у иесецу фебруару. Вредмост сполив тргоаиме те зеиље, којв )в од 421 у августу беивжмлв у јанувру 594 имлмом« аопара, опаив ј» у фвбруару ма ижпнома, помазупуђн нврочито Ввлики паа »р»аиости увоза Ииавмс з»послења, поспв иаксимумв у двцембру 1939 (97 поена), бепежи у |аиу»ру 1940 исти ии-ео као у августу 1939 (95 поеиа), док ииаекс ииаустриских амција оа 53 у августу ■ 60 повма у омтобру 1939 пваа ма 57 поеиа у мерту ове гоамнв. прмвредмег рвзвојв м>ењв у процеитима) 1Х-1П 1939/40 1-111 1940

премв према 1X 111 1931/39 1 -Ш 1939

Утвпђиврње цена тсстенини и нафи Управа града Београда одсбрнла је фнрми Нафтали М. Певи, из Београаа, Узун Мирмова уп. 10, продајне пене зе поиспепе тестеииие Н то: 1) Фипелини, макаронн шубиоти Оер по 10 кг оа аинара 7,90 (сеааи и 90^') за јеаан килограи, 2) Макарони Оер по 25 кг оа 7,60 (сеаам и бО** 1 ) за ]еаан килограм, 3) Фиаа жута Иа по 10 кг. од аинара 7,70 (сеави и 70**) зв јеаан кипогоаи. 4) Макарони Оер по 'Ј *г. оа в.25 (осам и 25*"') за јваан мипограм. 5) Фиаа жута Г1а по У% мг. оа аииара 8,50 (осам и 50 г «) за јвавн кипограм. Затим јв Управа грааа оаобрипа Фирми Влааа Миленковиђ и Впааа Мишиђ коа вКоопвративе « из Београаа, Дечанска ул. 5 продајну цвну за пржену кафу РИО 2 оа аинара 79,50 (сеаамаесет аевет и 50 г «) за јеаан милограм. Овако олр»ђена цеиа »ажиђаао пвлв оалуке Упраае грааа Бвограаа или Уреда за монтролу цеиа иа случај максииирања ценв зв целу зеигку. ИЗВОЗ ТРЕШАЊА И ЈАГОДА У ЧЕШКО-МО- I РАВСКИ ПРОТЕКТОРАТ Нвалежие »пасти у Чешко-моравскои протектсрату оаобрнле | су спеаеђе коитиигенте за увоз југословеиских трешања и јагоаа за трешње 50 000 кг. в за јагове 100.000 мг.

Новчаиични оптиц»; Зв)иови Нароане баике Жиро-речуии Народме банкв Вкри. проиет Нвр б н П штеа Обрт нз аоиађнн берзаиа Ови улози иа шт»ању Укупни држааии прнходн Ииавкс руаврскв гтроизвоање Ииавмс топиоиичке произвоа. Индекс цеиа иа велжко Имдекс цеиа на иело Обии споњнв тргоаиив Вредност споњие трговАие Број утоварвких вагона Оснгур. редиицн у инаустрији У веђиии европспих иеутралиих зеиеља прнвредни тиаот реиете у првои троиесечју оее годиие не еамо обнмне одбранбене мере, иего и смањени увоз неопходикх сировина Почачанн изаоз у зарзћенв земге утицео је где-гав иа ннаустрнску произвоању, али јв зето скоро свуаа проузромоаао скок ценв предиета за нсхраиу и главних кацконалних сировниа. Оа прнлнке нсто аејство ниапо >е ратко стањв у Европи и иа нашу привреану аитиеиост. Н* првоие месту иаше привреаа није билв у знаку пунв звпослеиости мао ао аецеибра гтрошле гоаине вр [е у првои троиесвЧ|у иаступило сиањењв звпоспених инауетриских радиика )а 2,3% преиа прошпој годинн, услед чега је и за цвли рзтни периоа звбелетвно смањење запослености за 1,5%. Иетина је да руаарска и топионичка прожзвоања поквзују мзвветан пораст у првом тромвсечју о»е првма прошлој гоаиии, али је звто бнла смзњена производња млнискв и текстилне инвустрије, ннауотрнје коже, метелие робе. уња, и тамо аање. Сем тога појвчаии промвт робв, констатоввн )Ош и иа снажиом пораоту прнхоаа оа порезв иа пословни про-

-Г 41,3 + 26,0 — 14,9 4- 23,8 + 4,2 — 10,6 + 5,8 + 4,6 — 4,0 + 15,0 + 9,9 — 4,5 + 16,8 + 10,4 — 1,5

+ 51,9 + 13,8 — 14,3 •+ 31,4 + 12,6 — 18.3 + 10,9 + 8,8 + 14,3 + 84,1 + 15,0 13,6 39,4 11,0

+ + + — 2,3

1-Ш 1939 првма МИ 1938 Ч 15,7 + 3,* — 28,6 + 11,4 — 1.6 + 1,1 + 5,1 + 7,8 + 26,0 — 3,2 + 5,« — 16,1 — 5,9 — 4,8 + 4,3

Београдска берза На дввввнои тржкшту гтромет иали т»ма»наж)а нешто пвбавмја. У пркветиом кпирнжгу Софн|в нотмра само понушу и тражњу без з»«гкуч»ме. Коа »вакмчмнх курсева Лоидои јв у паау, док Жамеве свачеНз ефектмом тржмшгу промет иали. твндвмцнја чвршђа. Нв продумтио) бврзи тенаемција за пшежнцу при;втнија, зв

МВКТИ ПРОМВТ: дпн :•*) (**) Рвћемо по ВуроуЈ Кодмчиив: 7* Влвр М 50—65.— 3 хвл. 7% Сптмгм 101 — 1 *рл. 7* гтвОил »0® 10хЈал. 4** вгр 1М« 46— 'ЈООхж.-*.

7*"» Вл«р §% Бл«1» 7"» Солнгасаа 7% ствОж.1 4* аг^ 1934 г. 6% бвг. обв 64 аал. агр

Поес>-ДВ Тражк а - — 84 50

—66 —56.— —»1 387 —7600.— —172. —.— 176.—

мет (за С1,9% према 1939), аоаео је ао елабкењз реаовких резерви марочнто коа преаиетв за иехраву н сшеђу. Нејзаа разво) цема ка вепико повезао је вепики пораст у првои троиесечју ове гоаине (па 24,1%, мааа је и у четвртом троиесечју прошле гоанне веђ помазиаао високн ииво у оаиосу из август 1939 Кааа се при томе нма иа уму аа у цепоме ратнои периоау 1939/40 увоз инаустриеких сировина показује паа за 8,7% првиа истои перисау 1938/39, постаје јвсио аа су се иепоаоњне поспеаице ратиог стања у Европи почвле све јаче осеђети и у прнврваи иеше зеи%е

ОБУСТАВА РАДА У ФАБРИЦИ ТОНЕТ-МУНДУС У ВАРАЖДИНУ Веражаии, 21 )уне. — Пошто јв варажаинска фабрика Тонвт Мун аус отпустила данас све ево>е раанкке оваашња подружница Хрввтског рааничког савеза упутила је Банској власти хитну претставну у којо) се тражи аа св првдузеђе прииорв аа приии натраг еве раанине Уједно се тражи да св у фвбрици Тоивт Мундус постави бановимскн аоиесер. КонференцнЈа о ургђењу платннх опноса између бродовласника и помораца у Сплиту завршена је без успеха

Сплнт, II Јужа. — У ввђниии Тргоаииско-иидустриске коиорв почепв је дамае у 10 чвсовв мок* фереииија коју су сазаелв организацив поиорапе Конфврвниија јв свзвеиа због урвђењв ппвтинх саноса са поморциив мо)и П У*Т1У по Среаозеииои Мору и другим иориие кО)в су угрожеив од проширење рата. Од етране бродовласиика конферекцк)к су приеуствовали претсеаинк г Стјепен Киежевиђ, потпрвтсеаннк г ар Јоснп Поаује, члеиоаи управе г. г. Ладислав Таибичв, кепетаи Мирко Рачкђ, квпетаи Јозо Тои»виовиђ, капетаи Мирко Миливковиђ и лр Божо Сиоапакв. Стручии савез поиорепа заступали су г. г. Никола Ториђ и свкретар Стјепви Марушжђ. Оа страие Уаружева иешмиских - ->в п"»мсуст»ов»лм су претсеанмк г Стјепеи Роњечнђ и семретар г. Лујо Хроинћ Уаружење падиотвмегрефиста звступапн су претседммк г Ромо Чебов ■ свкретвр г. Амтв Мргутиђ Оргемизеаију квпетвме зеступао је г Витко Со-

пвтиђ, главии вксперт зв поморске организвцнје бно је г. Фрањв Глннко. Конфегеицију је отворио г. Стјепаи Киеживиђ. Пошто је оаржао крстек г овор у коие јв приквзео иове припике ившег поиорстаа вО)в еу иестепе проширвњеи рата, иаглесио |е аа јв потра»#њв у тоиежи знатио поабацилв. Пошто су преастевииии поиораца поаиепи своје зехтеве рваи општег повеђвње ризике у поиорству. а без обзирв иа зоне у којиие се плови. бсоаовпасиици су воњми аа поаеђају иаграае поиорциив којн плове зонаие Средоз«ииог и Сеевриог Мора Оии сто]е ме стеиоаишту да се ситуеција у поиорству изиеиилв у зоиане Среаозеииог Мора м Атлеитског Окевне око Емглеске. Фрвицуске и Бепгмје дом зе зоие Влиског Истокв веле ае су иепроиењеие Пошто прететеаиици помораца нису прихватили поиуае броаовавсиике коифереициЈВ )в у 12 часова прекимутв.

ИЗАШПА Л ИЗ ШТАМПЕ к

Друга евнзационалног романв гвижјапмог француског романопнсца ЕЖЕНА СИА

ТА ЈНЕ ГРДДД ПДРНЗД Ц«о рои«н с«лржи итрд»с»т ш |<Д1Ш штвмпан т «6ав (1000 стр«шиц»| са чатрдасст оригишалиих цртвлч у твисту, врло пвпо и упусшо повеииа. Јвви# нњип

стаје свмо

12 Динара

цво роман т. ј. прва и друга књнг« могу св добити за свмо 20 Динара Књнге ов могу добнтн вод свнх продаваиа ноанна, трафнка и књижара у земљн н код нзлавачв: Удружење продавапа иовжиа— Кондина ул. бр. XI — Веоград Наруцбинв св могу вршитн и упутнниом на горњу адрвсу ипи првко чвковног рачуна Поштвнскв Штвднонице бр 60-&31 са назнаком вЗА РОМАН«. Ко пошаље гор»у суму у готовем новпу, дебијв књкгу о трошну нздавача

Н«р»дие банм Пау »гнтив« Паб (крупим I ЛЕВИЗК ПРОМЕГГ: дии 7.545.000 Рађено по м\>рсуЈ Ко.зичиив: ЊукЖМ 5500 - ( = ) 27 260 Жмма 1243— 14 52».Пошуд* Трвжњв Лоеедин 1^6-30 193 10 Жеиевв 1248— 123«.Сзчжхолм. 132116 1304.36 У привагао* к.еарингу Рађеио по куроуј Колжчжжв: Берзин 1480— ' :=) ЈОв Со.злче 263 хж1*. Пкегчав Трвжњв (Срвдњн) Бр 11(11 1490 — 1470— (1480.-1 С олум 40 85 40 13 (40 501 СофнЈв 92.— 87.— ) ПРОДЖТИ Пшеница: 17 ааг ЛрОиЈ* г.зввна пругв 253 г. Бвивт Бачмв 360. Банвт Вачка. Барањв 263 Ку«урув 774 вагсжв ИнђиЈв. Вв. нат. Вјхивп 226—230; Ввчми (бели* 240 Мгкнм.е: 7\Ј вагонв ИнђиЈв 147.90 Умупан проиет: 97 вагона. ЛПАННЧНИ КУРГКВИ Н>у)ора( 100 дол. 4485 — 4425 — < = ) Лондои 1 фунта 139 30 156 10 (—> Женев« 100 <рр 101183 100184 ( + . Далвр за обрвч)-и 4455 — (—)

5агреоачка оерза ЕФЕКТИ Прна. аграрнп Опнма 174 трв*. 8 г 'г Блеров заЈаи 95 пож. 7% Бтеров звЈам М—85 7 г 'г Ствбжл. у Паризу 94 пои Далнатинскн агрв|>н 55—66 ( 36) 4 Севермн агрлри 49.50 пои Ратнв штета 392 граж Ј1Е1ИЗВ > глободмом прометЈг Женев.ч 1236—1248 (1243) Лондон 193.10—196 30 (164 70) ЊуЈори чек 5480—5400 ( 5600—) Ирнввтии кгарижг Верлнж чев 1470—1490 Грчкн боповн 40 траж. Промет 5.480 865 днпара ТендевцнЈа непромењенв

I (овосадс^н оерза Пшеннца: бвччв оип.тилв Нпви Сад 267—250. горлобвчмв 258—260, сремскв 256—258. славонсив 266258, горњобвнвтск« 257 — 2ов, бвчк« лвђв тнсв 259—261. Зоб: <ренскв 215—217.50, слчјнчкжн 217.50—221). Рвж: бнчкв 217.50—230, бвтаисма 215—217.50. Јечвм: бвчкв и среискн (64—65 мг ) 212—215. ИувурЈа: бачкн н бачки ларнтет Инђнјв и Вршац 228—230. Прашно ; ђачк.» и банвтско Ог Огт 275—286, бр. 2 215 -255, бр 5 325- 338. бр. 6 >06-316. бр 7 275—2Н5. бр. 8 175—180: срвиско и С.1ВЈХМ10КО Ог Огг 370—36» 6р 2 340-350, 6р а 330—330. бр. 0 306-310. 6р 7 270—380. 6р. 8 176180 Па<-).%: бвчки белн бел вређа и сремски 44—450 Меаи1м> (V вређамв од Јуте): бвчкв 162 50—165 сремоке 162 5о-1б5, баивтске 160162 50. Тендн

чврста Нроаает сред

Странс ерзе Чи*агв, II Јува Ншеницм: Јулм 78 1/4, сеж. 78 1-2 дец 791/4. Кумуруа; Јулм 62 1/4, I дец 57 3/4. Вииипсг, II Јуив Ншеннцв: о«т. 74 1/6, деи. 761/4. ЦИРИШКА БЕРЗА

«)

Веогрвд Лонд.ш ЊуЈорм Мнтвио Мвдрнд Бер.1ин Стокхоли СофиЈв Ввршввм В> дпмивштв А.тнла Царнгрвд Вумурешт Хелсннмн Буенос Аирег Г* 1/2 Јапан 1013/4

10 15.60 I 43 22.5(1 40 178 1/4 106.25

79 3.- 3.2 25 Ј-»

ГОДИШЊИ ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА 52 Јуив: Трговвчко в. д 1угонсточне Европе у Беогрвду. 4 ввгуств: Струмнчка тргова чка банка

ГРАЂЕН.Е ПУТА ЧАЧАК — БИЈЕЛО ПОЉЕ У каицелариЈи Тереисме те*иичке секцијв у Сјеиицн одрмквђв се 3 јупа друга офертелнв вчцитације >в израду прав деонииа пута од Сјенице ке Иаањкви у дужини оа 5,15 вм. Преарачуисме сума навосм 4,459 223.07 динарв, вли ђв се узвти у обзир семо поиуде иима од 4.356 660 94 динерв. Истогв даиа одржађе се у мамцепарији Тереиске техиичка свк. ци )в у Иаењицн друга офертванв лицитација аа израду прав §1воиице пута од Ивањипе ао Сјвиице у дужиии од 5.534 км Предрвчуиска сума жзмоси 747.41 динарв.