Vreme, 22. 06. 1940., S. 9

I

СТРАНА 9

Г-ђа др. Фасно о шалнјанској жени

Енмескиње Пе цело'1 I леша рациши Ј иољопривредне * Оослове и живеши Ј у караванима >

овога лета номад- \ ионкурс за јвдног спиввра м и путоваће са фарЈну спиивриу за наш јв>ии. ,• %* каоавонима. , ресоиав л оаај коивурс б:

Лоидол. ј>на. — Всћн део британске помоћно женске армије, која бројн више оД в.000 девојака. жнвеће овога лета номадским животом ме на фарму у караввнима. Грофовнја Дербишир дошла је прва на ову идеју, али ће зато и друге покрајнне усвојити овај пллн Ја помагање и завршавањ-; пол>опривредних послова. У ту сврху Војвоткиња од Дввоншеира са осталим жен кнм члановима своје породнце. упу| тила је апел да јој св стави на I рвсположење велики број моторних каравана У сваком карава- \ ' ну биће смештене четирн дввој- Ј ке. које ће ту сппвати и кувати. Ј Ове ћс дсаојке нћн од фкрме Ј до фврмс, радитн све пол>ске Ј радове- и нарочито ће бнти од Ј велике користн за време жетве. Ј

ДВЕ СТОТИНЕ КАНДИ 1 ДАТА ЈАВИЛО СЕ НА КОНКУРС ЗА СПИКЕРА КРАТКОТАЈ1АСНЕ РАДИО СТАНИЦЕ У БЕОГРАДУ Спипор игра шпро важну у по * гу у радио-вмисијама. Увиђајуђи ошу чилвиицу, Краткотапасна радио стаиица у Бвограду твпв ла јв да попуии и побољша саој спинврсии пврсонап. но|и св састоји од спиквра за српсии јвзип, споавиачки, ивмачии, фраицусци, внгпвсни, италијаисии, румунспи, грчки, туоски, мађарспи и апбански. Стога |в расписан ноннурс за јвдиог спиивра и јвдИитв- рвсовањв за оаај ионнурс бипо јв врпо ввпиао. Пријавипо св 200 ваидидата, од аојих су поповина твнв. Мвђу нандидатима има људи разиих годииа старостн и свагојаких профвсија. Ту су учвници гимназнја, радиицн. чииовиици, занатлијв, гпумци, актиани спу* жбеиицн к пвнзионври. Свн и>ражавају жвљу да постаиу спикери и да св њихов гпас чујв широм цвпога сввта С«н ти многобро)ни кандидати, од иојих св захтвва јвдино да добро говорв српски јвзик, да имау јасаи изгоаор и правнпан на-

ф гпасак, окупипи су св пред ио« мПси |ОМ. која трвба да оцвии њиПРАКТИЧАН САВЕТ* с ° м ° 6 "° с ' и - °" в _ ЈКО ГЛ\ЧЛ,НП 11ЧЧ11«' С » " " УЈб У ђ.»«И ОЧ." ПОЦЕПЛТЕ ЗЕЛЕНУ ЧОЈУ -Ј~, ...""ДД" с "-'» к , оалучк.н ».кхо.у сулбнну. карта/че, можете орло лако да по- \ « . бра«у. а да сг 7о н. ана.н. ИсЛ ~ А »» С « гл,с нол «гн«а„. с7..«,. .рло ма-'"Ч" пол.,.» НСПН7? _ ««■ ,о „„ра6.»., 3 „7НН .а«.«,. с » с * у1буђ * „ тиТО .... НОХГ7. . а„|»7. Ј »•» '«»" """" .•.1о* Ајш не јо Аоравите за преко Ј Другн му одговарв ившто у чо;е стаечте чмсту крпу и за ваша \ шапи, али нао да и он стрвпи од I пегла мора да Оуд« арло топла <•»•»«« шмп «*«

За *1Аке

Млада фашнсткнња прилвном оонласна једвог обданншта у Риму

— У мнсгим земп>&ма нвмају тачно мишљење о жвнама фашистима, рвкла ми јв припиком "јвлвог сусрвта гђа др. Фасла, саввтница Нациоиапв доне Ителијане. О н>има се мнспи р«личито- У Ита-ли.и су жвив из арисгократсннх и буртуаских кругова рано ступилв у фашистичку организ&цнју, убрзо после својих мутева, отаца & браће. Жеиских фашистичких оргвнизација има у свим^ ввпнким варешима Италијв. Има их н у оваксм свну. Он*-л^в«в*,ч.«в»в.п вретседница фашистичнв ортаннзадиЈв сматра за бвТспособНиЈв и најнскусннјв, одрвђујв их за антнвну добровогкну и бвсппатну слутбу органнзтив. Актигнв чланнце фашистичке организације тене или девојкв — имају за , дутносг да примају V нанивла-

и одртање домаћичких огнолз н твча]вва по сеосним центримз. Оне тенв нојв су запослене нао чнновннце, нао н онв у слободннм професијама, учвствују својим радом у твисннм фашнстичким организацијамаЖене фашнстн су предлотиле и органнзовале прннупљал>в и дзвањв држалн зпатних бурми и злата приликом освајачког рата у Абисинији. Оаано прикупљвно злато, нојв јв поклоњвно отаобнни, омогућнло је да св покрију огромни трошкови рата Д- Г.

Гђа др. Фаско рији организацкјв оне тенв нојв тратв псмоћ и да као нонтролни орган посвћују кућв породица чнји је старешина остао без посла и тратв могућности да им помогну у свему што им нвдостајв. Оне су ду/лне да им оснгурају стан, рад, храну» да помату н збрињавају бремвните тенв или мајхе са одојчадима прено иационалног номитега матерннства, да смвшта^у малу двцу по снлоништима и обдаииогтима, надгледају нантине где св издаје бесплатиа храна мајкама, деци и беспослвним радницима. Жвнв и девојне у фашнстичној дрганиза-цији имају и су-внше ооола. Оне контролишу цене животним намирницама и другим сгварима на пијацама. Њихов рад је у том правцу врло цористан и јединствен. Жвнв ове организацијв на служби носв хаљину од плавог ватена са белом нрагном,- тегет 'квттут и шешир од тегвт филца Онв носв ову униформу да би бкле све једнаке и да би се боље распознавале у сиромашним мартовима. Антивне члаиице фашистнчке организације помату отварање

КОЛАЧИ СА СИРОМ Наттравнтв тесто као за уштипне са 200 грама воде, 30 грама бутера, мало соли и 25 грама брашна. Све добро измешајте иа ватри. Затим скините са ватре и дода)те једно по једно 3 јв)ета и 50 грама иструганог сланог сира, мешајући снатно да сир нв остане на једном месту. Пустите да се твсто охлади 2 сата, а затим направите на помазаном плеху мале гомнпе у вепнчини ораха и то далвко једну од другв, јвр приликом печења ови колачи нарасту. Слутите их трло топлв. Исто тако ове колаче са сиром по сле печења мотете пресећи на псла и фиповати их густим парадајз илн другим сосом* ГОВЕЋИНА СА ПИРИНЧОМ Ставите у шерпу пуну кашику масти и четири главице црна лука, нсечена на колутове, да се пропрти. Додајте томе говвђену, исецкану на ноцкице, а затим кашику густог конзервираног парадајза, чешљић бела лука, целу зепеи, соли и биберв. Пустите да се лагано нрчка 3 четврти сата у покпопљеној шерпи. С друге стране обарите пиринач у сланој води отприлнкв пола килограма за четирн особе. Обаре-

Ј трвиутка над* ћв стати првд оиу , вишеугаону нутнју, која волшвбЈ но првноси глас нроз втер. ф Дон један сноро блед у лицу 4 ишчвнујв нада ћв битн позван ) пред комнсију, други чнји рвд ' још нијв дошао нли којн су завршипи интервсује се о своим (сапатницима" који ће мотда однетн победу мвћу толнким кан) дидатима. * Задатак ноинурса није тетан * треба прочитати нратну вест, па* сус из нвког говора или преда' вања. Кандидати се плаше. дрхте, често срнчу, замуцкују и, најзад, бпеде и са чела нм св сливају грашнв зноја. . Зна)у они језнк, знају га чак , и добро, али св примвћује ЈвДНО »аниенат неу)вдкачен, днјалвнт «помвшан, у јвдиом говору помв>ну нарвчја скоро целв наше дртаф ве- Изгледа да јв мало тнх ноји а ће моћи да однвсу побвду, да ^би ушпн у ужи ноннурс за избор ^спинера. Нијв нснључеио да ћа у ф та) утн ноннурс мотда доспвти . и неко бвз вепинв шнолснв спре4 Мв, бвз гнмнази в и фануптета, $ али нојн има спободу јвзика, до' бар фоногвннчан глас н добар <! изговор. ' Испитивање мушннх наидидата завршено јв н сада св очекујв одлуна нспитие номмси|е, ноја ће иматн тежак задатак да иза' бере доброг спинера. А то је ввни пиринач снпајте у чнни)у, а'ома потребно, јер до сада, изгпепреко њега унрчнану говеђину'да, иијв био случај да се Београд и прелите сосом. Јмогао много похваднтн својим -*• \ спинерима.

ТЕШНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ЈЕПНЕ НЕПРДВИЛНО ИЗДАТЕ НОНЦЕСИЈЕ

„Снага и светлоспС добиће око 1233 мипиона дииара док је изградња Београда за две деценије стаЈала око 3471 милион

Једа н дгп модсл влнзезе« од танке »уне, рађен руном н то простнм, пнрннчаннм 6одом, ниа дугачке рунаве н занопчава се помоКу патен*а »знп«

Осврћући са иа ивдавно об)ављену нњигу »Имостраии капитал у југословенсној приврвди«. од Впадимира Розеибврга вишег ' •'инционвра Мииистарства трговинв и иидустрнје, г. Пвтар Стојноаић-Рашновић потрудио се да, независно од званичних статистичннх података, испита утицај страног капнтала код нас, Узво јв нао пример бвоградсну впвнтричну цвнтралу вСнага и сивтлост«, друштва »Сосивтв дв Банн Суис« из Базела и издао књигу »Енономија влвктричне центрапе »Снага и светпост.« Тешке одредбе концеснје по Општину Друштво јв добило ноицвсију од Бвоградске општинв уговором од 19 јуна 1929 године Тим уговором је добило искључиво право внсплоатације влектричнв енергнје у Београду нроз 25 годна са утврђеном откупном ценом внвргије од стране Општине 1.27 дин. по ниловат часу. Општина св уговором обзнвзала да ћв Друштву ппаћатн годишње 30 мнлиона киловат часова енвргије ценом, ноја је тада за општину износипа 1.49 динара киловат час. па било да она не потроши ии јвдан јединн ниловат. Међутим, догодило св још у прво) години да јв уговорна кпаузула доввпа Општнну у положа) да платн Друштву 4 мнлнона непотрошених ниловат часова енергијв. Док друге државе чине све да што више и јевтиније произввду и ставе саојим потрошачима нв оаспопожење довољнв ноличине јевтине влвнтричне внергнјв за пронзводњу и културнв потребе. па чак и по цени ноштања, и док I )в нод њих производња у огромном порасту а ценв у опадању, нод нас јв, мвђутнм, оР нате у својој књизи г. Рашновнћ. Трв велнке н око 200 малих електрнчннх централа у Београду Тано на прнмер мн смо V 1929 годннн произ»елм 460 милиона ниловат часова енергије, а у 1?52 години сввга 390 милнона ниловат часова, док су другв звм: ље за то време сноро удвостру' чнле своју производњу еивргије, нзузев Совјетскв Русијв ноја је за исто време утростручила своју производњу енвргије од 6 на 18 милијарди ииловат часова. Ми смо, међутим, смањипн

за то времв произеодњу милиона ииловат часова.

70 I Међутим, сада плаћамо два пута I скупљв ту рационалиим путвм произведену впентричну вивргију од снв ранијв нерационалио произведвне. Друштво добија преко 1 мнлијарду дннара Ранијих година су друштвене добити на пронзводњи вивргијв на рачуи Општине бипе још ввћв. У тону 1933 године догодило св да Опогтина плати друштву за

Елвктрифинација иашв земљв је постављенв на најгорем систему, | тврдн г. Рашновић. У Бвограду . лостоје три елвитрнчие цеитрапе подигнутв супротио свих прннципима модерне елептрифииацијв. са подвљеиим твритори|влним нонцесијама, ноје производе епен тричну енергију под разнопиким | условима и онолностима То су | Швајцарсна елеитрнчна централа »Снага и саетлоет«, шаадс«. -Е- 26м56 „ „ С оаа еичрги пеитроннвесте V Земуну н цен-1 туала Трговачно-индустриске бан не у Манишу. Поред ове трн

територији Београда постоји још оно 200 маљих електричних постројења у разним предузећима, која производе влектричну енергију за сопствене потребе, као и у већим надлештвнма и установама. Из званичних извештаја из буџета Дирвнције трамваја о осветљења види се, да се у старо) општинској централн ранија производња н њено ноштање кретало оаако: у 1929 коштао је Општину произведеин ниповат час 0 88 динара, у 1932 годнни 0.86 дииара. Танви су бнли општински трошио вн нада се на производњу једног киловат часа енергије трошило два пута више угља, него што да нас трошн централа »Снага и савтлост«, и то у годинама снупог угља, снупог рада н мазива.

готово 40 милиона динара. Идуће године сума је б-.ла нешто мања. Штета иоју због овога трпимо огромна је, тим пре што ће тај новац бити још у Београду претворен у швајцарске франие и извезен у ииостранство. За послератно подизање Београда утрошено је укупно Динара 3.471 148.002 и то највећим делом инфлационих динара. За следећих 20 година трајања концесије Друштво ће добити 1.233,200.501 динара и изнети из наше прнвреде, односећи је у своју нао чисту добит на Београдско) општиин за наводно унесених 66 милиоиа ди нара. Међутнм, као круну сввга овога г. Пвтар Стојковић-Рашиовић тврди. да се на овај уговор ие би требало сбазирати. јер постоје донази о његоаој законсној неправилностн. Код станице Бистрица дошло је до судара између нашег и немачког теретног воза Теже је рањено пет лица

Марнбор, Ц ЈТна! —''И4 дуппом' иолосену теЛезничкв пругв МаЈЈЛбдр —' Шт. Иљ Дошл6'7е Јутрос до судара једног немачког и нашег теретног в за. Судар је био тако јан да су обе покомотиве сноро потпуно уништене, дон је већи број ва"гона разбијен. Немачки тервтни воз, ноји јв био натоварвн шлвсним угљем, препазвћи границу ишао јв прв-

Р- Г Ч

Јуче је ДВДНДЕСТ

Том мешавнном поматнтв модлу, ноју сте претходно намазали бутвром.

туманцз и чврст снег од ланаца, и снпајте у модлу да се нува на пари илн у рерну док крем не будв готов. Служите пудинг док јв још топао, са улупаним обрстом или шодоом.

ЦНЕППГШ ГППИНЛ

Жена кандидат за народног посланика Лондон, јуна. — Гђа Изабела Браун после смрти г. Џорџа Ленсберна изабрана је за народног посланиг.а за крај Бо и Бромлн.

Џен Конел из Чнкага којој је 73 годнне врло је горда што је н четврту генерапију своје породице увепа у пнљарснн занат, иоме је она посветнла пуннх шесдесет година

КРАЉЕВСКИ ПУДИНГ ф Иажо овзј пудинг изглвда мв- ' ло комплииоваи, нпак га можвтв \ направнти, јер је врло укусан. ф Узмите >а)едно у једној шер- ф пи 100 грама доброг сввтвг бутеоа са 100 грама шећера у праху тако да добијвтв правн крвм. Сипзјтв тада 100 грама просејаиог брашна, 3 децилнгре прокључалог апи охлађеног млена, мутнте још мело н пуститв = . ауаа »а благо, »три, и.ша.у- » Бвоградс« Зоопош.и врт ћи са. лотп, цок „. Д0в»1«т. » до6и<Ј јв , НМ0ЛИ „ 0 >р „ 0 кекано тестс. Пустит. а. с. о- ' и „ 1в р всант „ и!с п рино».. Возом -™" 3,1 " """ { нз Софијв дов.Збно ј е на жеН1 м.шиии 125 грвма о-ишћ.ног # „ вЈНН , ку ст.ницу дванаест егбадема и помвшаЈтв са 125 гра- Ј ЗОТ нчНИх животиља, ноје ће ма снтно исгуцаних макарона- # д ОП унити збирку нашег Зоолошг.ог врта. ВеК трн н по године наш Зоолошии врт има једну наДодаЈте у раохлађвн крем 5 ' иилу, мужјана, који јв у по5 бе- _ следње време почео да поназује знане нерасположења и досаде. Да би му повратила расположен>е и да би омогућила стварање подмлатиа, управа Зоолошног врта обратиаа се Зоолошком врту у Софији тражећи једну намилу женку. Ово се показало врло изводљиво, јер у јужним нрајевнма Бугарсне, нао и у Јужној Србији до пре извесног времена, намила се још увен сматра као домаћа жнвотнња, и сељаци је употребљавају за вучу нао ноње илн волове Тако је Зоолошни врт у Софији пронашао г.од нених сељана два врло лепа примерна намила, нупио их за рачун нашег Зоолошног врта н послао их. Тано је наша намила мужјак постала од јуче бигамиста. Поред намила стигла је и једна нилгау антилопа, млада и врло лепв, поренлом из Северне Индије, и две женне г.озороге ноје ће са мужјаком нога наш Зоолошкн врт нма сачињавати једну породицу. Чиновници Зоолошког врта, који су на станицн примали животиње, тврде да су ови нозорози врло ретки примерци, с обзиром на нарочито лепе и велике рогове који нх нрасе. Врло интересантне птице норморанн, помоћу гојих у Јапану хватају рибу, налазе се већ у нашем Зоолошном

из Софије стигло ЕГЗОТКЧНИХ животињд за Зоолошни врт у Београду

рппл

рочито лепи. Сада је овом пошиљком из Бугарске н збирка корморана улепшана и увећана са два врло лепа и врло крупна примерка. Управо из Софије су послата три примерка, али је један на путу угилуо. У замену за угинулог корморана, четири црне турсг.е оловке што се такође налазе у пошиљцц из Софије, потрудиле су се да нашем Зоолошком врту што пре увећају број становника и снеле успут I јаја. Ове пловке као н корморани биће ускоро становннци великог централног језера Зоолошког врта, гоје ће битн саставни део најлепшег краја

Зоолошког врта, који ће се звати »Афричкн пејсажс. Камиле ће вероватно бити плаћене готовим новцем, док су остале животиње добивене у замену за примерке које наш Зоолошки врт уступа Софијском. Таго у замену за ове животиње Зоолошки врт у Софији добија од нас једну младу ламу, две младе хијене, два гаврана гробара и два мунгоса. Са железничке станице камнле и остале животиње пренете су у Зоолошки врт јуче по подне. Остале жнвотиње пренесене су копнма, док су камиле гордо прошле кроз бео*радске улице. |

ма станици Бистрицн. У исто. времв са станице Бистрица пуштен је и наш теретнн воз. На јвдној окунн нвдалеио од сганнЦв Бнстрицв, иада су возов н јурилн пуном брзином, дошло Јв ДО судара. Уз страшан тресак лономотнвв су се сударнле. Настало Јв ломљење гвотђа и превртањв пуннх немачких вагона. Слутбена кола нашег воза преврнула су се у јарак порвд пругв, док су четири вагона знатно оштећена. Услед јаког судара нвнолико тервтних вагона немачке компознције пребачено је на други копосек, док св девет вагона преврнуло у јарак поред пруге. Осам вагона тешко је оштећвно. Поведеном истрагом још св нијв утврдно узрок судара, али се верујв да је до несрећв дошло због рђаво постављене скретницв, пошто је композиција нашег твретног воза пуштена на нстн копосек којим је ишла и композицнја немачног теретног воза. Срећом, прилииом судара, није било људскнх тртава. Тете јв повређено пет лица, и то наш машиновођа и лотач и три немачка железничара, нојима је одмах уназана лехарска помоћ. Штета проузрокована овнм сударом још није процењена, али је велика. Радови на раскрчавању пруге одмах су отпочели. Мвђутнм, саобрвћај неће бити успостављен све до вечерас и то само на једном копосеку. О судару су одмах обавештене надлежне власти. На лнце места изашла је комнсија, која ће извршити увиђај. Немачнн теретни воз возно је шлвски угаљ за Италију.

V врту, али прнмерци иису на- I

Нови становиицн Зоолошног врта пролазе н^оз београдске улнце као кдравдн