Vreme, 10. 08. 1940., S. 5

Субота, 10 август 1940 Н>. КР. ВИС КНЕГИЊА ОЛГА, ПРЕТСЕДНИЦА ЦРВЕНОГ КРСТА, ИНТЕРЕСУЈЕ СЕ ЗА РАД БАНОВИНСКОГ ОДБОРА У СЛОВЕНАЧКОЈ

ВРЕМЕ

СГРАНА 5

Њ. КР. ВИС. КНЕГИУ олгд хумане и социјалне у Љубљанн

посетила |е јуче устаноее

Љубљана, 9 августа. — Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга посетила је данас хумане и социјалне знстнтуције у Љубљанн. Као претседница Црвеног Крста. Њ. Кр. Вас. Кнегиња Олга посетила је данас пре подне на -првом месту складиште љубљанског Црвеног Крста. Још пре доласка Њ. Кр. Вис. Кнегиње Олге, на простору око складишта, које се налази на отвореном пољу, У непосредној близини Љубљане, бале су нзвршене све припреме. У непосредној близини складнпгга, на отвореном пол>у. био је разапет велнки шатор Црвеног Крста, коме је било постављено неколико 1;ревета. Псед шатором била је постројена почасна чета од

Њ. Кр. Вис. Ннегнња Олга око 100 болничара и болничарки, на челу са претседником Самарјанског одреда г. др. Мнсом и начелником г. Шенком. У шатору налазили су се чланови упразе бановинског одбора Црвеног Крста са потпргтседником г. др. Францом Видацом н гђом , ЈСрофта. тлх У 10,25 часова довезао се пред складиште бан Дравске бановине г. др. Натлачен са госпођом и шефом кабинета г. др. Ковачићем. Тачно у 10,35 часова довезла се пред складиште Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга у пратњи дворске даме г-ђе Лозанић. У другом аутомобилу довезли су се г. др- Крејчи, потпретседник Главног одбора Црвеног крста. затим начелник СоциЈално - здравственог одељења Банске управе г. Антон Коси и шеф Здравственог отсека Банске управе г. др. Павле Аврамовић, који су изашли у сусрет Високој Гошћи на Целовску цесту и одатле допратили Њ. Кр. Вис. Кнегињу Олгу до складишта. Изашавши из аутомобила Њ. Кр. Вис. Кнегињу Олгу поздравио је бан г. др. Натлачен краћим говором, у коме се захвалио на високој пажњи и племенитој бризи, коју свуда и сваком праликом Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга показује нрема хуманим и соци^алним институцијама. После поздрава бана г. др. Натлачена, Њ. Кр. В^с. Кнегиња Олга руковала се са баном и његозом госпођом, а затим је чланнца подмладка Цр веног крста Аннца Старман изрецитовала прИгодну декла мацију и предала Њ. Кр. Внс. Кнегињи Олги леп букет цвећа. После тога Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга ушла је у шатор Црвеног крста, где је поздравио претседник Бановинског одбора Црвеног крста г. др. Отон Фетих. У свом говору г. др. Фетнх је подвукао да поздравља Њ. Кр. Вис. Кнегињу Олгу као неуморну претседницу Црвеног крста и нагласио да ће ова висока по сета бити нов потстрек да се идеја Црвеног крста још ви-

ше прошири и појача у Словенији. После тога г. др. Фетзх претставио је Њ. Кр. Вис. Кне гињи Олги присутне претставнике одбора Црвеног крста. а потом се Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга са пратњом упутила у складнште Црвеног крста. Пролазећи испред постројене почасне чете болничара и бол ничарки Црвеног крста, начелник г. Шенк рапортирао је Њ. Кр. Вис. Кнегињи Олги. У складипггу Црвеног крста давао је потребна објашњења Њ. Кр. Вис. Кнегињи Олги г. др. Фетих. Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга је са велзком пажњом.разгледала цело слагалиште, интересујућн се колико има стварн, па је на крају посетнла и канцеларију ^лагалишта. Напуштајући сла галнште честитала је члано, вима управе на доеадашњем ! раду а затим се поново врати1 ла у шатор, где је г. др. Фетих замолио Њ Кр. Вис. Кнеј гињу Олгу да лично преда одликовања заслужним болничаркама Црвеног крста. Њ. ' Кр. Вис. Кнегиња Олга се радо одазвала овој молби, па је предала златну медаљу болничаркз Мари Пресељ, затим ј сребрну медаљу Вери Бахар | и Зори Личен и захвалницу Фанци Дитрих. У име одликованих захвалила се на васокој пажњи болничарка Мара Пресељ. Г. др. Фетих је затим предао Њ. Кр. Вис. Кнегињи Олги леп албум. у коме Је приказан у главним потезима раз вој и рад Црвеног крста у Словенији. Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга захвалила се на пажњи подвукавши да је алОум врло лепо израђен. Г. др. Фетих је позвао затим присутне да кликну Њ. Кр. Вис. Кнегнњи Олги „Живела", што су сви једнодушно прихватили. После прегледа слагалишта и шатора Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга опростила се срдачно са присутнама и у 10,50 часова упутила се у Женску болницу и породилиште. Пред женском болницом Њ. Кр. Вис- Кнегињу Олгу дочекао је и поздравио шеф болнице г. др. Алојз Залохар, који је провео високу гошћу кроз разна одељења, где се Она знтересовала за стање особља и наталитет и морталитет деце. После тога отишла је у капелу где су је поздравпле часне сестре. За то време болнички свешзеник обављао је крштење три детета. Из Женске болнице Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга са својом пратњом одвезла се у Општу држивну болницу а то у хиру;»шко одељење. где је високу гошћу дочекао и поздравио шеф г. др. Ферлан са својим асистентима и часним сестрама болничаркама. Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга је прошла кроз неколико одељења, разговарајући најсрдач ннје са болесницима и интересујући се за њихово стање. Из Опште државне болнице Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга упутила се у Инстатут за про учавање и лечење рака, где је Високу Гошћу дочекао и поздравио г. др. Колева, који је такође показао сва одељења свога института. У канцеларији г. др. Колеве Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга уписала се у спомен књигу. Из института за проучавање и лечење рака Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга одвезла се у дечју болницу, где је дочекао и поздравио шеф болнице г. др. Богдан Дерч, који је Њ. Кр. Вис. Кнегињи Олги показао сва одељења и објаснио разне болести деце. која се налазе у болници. У 12,05 часова Њ. Кр. Вис.

Кнегиња Олга завршила је са прегледом хуманих и социјал них институцаја. Пред Дечјом болницом Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга опростила се са свима присутнима, па се, у пратњи дворске даме гђе Лоза нић, одвезла аутомобнлом у дворац ,.Брдо". Ова данашња висока посета оставзла је на сви присутне најлепши утисак и она ће одјекнути кроз целу Словенију, као знак пажње и дубоке искрене захвалности према Високој Гошћи.

Шпансни новннарн V Берлину Берлин, 9 августа. — ДНБ јавља: Дирвктори најистекнутијих шпанских листова стигли су у чвтвртак у Берлни на позив немачке штзмпе. Они ће боравити неколико данв у Рајху. У четвртак по подне шпенски новинари су били гости шефа отсека за штампу министарства ннестрених послова, вишег савегника г. др. Шмита на пријему у Клубу странв штампв, на коме су учествовали претстввници Врховне команде немачке оружвне силе, отсека за штампу владе Рајха у мннистарству за пропагенду и министар^тва иностраних послова. Шпански новинари биће данас гости на вечери коју приређује шеф штампе Рајха г. др. Дитрих. Шпански новинари ће се ових дана упознати са великим нвмачким иидустриским предузећима и социјалним устеновама. У среду, идуће недеље, шпанска делвгвција ће напустити Берлин и посетиће Праг и Беч.

ЈОШ ЈЕДНА ЖЕЛ ЕЗНИЧКА НЕСРЕЋА Судар теретних возова у станици Завидоеићи

Зеннца, 9 августа. — Јутрос око пет часова дошло )е до жвлезничке несреће у станици Завидовићи којом су се приликом сударила два теретна воза. Том приликом лакше су повдођена два железничара, док су обе локомотиве, потпуно уииштене, као и десет вагона, а остали вагони су се претурили или само искочили из шина. До несреће је дошло због тога што је теретни воз број 187 требао да сачека на сигналу воз 192. Међутим, шнне су због росе и магле биле клизаве и возо-

вођа није могао да укочи локомотиву. У том моменту наишао 1е теретни воз 192, који је имао слободан улазак у станицу и налетео је на воз број 187. Због судара, саобраћај је на овој прузи био прекинут више од 12 часова и вршен је прелаз путника. Штета је врло велика. На лице места дошла је жепезничка комисија из Сарајева, ко1а је повела истрагу.

ПРИРЕЗ ЗА СОЦИЈАЛНО ИЗЈЕДНАЧЕЊЕ У ПОЉСКОМ ГУВЕРНМАНУ Берпин, 9 августа. — ДНБ јављ8: »Зборник законас објављује уредбу са законском снагом коју је прописао одбор министара за државну одбрану о нарочитом прнрезу за социјално изједначен>е. Тај прирез ппвћаће порескн об везннии пољске народности како у окупираним крајевима (у области гпавне губерније Пољске), тако и у оним крајевима на И* стоку који су придружени рржавној територији Рајха. Прирвз претставља 15 од сто прихода пореског обвезника и наплаћује се искључиво за рачун државне благајне Рајха. Мниистар финансија је овлашћен да у случају потребе, у сагласности са министром унутрашн>их послова, прошири наппату тога приреза и за становништво других народности Привредни савет у генгралном гувернману Краков, 9 августа. — ДНБ јавља: Генерапни гувернер г. др. Франк образовао је »Привредни савет за Генерални гувернман«, који ће бити врховни саветодавни орган генералног гувернера за решавање привредних питања. Пивредни савет сачињавају ше шови одељења Генерапиог гувернмана. Седницама Привредног савета претседаваће сам генерални гувернер.

•,КУРЕНТУЛ" О УНУТРАШЊОЈ ОБНОВИ Букурешт, 9 августа — Г. Шајкару запаже се у »К^оентулус за унутрашњу обнову у свим областима живота, која би била одпучујућа по вредност румунскв нације и снагу државе. Погрешно је мислити, каже г. Шајкару, да се од Румуније очекује само да изврши територијално припагођавање европском поретку и да би окончањем преговора са Бугарском и Мађарском све пошпо опет својим уобичајеним током. Ни у самој Фландрији нису биле побеђене једино савезничке армије, него аутоматски и један политичкосоцијапни систем. Победом над лнберапизмом морвју аутоматски да буду промењене и животне форме. Више рада, рационапна примена радне снаге, искључење паразита, — то свв треба да буду корисни потези за време којв долази.

НЕТАЧНЕ ВЕСТИ О РАБУ Раб. 9 авгуета. — У последње време проширене су са извесне стране тенденциозне вегги. да су хотели и купалишта у Рабу затворена. Одлична посета Раба од стране Загребчана и Беогрвђана, међу којима нма и врло у. гледних лица у нашем Јавном животу. која се од почетка овога месеца налазе у Рабу, наЈстварније демантују те вести. којима је циљ да нашкоде нашем Јадран :ком туризму.

ИЗЛЕТ У АРАНЋЕЛОВАЦ И НА ОПЛЕНАЦ У недељу 11 о. м. организуЈе друштво Путник викенд излетв у Аранђеловац и Опленац. Одељење за друштвена путовања у Путнику прима пријаве за оваЈ излет до у суботу у подне. Цене су излету: Аранђеловац дии. 35 Опленац дин. 60.

..Красниј флот« о операци|ама у Северном Мору Москва, 9 августа. — ДНБ јављв: Лист совјетске ратне морнарице „Красниј флот" доноси члвнак о модерном поморском ратовању и при том нерочито расматра операције у Северном Мору са гледишта поморске стратегије. Лист подвлачи као резуЈттат своје анализе да је досадашњи ток поморског ратовања и у норвешким водама и у Кеналу доказао на недвосмиспен начин надмоћиост немачке стратегије над брнтанском, иако Велика Британија располаже далеко јачом рзтном морнарицом. Немци су успели, вепи лист, де угледном сарадњом разних родова оружја, пре свега поморских и в-аздухопловних јединица, реше сасвим модерне стратегискв звдатке. Досадашњи неуспеси бритаискв ратнв морнарнце треба да се протумаче застарелом н одвише консервативном енглеском стретегијом. Бритвнска морнарица држи се још увек максима Нелзонове традиције и старих метода поморског ратовања. До сада нијв у вођењу поморског рата од стране Велике Британије констатовен никакав напредак према методама којима се Вепика Британи]« служила у сввтском рату.

ПОЛНТИЧИН ПНЕВИИК „Велики таленти не припадају ни браћн ни тетнама" пише „Хрватсни дневник" поводом спора оно заоставштине Антуна Радића

ОДЛАЗАК МИНИСТРА Г. ДР. КРЕКА У ЉУБЉАНУ - Синоћ јв отпутовао у Љубљаминистар грађевина г. др. Михо Крек. ОДЛАЗАК МИНИСТРА Г. ДР. АНДРЕСА У ЗАГРЕБ -*Синоћ је отпутовао у Загреб министар трговине и индустрије г. др. Иван Андрес, одакле ће наставити пут за Бпед. На овом путу мннистар г. др. Андрес задржаће се неколико дана. ПРИЈЕМИ код министара СТРАИИ ПОСЛАНИЦИ КОД МИ НИСТРА ТРГОВИНЕ И ИНДУСТРИЈЕ Г. ДР. АНДРЕСА * Мини^гтар трговине и нндустри]е г. др. Иван Андрес примио је у "своме кабинету турског амбасадора на нашем двору г. Коперпера са којим се задржао у дужем разговору. Исто тако, министар г. др. Андрес примио је јуче пре подне словачког отпавника послова г. Јозефа Циекера. Такође је министар г. др. Андрес нмао дужи разговор са немачким генералним конзулом г. Нојхаузеном. ПРАШКИ ИЗВОЗНИЦИ КОД МИНИСТРА ТРГОДИНЕ И ИНДУСТРИЈЕ Јуче прв подне мннистар трговине и индустрије г. др. Иван Андрес примио је у своме кабинету претставнике Удружења из* возника из Прага г.г. Сокола и Постраницког који су се налазили у друштву директора фабрикв Гимпекс г. Суханека. Претставници овог Удружења изнели су своје потребе по питању из* воза коња у Чешко-Моравски Протекторат.

Загреб, 9 авгугга. — »Време* је донело вест да је Томо Радић. брат пок- Аитуна Радића. покренуо питање заоггавштине свога брата и да се пријавио са члааовима породице код јавног бележника. тражећи да се сва заоставштина преда њему- Такође и кн>и и:евна заоставштина- Тнм поводом »Хрввтски Дневник« у уводном чланку. између осталог. пише: зОвих дана регистровали су не. ки јтистови Једап шгтересантан случај. На основи општег грађанског закона у првву наследства јавио се један човек који јв по. кушао избити пар:' из труда и муке свога брата Антува Радића Њему није остало дезвпажено да се све више шире сабрана дела Антунова, а нашло се л>уди који су га Ј"путили да се на томе може добро зарадити. .Што се њега тиче оггели би чланци и расправе идеолога хрватског селлчког покрета све до судњег дана расути у неприступачним бројевима »Дома«. да није било г- Рудолфа Херцега који је довео до издавења сабраних дела Антуна Радића. и да није било органи. зација хрватског гел»ачког покрета које су шириле Антунова сабрана деле. Код нас се. нажалост. врло мало знало о публицистичком раду пок. Антуна Радића- Наш је интелектуалац одлично познввао н Канта. и Хегла. и остале филозофе. док су идеали Антуна Радића остали непознати, јер вико на њих није 3"позорио. У нашим

„Народ сам мвра знати шта се хоће н шта се може" пише г. др. Кризман у „Вараждинским новостима"

Вара-ждин. 9 августа. — У најновијем броју »Вараждинских новости« написао је бнвши мн. ннггар и првак СДС г- др- Хннко Кризман уводни чланвк :Сел>ачка државас у коме каже, поред осталог: »Ове две лепе речи: селлчка држава. овако још лепше сложе. не. чују се и читају код нас све чешће- Нв свакој се народној скуппггини говорило. да сва наша политичка народна борба иде за тим. да се ос.вари слободна сељачка држвва- Ова велика реч внје се пред народним покретом као велика борбена застава- за којом народ иде у напоре и жртве са вером у њу и у оне. који је носе. Сељачка је држава нада и жеља еељачког наро; ч а за бољнм животом и сељачким правом Ова је жеља јака. а наде велика. јер рико није толико потребан слободнијег и праведнијег живота и сигурнијег кр>*ха свагдањег као сељачки нерод. Али мало ће вредети сама нада н сама желл. ако неће бнти свести и знан.а. снаге и способмостн. да се оствари оно. што се желн и иадаЖмл и нада носе се у срц>". али оно. што се хоће политичком борбом н радом извојеватц н нзградитн, мора се носити у зајед. иичкоЈ свести и памети. Народ сам мора знати што °е хоће н игго се може. како се хоће н како се може Испред народа говоре. раде и извршују појединци. које народ за то прими и одреди. али они семи ништа нису и нипгга не могу. ако у самом народу нема жпве свести и раз>*мне мисли- Када тога нема. онда је и њехов говор и рад без успеха ил- ј*. само празно повијање пред народним надама н разголожењи.ма. Тако је у сваком политичком послу и захтеву, а пог^тово је та_ Ко код коначног циљв народне борбе за слободну сељачку државу- Зато сви ми. који такву државу хоћемо. морамо говорити и радити тако. да лепој речи н пој. му сел»ачке државе дајем 0 све више прави. истшпггн н разумнн садржај. јер сам 0 по њему може наша тежња за сел»ачком државом постати право. жива снага. која ће граднти н стварати. Вез тога нз(аће ова ре нсту судби. ну као н друге велике полнтнчке речи, које је иарод Са заносом примн 0 н за н.нма без успеха н.

шао. У полнтичко»* жнвоту жел>е и расположе^аа ору дубоке бразде. алн н од најдубл>е бразде саме нема плода. ако иема сетве. семена н времена. А то је иајгеже и најважиије- То је тек права политика. Сељачка државв не сме бити и остати с ал!о велико обећање- НаЈлакшЕ је. али и најслабији политички по:ао У народу будити жељу н наде и учити гв, да нешто очекује- Ако се само код тога остане. онда никада у бразди семена ни из ње плода- Они. који очекују, да ће непгго само до. ћи. ннкад ништа дочекатн нећеУспех је сваког посла :амо у вла ститом знању и раду. То још више вреди за народнн полнтичкн посао. у коме треба заједничког знање. н рада. које је вајтеже стећи и ускладити. Зато није на правом путу онај. који мисли. да ће слободна сељачка држава сама доћи и бити нешто нзввн вас и сама делитн мнлост и праведност сељачком народу. Сељачка држава може бнти само нзражај живота селлчког иарода. његово вла*угит<> дело и одраз свнх н»еговнх вредности. а-гн н свих ње1х )вих слабоћа «

ОСНИВАЊЕ ПОМОЋНИХ ШКОЛА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ Загреб, 6- августа. — Данашње „Службенв нолинв" Бановине Хрватске доносе уредбу о организацији помоћних школз- Те ћв се школв основати у сваком месту, које има 30 децв, а којв нису уписана у редовне школе. Уписиввће се деца од 8 до 14 година. Школа ћв се морати похађати редовно. Школовањв ћв трајатн двв школскв године по 6 месеци. Настава почиње у овакој години 15 октобра, а завршава се 15 априла. У помоћним школамв као наставници поучаваће они гређани који су навршили 18 година, а за које Банска власт нађв да су беспрекорног »лалања н да бн са успвхом моглн учити нвписменв. Све трошкове за одржввањв ових школа и за набавку потребннх уцбеннка сноснћв Одељење за просвету Банске власти.

школвма учило се свашта. Ђапи су пунили главе безбројним догаћајима и стотинака разних да. тума и имена. дог. име Антуна Радиђа није помињано- Он је про лвзио као пок- др- Анте Старчевић- Није забележен шта внше ни као књижевник дилетант о којима су ученици морали знати све што је записано у школ:ким читанкама. јер, ако не знају. ето им слвбе оценеКњижевна заоставштина Антуна Радића била је као затрпани рудник у који су само неки улазили- Кад је покренуто питање издавања сабраних дела чули су се приговори да то нема смисла. да су многе констатације Антуна Радић« данас неактуелне. многи погледи застарелн. Било их је који :у сматрали да У најбољем случају треба напрааити избор његових дела. I'. Херцег је био једини човек који је хтео Да изда свбрана д&ла Антуна Радића и који је помоћу политичких к месних орга. иизација хрватског сел»ачког покрета н хрватске штампе тв дела проширио у народ.« Завршавајући »Хрватски дневник« каже: »Велнки талентп не припадају ни браћи, ни теткамв. нн стрина. ма. нег 0 народу као целини. Ако за живота ни:у нмали материјал не добити од тога треба им бар после смрти прибавитк да њихова дела прођу кроз наше душе и домове н да тако постигну онај морални ефекат з којим су тежили. Кад 0 во пншемо не мнслимс само на Антуна Радића. него и на остале пнсце- Велики пи:ци имају то пренмуЂство да гледају даље и виде даљг него осталнТо је разлог што су у животу не. схваћенн и њихова дела слабо треикена- Али. не смемо допу:тити да онн постану рудник који ће експлоатисати само појединци Њихов улазак у народ мора остати несметен. а њихова духов на заоставпггина има да по:тане искључиво власннштво народа.«

ПОСТАВЉЕЊА И ПЕНЗИОНИСАЊА У МИНИСТАРСТВУ САОБРАЋАЈА У нме Њ. В. Крал»а, Указом Краљевскнх Намесни>:а, На предлог миаистра саобраћаја поставл.енн су: за пнгпектора 5 грлтте станнце Љ>-6љана Иван Брегалт, досада у Постајни. за вншег контролора 6 гр>*пе Дирекцнје железннда Л>>"бл.ана Лудвик Фатур, досада у Сарајеву;' за контролора 7 гр>-п е Генералн© днрекцнје државннх железница О. дељења за контролу прнхода у Суботицн Мнлнвој Нкколпћ, досада у Веограду; за контролора 7 гр>-пе СаобраЛаЈ. но-комерцноналног одељења Дн. рекције Београд — Север ИУаст Кондрашев. досада у Суботицн: за контролора 7 групе станнце Шт. Внд—Внжмарје Јанез Мараж, досада у Врезоанцама; за контролора 7 гр>-пе Саобраћај. но-Комерцнатног оде.г»ења Г еее. ралне днрекднЈе Јоснп Делкнн, досада у љ >-бљанн; за контролора 7 групе станнце Л>>ЧЈл»ана Владнмир Медвешчек, досада у Л>>-<Ј.љанн; за контролора 7 гр>-пе Дпрекцн} 0 — Север Ахмед Дероља, досада у Вннковцама. У нма Н>. В. Краља, Указом Краљевскнх Намесннка, на пред. лог мнннстра саобраћаја пензнона. сани оу: НнкЈла Десарно, вкшн прометннк 7 групе ДнрекцнЈе Београд Гуг н Драг>тнн Илић, внши над_ зорник телеграфа 7 гр\-п е Днрекцн. је Београд — Југ. УНАПРЕЂЕЊА У ЛШНИСТАРСТВУ ПОЉОПРИВГЕДЕ У име Н>. В. Кра-ља. Указом Кра. љевских НаМесннка, на предлог Миннстра пил.опрнзреде >-напређенн су: за паљопрнвредног саветннка 5 гр>-пе Банске управе у слраЈеву ннж. Мнлан Обрадовнћ; за вншег прксгааа Среског начатства у Горшем Граду Јосип Бергам; за вншег пољопонвредног прн. става Банске >*праве у Нншу ннж. агрономнЈе Мнлнћ АрсениЈевић.

СМОТРА ХРВАТСКЕ СЕЉАЧКЕ КУЛТУРЕ Загреб, 7 августа. — Сељачка слога у Загребу објввљује да ћ-е се смотра хрватске сел»ачке културе обавити 25 августа. Даи пре тога одожаће се први хрватски етнографски коигрес, који организују г. г. др. Мнлован Гаввти и Бранимир Братанић. Воћство хрватске Оељач-ке сло ге прндаје овој смотри нарочитн значаЈ. Хрватска Сељачка слога квже у позиву да аутохтона хрватска сељачка култура постаје све јачом садрнушом хрватске народности. ДАНАС У СУБОТУ ЈЕ I ПОСЛЕДЊИ ДДН велике јефтине продаје РЕСТЛОВД У ПОЛД ЦЕНЕ и купона са 33% попуста Са вепиким задовоњством наших муштерија завршавамо данас ову вепику продају МИТИЋ 9 Кн. Михајлова 43