Vreme, 28. 02. 1941., S. 2

СТРАНА 2

ВРЕМЕ

Петак, 28 февруар 1941

Г. Цинцар-Марковић:

„Нека би та наша мирољубива настојања у прнјатељској сарадњн са нашим велхким суседима Немачком и Италијом уродили добрим плодом на корист Мађарске и Југославије и целог овог дела Европе"

ПретседнЈгк Горњег дома гроф Сечеан (са брадом) н гроф Бетлен у разговору са г. Цнндар-Марковнћем

(Наставак са прве стране) Разговорн којв сам у Вудимпештн нмао оа мојнм еминентним маКарс|;нм колегом. 1иц> и са >"Важсиим Претседииком владе Н»еговом ЕкееленциЈом грофом Телекием и дрјгнм ма1)арскнм звакичннм круговима пружнлн су мн то оообнто задово.-кство да и лично виднм са колнким св слонтанкм н 1гекреннм убеђењем од свкх мо >>арскнх водећнх фактора спроводн полнтика зб.1нжен>а н оарадњо између Маћирске н Југославнјо, у пуном складу са осећајнма двајЈ - народа и бнтним ннтереснма двеју земалл. Д>"бок утноак оставно Је на мр«е н мој прнјсм код Н>еговог Пресљеглог Внсоча1гства Регента Хортиа. чнја гледншта пу»га пн>гпатпја за б.тнску маћарско. ј>тоатовено«с>' оарвдгву добијају своЈ нарочити значај баш данас када Јс разменом инструмената ратнфнкацнЈ 0 мађарско.Југословенског Пакта о прнЈатељсгву коначно остварена виоока замн. сао коју Је Његово Пресветло Виоочанство тако сиажно фор. мулнОало у спом знамешгтом .Мохачком говору. Топао прнЈем н срдачно госто. прнмотво н а које сом као прет. спанннк Југославије паншао у Будимпешти имаћс дј "боког одјека у ЈугоатавнЈн, где Је ндеЈа поверења н ордачних односа из. мећу наших двеЈ>- с>-седннх зе. мал>а Оа од>т1гевл.ењем поздрав,-кена. као пгго знате, у шнрокнм нироднгтм слоЈеви>га, како то у го-ној мерн одговара поштовању и снмпатиЈа.ма коЈе цео наш »га. род гајн према сдседном маћар. I ском народу. Нарочнто мн Је пријалго да н овом прилнком подвучем драгоцвну подршку. на коју смо у нашнм настоцањима каилазнли у маћарској штампи. УпућуЈући моЈу накрену захвалноот прет. ставннцнма маћарског Јавног мншл»е1на на нзрознма прнја. таљства коЈе су поводом моје посете Буднмпештн магшфсстовалн према ЈугославнЈн. ј а их матнм да н дал>е нстраЈу у њв. ховом корнсном раду којнм у тако знатноЈ мери доприноее у. спехз - ових нашнх прнЈател>скнх н мнрол>Ј"б нвнх насгоЈања". Данас у подне југослоаенски посланик у Будимпешти г. Светозар Рашић дао је у част министра г. Цинцар-Мар ковића ручак коме су дрисуствовали и чланови мађарске владе. Вечерас у 10 часова мађарски министар иностраних послова г- Ладислав фон Бардоши даје у част југословенских гостију свечан банкет у »Парк-Клубуо после чега ће бити велики пријем, на коме ће узети учешћа сви великодостојници и значајне личности политичког- привредног н културног живота. Са овим се завршава званич ни део посете министра г. Цинцар . Марковића у Вудим пешти. Сутра министар г. Цинцар - Марковић у пратњи мађарског министра просвете г- др. Хомана путује у Секеш Фехервар, где ће посетнти више културних институција.

На крају се може констатовати да ће сви југословенски гости отићи из Будимпеште са најдубљим и најлепшим у-

тички споразум који је данас остварен затим осећај узајам них сн.мпатнја које су данас понооо ожнвеле и заједничка

тисцима. Мађарско - југосло- ј воља оба народа да се мнр у венско пријателзство има да- I овом делу Европс по сваку нас троструке темеље: лоли- ј цену очЈ-ва. Др. Р- САНГО Здравице министара иностраиих послова одржане на вечери

* Будимпешта, 27 фебруара- На вечери прирећеној данас у чает Југословенског мшшстра иностраннх послова н госпоће Пннцар-Марковнћ. маћврсКн министар СПОЛ.ННХ послова г. Лас.1о Бардошн одржао је следећи говор: »Господине министре. »За мене Је особнта радост да поже.пог срдач!гу добродошлиц>Вашој Екселенцији н госпођн Цшшар-.Марковнп. У изразе ових ооећања јтгосим >-толико вншс свесрднослг што сте Вн првн миннстар шгостратгх послова Крал>евнне Југоелавије којн нам Јс пружно то задовољство Да учннн званнчну посету престоннцо Крал>ев1П1е МаћарскевВеома сам соаћак што сам овом прнпнком могао сттпитн у нвпосреднн н пнчнн понтакт са Вашом Ексепенинјом. Снгуран сам да ће овој коитакт имагн свог врпо "орисног деЈства нс развој свнх нашнх опноса. у о бпастн попнтнчкој. прнсредној и куптурној. »У Буднмпешту сто лошпн у једном моменту када ј« ареме још доста оштро к када се пролеће тек иајављу!« апи немам потребе да Вас уверавам копнко је нскрена н спонтана топлина осећаја са којом Вас наш народ дочв*уј$ како у престоннцн. тако н у најудаљеннјнм крајевнма увећвне Краљевнне. »Он у Вама поздравља еминентног Мнннстра једне вепкке земп>е са чнп.м смо народом везанн пои : атв.т,стго-: и нстоветннм ндејама о спободн н пр&вди — осећањнма која су дубоко унорењена у сринма нашнх народа н која за »нх претстављаЈу внсоки жнвотнн смнсао. „Уговор о прнјател>ству пот. пнсан у Београду од сгране мог претходннка почнвшсг грофа Чакна. чнЈа нам је успомсна свнма тако драга. до!Лз је нс. крене жел>е за прнЈатгл.с1:ом констгрЈктнвпом н сгварном оарадњом нзмећу ЈугославнЈе и Мађарске. у цнл>у напрстка на. ших народа и одржан.а мира У овом делу Европе- Свесни омо тешких задаћа као и одговор. ностн оред |ш.ишм народима и пред це.том Европом, коЈе нам ов а наша >"бећен>а намећу у вре. менима у којима жнвимо Ја у овом нногрументу вндим крупн. сање напора којнма Ј« створена атмоофера разумеван>а између ннша два народа. .,Ово разумевање бнће Један неопходћц еле.менат за сгвара. н>е новог напретка у Еврони и допрннос полнтшџг нашнх велнкнх пријател>а Немачке н Ита. лиЈе. Ј .Убеђец сам, Ексслепцнјо, да ћете ое вратитн у Вашу зем.то' уверетг да >гашс прнЈатељство

Издаје се лод закуп земл»нштб - воћњак поч- Симеона Верешћака у т-зв. Фрањиној рудини а у површини 2400 квадратних метара у околини Земуна (у непосредноЈ близннк станице Земун — Нови Град). За условв упитати Др- Младена Радуловића адвоката у БеоГраду. Жоржа Клемансоа 18/1. коме се могу непосредно и понуде слати. Телефон 29538- 4555. 2-2

1гије пролазно. НајречнгнЈн до. каа тога јс опште задозол>ство које маћарско јавно мишл>ење оссћа поводом Вашсг доласка у Будимпепггу. а о чему сте се осведочили у току ов- к два дана. КДа тнм осећајима. днжем чашу у здрав.т>е Његовог Велнчанства Крнл>а Пстра II, у здравл>с Његовог Крал>евског Внсочапсгва Кнеза Пав.1а н Крал>евскнх Намесника. за напредак н величину Југоелавнје и лнчну срећу Њнхових ЕкселенциЈа Гоподнна мнннтра иностраннх послова и л>Ј"базне госпоће Пипцар-Марковић« Министар нностраних цсслова г- Александар Цинцар-Марковнћ одповорио ј/ следећи мговором: Говор г. др. ЦинцарМарковића вЕксепенцнјо, Дозволнте мн да Вам нзразнм нашу најдубљу захвапност на топпнм речима које сте нам вечерас упутипн, као н на врпо срдачном пријему који сте нам у Вашој пепој престоннин нзвопв. пн указатн. Дубоко днрнут свнма Вашнм љубазностнма, ја Вас мопнм да будете уверенн да ће ове маннфестацнје прнјатељства са Ваше стране одјекнутн кроз цвпу Југоспавнју н цео југоспОвенскн карод, којн према Вашој земљн н Вашем храбром народу гајн

I нскрене осеКаје поштована иЈ симпатнја. I За мене |в особнто задовољ- | ство што мн је ова посета пру- I жнпа припнку да дођем у пич- I нн контакт оа Вашом Ексепенцнјом. Ово утолнио више што смо данво извршнпи размвну инструмената рвтнфнкације мађвр|ско - Југоспоаенског уговора о прнјатеаству,, закљученог 12 де- ј цембра прошпе године у Београду прнлнком посете Југославији почившвг миннстра ннострвннх пооловв грофа Иштвана Чакна, чи|у успомену чувано еа најдубп»нм пијетвтом. Тиме је коначно н формапно уведен у жнвот сввчан акт, којим су Мађарска н Југоспввијв једна другој потврднпе своју жеп.у за заједничком сарадлом и ко|и ће им од свдв служнти кво путоказ у &нховнм међусебним односнма. У тешкнм врвмвннма која првжив/кујемо нвсуманво је да овакви односн између Мађарске н Југоспавије првтстављвју Јвдаи нврочнтн интерес. Њнма ми у овом свктору уноснмо један важан познтнван влвмвиат хармоннје н консопидацнје и нв твј начин чиннмо наш допрннос стварн мнра, у пуном складу са | одлучннм тежљама наших народа да нзбегну поразно дејство н )ош твже последнцв ратннх комппнкацнја. Срвћан сам што могу рећн да нза овнх настојааа нашнх двеју впада стојв шнроке масв оба иаша народа. То се јасно видело у спонтаном н једнодушном прнјему на којн је мађарско-југословенскн уговор о прнјатвљ. ству наншао н на једној и на другој странн. Нас у Југославијн особито је радоввпо једногласно усвајаље овог уговора у мађарском парпаменту и особито су нас прнјатно днрнупе пркјатељси* ма ::нфестације којв су том прнпиком према нашој звмљн прнре1}епа уод Мађарског народног п'\9?с^чаништвг. Све ове окопноогн показују да н■»•чн данашњн срдачнн односн почивају на шнРокНм н снгуРннм базама н да нмају један бнтнн значај ц у нашнч општим спољногтодктнчкнм настојаанма. Нека бн та наша мнрољубнаа настојања у прнјатењској сарадњн са нашнм вепнкнм суседнма, Немачком и Итал н јом, урлдмпн добрнм плодом на корист Ма-

ђаРскв н Југослаанј* „ цвлог овог дела ЕвРопе. Са тим жвљамв, дижем чашу у здрављв Нзеговог Пресввтлог ВисАчанстаа Рвмнта Хортна, мудрог и великог швфв прнјатеткске н сусвдне дРжаве, за вепнчниу и нвпРедак МађаРскв и њеиог внтешког народа, „ пнјем за лкчно добро и лнч«у орвћу Њнхоанх Евсвлвнцкјв мађарског миннотрга иностраних поотевч н љубазк« госпоћ« де ВвРдошн.в Ручак у част мини• стра г. ЦинцарМарковића Буднмпвштв, 27 фебруара. Југословвнски Краљввскк посланик у Будимпвшти г. Сввтозар

Рашић са госпођом приредио је данас у 13.30 часова у просторијама посланствв, ручак у част југословвнског министра киостраних послова г. Алвксандра Цинцар-Марковића н његове госпођа. Ручку оу присуствоввли првтсвдкик мађарскв владв гроф Пал Твлвкк, минкстар нностраних послова г. Ласло Бардоши са госпођом, помоћкик југословенског министра иностраннх послова г. Илија Јукнћ, помоћнкк мађарског мннистра иностраних послова г. Јанош Вврнлв, шеф војне кућв Рвгвнта г. Хортиа, гвнврал г. Лајош Кврвствш-Фншер са. госпођом, државни потсвкретар при првтсадкиштву мађарскв владо г. Иштван Барци са госпођом, мађарскк посланик у Бвограду барок Бакач-Бвшењви са госпођом, качвлник Одвљвња за штампу

југословвнског минкстарства кностраних послова г. Милан Стввановић, првтсвдник Саввза иовинарских удружења Краљввине Југославије г. Андра Милосављввић, шеф кабинета министра иностраних послова г. Вукашин Шећвровић и помоћник началника Политичког одељења г. др. Стојан Гавриловић. Исто тако ручку су присуствовали и свкрвтари мађарског мкнистарства иностраиих послова, додвљвни југословвнском мкннстру иностраних послова за врвме њвговог боравка у Мађарској г. Бвде, гроф Палавичини и секретар југословеиског министра иностраних послова г. Алвксандар Звекић. (А. А.)

Берлин придаје нарочиту важност борбама немачних борних нола у Д фрици Акција. г. Идна у ТурскоЈ сматра се као „последњи покушаг" спасавања Енглеске

(Од нашег сталног дописника) Берлн, 27 фебруара. (Телефонсви извештај). — Сусрет ста. рнх знанаца, немачккх н енглескнх трупа, на афрнчком тлу, бацно је у Берлнну све остале полнтнчке н војне догађаје у засенак. Прве борбе у којнма ое показало, како се овде подвлачн, да су немачке једнннпе далеко надмоКннје од брнтанскнх н под гкаркнм афрнчкнм поднебљем коментарншу се у свнма круговнма. Вест о појавн немачкнх борннх кола у Северној Афркан учнннла је праву пометњу међу новннарскнм круговнма, јер ннко до сада ннје знао да Немпн пребадују не само своје трупе већ н моторнзоване одреде у Афрнху, тнм внше што је са немачке, стране стално наглашавано да је афрнчко војнште од споредне важностн, што се уосталом н сада помнн>е. Зна св да јв Велнка Брнтанија , ВажнОСТ афрнчКИХ

Одлазак "мернчког новинара из Италије Рим, 27 фРбруара (Телефонски извештаЈ). — Овнх даца "апустиће Нталнју римски допнсннк амернчког лнста »Чикаго ДеЈлн Њус« г- Цоц Внтнкер. Амернчкн цопшгар замол^ен Је од стране нталнЈанских меродав1ШХ властн Да напустн Нталнју. а оставл^но му је потребпо време за сређнвање приватпнх стварн. Др. м. п

Мнннстрн нностраннх послова г. г. Бардошн н ЦннцарМарковнћ н помоКни* мминстр* г. Иднја Јукнћ

у своје време умвла врло добро да нскористи успвхе против италијанских трупа у Африци у пролагакдне сврхе, кажу у Берлику, тако да је цела акција генерала Вавелв имела више пропаганднк карактвр према неу тралним земљама, а специјвлно Сједнн.еним Државема као н државвма Балкана, а у нсто време к преме сзмом енгпеском народу којн је нз дана у дан изложен кепедкма немачког ваздухопловств«. Требало је што пре пружнтк нзглед на победу о којоЈ су екглвскк државннци ввћ говорилн да јв нмају у евојој руци. Да се прекнне афрнчка днлема ... Да би прекингул« ову афрнчку днлему, која је бкле захватнла не оемо Брктакце него и некв нвутралне земље, Немачка јв, веле овдепгн.и круговн, послала своје опробане моторизовене одреде, да на тај вачнн првсече свв оне наде хај-е су толкко полагене у оперецнје генерале Вавела. Генврал Вевел, којк је већ у неким својим изјеввма био заууво став победиоца, кзгледа де ће саде морети не само де коригира свој став, већ к да нвдржи борбу са противннком кога његовн војницн позне* ју )"ош нј Норвешке н Денкерка. Сва«ако је пвеуоаљено говорктк о томв у комв ћв се правцу снтуацнја ке афрнчком рати* шту деље резвијати. Једно је, мвђутим, сигурно да кемечка Врховка комвкда не бн послале своје мсторнзоване трупе у афричку пустнљу да кије унапред речунале не само са су збијењем већ можда н уннштењем доброг дела Вавелових трупа које су далеко иза себв оставиле полазне базе н бвзв за снабдевење. И нехотице с«, каже се овде, немеће питање де ннје можда гекерал Вавел нпак учимио једну ооновну гРвшку а та |е де ннје уопште оачунао на сусрет се немачккм трупама. Он се зе неколико стотина кнлометврв удаљно од својнх базе- А луке преко којнх се вршн снабдеван.е енглеских трупа налазе се непрествно на дохвату нвмачкнх »Штуквс. С другв стране пут измвђу Сицклиј.в и Африкв текођв је контролксан гако да даљи оазвој акције генерала Вавела може да добнје управо пвслмисгнчкв правац<

операцнја за Велнку Британнју Неки новинарски круговн у Бврлину доводе пут г. Идна у Каиро, Анкару и Атину баш у ввзи са могућношћу војног неуспвха екглзскнх трупа у Африцк. Док 1 в неуспех италнјвискнх чвта у бообн проткву Бритенаца зе Немвчку бно од опоредног значаја. што 1в са кемачке стране сталко наглашава«о, попгго он ни у колико кије могео дв утнчв не коначну победу силе осовнне, дотле би неуспех британскнх армија на сектору где је Велнка Брнтанија бипа нерочнто поноска — веле Немцк — могао да нме по Бнглеску кетвстрофвлннх последнца. Наиме, ка победн у Афрнци Велика Британн^а бнла је нзградила своју идеју о прнтиску на емернчки Контрес н Сенат. Нв нотој победн Екглескв је, преко америчког поспаника у Вншку, вршила утицај на фран цуску владу н маршала Петака н нв тој победн тре&ало је обрезоветн и фронт на Балкану. Мвђутнм, како се у Берлину каже, ни један од балканскнх народе није заборавно н поред Бардне, Бенгазна н т. д., да Немачкв двнас располвже са 250 дивнзнја. Без обзира на то колихо јв оправдано да се балканскн нероди боре зе ннтересв Ввлике Брнтаније, нн гедан разумвн државник, велн се овдв, који водн рачуна о ннтересима сопственог народа, нитн је могао кити ће то у будуће моћи да предузме одговорност и дозволи да његов нерод увуче у сукоб, којн је далеко од нвродних ннтереса држава југоисточне Европе. Последњи покушај г. Идна И твко је, кежв се дељв, кућа од карата, која је зндане у Африци, пале преко ноћ. Већ денас св може предвндети даљи развој догађајв не ефрнчком тлу- Прн томе кикако не треба сметкути са ума да Немачке ни у ком случагу не бн послела овоје )единице на једвн фронт, в да није унапред оценнла све стратегнске могућностн. У сваком случају, биће довољно де акцнја генерала Вавела буде у кочвие, што ђв претстевљати неуспвх Еиглвске у АфрнциПрвма томе пут г. Идка у Анквру сматра се у Бврлнну да аЈакако косн у оасн асслвдаи

покушат да се што пре образује један фронт противу Немачке, којн бн у првом реду ангежовао Турску. На основу вести које су стигле из Анкаре, г. Идн је одржао дзнас пре подне конференцнју св турским министром ивостраних послова, а у подне је бно на ручку код претседннка владе. Очекујв се да ће у. току сутрашаег двне г. Иди бд-;ти прнмљен код претс!^ Турске Републнке г. Инениа. Мншљење о држању Турске Какве је резтлтате британскн миннствр нностранкх пословв г. Идн постигао у Анкари не зна се. Међутим, познате су могућности се којнма не свмо г. Идн већ н самв Турска располаже у погледу доношењв овако важних одлукв- Турскв јв до сада, према општем обеђењу, игрвле 1'етгу рвзумну улогу. Н>ен пвртнер Велнка Брнтвннја није имала потребе дв тражи од Турске де јасно определв свој став к да евентуално повуче све гтотребне конзвквенце нз севезв који постоји нзмеђу обв земље, или је Турскв увек успела до сада да на згоадн начнн одбнје бритакске захтввеМеђутим, двнас је сигурно да ће Енглеска тражитн од Турске макснмум, пв можда н Д1 ступи активно у борбу на странн Енглеске н да буде носнлац једног фронта којн Велнкв Британија нвмерава да образује кв Балкану. Већ данас се може уочнтн став Турске, велн са у овдашњим новинарским круговима, у погледу оваквих звхтева Велике Брнтаннје н њеног мннистра иностраких послова. Турска ннкада неће пристатн Дв ступи у отвооен сукоб са Немачком пре но што будв капвднута. Турскв {• н до сада у том погладу водидв јасну а прецнзноаку политкку. Јер, хаже се овде, Турска х поред пнсања њене штампе гледа јаоно на даљи развој рвта између Велике Брнтвннје к НеНачке и кккада кеће рескнратв своју државну егзстенцнју. Овако се гледа у овдашњнм неутралним круговнме ка најковнји развој рата у Афрнцн кво н на днпломатску акцију Велике Брнтакнјв у Аккарн н Атини. Међутим, меродавни круговн у Берчину не желе дв дају бнло квкве нзјаве по пнтвњу путв г. Идна јер сматрају да ће најближа будућност поквзати са каквик. ја успехом г. Идн могао да рачунв прилнком свога ггутв по Југолстоку. Т- СОКОЛОВИ*

КАШЈВЕТЕ ЛИ услед назеба? Пулманов чај може да отклонн дражење на кашал. раствара шлајм и умнрује кашал,Добнја се у свнма апотекама. Орнпгаалнн омот од 125 г. дкн. 51. Огд. рег. бр. 1ЗДЗ/1ОД 38>Ј