Dan, 12. 09. 1935., S. 5

Оптужен за насиље

углеини економ из Бачког Брестовца је ослобођен Сомбор, 11 септембра. — Угледни економ Матија Лајнвебер ’ из Бачког Брестовца нашао се данас ,на оптуженичкој клупи у овдашњем Окружном суду под оптужбом да је покушао насиље над Јањом Миличић која је служила код њега. На 21 јуна 1932 године оптужени је, према тужби, дошао на свој салаш и позвао служавку Јању у подрум да тамо сврши неке послове и том приликом је покушао да извршн обљубу. Оптужени, који је већ човек у годинама пориче дело и каже, да му се Јања свети, што је отказао службу њој и њеном мужу, као и још неким бирошима. Јања и једна сведокиња терете оптуженог, док већина не зна ништа непосредно о догађају. Суд је после говора браниоца г. др. Светозара Панића донео пресуду, којом се оптужени Лајнвебер ослобађа од оптужбе. Пресуда је правомоћна. (Дан)

Злочин непознатог Румуна у Боки

Петровград, 11 септембра. — У је/Ј-. ној гостиони у општини Боки седело је друштво, у коме је био и Ласло Хајнал, младић од 21 године, и неки Андрија из Српске Неузине. Око по. ноћи у гостиону је ушао један непознати човек, Румун, који је присео њиховом столу и убрзо се напио. Зграбио је једпу чашу и разбио је о сто, тако да су делови стакла от. скочили на Андрију и повредили га. Андрија је изгрдио Румуна за овај поступак. Изгледа да је ово на Румуна деловало поразио, јер је почео 'молити Андрију да се измпре. Ан. дрија је пристао да се измире, ако му Румун плати 20 динара за лечење ране. Румун је новац исплатио и тако су се измирили. Мђеутим, како је Румун био све пијанији, убрзо је пожалио својих 20 динара и решпо да се Апдрији освети. Изишао је из гостионе и сакрио се у помрчини, че. кајући да наиђе Андрија и да се с њиме обрачуна. Несрећним стицајем прилика, уместо Андрије устао је први Ласло Хајнал и кренуо стазом где је био сакривен Румун. Мислећи да је ово Андрија, Румун је искочио из мрака са ножем у руци и пробу. разио њиме трбух песрећног Хајнала, који се је срушио у локви крви. Видећи да је избо другог човека, Румун је узвикнуо: „Еј, па ти си то!“ и побегао. Хајнала су превезли у петровградску болницу, где се бо. ри са животом. За непознатим Румуном трага се. (Дан)

Три аутомобилске несреће

За последња 24 часа догодиле су се три тешке аутомобилске несреће у Новом (аду

Нови Сад, 11 сеп.тембра. Јуче после подпе око 4 часа на трећем километру од Новог Сада, према Бачком Јарку, па путу за Тсме. рин, догодила се једпа аутомобилска песрећа у којој су теже повређени један радник и један трговачки путник из Новог Сада. Дапас пре подпе око 11 часова догодила се аутомобплска несрећа и у Петроварадппу у Прерадовићевој улици, у којој су теже повређепи артиљериски поручпик г. Стапиелав Чех и гђица Милада Копепка. Око 12 часова десила се и тре. ћа аутомобилска песроћа у Футош. кој улици, али срећом ту пије било људских жртава. Јуче после подне око 4 часа ауто мобил новосадског трговца г. Тихоми ра Милутиновића, са којим је управљао шофер Јовап Чиеф, ишао је са четири путника за Темерип. Када је био на три километра од Новог Сада, према Бачком Јарку, изненада је пукла гума и услед тога је дошло до несреће. Поред шофера у аутомобилу су били још и Имре Хорват, радник, Бранко Стојков, трговачки путник, Михајло Чипо, чошљар и Хакер,

трговац, сви из Новог Сада. Приликом несреће повређепи су радник ^Хорват и трговачки путпик Стојков. Оба поврођена пренета су у Државну болпицу, где им је указапа хитна лекарска помоћ. Друга аутомобилска несрећа догодила се дапас пре подне у 11 часова у Прерадовићевој улици у Петроварадипу. Једап аутомобил, у коме су били тг. Станислав Чех, артиљерисски поручник и Петар Стојковић, поручпик аутокоманде и две сестре гђи це Копеики, ишао је пупом брзином из Текија према мосту Краљевића Томислава. Када је прошао кроз петроварадипску капију, он је свом брзипом пројурио између двоја кола. Међутим, када је после неколико секупди био у Прерадовићевој улици, у близипи трговипе Кнаур, ауто је хтео да обиђе кола и.з Карловаца, која су посила број 172. али како је ишао доста великом брзипом. он је својим задњим точком закачио за једну бапдеру и услед тога је дотпло до несреће. У том тренутку су се кола нагло окренула за 180 степени. Гуме на задњим точковима попуцале

су. Ауто је био сав разлупан, нарочито задњи део у коме су седели артиљерисДи поручник г. Станислав Чех и старија сестра гђипа Милада Колецки. Приликом ове несреће теже су по. вређени поручник г. Станислав Чех и гђица Милада Копецки. Срећним случајем поручник аутокоманде г. Петар Стојковић и млађа сестра гђи. ца Копецки нису повређени. Повређепи г. Чех и гђица Милада препети су у болпицу, где им је указана хит. па лекарска помоћ. Њихове су повре. де теже природе, али лекари ипак верују да ће остати у животу. Трећа аутомобилска несрећа догодила се у Футошкој улици даиас око подне. Један аутомобил јурио је свом брзином према Јодном купатилу и када је хтео да обиђе једног бициклисту, он га је закачио и свом га силипом одбацио у страну. Срећним случајем бипиклиста је остао неповређен, али је бипикл остао скоро здробљен. Управа полиције повела је истрагу у сва три случаја аутомобилских песрећа. Огроман пожар у близини Вршца причинио је штету од преко 100.000 динара

Вршац, 11 септембра. — Прошле ноћи избио је велики пожар на гувпу Бервангер које се налази у пепосредној близини града. Пожар је узео велике размере, пошто је у ието време горело неколико стотина камара сламе и плеве. Читава два сага овај пож.ар осветља^ао је југоисточну периферију града. Ватрогасна чета, која Је одмах изашла на место пожара била је немоћна да угаси овај огромни по^кар, али је зато локализовала и чувала празан простор према суседном гувну Немачког пољопривред-

. ног друштва, коме је такође пре। тита опасност да буде запаљено. Про тор п жар изшкио је неко. лихо хиљада кватратних метара и ! овим пожаром остало је преко три 1 стотине сељака без потребне сламе и плеве за стоку. Штета се цени на око 100.000 ; динара. Полиција води енергичну истрагу да устанози узрок пожару. По свим знацима изглела да је по среди злонамеона па евина, пошто Је пожар избио истовоемено са свих страна. (Дан).

Поштански службеник који је утајио једну новчану пошиљку из Француске износу од 3.000 осуђен на 5 месеци строгог затвора

Сомбор, 11 септембра. — Пред кривичним сенатом г. Јанка Воденлијића у овдашњем Окружном суду одговарали су данас Иван Леђенац, поштански званичник, удова Милица Ковачевић и супруга Ђорђа Балинта сви из Куле, које је државни тужилац г. Петар Варга оптужио за дела из параграфе 319, 34 и 148 к. з. Прворедни оптужени Леђеиац оптужује се, што као поштански званичник у Кули 4 марта 1933 године није уручио око 3000 динара Ђорђу Балинту, који му је новац послат из Француске, већ је исти се би задржао и тиме починио дело преступа и злочина против имовине из параграфа 319 к. з. Исто се тако оптужује, да је заједно са другоредном оптуженом Милицом Ковачевић наговарао трећередну оптужену на лажно сведочење, док супрузи Ђорђа Балинта оптужба ставља у грех да је приликом поведене истраге против Леђенца лажно сведочила. На данашњем претресу Леђенац изјављује да се не осећа крив. Каже да је I—2 марта 1933 године изгу-

био 3000 дипара, или му је неко украо из торбе. Тражио је па све стране зајам, да попуни мањак, али му нико није хтео изићи у сусрет. Баш у те дане добио је Балинт из Француске око 3000 динара, па како је знао, да му новац није потребан, замолио је његову жену, да му тај новап позајми, што је она и учинила, а рн јој је дао, као гаранцију меницу. После кратког времена она је против њега поднела пријаву и он је тада дигао зајам и дао јој новац. Пориче, да бн другоредну оптужену наговарао да лажно сведочи. Другоразредна оптужена, која се терети, да је наговарала супругу Ђ. Балинта да пред инспектором Ду навске дирекције пошта г. Марком Педишићем брани Леђенца, пориче дело. Трећередна признаје да је дала лажан исказ, али се брани, да је то учинила на наговарање осталих оптужених. После саслушања сведока и одбране г. г. Вннка Жганеца и др. Лазара Дујића, суд је Леђепца осудио на пет месеци строгог затвора, док је остале оптужене ослободила оптужбе. (Дан)

Одбијена жалба бившег закупца Градског биоскопа у Суботици

Суботица, 11 сецтембра. — Банска управа Дунавске бановине одбила је призив г. Александра Липшица, бившег закупника Градског биоскопа, који је тражио да се дражба поништи из разлога, јер садашњи закупац г. Драги Ристић није положио дражбеним условима прописану своту у градску благајну, већ је то учинио накнадно. Он се жалио и Градском одбору, али га је и Градски одбор одбио.

Осуђени на робију због крађе гушчића

Пред Касациопим судом размотрепи су списи Сомборског окружног су. да по ствари Ивана Паштровића ра. тара из Сомбора и Илије Пантелин. на, које је Окружпи суд у Сомбору осудио, првог па три а другог на пет го/шна робије. Кажњепи су што су ноћу 2 Маја 1934 године у Сомбору прескочили ограду Јосифа Цирка и одпели му 50 комада гушчпћа у вредиости 540 динара. Касациопи суд пашао је да су казпе оштро одмерепе па их је снизио. Ивапу Патшровићу па две, а Илији Пантелинцу на три године робире.

За школује све слремљеио Дечји костимиод Д. @3*» Дечачки одела огроман избор Смббдети се може кад: СОКО ОДЕЈШ Ноии Сад, Кргља »етоа 17

Сладоад боза, лимонада код МОЈСОВИЋА

ЈОРГ А Н Е мадрзце, отомане. модерних каучева најбољи и најјефтинији су код Краиер Мартина тапетзра и јорганџија, Јеврејска ул. 12. Кожне капуте и све остале кожне предмете бојадишемо и оправљамо савршено и најјевтиније. Тражите илустровани иеновник. 5л и Дитрих г кожке одеће и мје, ИНЂИЈА ■■ ■ I

12 - ЈХ - 35

5