Dan, 12. 09. 1935., S. 6

На данашњи дан

Пре 60 година „Како је била реч у прошлом броју о комесару који је из Ву димпеште дошао у Н. Сад да на лицу места извиди где ће Новосађани смети зидати своју варошку кућу, — није згорег да нешто отргнемо из полузаборава. Кад су оно пре неке године Срби овдашњи већ утврдили да граде српско позоригите на главној пи' јаци новосадској, преко пута римокатоличкој цркви, противио се томе, осим иних других ситничара и крупничара, највећма овдашњи римски плебанош, а мислимо и калочки арцибискуп. Протестоваху понајвише стога, што ће се нретставама у нозоришту, на свирком и невањем итд. профанисати, обеславити ирква, благочестије и тому подобно. Сад је баш — не на реченој пијаци, већ баш у порти, баш уз зид исте римокатоличке цркве, дрвена зграда, у којој ево месец дана траје немачко-мађарска изложба, и пред том изложбом, у шорти крај цркве, свира по ваздан музика све нрофане, светске песме и свирке за игру и тако даље. Али да, позориште српско народно не може бити тога ради на пијаци, него треба ту. веле они, да буде кућа варошка!“ (Застава, 12 сентембра 1875). * „Сад је истииа да се неколико фамилија преселило из Београда у Земун, но те су фамилије све семитског порекла, који воле Србију дотле док је могу на миру сисати, а чим засмрди барут у њој, они јој окрену леђа...“ (Застава, 12- септембар 1875). •* „Проноси се глас да је Србија упитала у Вечу би ли могла добити до 80.000 пушака острагуша, које би онда купила кад би се са Турском заратила. Ово су старе острагуше, прекројене од пређашњих пушака на капслу; има их од тргг сорте, а најскунља је комад од 8 форинти". „Један селак из Обреновца обвезао се пред среским капетаном да ће, чим се Србија зарати с Турцима, поклонггти на. ратне целгг 50 волова и 30.000 ока жита“. (Застава, 12 септембра 1875).

Каријера једног витеза-луталице

Последњи догађаји у Албанији открили су неколико страна једног за иаше време неупоредивог ромаиа. Рсч је о Гиљардиу, који је Аустрију напустио после језиве породичне несреће, када му Аустрија није могла пружити утеху путем правпчне пресуде злочинцу и убицп његове мајке и када се покушало да се баци жиг срамоте на њсгову официрску част. Одлазећи пз Аустрије оп је рекао: — Идем из земље у којој нема правде. Отишао је у земл^у без ппсаних закона, у земљу чојства, и „беса“, у земљу јуначког Скендер-бега. Гиљарди је био тип витеза-луталице, а никако хохштаплсра. Њему је друга отаџбина Албанија била попрпште, где сс јуначки могао да џплитне, а не земља и „мутна вода“ за сумњив лов и авантуре. Албанија у доба када је Гиљарди узима за своју другу отаџбину, могла је пружити све, само не „каријеру“, профит и ћар. Познато је да је и Наполеон, видећи да га средина не разуме, писао понуде Турској, да иде да јој служи, да јој уреди војску и изведе њену организацију. Ни тада ни данас ииком здравом није пало на ум дз тог геиија назове хохштаплером и ћарџијом. Албанија у доба Гиљардијевог доласка била је много мање привлачна, него Турска у доба кад јој је Наполеон учинио ту понуду. Поручник Гиљарди у душевној болници у Бечу Гиљарди је свршио кадетску школу у Карловцу. По свршеној школи додељен је пешадиском пуку у Петроварадин, где га је затекло и прво унапређење у војсци. По овом уиапређењу додељен је 22 пешадиском пуку у Задар-Сплит. После неколико месеци нзбила је једна мало чудна афера, чије је главни актер поручник Гиљарди. Анонимна писма стално су кружила кроз пук оптужујући команданта пука за неспособност у војсци. Сумња је пала на Гиљардиа. Из покупљеног материјала, у пуку су се формирала три мишљења: једно, на основу графолошких испитивања, по коме би се вероватно дало судити да је писац пашквиле баш поручник Гиљарди; друго, да је аутор пашквила и анономних писама сам командант пука; и треће, које је категорички тврдио, да је искључеиа могућност, да је то био Гпљарди. Како је у Задру имао одличних веза, због свог отменог држања и симпатија, које је за време службовања стекао, то је читав материјал предат тршћанском војном суду за офици ре. Тршћански војни суд послао га је намерно у бечку душевну болницу; како би га на основу проглашења лудог могао лакше отпустпти из службе. Али захваљујући његовом енергичном, храбром и потпуно свесном држању, управа болница није смела дати мишљење о његовој абнормалности. Иитересаитан је један детаљ из доба, док је проводио време на посматрању. Доведен у душевну болницу, срачунато је стављен у ћелију, где би сс могло спољним ефектима утицати на његов душевни мир. У лудиици је

био смештеп између ћелија једног сасвим абнормалпог п у јакој мери болесноГ официра и једног поручника, којп је вршио скотолоштво у Пуљу. После неколико дана, затражио је од управе болнице, да му се донесу књиге за читање. Управа болнице изишла је у сусрет његовој жељи и уз књигу оставл 3 ену па столу, донесен је један повећи пож. Гиљардп је на ово страховпто реагирао, говорећи, да му нијс потрсбан пож, већ да му је потребпа књига бсз овог реквизита и да он нсћс извршити самоубиство како би то желила управа болнпце. — Ја сам здрав. Бџрим се за правду и истину и до сада нисам знао, да библиотека душевне болнице располаже и касапским ножсвима. Молим да се ово копстатч^ у заппспику. Пред војним судом V Трсту Учињено му је по жељи. Из болнице је враћсн у Трст на суђење. Војни суд био је састављен од пуковнпка барона Екарта, као претсессдава.јућсг, истражног судије, државиог тужиоца и једног судије потпоручника Санчес дела Серна, пореклом Шпањолца. По прочитању аката устао је поручник Гиљарди да да одбрану. Његова одбрана трајала је неколпко сати. Била је снажна и убедљива и тада је у њему букнуо свом снагом говориички таленат. Дајући своју одбрану, пало му је у очи, да претседник бароп Екарт ие прати ток његове одбране и да на једном парчету хартије црта неке фигуре. У момепту када је његова одбрана кул минирала, снажним залетом скочио је до претседничког стола, истргао је папир из руку Екарта и повишеним гласом узвикнуо: — Господине пуковниче, док се ради о животу и судбини једног часног официра Ви шкрабате по хартијама пс пратећи одбрапу једног часног п ничпм неупрл^аног официра, који се трудп да пред светињом истипе и правде скине срампп жиг,‘ који му се намерно ставља на чело. Осећате ли своју мизерну улогу пред светлошћу правде? И окрећући се својој одбрани молио је да ова његова констатација уђе у записник. У току своје даље одбране, побијајући доказни материјал обратио се потпоручипку дела Серну: — Пошто се овде ради о графолошком мишљењу, као једином доказу моје кривице, молим господина потопручника дела Серну, да овде пред највишим заступпиком истине кажете шта је то графолошко мишљење? Изговарајући ове речи уперио је свој поглед па дела Серну, продирући у његову душевну конституцију. На опште запрепашћење дела Серна је устао и изјавио: — Господиие претседниче, молим да ми се опрости за искреност. Пре годину дана изишао сам из взјне академије п свечано изјављујем, да пе знам шта је графологија и какви се пз ње резултати добијају, па молим, да се као такав и изузмем са овог прстреса. Добивши н ову другу победу на претресу, Гиљарди јс наставио сво-

Леон де Гиљарди

ју одбрапу још одлучнпје и темпераментиије. По завршеној његовој речи суд се повукао и донео одлуку, да се претрес прекида и одлажс. Када му је саопштено ово решење, Гиљарди је узвикнуо: — Нпсте спремни, дакле, да у пмс правде донесете одлуку, а да се пред њом пе постидите! После претреса и оваквог окончања, један далматпнски посланпк (Бпанкпни) интерпелисаз је случај Гиљардијев у бечком парламспту. После ове интерпелације виши вој ни суд у Бечу затражио је сва акта од тршћанског суда. Размотрцвши случај Гиљардијев, Впши војни суд из Беча вратио је сва акта поново тршћанском војном суду са иапоменом, да се за судије одаберу најодабранпји, најспособнији офиџири, који ће донети коначну одлуку. Овако састављен судски колегијум па поновном суђењу ослободио јс Гпљардија. Једно пророчанство Случај је вероватно хтео да сс Гиљарди у Загребу нађе са г. Ђулом Гембешем, данашњим премије’ ром мађарске владе и освајачем Пеште. Г. Гембеш је тада служио у 25 домобранском пуку. На једној другарској вечери једне позне јесење ноћи када су официри загребачког гарнизона били приредили своје другарско вече, бпо је и Гиљарди. Официри су шапутали о њему. Он је то приметио и то га је страшно заболело. Огорчен тада је једној групи узвикнуо: — Сви ви колико вас јс овде и они који су у касарни не вредите ништа. Једини који вреди, а који вечерас није овде, то је капстан Гембеш. Будите уверени, оп п ја, пз ове генерације направићемо једпни каријеру. Још истог вечера Леополд Гиљар ди је затражио депешом отпуст из војске п иступ из држављанства. И неочекивано, где се о иступу пз држављанства траже многе формалности п јаки разлози, наредни војни лист бивше Аустро-угарске монархије је јављао да се молби обсрлајтнанту Леополду Гиљардпју изишло у сусрет. Овахво решење обрадовало је бујног и младог Гиљардија и он се осетио слободан попут птице, која ће одлетети тамо где је њен инстикт води. Упитан од једног свог. прн.јатеља шта мисли сада да ради, оп је одговорио: — Најсрамније је за једног витеза и јунака дочекати под жигом срама смрт у постељи. Срам сам спрао, идем да своје зиањс и својс скромне моћи посветим народу који воли слободу, пстину п правду. На жалост, много ми је жао да то својој Хрватској, као рођени Хрват, не могу да дам под режимом Аустро-Мађара. И овај витез, на чији су гроб бачене многе неистине-, отишао је ! у Албанију, где је био лични ађутант Принца Вида, да би затим верно и одано служио и дао живот за Краља Зогуа I.

Вељко В. Никчевић

Фабоика лант робе а. д, Јарше подружкица и ааступништво НОВИ САД, католичка порта 3.1 врата 1 спрат Држи на лагеру у ланеној роби: Потребштине за Лотребштине за кројаче: тапецнрере: Корд нели Градл за засторе Салонско платно Градл за матрапе Тврдо платно Платно за тепихе Канавас Платно за баштен. столице Осим горе наведених, сви остали производи у ланеној роби СТЕВДН ФШРИК,ззступник Јаршеад. 11® ^ љеви шпорета исобних Лтна 25-300% вишег дејства према врсти. За сиромашне и богате! Сјајна уверења и стручна мишљења. Велика изложба, сопствена самопродаја. Највиша економија. Невероватна уштеда на гориву. Специјална радионнца за израду Патент матед^аха м фуруне бр.‘80.402. систем кнж. Висјаи Нови Сад, футошки пут број 92.

12 - IX - 3 3