Dan, 12. 09. 1935., S. 7

Оптужени за превару

претставници петровградске фили(але осигуравајућег друштва „Ла национал" ослобођени су Пстровград, 10 септембра. — Павле Романец, ковач из Петровграда поднео је у јесен прошле године кривичну пријаву полицији против заступника осигуравајућег друштва „Ла национал“ у Петровграду, оптужујућн их да су га преварили. У пријави Романец је изнео историјат како је дошло до тога да се одлуЦио да се да осигурати и то код друштва „Ла национал”. Навео јс да су му једног дана дошлп заступници овог друштва г. г. Александар Вебер, Ђура Кирћански и Михаљ Патаки, који су, после дужег преговарања, успели да га наГоворе да се осигура па изиос од '25.000 динара, под условом да ћс за 15 година уплатити свега 18.827 динара. Романецу су се услови учинили веома повољни, те је пристао на понуду. Прошло је извесно време од посете ових заступника, кад је добио од дирекције друштва полицу, по којој је видео да ће ипак уплатити 25.917 динара, а не онолико колико се је погодио са заступницима. Даље је Романец твр дио, пошто је унапред већ платио 432 динара, сматрао је да је на преваран начин оштећен. Против заступника осигуравајућег друштва „Ла национал“ поведен је кривични поступак и тако су данас изведени пред судију Среског суда г. Мирка Ђуђевића. Главнп претставник петровградске филијале „Ла национал“ г. Александар Вебер не осећа се кривим. Тврди да он уопште није ни закључио уговор са Романецом, већ је то учинио г. Кирћански. Кад је Романец добио полицу о осигурању, није био задовољан, тврдећи да му је г. Кирћански па једној цедуљп исписао и обећао да ће платити свега 16.900 динара, а полица гласи на 25 хиљада. Романец је полицу искупио за 432 динара. Посетио је Романеца у његовом стану и позвао га да, ако је незадовољан, полицу врати, те ће му се повратити новац. Међутим, Романец том прили ком није могао да пронађе полицу. Г. Вебер тврди да је Романецу у полицп гарантовано да ће примити ако доживи још 15 година, стварно 29.000, а не 25.000 динара, јер му је гарантовано и 4000 динара, на име специјалне бонификације. Исто тако омогућено му је да учествује и у добити, разуме се, само у случају ако друштво заиста буде имало добити. На тај начин осигураник би, тврди г. Вебер, имао да плати мање за неких 3000 динара, колико би отприлике, према његовом рачуну, износио проценат добнти. Г. Веберу није познато да ли је г. Кирћански стављао оштећепом неке друге услове. Г. Ђура Кирћански тврди да је на цедуљици исписао г. Романецу само приближно суму коју има да плати, а да му је детаљно објасиио сва његова права. Трећи оптужени г. Михаљ Патаки пориче да је сачинио ма какав уговор са Романецом. Присуствовао је само једном разговору када су претставпици друштва нудили Романецу новац који је издао за полицу, ако је поврати. Суд је донео пресуду, којом је све оптужене ослободио, пошто преваре није било.

Смрт једне препредене злочинке

У пожаревачком казненом заводу умрла је свиоепа тровачица Јулка РелиЂ коју је петровградски суд осудио на смрт вешањем па је после помилована на доживотиу робију

Петровград, 11 септембра. — Управа казненог завода у Пожарсвну известила је јуче телеграфски иретстојништво потровградске иолицпје да је у тамници умрла на доживотну робију осуђепа Јулка Релић пз Петровграда. Јулка Релић умрла јо у 52 годшш живота. Њона младост била јо необичпа и о њеној прошлости у Петровграду се и дапас чосто прпповода. Свршила јо у Петровграду четири разрсда грађанске школе, а потом у панчеву женску трговачку школу. Матерпјално је била у добрим прнликама, па је још као девојчпца живела доста удобно, али је увек жудела за богатством. Као млада девојка удала се за неког Матију Теглевића, с којим је имала јединицу ћерку Софију. После пеколико година наоко срећног брака, Матпја Теглевић изненада је умро иосле кратке, али тешке болести. Неопажено је сахрањон, а млада жена, Јулка удова Теглевић, наставила је живот као удовица. Убрзо се упознала са бога. тим трговцем марве пз Петровграда, Николом Гелићем, коме се необично свпдела и они су се узели. Никола Релпћ примио је и њепу ћерку Софпју, која је за неколико година израсла у бујну девојку. Никола Релић оженио се као удовац и собом је довео два сипа из првог брака, Мили. воја и Боривоја. Једпог дапа јула месеца 1915 годппе Софији је позлило. Тек што је ујутро попила млеко, почела је повраћати и још исте вечери умрла је. И Софија је сахрањена, а породица је паставила мирним животом. Међутим, изгледало је као да смрт пе мисли да папушта песроћпу Јулку, која је изгледала всћ потпуно скрхапа од жалости за изгубљеппм првим мужем и ћерком. На дап 25 децембра 1922 годипе позлило јо зачудо и Николн Релпћу. И оп је

ујутро попио белу кафу и одмах почео повраћати. Боловао је пст даиа, па је и оп умро. II оп јо сахрањеп, испраћеп сузама Јулке, која је остала удовица по други нут. Покојпи Релић оставио је за собом тестамепат, којпм је парсдио да целокуппо њогово имање има да паследи жспа Јулка, коју обавезује да сваком његовом сину, кад паврши 18 годипа, исплати по 50.000 дипара. После годипу дапа старији сип Боривој трсбао је да паврши 18 годипа: рођепдап му је падао па дан 1 јануара 1934. Похађао је трговачку академију у Петровграду. Међутим, неколико дана пре рођендана, 13 депембра ујутро, Боривоју је позлпло. Испио је код куће каву, поздравио се са помајком и пошао у школу. Тек што је почео први час, осстио је грчеве п почео повраћати. Донели су га кући, где је боловао неколико дапа и на три дана пре фаталног рођендапа, 28 децембра 1933, умро је и ои. Сад т остала сама „тужна“ удова Јулка са посинком Миливојем. Међутим, ово учестале смртн постале су властима сумњивс, а парочито овај последњи случај. Државпо тужиоштво у Пстровграду парсдило је да се изврши ексхумација лоша пок. Боривоја. Делови утробо упућепи су па анализу хемијској лабораторији у Београд, која је у телу пропашла волике количпне арсспа. Сад је било песумњиво да је песроћпи Боривој — отровап. Одмах је пзвршсна ексхумапија и лешева Тег. лсвића. Софије и Релића. Аиализом јо у лсшу Николе Ролића пропађепа велика колнчина арсена, у лспту Софије веома мало, свакако због трулоња, док је, свакако пз истог разло. га, у лешу Теглевића пропађепа само пезнатпа количина. Против Јулке Релић поведопа јс одмах истрага, јер је опа била осум-

љпчена за четвероструко убиствоЈј двојице мужева, ћерке и сина. По за-Ј вршетку истраге, државпо тужио-: штво је оптужило Јулку Релић само за троструко убиство: другог мужа, ћерке и сипа, пошто анализа леша првог мужа пије дала довољно разлога за оптужбу, иако је и његова смрт била сумњива: али време са трулељем учипило је своје и избри. ( сало трагове. У образложењу оптужнице, државно тужиоштво је прика.’ зало убиство ћорке Софнје непамсрппм. Јулка јс, наиме, сипала отров у млеко за сипове Боривоја и Милн. воја, како би их обојицу уклонила са света пре но што наврше 18 година. Спремила је за љих папитак, али је судбина спасла Миливоја, а отровано млеко испила је Софија. Сенат Окружног суда у Петровгра-, ду, под претседннштвом г. Ивана Буппћа, расправљао јо овај случај 4 дапа. Оптужбу је заступао државни тужилац г. Светислав Максимовић, а, одбрапу г. Златко Остовић. Најзад, 13 повембра 1925, суд је донео пре. суду осудившп Јулку Релић на смрт вешањем, установивши да је посло зрелог размишљања отровала арсе. пом мужа и сипа. За убпство Софије Јулка је бпла ослобођена’ Иако је суд утврдио да је и ова смрт сумњи. ва и да има много пндиција које терето Јулку за убиство Софије, сма. трао је да нема довољно доказа да би изрекао осуђујућу пресуду. Каеацпонн суд прстворио је казну смрти у доживотпу робију. Све до. својс смрти Јулка Релић седсла је у казпепом заводу у Пожаревпу. (Даи)

Свиреп злочин у Словачком Александровцу

Бездушии син испалио неколико метака из ловачке пушке на сзога оца ИесреЂни отац је тешко ловремн

Петровград, 11 септембра. — Андрија Мага, земљорадппк из Словачког Александровца, живп у заједници са својим 24-годишњим сином Јованом и снајом Зузаном. Андрпја је јучс решио да прода четпри џака пшеницо. Узео је жито, понео га у Алибунар и продао, а повцем је намирио дуг код папчевачке Пучке банке. Кад се отац вратио кући, сип га је иепријатсљски дочекао и пребацивао му што није и њега повсо у Алибупар. Стари му је одговорио да га пије звао зато. јер га је једиом приликом био позвао, али му /кепа ннје дозволила да иде. Ово је Јовапа разбеспило па се ообрпо иа оца. Отац је покушао да се брапн, али је у то дотрчала п Јовапова жепа Зузапа, која се је заједно са Јованом бацила па старца, те су га заједпички изгурали из куће на улипу. Старац је пожурио у полицију и пожалио се на сурови поступак сииа и снаје. Пошто пије имао где да се склони, стари Андрија Мага вратпо се опрезно кући и закључао се у једној соби. Али убрзо је дошао син и покушао да развали вгатд. Кад му то иије успело, Јован је отрчао по

пушку и вратио се пред врата очеве собе. Све ово посматрала је плачући мала ћерчипа старчева, Јовапова сестра, Зуза, која је пришла брату и молила га да се смилује оцу. Али суровп брат није се дао умолитп, воћ јој је грубо добапио: „Ћути, јер ћу и тебе убити!“ Пошто ппјо могао развалити врата, Јоцан је пришао прозору очове собе и кроз прозор пишапно оца. Опалио је хитац из пушке, отац је јаукпуо и крв је потекла: мотак сиповљеве пуШке погодпо јс оца. Сачма је старца ранила па пеколико мћста. Тешко раљеп, превијајући се од болова, несрећпп отац отворио јо врата и предао се па милост и пемилост сипу. Спн јо ово једва дочекао, те се опет бацио па оца, такрипећи зубима: „Још нпси пркнуо!“ Отап се без свести срушио нод ударцима спна. Апдрија Мага превожен је хптпо у петровградску болИицу, где му јо указапа прва помоћ. Установљено јс да га је сачма ранила на 24 места и да му је деспа рука осакаћена. Зверски сип је ухапшеп. (Даи)

Изјава г. Гавре Ракића, новинара

У „Дану“ од 5 ов. мес. на седмој страни, објављена је пзјава Николе Халброра, шпедитера, а у коЈој изјави се спомиње и моје име у вези са некаквом „уцењивачком“ афером, које у ствари није ни било. * Молим вас да сходно прописима Закона о штампи, у идућем броју „Дан“-а, донесете ову моју изјаву: Није пстина да сам сарадппк листа „Југословенски народ“ нити сам то икада био. Ништа ме се не тичу свађе овдашњих шпедитера, као ни то што је г. Драговић, назвао у своме листу г. Халброра „гангстером“ и „Дилингером". Халброр и његови ортаци су ме замолили да удесим састанак између њих и г. Драговића, што сам покушао учинити драге воље, не мислећи да једној или другој страни учиним нешто криво. До тога састанка није дршло и тако је план Халброра и другова да увуку Драговића у клопку, — пропао, због чега се Халброр љути и шири неистине. Оваква иста изјава, изашла је и у ~Напло“-у 1 ов. месеца, а већ накоп два дана, такође у „Напло“-у, Халброр је дао изјаву у којој се правда п подвлачи, да га ја нисам уцењивао. Због свега овога ће Никола Халброр, који јс већ суђен за клевету, одговарати пред овдашњим судом. У Суботици, 5 септембра 1935.

Гавра Ракић новинар.

12 - IX - 35

7