Delo, 01. 04. 1903., S. 109

104 Д Е Л 0 важну функцнју. Оне су у стању, да између себе и на себи задрже п зауставе атмосферску воду, коју пак апсорбују оне саме нлн то ураде епидермске ћелице. Посматрамо ли мало иажљивије биљке, које на споменутпм сушним местима расту, приметићемо, да има н таквих, чије је лишће са свим голо н глатко. Па ппак је н то, привпдно голо, лишће потпуно заштићено од припеке. Ћелнчпна опна се у почетку, док је још млада, састоји махом из познатог угљеног хидрата: целулозе. Доцнијим растењем п дебљањем оплутњаве у већнни случајева спољне мембране епидермских ћелнца услед постепеног нагомилавања веће или мање количине кутина матерпје једне врло сродне са обичном плутом (суберин). Тај кутинскн слој на еппдерми разликујемо као засебан њен део п зовемо га: кутикула. Кутннисане мембране, као год и плута, пмају особину, да иропуштају врло тешко воду. Кутикула дакле тиме што не пропушта воду, штити на тај начин еппдерму од испаравања. Јаким п дебелим кутнкуларнпм слојевима одлпкују се скоро све наше зимзелене биљке, па многе сочне (меснате) бил.ке, јоргован, калина и т. д. Код по некпх биљака је кутикула замењена или прекривена тањим или дебљим воштаним слојем, о којему смо већ пре говорили. II тај восак штпти, на исти начин као и плута, епидерму од сувншног загревања. Воском прекривено лпшће пма плавкаст изглед, као да је носуто ситним пепељком. Такво је лпшће свпх наших степскнх биљака: ГћапИнњ 8аћи1е1отт, МаШа птће11а1а, СогопШа е1ео-апз, по неких чуваркућа, саксифрага п других камењарских биљака. Као год тај воштани слој исто тако и кречне инкрустације (код разнпх саксифрага), слојеви соли (код врста рода салсола кориоспермум п т. д.) лепљива материЈа (код разних силена) п лак (код младог лпшћау брезе, трешње, тополе, брескве нтд. п код многих степских биљака) имају у главноме исти задатак: да очувају млада ткива од инсолацпје. II већ сноменуто посувраћено лишће спречава такођер у јакој мери транспнрацију. Такво је лншће с лпца, дакле споља, заштићено дебелом кутикулом и своју доњу страну, на којој се баш стоме п налазе, увије н уврне тако, да нн ветар нп прнпека немају приступа. Поред овнх справа нма биљка и друге начнне како да умерн н заустави по потребн транснирацију. К‘о је једног об-