Delo, 01. 04. 1903., S. 110

0 ТРАНСПНРАЦИЈН БИЉАКА 105 лачног или кншног дана посматрао једну лииу, могао је приметнти, да јој је лншће хоризонтално поређано. Кад наступе пак летње припеке, то се лишће обеси н стојп на ниже оборено. Узмемо лн у обзир прилике, под којнма се те промене положаја лишћа дешавају, лако ћемо увидетн, да их нарочито са транспнрационом струјом можемо довести у везу. С пролећа кад има довољно влаге п у земљн н у ваздуху (а исто тако н лети за време кпше) .лишће је услед бујног тургора у стању да испарава до миле во.ље, н за то је окренуло целу ширину своју сунчаним зрацима. За време прнпеке пак, због оскудице влаге, ослаби тургор, лишће омлитави, обеси се и окрене само узану своју нвицу сунчанпм зрацима, услед чега је н транспнрацнја знатно смањена. Слично поступају и тако зване: компасне биљке. Тај назив добише извесне биљке због тога, што пм је лишће у мерндијанском правцу, ка северу и југу окренуто. Чувена јекао таква, северно-амернканска биљка: ЗИрћшт рег1оИа1ит. Њено је лишће усправљено и стоји право вертикално. За време сушне периоде окрене та биљка своје лишће тако, да ивпце показују север и југ а шприна листа (лице и наличје) окренута је пстоку и западу. На тај начин то лишће избегава утицај сунчаннх зрака, јер је лпсна ширина изложена само раном јутарњем сунцу н познпм залазним зрацпма. Пстп циљ нма и периодско склапање лишћа извесннх бнљака у неко доба године н дана. Ако посматрамо један багрен лети за време јаке припеке, нарочито око половине дана, приметићемо, да је склопно лишће п окренуо своје листиће на внше. листићп су наиме сви два н два приљубљенн један уз други. Чнм пак захладп они се опет одвоје, рашире п заузму хоризонталнн иоложај. На исти начин поступају многе друге легумннозне биљке. Врло је карактеристнчно, и склапање лишћа код наших рамондија. Те ендемнчне наше биљке, које расту на кречним кршевнма брдских н планинских крајева југо-источне Србије, имају доста крупно, лопатичасто лишће, које је озго обасуто кратким, ретким длакама а оздо .је густо обрасло дугачким, мркнм длакама. Горња је лисна иовршина изложена и сунчаним зрацима н ветру, док доња не само да је својим положајем, него нарочито својим густим руном заштпћена од споменутих фактора, па ипак те биљке имају више стома на лицу него на