Delo, 01. 04. 1903., S. 119

114 Д Е Л 0 Ту је прекиде силан плач, такав, при којем се руке грче, у устима пестаје ваздуха, а груди се цепају од јецања. Најзад јој недостаде снаге и она се обезнани. Кад се повратила, Марпна је одведе у собу за њу. Полањецки и Васковски изађоше у другу собу, где пх задржа Плавицки, којн тек што се беше вратпо нз града. — Вндите како ми .је у кући то ожалошћено створење рече — просто ми се не милн да уђем. Ваљало би мн мало одмора, слободе, али шта да радите ту сад, шта да радите! Сад сам ја на другом месту и морам тако... Прође пола часа а дође на тренут два Марина с вешћу да се Емилија на њену силну молбу мало умирила. Полањецки и Васковски стадоше се праштати са свима и одоше. Пшли су по густој магли, што се са земље дизала после прнјатнога дана, те заклањала улпце и око светиљака правила разнобојне кругове. Обојица су размишљали о Литки, која је сад прву ноћ без матере, усред мртваца. Полањецкому се то учинп просто страшно, не због Литке, него због г-ђе Емилије, којаје морала о том мислити. Размишљао је нсто тако и о речима Васковскога, што их овај говораше њој, и најзад рече: — Слушао сам шта сте њој говорпли... Ако јој је од тога било што лакше, онда добро. Али, видпте, кад бн то бпло истина ми би морали.... шта... морали бн спремити даћу Литки и нровеселнтн се што је умрла. — А откуд ти знаш да се нећемо развеселити по смртн? — А откуд ви знате да ће тога бити? — Ја не знам; ја верујем. На то Полањецки није могао ништа одговоритн, него као за се отпоче: — Милосрђе, емпирнчпа светлост, вечност, поновни састанак — шта је то у самој ствари? Детињн леш у гробу а матп се код куће превија од бола... Иа да хоће смрт да изазове н код мене ту веру као код вас, алп она код мене порађа сумњу. II вама је жао тог детета, а мене још внше, и та мн жалост просто намеће нптање; зашто је она умрла? На што таква свпрепост? Внам да је ннтање глупо, и да су га милијуни и милпјуни људи до сада ностављали, али ако је то знање каква утеха, нека н она нде бестрага. Внам н то да нећу добитн одговора, али мн баш за то зашкргућу зуби и зубима бпх некога заклао... Пе