Otadžbina, 01. 09. 1888., S. 468

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

465

Морамо признати, да је писац за криптогаме имао мало грађе у нашој литератури; јер г. Папчић у својој ботаници представио стањо науке о нижим билзкама, које је било за време Шлајденово, но чијем је делу (Отипски^е Лег твзепзсћаВДЈсћеп Во1;ап1к. 1842 — 43| и израдио саоју књигу. Али од тога времена наука о овим биљкама нарочито са јачим усавршењем микроскона, толики је напредак учинила, да данас представља за нас управо нов свет. У класичпој ботаници Панчићевој осећа се одиста празнина у овој партији и ми имамо права, да захтевамо од онога, коме је допала та лепа срећа, да нише учебник, који ће заменути Панчићеву ботанику, да испуни ову празнииу и достојно престави садање стање науке о нижим биљкама. Да ли је г. Козарац ово постигао ? Да видимо. (Насглвпће се) Војислав 5К. ТВор^евић. Кари& В., Србија, опис земље, народа и државе. У Београду државна штампарија Краљевине Србије 1887-8. 8°. 935. И ако смо већ близу времену, кад ће Орбија славити стогодишњицу свога новога слободног живота, кад ће с поносом моћи свету роћи, да су херојски мегдани на Мишару и на Јовановцу, на Винику и на Љубићу дело њених синова; да су Карађорђе и Милош. Катић и Синђелић, Ненадовић и Добрача и други врсни и славни мужеви који су ударили камен темељац данашњој Краљевини Србији, чеда српских матера а крв српске крви; да су Вишњић, Сарајлија и Видаковић, Вук, Доситије и Давидовић, бодриоци и просветитељи, песници учител>и с пером и гуслама у руци војевали на просветном пољу исто онако, као што су њихова браћа с кубуром и дрвеним топовима на бојном; и ако је близу време те несравњиве славе у повесници народа; и ако ми дакле живимо већ скоро сто година на тековини ових славних мужева, опет се наша отацбипа не може похвалити, да су њени синови о њој толико писали да су је онолико и онако нроучавали, како је то требало да буде. Да није било Ранкеа, Ципријана Робера, Таљерана, Нила Попова, Убичинија, Каница и још неколико странаца, који су се наслађавали великим и славни делима наших јуначних и мудрих очева отаџбине, ми би и данас о њој врло мало знали. Неисцрпљиви материјал сабран у књигама г. Милићевића тражи подесног сређивача, тражи уметника, који ће од оне дивне грађе направити ремек-дело, да му се цео свет диви. Али незгоде нашег јавног живота и недаће, које нас у њему сваким даном сналазе, трвења сваковрсне природе и немогућност, да се појединац ода чистом књижевном и научном животу, донеле су са собом, да ми до ОТАЏБИНА КЊ. XX. св. 7$ 30