Otadžbina, 01. 09. 1888., S. 469

460

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

данас још не имадоомо књиге, из које би могли познати Орбина и Србију у свима њиховим одношајпма. Ово стање ствари је и било узроком, те је глас о г. Карићевој Србији обрадовао свакога образовансг Србина. Та радост је била тим већа и оправданија, што се с основом могло очекивати, да ће г. Карић, који је у нашој књижевности својим ранијим озбиљним радовима стекао угледно место, хтети и моћи да одговори своме тешком и племенитом задатку. Дневни листови готово целог славенског југа поздравили су с особитим одушевљењем прву свеску ове књиге, а то одушевљење није престајало код доцнијих свезака. И нама се чини, да г. Карић не чини књижевној критици право, кад јој у својој изјави у крају дела (стр. 909) примећује, да она „није нашла за вредно ни да прибележи ову књигу," јер књижевна критика нијо могла нити смела о њој говорити већ нп с тога, што свеске г. Карићеве Србије нису излазиле у систематским одељцима, већ просто у одломцима од извесног броја табака. Почињући да чатаоцима »Отаџбине« реФеришемо о овој књизи ми се налазимо у врло незгодном положају. Сам нам г. нисац у својој већ поменутој изјави казује , како је његово дело окарактсрисано као »књига, којој нема равне на словенскоме југу 8 ; подобна мишљења чули смо и с других страна, а ту скоро је, ако и мимогред овој књизи с најугледнијег места и из најмеродавнијих уста израчена таква похвала, да наша скромност има да се бори с особитим тешкоћама. Те тешкоће су увећане самом нриродом предмета, јер као год што за писање овакве књиге није довољно знање једнога човека, исто тако није могуће да један човек процени садржину њену у свима појединостима. С тога ми у појединости нећемо ни улазити. То би нас далеко одвело а у осталом би премашило и цИљ, постављен овим редовима. Ми хоћемо да упознамо наше читаоце с општим потезима ове књиге и да их тиме на њу учинимо пажљивима. Колико на томе путу приметимо врлина и мана изнећемо пх У нади, да ће врлине и даље бити усавршаване а мане уклањале. Ради лакшег прегледа ићи ћемо редом, који је у самој књизи усвојен. I. Први део књиге бави се земљом и њеном природом и дели се на два, пододељка. Први од ових (Земљописни односи стр. 1 —56. обухвата иоложај, границу и величину, — вредност положај и границе; висински облик; речну мрежу и климу а други (природописни односи сгр. 57—82) геологију, биљни и животињски свет. Цео овај део књиге је изведен с особитом уметношћу. Јасноћа и научност, краткоћа и