Pravda, 24. 12. 1927., S. 3

35 0

„ПРАВДА" 24. ЛЕ-ЦР-МБРА 1927. ГОЛ.

ПТАНА 3

ДРЖАВНИ ПРОСВЕТНИ ПРОГРАМ

0?[онизаци[о будућих сјручнкх

и специјшх школа

Комисија за израду државног просвет ног програма дала је мишљење о организаиији наших будућих стручних и спгиијалних школа. На првом месту. комисија је дискутовала о томе, да ли ј - л .. Кг ссе стручне школе стојати под врховним надзором министарства или под својим стручним министарствима. По овом питању. миш.ђ ења су полеЂена. Једно је мишЂење, ла би целокупна ;аставЈ тр»6ала дз буде пој Министарством Просвете а да би се образовала појгдина стручиа оделења и одсеии. Друго је мншљење, да само строго сфучне школе остану и да.Ђе у надлежности оних Минисгарстава, која се баае дотичном ст.руком а нз ових ра^лога: 1) Што ће само тако бити осигуран пр*2сулаи и успешан утииај стручњака у дотирнпм школама: 2) Што ће само у том случају стручкс шхоле. ксје су увек скупл>е од осталих, чоћи бити нсрмално сј-инансиранг; и 3) Што само у том случају има гаранци]е, ла се с^ручњаии, који рукозоле наставом у стручним школама, нећг мењати тако често, као што је случај у Мчнистарству Просвете. 1Јгла је пак комисија једнодушна у томе. да се одмах успостави ужа веза и сар.1дња између свих Министарстава, која се баве школом и народном просветом ма у ком облику и то ча овај начин: 1) Да се обрззује прм Министзрству Пр*>свете Прпсветно Веће. у које, Ли ушли сви шефови Одел»ења V Министгрству Просвеге, пр?дставници свих Министарстава. која одржавају рззне школе, пр?дставнини наставничких удружења и пр?дставииии главнијих кулгурно-просвегних' и привр?дних организгиија из читаве лржлве. Ово Просветно Егће имало би залатак. да олржава срганско јединство иелокупнсг пр^^ветног рзда, да даје ининијативу за школске и просветне ресћорме и да о томе стгвл-з схолне предлоге. 2) Да се што скорије реорганизујг Глгвни Прзсветии Савег и да се у њему пргдвиде и пр^дставници пољопривр?ДЛч* одизадиЈско-трговач^е, ^сцгијенске и ПОЉОПРНВРЕДНА НАСТАВА ПОЈћопривредна настава у нашем варо,|у, иоји је у 30 % земљорадник, може се ■п"1 ј^спвшније вршигн н ширатв: преко одужних оеновних школа (иетн н ше,.ј разрвдУ првко зимсвих аољопривред„х т:,'ола в најадд прако опеаијалнвх ^дногод1л11н>их1 и нижвх ( двогодишн.их') ;К).'1Лпрввр»дних пгкола. Наставниш! пак Ј сге школе кмају се оиремити: у учнкпм пгколама. ореднлм поллнривре-л ним и>колдма и пољопринротннм факултешма то ћемо.се овде догаћи овију оввх школа: |. ПРОДУЖНЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 1). У продужној (вишој) основној шкош на смлу греОа да иреовлађуј« I шлипри цредт а но ва|к>ш..ма Јпнтско-тргиаачка наетава. Насгавни план за ове школе на •јлу греба донети у сараЈШн са министар сгеом пољопрввреде а за школе у вароши ј министарсгвом грговине и индусгрије. 3). Овака од ових гвкола ^«ба да има /икомки крт од I До 2 хеК1а[« зем,Ђе, са (огр^бним објекгима за очиг.чедну насга■ гоплв леЈ", башга, воНни расаднвк, сор [ нј :» нт воћака в лозе, луиеришге, рагарсш одел>ак са илодородом, вчелник, жи^анараик в дв. Културнв влан в органи1:,цју овога врта греЛа взрадвтн у опорагуму са минисмрсгвом пољопрвнреде а чд-тупаша од овога плана морају се вршп1,т у местима, где су саецијалне екоаомск« првл:ке. 3). У почегнвм разрадима мушке проЈ.ужид шкопе од пол>опгивреапнх преаме14 треба учити: рг'Д'>агво. градннарггво шумарство н свила>чтво а у старпјнм разгедвма: сточарсгво, млекарство. пчеларлђо . конзервисаил" гоћа н поврка н заЈрутарсгво. Пиедуети: внногпадсгво га вп иа- лтмм, воћлпсгво са прер.иом воћа н ргСарсич учнћг се само V крајевима, где м." у-лова за ове куттуре. О. У п"0дужнпм птколама 'л д^во!Ч1П1Р ггмећу ппедметтгма лт ломинра до маћапстзо: оад н г^ I У кућч. отпжавчтно ч* *сће. тртнтнна клгвлн-а. оста.вљатке л^т-м »• не. отмЧгган*- теие, ргчнп рал в г>. а от пољопрчрпедних ппетмето: грангаапст 0 жввинарство, м текарство в свилар стпо. 5У П"оту:кне школ« мопа!у ппавитн 1гт» четће ескуоалје. чаоочнто лети. у о0 Г ^ паса.тч г.-е. пољоп^нвмедне школе уг.тгм иу»ч,а и тр. * тгтпликом годтп кчх и лнта понттоћчвпће се сд награ.тама 1:?1Л)гЛ? п^л-^Јтптгапелних, ?анагскнх и ру 'i шх гнслвотл г:о]е су ученвцп сами сгео ' алв код сео Ј и.

— Мошм вас, гргђаввне, где се н.паза ул-«а „Ворссекога"? обрмћам уличном сгражзру, којв регулише саоЈГ аћа I на тр2. ЗНМСКЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ШХОЛЕ| гу _Кр.»,'.наја плошчад".

Гра^нин, сгражар ме поздраеБЈ* нагм^ јан, 1. : 51х1 .зи из џела свој „алан Мо;кве и и нал.ч! Во р . v iii к мбо !.,1 којн

Пс

1>. Ове се школе имају држати вевзмен ве у СЕаком селу једног среза, кад на 1и:.дође ред. У први течај првмаће се д|>а зољва слушаопв од 16. гох сга|«о..ти па ввше Лез ограничеша. Пр.аапша са шго вши« дчмонсграиија и слободне дттЈку.-НЈе 1рже се већнном у в=че (ио 2 до 3 часа - ! у лградв основне школе. суднице. задруге ита другде. Главнв арелаатчи су нољопртдарсдвтг стручњапи оа високсм вш ^ар орелљом наобразбом а.ти саоитурном и озЛиљном 'на 1 ман.е гроголмшн.г.м'* гграк сом. Са влма араћују ме,»ни учвт в ј опшгу наставу и лекар за хвгијену а евен гуално ветеринар 1г шумар, с.вак:г за своју грдну. Натавпн план и програм .м с-ве школе. кочгх још немамо. пт >от <.-аће мв- лвиом нешгнном. Т нисгарство нољопрггвреде у споралуму трамшј, н в-ћ гра*

шнжу улипа, к^Ја Н' >1.јетеког лшломате, у*

I 1 , иа самом влапу | Ме уиућује на 0[)ој трамваја, да угмем. — Г г л,1Н". 1 с.па -вбо, гртђ:1нвне! — 11ема иа чсму, одгсиара мн полииа-' јац н, са? насмејан, опег ме по.ирав.Љ1 — .'а му гакођ.,- окидам церевозгјатво кач;.. 1. и увутнм се ка сганиаа, ;сју »ш

)е С1г пока.чо. У момепгу клј . м црнспео. ао трамсјајоке ставвпе грачлвај је већ пота-ЈВО. -I) се затрчим, ггигвем га н иопнем .'е. У гом оогледу рас.полажвм са г.е што сам уипо у <~ло'јдно место,

минпстарством просрете. Ора шКола пмЈе гтрампај се впједжпут здусгавља. То М' дг.е знме и то сваке године од новемЛра. I нш.ако це |Ј 11!-.р ује, нађем место н седкада п|л:-пцгу пжчггји пољоки послорп. ј нвм. А-ш, Ј-дга сам гео. у грамва.ј утдлп

до марта- ката поччнл' воолетљп ра.10ви | огражар, увгги

т. .1. 1—4. месепд гсд!гшн.е. 2>. У доуги теча| имагу се позвагв оки слут^пв, ко'и су Лили у првом течају. јер је ово наставак гтрвог течаја. ЗУ Дпжака относко оЛласна самоугграва гноое тоопткоке зл наставнит;е иа ово) пгко лп а село односно оппгт"на дату локал. послугу. огпев и о-ветлен,е. Н.гставнн оЛ ! е',тп за ове тела»ре ^оттосе се из оЛлнжн,е поЋоппчвпетне школе. часалчитга. лг> жавног илч пот.ватнлг упећено- доЛпа а могу се по чог>еЛ'т пптпнтп в к-раће екокур зиЈе у на.Ллижу околтту. 3. НИЖЕ И СПЕЦИЈАЛНЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ШЧОЛЕ 1>. Нвже пољопрцвредне школе, које су пре рата биле п>огодишн>е. сада су прегво[1ене у двогоднигње у намерп, да се радна снага од сеооке куће не одузвма аа одвећ дуго време и да се код свршеннх ученвка смањи амЛиција, да постану господом. Да би се иак добило више вре.мена за потпуко савлаћввање ранијег стручног .градвва вз старог насгавног плана за ове школе взоставл>енв су предмеги ол штег образован^: веронаука, географлја и историја, рачунајући да се од орога доста научило у основној школи. Ипак су. у оба раарела задржанп п тал>е: рачуч -и' врпсшУ-хгмтски јел1гк. У етручном поглету ове су иколе поде.љене на з титга: ратарске, сточарске в винодел.око-рлћарч1ке пгко ле. Оваквих пткола нмамо свега 11 у целоЈ земљи а свака школа има овоје узорно имање од 30— 60 хектара зем.ље. 2>. ОпецггЈа.лне пољот>ивпе1ие школе, чп.ја настава гра'е само једну гхпнну. заонивају се у.крагевима. где основна гпкола граје дуже од 4 године. те се са нс»нм ученипима моке отмах поећл на сгручну наставу. У стручном погледу ове школе су још уке опец'иализтане од нижих иг:гола. Оне могу Л::тп: градннарсже, млекарске, пчолаплке. вннарпке. домаћичке и т. х Н>их имамо 14 у целој земљп и с.вака школа пма сво|е нмање од 30—ВО хектара са потребнвм објектима за спецвјал ну наставу. Ко свотп с.пецнгалну пољоггртгоредну шко.лу може се упнсагн у друтп разр.д ниже нољопт-ивредне ттгколе. 3>. Овнх 2Л н-г^их п спетијатаих пгкола ско^ап твом ..УредЛом о поеиосу посло ва на оЛталче самоу -НРаве" гтоелате су оЛласнпм отборпуа на :гаље илдо-кавање п па<'.пататаи,е. ппо може бчтгг кобчо за ове пгколе, Јер код нашгтх младих оЛгаонпх самоуправа 1ош нема дорољно ни својгг« финачои.окпх средстава. ни сгручне кслг петенттв|е а често ни довољчо цзз\г>.».вчн,а и ииг?реса за ову восту наставе. Ове Лч школе треблло ггор.гптитл дожа.нп и аадпжа |ТГ на тг,-ж. буцетт па нх нч'падикалии)е ^гтан.раорати п 'Твотутти 1евтччтпм п е. Ф.ткалниГнм за ширеше по,љопривредне пропаганде. 4. СРЕДЊЕ "О"ОПРИВРЕДНЕ ШКОЛЕ П. У ове ое пгколе поимагу учлчицв са 4 разреда. гтгмназн)« без пријемног имгита или са свршеном н "вком пол^.лг.ннпетном ињолом ати после потожечог ш ч чтемног ноппга. [Цколоване 1 тпа!е 4 године. од ко1их з године су за теогигјоку насгаву у п'коли а чет«рт> годтгп се спповои на ооганизогано! поа.кси ран школе. поМе пега се полвже згнгшнп иопит. Таквих нг ма т"-ал.л л-»п 3: у Ваљеву, Крпжеичр**л и МапиЛлот. Циљ је ових школа. да да!у ка.ндтате за под>опо"Ћоеане чнплвитгке доуге категлри ! е: учитеље плљлпл^.в^еде, с.реске еко по>'е. пгтне *»ч л тарч-1ге П др. 2). Нистар? Лп т овнм школама тпеЛг ЛО от 4 ро-пгое ггпот\'ж."ти на % гаднна. око се то п«тг> учч-ни и са учитеље.ким тколпма. Веолплгка са лат°тго1Пгм у овим пт'Ол«"а се не тт^ета'« а п пе то°Лт. 31 Г.~>| о г пт шко.та не треба повећаЕагс, јор Је довоља-

пн

. к менп, паадрав

ља ме и мота ме ,и иђом. — Грешите, грађанине, обраћам се сгра жар.у и показујем му своје докумевге, за које знам да су исггравни. — То сте вп. којв сте се сада попели у грамгај, јел'те? пита ме он. — Па да. — Онда сићтгте, мо.тпм вас, вемоЈте заустављатп саоЗраћај. Ја не грешпм, јер само зЛог вас сам зауставио грамваЈ. Бво сам увегав да има наређење да ме ухапси — и с.кђем. Тада ми огражар на лпггу места — напише попзнанптту п затражи мн руЛљу и во. „То је. објашњава мв. казна. јер је •заЛоањечо попети се у трамвај за време полтека". Као в у иелом овету, у оваввим случајевима. томила се почела сакупљати. Кад су газуует. у чему Је ст-ар, оки оу ми по че.ти оЛ'апгнаватп. да 1е крввпца до мепе. — Па >а то нисам звзо. нск.|)ено вам кажем: ја сам стпанап. Осим тога. то у Паризу ни>е заЛгањено. не казнгн се. А.1и по ред с-вега тога. чим то захтевате, гогов сам да платим. У томе чпта.ва гочила узима мене у заштиту. И полпна^ац видл да сам иех<>гпчно гтоггепшо. НТта да радв? Стиглел во н он је збуњен — Стувгајте, грађатпте. гчтта не моп' да вам поуогнем — цризнаннпу сам рећ напн1-ао. Могчте плагитп. Жтлпм много. Птаћам рубљу н по, узимам признаницу и полазпм. — А знајте да је исто тако забрањено силазитл за време кпетања, а увек се мо ра с.илдзпти са предње сгране, да је забрањено |ош... — Хвала лепо, хвала лепо, преквдам га. Ма да ме |е каипто. ја се на ње-а не љутим — он је татео љубазан, граћа»инполпттаЈап. Уосталом, улпчни стражарв данапгње

Рупје •' *тој лгЈгпатпчниЈи в најуппгвији рршгцајш!. соје сач у читавоЈ Квропв оусрео. С првенин качкегима, » бетим рукагип.ма, вичип насмејашг в љубдзни према свн>:а — оли. врше свој посао Лел г|>убосги, без досаде. И ако, што каже г. Чичервв, чтав свет треба да данашњу РусвЈу уз>:-е зј првмер, ја мислим заиста да једггн Ј пример, који се. може прнмигв од *1 јх и беа контесташгје ј>з држав>е данашњих утичних стражара. Напашавам .уличних", јер је ствар сзсвим друга, кад су у питању финесе аге. нага ..г..-пеу"-а... Рус-ка јс ..Р!'Л'ка" чувена. Од памтивега. Руси пнју рак..'ју без мере. И увек у Русији су се мог ш г.пдегп пнјанв људи. Али је број Ш1 ј.-.чих гамо л\.нао.свгурпо г-Ни него икада. Дч Зудемо правичнв и да при звамо, да су бољшевипл у почетку вокуша-ли да то зло униште. Дл.рггом, ј.ђлхол је бао забрањен по.-ле рм»лушпе. иазне су биле строге.-Поред гога. и мужитиг- и раднишг и свл су ц[Х>дужавалв да аију чувену руску раквју. која шктоји, каа ■ Русв, још пре стварања руокв држа.ве. Пошто је јанна продукција ракије блла забрањена, сељаци су почели цроизвотити свлју „слмогонку". љуту рак^ју, таЈно. Ова је „самогонка" била јака као чисти шпнрпгус. А они. ко.ји пису могли да себи пртптреме сами праву ракију. нита су могли купити исту „самогонку", поче-ти су употреб.љавати денагурирани спирит. Смртни случаји услед тровања учесталз су, и д.дкохолизам се почео шириги у сграховвтим размерама. Онда. као и по свнм лини.ача сво'е теорије. комунизљм је почео попуштатп. Водка је бпла поново гегалгчовача. А.тн п у том погледу. комуниств су хтели ла сачуРА^у форму. Огт су „монополизовали" потпуно и производњу и пгодају водг:е. ограничили оу проценат алкохола — 35° — и у гсго време, ради форме и демагоппе. организовалн ачгаалкохолву цропагавау. Данас се вотка продаје (можете кушгги коттгко глд хоћете^ по држтвнпм кооперапгвима. а јадна бопа од иола литра коппа један рубаљ. 2=1 динара. Ппема другкм а-р т: '-'.лима, ракнЈа .је врло јефтнна. Ииаче, по рвсторанима (у Р\'сш}п .ггпу> лугно нема КаЛ>ана> можете добити ракију на чашипе, али то само стпаипи прапе, 'ер Руси тти.ту ракију на сро Ј начив: флашу од пота тпгра наједант'т. Пијан: се ,-јуди примећугу ораког дана, у овако време и свуд. сем по грамвајима, пв им је приступ забрањен. Њпхоро омпљено место су паркови и Лапгте. "('амо они да.њу м"т>но спара^. .Тер су мллковоке пиЈл.ницв мирчп. доброћу.ттг људп н према њима су ср.и до кра.ности мплопутнп. Ја сам њпх то.игко заздлео, да нпкада иисам мого отЛига прос(а.ка. који >пг се оЛпзћао: ^Цавајге, гражданине, ва глдку". М. Костов

5. ПОЉОПРИВР с ЛНИ ЛАКУЛТ^ТИ 1>. Два пал>оплп-птч>-гпо-т\'ма.Рлка факул тета (Беогпад и ЗагреЛ! да 'у пољлпп!гог«д не иижињере. ко!п се могу уплтп>Лити за нагтавнитсе овпН. пткола плљопптгврелног капактепа само Ли по? по.-тавллнл ових инжињера на озЛиљтптк1 и одгоро'>ни|а ме ста од њнх треЛало тра - -к"г' Лар 2 гсчне пољоппивредне ппати^е. ? -а ово су нааподесни'е: л?е плт-опочЋпедне птколе, држлр на утло.тна доб^, ергеле, ирнватни в?леао седп и др. 2>. Недо^гатак је код олчх људи, кад се утготребе за на-тави^.- - или пмтне учптеље. цгго немаЧ- ч 1 "л- ' Ј е оппеме тчз петзгогије в метоттп;е. Ттг би ппедметч мооати Литп унегиенч V прогпзм ов"х фжу-лгета а за оне агрономе. кочг су већ с.вртитгг ткллу, оппиизоваиг државне курсеве из овлх п^ллмета. 3>. ОЛа су нам пољопртр.реднч факуттета погребна само нх греба потпуно нзгратити. ггријавили полвцвјв. Раа.евн сељак одмах је преви|ен. Еет о кургатима у непоопедној Ллттзв н-> Вз.^ва пзазп-зла »е поавт с^чзапигу.

Извештај Опсерваторије Према иззештају опсерваториЈе ол 2 сата по подие темперзтура Је свула пооасла. Испод нуле нелгзе се Ј.ш само (\ кнн крајеви и то Скопље н К>совска Митровнцг. У 2 по подче данас у Скоп љу је 8 испод нуле. Па достнм чсстича температура је свуда пор- -л?. Гогово по "ело.| з;м.ђн почеле су да пгдају кише. У 2 сата по подне, ки-"а пада v Нишу, Загребу, Петооварадину, Ковиљачи. Време ће бати кишовито, са снегом. Мрага иеће бити, или, ако га н буде, оиће слаб. У Јужним крајевима Још Је ладно због тога што Је максичум аритиска в?зл*оса та*"р. Ки"*е Не лу^е тоајати.

Курјапк напчлају сељаке код Взљева ВАЉРВО, 23. деоемЛра. — (Т. . ндв ..Прами 4, >. — У нрпогомчој Лг»лчни Нил^а. на Л јвилорсм ггољу. на <г"0 метлра ој Вал ^ра нлпала су јутое чртири куп1ака на ггм сељљка и 1мн' 4 '* од н>нх на неколнно м*-~га шујрлалн. Тпл нн1лтт су у 1а п^"ап\' неке пр ^^ ч . Идн^рала, птеа њих су роплла ч^тгрн куо'а. т "а н на^тала је <У»т>Ла нл живот н гмгут. Слл>л1тп ннсу ималн оруж!а а кур'ашт. ррпочагно гл»тнп. »штч су нд сел>а" р. Сгесни тет^^ог полождН, сељапи немап т ћи Лл-г*т»л су се могка-ма и камен-ем. » р Лила до^т* дуга. атн <*у гел>а",» на к°д'м улпртт тд с а отЛ^чгчр •Т^лдч сељак и-^у^тач *е »т ннпте мр *тд Сељацн су одмах дош.тп у Вг.Ђеко и стаар

Зпвпшен ШПЧ1УИСКИ пзоцес у Зпгрсбу ЗАГРЕБ, 23. деиембра. (Ј. нзв. „Прав. дч"). — Данас је завр иен шпи Ј уиски процес чро1Иву Пркута ПрнбаниКа и Ме нике. Прзн је товорио државни |ужилац који |е у своме опширчом говору разло жно шта је шпиКнажа н на којч се на. чин врши. Интчрзо ,1е разне прчмер* н нагласио Је да је опстанак државе врло осет .Ђив и да државу треба чувати и не одазатн непријатељу ма н ча1маи>у та.јну/Нарочито нстиче кривице Пркута н коистатује да Је бно хистерик. Узео Је затим ргч брачилзц Прчбанића ". др. Ци мерман истнччћн да Је Прчбан.гћ имао ортен Бетог Орла и да се борно V Кор,"шко1. Говорили с\' још г. г. др. ПериК н др. Томач, па 1е тчме пргтрес ЗЈвршеи. Пресуда 1е се нгрећи 29. ов. мес.