Pravda, 24. 12. 1927., S. 5

*%ро1 Зои

-.ГТРАВДА" 24- ДЕЦЕ.М&РЛ 1927. ПОД.

ГГРАН* б

СИНОЋЊЕ ПРЕДАВАЊЕ Г. Д-РА' ДВОРНИКОВИЋА Шопенхоуер, Вагнер и Нкч: — ЈЕДНА НЕОБИЧНА И БОЛНА ДРА.МА ИЗМЕЂУ ОВА ТРИ ГЕНИЈА будућнссти. Он ће негирати ропски чриш ћп+Јски мррал самилости. Самилссг и л>.убав. ио су одлике/то' су оссКањ-Ј аекрленце. То је морал робова\и слабића. Б\ лизам'и хришћанс тво. су сауо огромни устаици робова. Противу тог бледлг нивелигања треба излићи силни тик Иберменша, који ће свај.живот. товести ло врхчлша^моКи и лепоте.' Ромпла. маса. нарзл треба ибгрменшу ла послужи или као .средстро: или као копија. Вагнер је религијом изневерио Ниче-а У Влгнеровом Сигфриду вилео је'Фр.г* дрих Ниче п\*ног и жив:г иберменша и заго се, у први мах. одушевљлчзо Вагнеровом уметнотћу и.његови\> мгзчч* ким лрамама/Алн. лошло'.је гооко разо чар.-њс. Вагнер, прел крај свог живота. лошао је ло једне сасвим тотивие филоеофије и религије живота. Написао јс* р . Ј .Ј >ггиозну драму Парсифал. Само хр ипћанска лцб«! , ганућа и самилссг. дају сргћу и мир души чбвечијој! Треба забораантн своје ја, треза остати чисте душе — то јј верЈ Парсифгла. Нмче се згрЈвио над то.м „излајом" и поед тим „падом" Вагнера. Обср'ио се свом' жесгнном на њега. пр:гласио га з'а декадента, издајицу човечанства и чултуре, подмуклсг тровача .Ђулских л»мла. На" писао је: тешке напале на Вагнарг 1 -. .ко-ји је већ бчо, у го, време, \ мрл. К > је Вагнер ?— Вагнер није човеч: Вагн-ф. го је болест нашег ситног, дехадентског времеча! Овачо је узвикивао'ог:*рч л ни Ниче. „Вагнер је кукавиччи клекчуо прел хришћанским крстом! Он. за кога с.\>о лржали да је најјачи мећу^јаклма. он је нзнезерио!" — тахо се 'гсрк т тужио Ниче на последњег, већ остарелог Ваг-* нера. Гранлиозна борба ослобођења код ова три генија Нчче ;је био непрзвелаи -премЈ -Вапне"ру. Взгнер се склонио у хрчшћлнсгво и *т ч о уе у њему било искрено и пр •живље^. но. Исто. тачо је и његора-ртнч ја дича.-! иика, коју је-Нчче био за^олео, оиаа нсчЈ гинска и неизвештачена. . .. Л И ШопеИха\ -р. и Впгне^н Нич/ бил^ су стрЗРне прЈфоде.^пимвећоји.м бчће* онн су пртжии Ђлвали тешки . »гр блем живсга људског. Нл крају крај Ј ва. сваки : е пошао својим путем. Оно чјто час аеже у тим геиијама, то је он>< крвтво .ђудско у њих^вом ломљењу Ј\'ша и •\ ј шкој борЗи за ослобоћењем. Њлхове бсрбге и њихова-рЈшенЈа.^т.^су »рпнти-; озле* пр)}ечци|е општНх људскИХ 6сеКа :

Као и на ранијим својим предавањима .фо<1)есор г. д р Владимир Дворничовић је синоћ ' и.мао пуну салу* 63, нј Новрм' Университету, оеоградске радознале'пуЗлике, која је бнла *«"дошла у толвком броју да се просто гушала* око улаза и у самој дворани. Због тако великог броја посетилаца овог предавања, г. д-р Дворниковић је био приморан да'своје прелавање, пола сага касније од заказаног вргмена, отпочне: — Музичар између два философа. Из гледа необично сложено. Али ово- је ваиредан случај. Озде се не ; ради о не-' чем обичном. Овде је по среди нешто шго је нзнад свнх оградз и категорлјл. лалеко од обзираМ! ксаденција. Питање је најтеже и најдубл>е: афирмација или негирање живота. Око тог проблема ломи се човечанство. На самом том питању нашла су се ова трн генију човечанства. Шопенха\ер, Вагнер и Ниче. Око гог питања одиграла ее и једна ретка, необична, болна лрама измбђу ова три генија. Оптимизам или песимизам Хоћемо ли овом животу,' животу качЈЗ он стчарно јесте. одговорити са лна луше са Да илн са Не? 0птп\1изам или песммизам? Је'ли врелно овај жив >т и свет свом лушом прихватити, афирмирати и свом снагом потенцирЈти? Ту се налази.мо. лице у лице, са Фридрихом Ннчеом. Или га треба одбанити, презирати и потпуно не Одобравати?О том ће нам најбоље говорити Артур Шопенхауер и Толстој. Ово се питање одавно и^дигло V свесги човека и човечанство га ргшавало осећањем овако или онако. Многи културни типови изграћивалн су сво.ј карактер и попримали лајдубље обележје псема томе, како *су, у дну свога бнћа. нсправно или неисправ но, решавали га .и заузимали став према том питању. Будизам, стЈро хришћанство и, у новије доба, Шопеихпуер стали су непријатељски према свету и животу, док је сгарогрчка-култура, а с њом у недавно доба Ниче. б.дговорчла с пуном екстазом животне р^дости Да. Овај живог мредно је изжнвеги;. свом снаго.м,лу евн^к његовим ^ Мраччи ±ило~оф у ФранкЛурту на Мајни, Аргир Шспенхауер Основно и зајелничко иитање, иа које су -тражили одковор, и Шопенхауер, Ниче и музн.чар-гНилосо(1) Рихлрд Ваг. нер. го је ослобођење. ВЈгнер је говррио језиком своје уметности оно игго' с\' ова два фитософа, Шопенхауер " и Ниче,- гоцорнлиП;н?ром своје философије. РихЈрд Вагнер је лавирао измећу обсГ екстрема. измгђу крлјњег оптимизма.и краЈњег песимизма. При крају свога живота: Ваглкр се оделио од оба Фнлософа. дошао у сукоб с прЧ1ртељем |^ч«?лм н склонно се'у ретигију Нрви ол ове тр01ице, Аргур Шопенхауер. та1 х *рлч м н (ћилососћ V ^р^чкфур Лу на' Мајни. био је пр 3 ^сећај^Н ол св*Оје ране млалостн. Сав 1е био и?граћен ка.» Јелан је.тини <>рган за прчмање и бсећЈње >»■ "•чотног бола и свих негатича овога света. овога живота. Човек је 5елник. киЈмм «итла силна и глепа свеоншта воља. Отуда патња, јер се жел%л и воља никал не могу лаловољиги. Али. гениЈе »е таЈ ко?и прчжиже. осе ћа и Про '»«ди тг- свио?п\* игру прмрод* и олфчва пеллку. неизлечив\- нарку жи1*о1 . Геније знп :>а Је човеч,жртвп г .А*пе. бе?разложне рсл>е и он 1е. пуиом л\ г шом. свим својнм биђем. н?егира,и I »'-и Ја њ;ним. унин1гење\1. Али ту је стала . Јагонетка лнчности овог велнког мислиоца: он је тиме реагирао на срж свога бића, на своју сопствеи\' и живу вољу. Та жнвогна вољј мучила је баш само! Шопенхауера. Она га је мучнла. <:арочиго интензивно. у свом најдубљем ^ротском облнку. '-орећи се ппстив сво* (опгтвсног бића Шопенхауер 1 *е лошао 10 сео«е <*'ИлогоЛије и негани1е живот"не еоље. Пов\као се^нз лруштва н жи!,еи преко 20 година непознЈТ, у самоћи ^ранкфурта. Тек иза 184« 'године, кал је лелим европскнм друштвом завлалаi.) 'јдно м\'чно рпзочарење, откри-че Шгпч1ха\ера. Један од н>егових најоданпЈих поклоника. за неко време, бнће сјм музичар Рнкард Вагнер. Иријагељслво Нрг^ера и Ничеа, творча ИбеомеччЈа Као учсник Ш' пенхауеров :«Јшаи се Взгнер н теа«о спрпЈател.ио са Фридри чом Ничеом. И сад обр'ипа нзчевер мие св -га слзвнвгт учнтеља.- Нчче је<« ступио с 1 философијом. ко'а је потпуно негирзлл филосоНшју Шопснхаура. То ће :ад оч ги на1тивннји нсклич жипотне ра дости, а<*>ирм!<рањз животј . Ч )Јек тре'» ј да превазиће сеЗе, у-чио је Ниче. И '»ш /е смисао земље н то је човек

ЈЕДАН САТ СА БОЖАНСТВЕНОМ 1ЈО ЗЕФИНОМ Чув^в Црннињо о фрзнцуским ИНВПЛИДНМб, сгојој У!0]н н нгри квјзм лудујг

ИАГПЗ, 23. — Елегавтнм кслн.-р доче-1 ме је ; на.вратц>1а са рејЈил^;', 4 — К ј. дно добро М&ПХЈ, V бјн ШНИ 1М-у ј кем! II јсч. мп је узео звшжп ^оут,

грулн,

».шаинч где се

чао ме је: ... - ■<— Који секг желите? — Окт? упнтах г,1 зачуђено, — чему? ј1.1.Ч'Нм на мис Џс-ч 1>:»ну Бч;ор^ — Не чини ништа, госио.шне',"— олвра4ш он х.тадно. — Т о-јо.сдсмм и[>Н [х >дно..

•Цозефина Бгкер !ррле спаки го^т. чекА иач-мрс Бекер. Па ипак свн оно нопију по неколико боца шам иањна. , -<—,;Одмах .неколико боца? А • псшто . го ваше ггцће? — Сигн::ца: бопа стаје 250 франака. А поред тога .можгте мис Бекер из нејпооре дне близиКе поомаграги и ужива гн у н»ој1'А;«ма>;оте рааполо^енп, однгратн и по ко]и чарлстон. К-чрн^р је- ускоро увндео. да не спалам у кнгегорију о~талих госгнју, пошто гч.м му о'иапнио, да нмам с<гстанак са мис Бе•кер. Келнер мч тада пру^н књчгу горти-. 1у, који Д)едоано посећују овај реторлн и ја сам наингао па читав пиз нознатмх имена: 'чувени написки слнкари: вајари. кнлжегниц". глумии. авшагнчари. и[к>усори и полИтичаон} На јсирм* месту нлшао гл \ј 1 ово: Лунчагк-ки, наунини коме Ј гар!^Д^1>д његовог/имен-у^слр ВДчк Дт>змон 1. генвшл. -;тче1«\р Доушгва На|к>1а па махараџа оа Канургале и друге чувеве личиостн. . : ТЈозефина Бекер, која је још н«*лппо била ооччно ирначко деошпте, уеп^лр те да чепуие гтп! готипе осронг цео ГТт!р!п

Кгко та се обзасни њ >; н" т-лнки- у-

мажно V лари рнс налази.•. • ; — Само ма<чо ла играмо, мадам! Ј пр^сјаЧП -ЈелЈ{1 млзл .чћ пр^д нама. Џозе,<[>и,н« ие мож-§ да о-до.-у п већ је видим нј лругом крају дворЈне. Кроз лва мннута, оча опет седа за мој сто-н рече: .—■. И «1 морате самном нгратн. јер иначе ^емо мало моћи разговараЈН. . З ј врздс игрг, наставља се интервју: -■ г- Жолнк') сатн лневно играте, мис Бекер? ; —^.ТЈе зна.м. Скоро увек, кад>сам будна и не могу разумети л>уде, Тји никада не игр{ни> ' д —гДе лишест о ваШој- улаји. бнла само р^кхТама:? * гг! — ИЈранно, реклама! Ја нећу улати. Млада сам. Зашто удати? . Мис Бекер ми затим прича без прекила, како је она још лала д евсдјји ца, али еећ од своје десете голинг итш& Нико у њеној поролицн не игрп, ни о^Уи нн мај ка. ни Љене три сестрг. Она И&иј? дар играња ни од кога наследил.аЛ'' — Л где живе ваши родите^н? — У Америци. а Јозефина им шаље .мнопо^новаца, ја и>\-много волетл! I' —у Имате ли много обожавалаца? О, .више'него мнрг.о! Млали. сгари, лебели. мршазн. С вјки -лан стотине л»у. бавних писама. На крају, мис Бекер ми прича, да необично воли псе. Има девет п&га. — Пас је лобро створ^ње! Узлише Џрзефина. Пас ништа не пише,' пас никакав јаЛ не наноситк иозефини'... В. М.

дц^сво'* ? м црним ногама лтотђује злалза 'Ка-Ј ња. То. осеКањс- лшвота-одлу^у^је : Чр'нФ-:|\ с А ех •--- 11 1 — Г.пептопана

шом миш.ђу . Нема смисла тражлтИ кол њч.х контрзликчије. ксјн\ свакако имаЈ ТреЗа-.ове. геми је узетн као\ .Ђ \лсг-. :пр-г : ачаном животу. у појачаним хнмензм-'. ,'ама.- Они • су осеКали • општи-'чззечанскибол и хтели ослоболити не-,са;мо себено ! човека. На њиховим пример-чма мч' 1 1, бље ро и и*.*о у свој сопствени жизот. Пт њпма лолазимо и ло сво ; је лич.че философије живота. Л. Б.

цбОН>вР а ^

ГЗ МИХвЈЛОВА за. ФЈРРН'0 [гашвПЕјии ичитш Но' легши прнлгнн з р ШВЕ н свјку »ЖЈРИШУ. 704 (трого сглидкс фабрнчке цене. Бонбоњера^'

I I 1:

Г.

Душан С. Николајгвић у страној штажи

У ц.к I • |ц» I 1 иг Слзвенског Прчхлсда, 'XIлВчииг . 1И'*тц и >јн ► и гпаи у -Прлгу |». , ла.кцнји Л::.чи|к1>..Ч«ги11' < и н \' Л1 ј : : ч .»;јо ио-жити и-лк»рич,р )\-г тов" -кс 'кљнжл-а! сти иЧпт-ф^рјва И|1.1Ш1. > м ув'пверлитпт> - г. лр> Драгуги I Прохч*" <Т. А "рвОЈУ 'ТЈ-.1М V ' • ПС".1<*ра Ш»ј • 1МТ10Ј :цм>м«п;оЈ* ки»ни«"|1 Н 'г11п Г. Прх\и-'К'" инроЧНТО Н • ЈП.1 4-1 ' - 1/ *Д\Ш:»Нч ;,С. , Ц|К. И № 1>ић.1,,и ј-н сл:м^\' г. Цн^иеррК«? П , мг. "Ј.-ЛН' '»г ,1 -I Н ||ј:1 1101игч нр:»'вли* • ™ 1011'-|."Г ' Гу ХОИН.ЧГ ЖИПчТЛ. У ^Н^ТО Г.р'<' V. ШругКЈГЛН' Г-)'г.ИЈК »ји М 1 I "! V Кирлпп ШНТИ II-. )п »нн • 1 ' гр.Тми • IIнк> >! '>иН' Волга, Взлгв. Оца лрама. и.ишт нисца. * ш м'. оуЈМва, ,јс. логаћ-у < г-лтискдј 1.11.ИЈ.' НПОСТН, Т«' ј«Ј иотпуио |№ЛУХ1 •Ћ1ПЛ што, плрм ОИЈТвЛПХ Л11 II Е?Јигкн цкт Ссгод^а, шти ииаон у Гнш, по<-Ч11-ћујс ислпкч н.тппс о пспхолошклн п оден ским вротостима дрпмс г. НикоплУеЕлбв, дбно<У*Нн. 1ЛК01)0. 1М'М0\ - С1ПК.У

>раа ,\спех је!'|.а ку 'је.ттги. , — Млтла је и стпдгна! веле лгоуги. ! Но < ви се. он ' глпжу . ла је и .ин у - с - прх ју главном-у гоме, гаго ле 'тжа! 1 Иепи ; лих*ж°1па 'нма доста. ати црпих- леггоТи веома мало. '^Г~У-банд је.начео паклен\' свирху. а на.њише се истицао саксо'(')онист, који се толико упињао, као да је хтео сво•мтлг и гст^ументом све- зилове ла ср\лии' Ј Шампањац се пролива' иа спе стри.ј?. али расп^ >стиже' своЈ\' кулмчмаци Ч", кпла с$ нз. вратима појавилз Цозефина' БекерГ ' - " '' — Божзнетц^но је лепа п црчл оад же на!'узлише"јелтН старији госполнн. Лх, 1епо је као.ре5о! Да не5о није ни мало лепо када је црно, на то овај госцодин није имао врем^.ча'да•.ми^и.. Ј • ; ;• • . . Мчс Бекер, је, одиграла'чеколп:.о п\иачпрлстон, а •затнм је села за м >ј сто преко'п\ та од мене. Она грварн, ор,зо. готов0.,без даха. а V г.овору мет:; француске и" енглеске речн. " I—, Шш ј ' нмлти ■пеприлнкЈ^о ( 6г-"мемоар"! т а мислити дауписаље ^дооар п^сао. Г. Срваж.реНи мнако, л-ли.цч пис пи' што ја нисам- казала. (СозажГје нариски иови 'н :'р. ко.ме је мис^Бекер диктир^Ла сво.је•мемоџре'). Фраицуски нн-гаV'ди'се •сада љуте на ЏозгФи^у.'Али ЏсзефЈша' само' дсАпо' говорнтн. (Мис Бгкер'пзјавила *је у својам ме моарчма следеће: ..Ја не могу да схза •ти.м ратЛатн га не трпим."Ја се грознм о^а л.уди, ко 1 и немају једн\ Ног.. р\лсу или око. •ОсеНам физички-брл и иепрч г атнЈ ми је! кала.видим болесие мле!" То субити рр-»сти осећаји јед ; г 1'р'*; киње. 'А.тч' Француски инвалнди су се .б\ нили и мис Бече.р се \ плашн лз 0на се* ^д-ма./да ће 1 њена ноп\марлост V ГТа»ризу^опасти-и : с'тота је св\' крив::цу сва {лила на новинарл-'Соважа.) ' — Да ли с\' вас : инвалиди^тужчли суду? упнтах* је. » — Боже сак"лони! Ја не волети процесе, ја волетм ннвалиде. а иквалиди волети Џосегћнну. Она игра и лаје инвал*'д "ма много новаца. Џозефипина ср цг до5ро. И да би ме о томе уверила, она се

(Ио пнемгштпња срршта (га 0§ЛГ:СТ^ у Нш Сзд - НОНИ ј С ^. ЈЈЗ . — По з.нону о поде.1,1 :'е.\:д.' обдасти треба ди,седШ1те Бачкс Облвви буде ; Новои Саду, али к ако је т9ј1закон дуго на снази седн,штј Бачкеуфб.глттч налази се још увек у Сомбсру. О дј увођен^цовог закона у живат бнло је покр?нј~Лз плтање преноџјенгл седицл 1 области из Сомбсра V ГЈсЈвн.Сад. Меоутнм то-је морало да се- скнце ^л. Јневнот реда из једног тешког раЗлога. што у'Новом Саду нема. црдес.^е ^гр.ие за смештај канцеларија и ОДласног Одбор^з-. у вр? ч ме.ну кзд.се 9 ; тод!е премештај> г радило бнЛ:) је вИ1це ,.'|е,тегација из Сомбфа у БеоградУ, Ко|е су молнле скоро Свел:посл^нГ[чке кл\*оове да се област не ;П|^ооТ из. Сомбора \ Нови Сад. Исти"нн,- Сбмбор има данас једну од најве^ајлепших жупанијских зграда у дрфви, која потпуно удовољава овима погр?бама једне ж\пани,је..У тој згра ди -имају стан великн жупан и неколико, -виших чиновника. Кад се жупанија пргнесс у Нови Сад га ће зграда остати празна. ч Сада, када је у; Беог.раду покренута акцјија за ревнзију, закоиа о подели земл»е иа области " почелн су сомборци у п\ 1 ној мери да се на свима местима заузимају. да у закон уНе нова одредба по којој бн седиште бачке области и,м.у10 да буде у Сомбору. Како ће се то пил-ање решитн сада се то не може зиати, али је једно тачно, да сви економски и културно-социјалии проблеми ове у државн највеће и најбогатије области диктују да седиште Бачке Области буде у Новом Саду, јер то је град ко.ји ј$ од увек био центар Бачке. Сомбор ц близу граннце а оснм тога железничке везе за оие којн путују тамо врло 'су незгоди-с. - Ако се р?ше да седиште области остане у Сомб^ру, што је врло лако могуће дл ће би ги, г> Нови Сад остане без оолаети, у првом реду бнће за то криви оДи људи који С\' за ово неколнко година волнли градску полигик\- Новог Сада. Данас, кала гр?ба V Нови Сад да доће железничка Дирекција из С\ т ботИне, која нмл" неколикб стотина чичовника, Бачка Ооласт са велнким жупаном, а доцннје, можда, и правни факултет, Нови Сад, не са.мо да нема довол>но . станрва ,за њихове чнновннке, него нема нн једне зграде где би се могле канпетапије сместити. " 1 ""Ч

ПРИ ДСТМИ болесгн срца. груди и плућа. ИЈкрофулози, рахитису, прећање ^ЛЈезлп, и- стварања гуше. употреба Ф.ранц-Јозефове воде олакшава столицу, те се болест јако ублажи. Најсла»нмји лечниии и код с>'шице пргпоручују Франц-Јозефову горку воду. Добива се свуда. 7110