Pravda, 25. 06. 1933., S. 16

БРОЈ 10.285

ПРАВДА, и ЈУН 1933 ГОДИНЕ

СТРАНА V

д кивот И Нови логледн о хкгненској исхранн ј о: :о ј- једимо што ређе! каже циришки професор университета др. бирхерБРЕНЕР. —

БОЛ >е је рдно се нлвикнути на умесну исхрану, него доцкан одржавати диете. —

— педагогија исхране треба да почне већ код мадишана.

Угледни цирншки лекар ■ професор университета др. Бкрхер-Бреиер пише о новнм поглелнма н открићима на пол»у човечје хигиенске . • исхраие и нзноси многа нова правила за уредан и здрав ^ начнн живота. Наша епоха научног и тех«ичког савршенства, на жалост, није се могла похвалнти све до &анас и хигиенским савршенством. Томе су криви многи ле кари, а још више публика, која незапажено и индолентно пролази м и м о најважнијих адразствених прописа. Упоредио сам хигиену исхра «е код животиња, коју су израдили и гаримењују свестрано ветеринари и хигиену исхране човека, па сам дошао до интересантног закључка да је хигиена животињске исхране далеко савршенија од хигиене код људи. Не може се довољно наглатавати да је хигиена исхране њим количинама, али неверобаш данас далеко важнија и од ватно много шкоди органима

бела хлеба. И тако су сами лекари, пре педесет и више година, сугерирали публици рђаве и штетне навике, које су се, на жалост, код већине људи до да нас очувале. Страшне податке у вези са скроз нездравом хигиеном исх-ране људи показују нам нове статистике. Потрошња меса љу ди просечно се упетостручила, потрошња шећера удеветостру чила, а потрошња хлеба учетво ростручила за последњих стотину година. Кад би људи знали колико штете претерано утрошено месо, шећер и бели хлеб наносе свима унутарњим органима човековим, згрозили би се и свакако би и сами постали умеренији у тој потрошњи. Бело брашно је прави отров за организам. Оно не шкоди

дицини већ одавно познато: ко ликогод пута дневно човек једе, толико пута треба и да се ослободи сувишних екскремената варења. Пошто је то више пута дневно отежано, треба, већ и за љубав уредлог и здравог варења јести што ређе, два три пута дневно. Одбацимо сло бодно јутарњи доручак, преподневну ужину и поподневно једење силом, које само квари човеку апетит за вечеру. Храна не сме бити једнострана, монотона. И најобилнија је днострана храна шкоди човечјем организму и изазива грешке и недостатке које доцније ни најбољи лекар, насавршенијом диетом, не може поправити. Треба јести што разноврсније, умерено, ређе. Никада не треба јести до потпуне засићености и осећаја терета у сто-

ако се једе у облику колача и маку, јер то је већ лудо претрлуксузног пецива, дакле у ма- павање органа за варење, што

саме медицине, од самог лечења болести. Већина тешких бо* лести настају баш услед нехигиенске и неумеоне исхране, а медицина има много више муке са лечењем те болести, него што би имао сам човек да благовремено постарао о хи Гиенском начину живота. Највећа грешка, прави злочин, данашњих људи је што јеДу претерано много меса, шећера и бела хлеба. То нездраво и опасно стање у људској исхрани траје више од сто го^дина. Раније, људи су далеко хигиенскије живели, бар што се тиче исхране. Лекари деветнаестог века жи вели су у безбројним заблудама, у вези са здравом човековом исхраном. Они су здравим и болесним људима препоручивали неке намирнице, за које 'данас медицинска наука зна да су штетне, да нимало не користе човеку. Они су веровали да је главни извор снаге и здравља у томе да се потроши што већа количина меса, шећера и

за варење, ако се једе редовно много као свадикањи хлеб. Бели хлеб је лишен скоро свих хранљивих материја и веома је згодан за припремање терена за рак у желудцу. Уопште се може рећи да чо

се убрзо свети. Лекари се често узалудно труде да одраслим људима докажу која је најумеснија и најздравија исхрана. Људи су у погледу јела веома консервативни и ни за што на свету се неће одрећи својнх „омиљених" намирница. А баш те оми

век једе више него што му је л>ене намирнице крију у себи потребно. Зачини, такође, мно,велику опасност и оне копају

го шкоде и по погледима најновије хигиене исхране треба

човеку пре времена гроб. Ко је навикао да једе сваког

их сасвнм изостгвити или ужи- дана месо уображава, у своме вати само у минималним коли- болешљивом егоизму, да ће учинама. Ту се не изузима чак мрети ако једног дана остане ни кујнска со. 15^3 ме0 а. Исто тако је и са беАлкохол, кава и чај су само лим хлебом. Многи људи посредства за надражај живаца, I грешно мисле да без белог хле без и најмање хранљивости. ;ба нема уживања и користи од јела. Људи који не могу без меса и бела хлеба, нека се ипак умере у томе, нека одржавају дане без меса, нека бели хлеб једу наизменце са црњим или сасвим црним хлебом. Пошто су одрасли тврдоглави у погледу хигиене исхране, треба се педагошким мерама

Има људи који се претежно хране белим хлебом, чајем, кавом, месом и шећером, па је лако замислити да они не могу дочекати дубоку старост, не могу живот завршити без тежих и опаснијих органских обољења. Погрешно је твр1)ење неких хигиеничара да треба што чешјна пољу хигиене исхране поче ће јеСти. Основно начело -пра- ти већ код малишана. Њих ћевилног и здравог варења је ме-|мо умесним прописима најлак-

ше научити на правилну исхрану, а тиме им пружити најсигурнији темељ за чување здраз ља и отклањање разних болести. Одрасли који се нехигиенски хране личе на људе, који би хтели у бујној реци да пливају уз воду. Они пркосе природи и то се њима самим највише свети. Више воћа, варива на сто, мање меса, шећера и бела хлеба, то је главно гесло модерне хигиене исхране код људи. Хигиенска исхрана, уистини, не изискује од човека никакве велике жртве ни нарочити самопрегор. Боље је зарана се навикавати на правилну и здра ву исхрану, него доцкан предузимати разне диете, које често не могу ништа да помогну. о ЗАШТО ЛЕКАРИ УВЕК ДАЈУ РЕЦЕПТЕ? — Енглески лекар др. Вилием Озлер гтише у једном медииинском часопису: „Познато је да нема скоро пи Једног лекара на свету који после у• чињене посете и прегледа болеоникч не би прописао макар н најбезначај нији рецепт. Зашто свн лечари света увек воле да дају рецеггг онима које прегледају? Ствар се може просто објаснити. Болесннк је махом лаик који о медицинској вештиЧ-и мало зна. Ако лекар оде посл« визите учињене Оо леснику «е прописавши му иикаказ лск, болесник је несрећам и губи на ду да Не оздравити. Он не може да верује лскару да му могу помоћи и сама домаћа средства, као што су облоз.1, хладиа вода, масажа, лежање у постел.и и сунчање, већ тражи ј лек. Њсму је потребна медицича и» I апотеке, јер то појачава његову аутосугестију и веру у оздравлЈење. Лекар мора бити добар психолог ако жели да успе у лечењу. А као добар психолог мора после прегледа болесника увек сести и написати неминовни рецепт! Макар аспирин, аква Дестилату или томе «ли4ио главно је да лациент буде мира« и задовољан. Човек се по узимању лекова из апотеке у истини разликује од животиње, иако и савремени ветеринари данас прописују болесним животињама разне хемиске лекове. Алч човек осећа извесно преимућство над ж»вотињама у том погледу И баш стога, ни |едан лекар не треба да квари болеоникове нлузи[ је, )ер оне помажу .Текару у проце|су лечења. А скр>'пулозни болесници не треба да се плаше што лекар увек прописује рецеНте..."

роман „правде"

од жерара ферлија

* е • 10. Ушао сам у купе и наслонио се на прозор. У тренутку кад је воз кренуо чуо сам у купеу глас који ми је био веома поз нат. Да, то је био онаЈ љубазни, сонорни глас, који сам чуо у Дерековој кући иза завесе. * ♦ * Неколико минута стајао сам у ходнику вагона и размлшљао шта да радим. Био сам изнена ђен, Јер мало пре кад сам сга вио кофер у мрежу купе је био празан. У том међувремену док сам разговарао са Виком непознати је ушао у вагон и се у исти купе. Зашто је изабрао баш мој купе. Једно је било јас но: у купе не смем да улазим. ТаЈ' човек имао је прати.оиа, јер вероватно не говори сом са собом. Тек што сам напустио Вика већ сам био у опасности. Сео сам у суседни купе и

размишљао шта да радим. Уосталом, зар не би било боље да видим и упознам чланове те банде? То ће ми доцније ко ристити. Одједном ме обузе страх. У том купеу оставио сам свој кофер на коме се налазила посетница са мојим именом. Кад је воз ушао у тунел загледао сам се у ходник и одједном осетоо да ми је сва крв нојурила у лице. Пошто Је воз јурио кроз мрачни тунел прозо ри ходника изгледали су као огледало и ја сам у њима јасно видео шта се дешава V суседном купеу. Надзорник Дере кове куће . Вилкинсон разгаварао је са неким малим човеком. И Вилкинсон је мене могао да види и због тога сам брзо сакупио главу за новине. Опрезно сам посматрао његовог пратиоца. који је такође био члан банде- Видео сам му само профил. Ко је Једном видео то лице никад га у Животу неће заборавити. Завинут нос као у птице, а изнад лица груб и свиреп. Приближавали смо се излззу гунела и лица су нестала. Опрез но сам се окренуо унаоколо, плашећи се да моје понашање не изазове сумњу код осталих сапутника. На срећу нико није ништа приметио. Један путиик је спавао, а остали «итали. Вилкинсон је, дакле, био идентичан са оним „гласом" Он путује истим возом, али не зна да сам ја овде. Вилкинсон је вероватно чуо онај разговор

који је јутрос вођен у мом ста ну. Он сад мисли да смо отишли на излет. Био сам у преимућству. Створио сам план: Вилкинсо« не сме да ме види и јави у Биариц мој долазак. Требало би га спречити да се у Доверу укрца на исти брод, односно, у сваком случају морам се ослободити ових људи и сам пу товати мроз Француску. Воз се приближавао Доверу и путницн су излазили из Купеа. Одједном сам у суседном купеу чуо љубазан глас: — Хајде, Џим! Опет сам нешто дознао. Вил кинсонов пратилац звао се Џим. У следећем тренутку про шли су поред мог купеа и упутили се према једном крају ход ника. Одједном ми је синула идеја- Брзо сам ушао у њихоз ку пе где се налазио мој кофср и повукао кочницу за опасност. А затим сам узео свој кофер и потрчао у прогивном правцу ходника. Као што сам претпостављао воз се зауставио тек у станици, али чиновници су одмах опколили наш вагон. Из другог ва гона у који сам прешао изншао сам на перон и издалека посматрао што се дешава. Један чиновник замолио је путнике тог вагона да заузму своја места. Сад сам сигуран да ме Вилкинсон и Џим не могу уходити. Проблем је био у томе хоће ли саслушавање дуго трајати. Овим поступком

хтео сам постићи да задоцне на поштански брод. Отишао сам на палубу и нашао згодно скровиште. Одавде сам могао да видим све путни ке. а да ме они не примете. У почетку су путници долазили појединачно, а мало доцније у групама- Вилкинсону и Џиму ни трага. Већ се чула команда и морнари су хтели да дигну мост, а.ти тада одједном команцант је наредио да се мост опет спусти због двојице путника који су са великим коферима трчали према броду. — Дошли сте у последњем тренутку, рекао је командант брода Вилкинсону и Џиму. Мој план је пропао и сад сам морао да се и даље самри вам од овнх опасних бандита. * * * Нашао сам једно заштићеж место и опет размишљао шта да радим. Дереков персонал био је, дакле, у Хирновој служби. Вилкинсон је већ пет годи на надзорник Дерекове куће. Та кућа била је, а да то јадни Дерек није слутио, главни стан једне опасне организације. Дерек је на неки начин ово открио и због тога су га убили. На два питања нисам могао да одговорим: Шта је са Аном? Она је пала ' бандитима у руку. Зар не бибило најбоље да су је убили? Осим тога зашто с^ мене оставили у животу? Имали су прилике да ме уклоне и према

Болести очију Т ешка ■ нелриЈатна болест очжју: фллктена. — Симтоми ц лече&е. Поред разтгх болести очију које су тешке, неприоатне и слабе очна вид иарочито Је тешка такозвала фликтена, која напада и децу н одрасле. Фликтела Је, у ствари, мала бешичица или чвормћ на очној опни, који се често може претворити и у чир, па после ороцеса гиојења и процурити. На једном оку се могу, у кокпликованк]ем случају, јавитм и више фликтена и тада је болест )ош тежа, па може потпуно да осл* би или онемогући очни »нд. Фликтене су, обичнр, сиктттоми једне врсте запал,ења очију и то та козваног „лимфатичног запал>ен>а очију". Болест махом напада сасрофу лозну и ексцематозку децу, а често и малокроие и физиолошки осетл>ч вије одрасле. По правилу ие постоји непосредна опаоност аа сам очкн вид, фли* тена не може довести директно до ослепљења, али болест је ипак теш ка и непри-јатна, па је треба благо времено лечитн. Лекар мора код деце и одраслих којн болују од фдиктене предузети оппгге мере лечења. Сем тога, мора евентуалне скрофуле или ек« цеме, малокрвност и телесну слаСост одговарајућиА« средспвима уклонити, јер су они и изазвали болест очију. Често се дешава да се флнктена јавл>а услед кијавице, катара у плућима, а и због некнх спол>них узрока (нечисгоће, гамадн, рђаво осветл>еног и ие проветреног стгна) па у том случају треба и те узроке уклонити. Специалиста-лекар за очне болестим оже најбол»е мзлечити ф.оихтену. Он даје болеснику извесне масти и сипа прашкове за дезннфекгш ју у очи. У неким случајевима помаже убризгавање атропнна. Болест треба лечити благовремено, а пошто су симптоми (бешичица или чворови на очима) видни, треба одмах отићи лекару. Иначе, сгва болбст наноси многе непрнјатности, Слаби очни вид, а често онеспособљује човека за сваки рад. код нуредне столице, навале крви у доње тело, код болова у куковима, тешког дисања, лупања срца, мигрена. зујања у ушима, несвестице, душевне суморности, прочистиће наравна Франц-Јозефова горка кода стомак и црева обично и сслободити Вас неугодног осекаја страха. Многи професори лекари употребљују Франц-Јозефову воду одличним успехом код престанка месечнога прања.

томе ово је највећа загонетка. Брод се приближавао Француској обали и путници су се спремали да изађу. Ја сам чекао на свом месту, Ј *ер нисам хтео да ме Вилкинсон и Џим виде. Четврт сата доцније носач ми је Донео кофер до воза и кад сам ушао у купе скоро сам пао од зненађења. У истом купеу где сам имао резервисано место седео је Вилкинсон и његов пратилац Џим. Обојица су се смешкали. Зар сам био слеп да их нисам видео? Игра је била нзгубљенв. И ја сам се смешкао. — Добар дан, Вилкинсон, рекох. — Добар дан, господине, одговорио је он гласом надзорни ка куће, а не оног човека иза завесе. — Мислио сам да сте већ јуче отпутовали мистер Сннклеру? рекао сам. — Да, имао сам намеру, али једну ноћ задржзо сам се код мајке. Зар и господин путује у Биариц? Извнните што сам толнко слободан па вас то пнтам. — Да, и ја путуЈем у Биа* риц. — Господин Синклер ће се неома радовати вашем доласку. Он станује у хотелу „Пале" ако се до сада није преселио у зи* ' лу коју је узео у закуп. — Узео је вилу у закуп? За» мудио сам се. — Насгавиће се —