Pravda, 25. 06. 1933., S. 17

! БРОЈ 10.265 »ЕЉТОН „П Р А В Д Е"

ПГАВДА, М ЈУН 1азЗ ГОДИИЕ

СТРАНА

ПОВРАТАК

ОД СИБА МИЛИЧИЋА

I 1Кад ее он вратио (после пувих двадесет и пет година!) она је била већ сасвим старица Иако не још по годинама, а оно, свакако, по изгледу. Н^ено младо, свеже тело на дан његовог одласка, било је нео лазице, тајно. изгорело сасвим за време његовог отсуства. Баш ишчилило: због неми лосрдног прегањања сваког те лесног и душевног задовољен>а. Као неко дрво у којему је дуго и неопажено тињала ватра. Споља, на изглед, још сасвим читаво, а тек си га дирвуо: прах и пепео! Тако је некако било и са њом. Сагоревши сва у себи она више није имала смисла ни за какву близину човека. 2. Али ако је њена саломљива вол>а била успела да у њој пот пуно уништи сву нагонску чеж њу за човеком и спепели сав жар великог женског сна о љу бави и срећи, она је, на истом том згаришту, као неки чврсхи, гранитни споменик, била по дигла огромну вредност своЈе Вфтве принесене за свог мужа. ГГо се све, полако. постепено, уклесало и на њеном лицу, које 6и било једна права правцата мртва маска, да на њему нису била два ве-тика, црна ока, којја су, у свом смиреном блиста њу, речито причала о њеној ве аикој тајни, о њеној дугој ч не милосрдној снази задржавања јстрасти и нагона. Међутим, у истом том време ву: дугог низа година, њен муж у свом тумарању светом беше упознао многобројне же не, задовољавао се њима, живео. Стога. иако му је, особито на почетку, живот у свету <2ИО врло тежак, он га је овако освежавао непрестано. Тако је и био сачувао, ако не целу сво ју младалачку снагу, а оно, готово, сву своју младалачку жуд н»у. 3. Кад је она добила изненадну вест од њега, да јој се враћа, мислила је, сва радосна, барем према себи, да ће се њих обоје срести уморно, смалаксало од узалодуног чекања и чежње- А њен муж, исто тако према себи, ма да је био потпуно убеђен у њену верност, надао

се: да ће њу наћи барем онакву какав је и сам био. Али се обоје преварило. Тако, оног истог тренутка у ком се сретоше после толико година, обоје осетише и сазнаше: да су од тога дана још даље једно од другог него што су били до тада упркос бескрај ним морима и копнима. Он се управо препао ње остареле, осушене, те исти час зажалио што се враћао. А она видећи га још у пуној мужевној снази а себе саму сасвим испијену и суху, осети: да је тог истог гре нутка престала потпуно да постоји, пошто је и до тада постојала само због њега и за ње га, те да је одједаред постала НИШТА! 4. Од овог тренутка она је непрекидно живела у овом осећању ништавности, ма да г .е ипак некако подсвесно надала, и то још због поверења у њега: ако не као мужа, а оно барем као поштеног човека: да ће јој бити добар. Сматрала га још увек способним да процени и схвати сву величину жртве учињене за њ. жргве тако јасне и очевидне из оних болних црта на њеном избораном лицу, из оне тако тужне увелости тајно сагорелогтела. Али се и у томе преварила. Јер они готово још нису ни били покушали да ишта испри чају једно другоме о обостраним невољама, о преживелим ужасима у времену откад се ра ставише, а он већ крену ноћним забавиштима тражећи разоноде са другим женама а зве ком својих мучно зарађених златника. 5. Никада га она није запитала куд се скитао ноћу. Била сеиавикла да буде сама кроз голике године његовог отсуства. А није ни мислила на зло. Сматрала је, као и све покорне при морске жене, да је такав начин живста неприкосновено право мушкарца. Али се зато њене суседе и пријатељице побринуше и поведоше рачуна о њему више него она. Оне је обавештаваху сваког дана о његовим великим ноћним успесима.

6. Н)У то ни најмање не изнена ди. Али и не поверова. Ипак, само да би за увек у* ћуткала те зле језике, једне но ћи оде кришом за њим. А кад на своје очи виде где иалазч из куће „његове" удовице, готово остаде на месту. Зтетура се, ко да је била пијан. Заљуља се и с муком задр жа да не падне на плочник улице- Затим, дошавши брзодо свесте о себи, скупи сву счагу појури кући, сва у страху и стиду: да он није запазио. да он не би дознао да га је следила. А кад је стигла кући, затво рила се у својој соби и ту плакала, дуго и горко. О, да сам могла и помислити да ће то тако бити. Да сам могла и сањати о томе .. Тако започе једну изненадну мисао Али је не доврши. Одје даред дође до свести о њеној садржини и прекину Је. Чисто је пресече, као неким најоштри јим ножем. Не, то не бих била могла учинити!" И тако поново пронађе саму себе. 7. После неколико дана она се ипак одлучи да учини нешто за свој спас. И то не толико се бе ради, ко.тико због других. Стога оде једног јутра до оне удовице и исприча јој разлог који ју је довео к њој. Верова ла је, да ће јој та зла жена, дир нута њеним болом, вратити му жа. Зато ју је и молила дуго, чисто без поноса, плачући. А да би што јаче деловала на њу да би је баш у срце такла, раствори изненада пред њом сво I ја суха. спарушена прса, надаI јућ се, да ће заводница тако јасније разумети сву њену огром :ну жртву за свог човека и смиловати јој се. Али јој се удовица на то насмејала у лице, те не само што није ништа признала, већ ју је тако страшно изгрдила, да је она, постиђена до крајње границе, закопчала своје одело што је брже могла и отрчала кући. Ту, згажена у прах, осети још Јасније, још очевидније, да је ништа, потпуно: НИШТА! 8. За ову драсу посету своје же«е дознг њен муж готово оиог нстог

|тренутка кад се и завршила. Љубазница га је одиах позвала из суседне кафаие и испричала му све. „Шта? Она моја укл>ева овде?" „Ха, ха, ха. Баш укљева!" насмсјала се удовииа, сетивши се спарушених, исушених прсију његове жене. „Научит Ку је је да се не меша у моја посла!" рече он затии и оде смсста својој кући, где, викнувши жену још с дворишта, добаци јој гласно, да би и суседи могли чути, да се више ие уплиће у његов живот. Она се на то побуни, ма да само тренутно. Онако, дошло јој. Ни сама није знала одакле јој толика хра брост. „Све сам ти жртвовала, све! Ваљда зато и ја имам неко право! Гледај каква саи! А сећаш се каква сам била кад си ме узео ..." На то он, сав у страху да и пред њим не раскопча одело на грудима и не укаже своја висећа, спарушепа прса, скочи и задржа је рукама. Шта? Зар и мени? Не! Не, забога!" 9. После овог свог највећег унижења она не би била више ништа предузимала да јој други дадоше мира. Али се њене суседе и даље бринуше о њој више него она сама о себи. Оне јој и даље јављаху о све новим подвизима њеног мужа. На основу тога, једног дана она дође до закључка: да се на овај начин не може даље, да је све бесиислено, највише сам живот, који јој се тако страшио наругао. У последњси часу, нађе ипак мало снаге у себи. Као да се њена безграннчна могућност жртвовања саме себе одједаред претворила у неку нагонску самоодбрану, у неко изненадно, несавладиво самољубље. „Кад нема смисла да и даље вучеи на овај начин свој тешки живот зар да Ја саиа нестанеи, а не и онај који је све то изазвао, попљувао и одбаиио?" И те ноћи сакри под своје узглавље један велики, оштри нож, да би његово хладно сечиво пробило једно срце недостојно онога што јс она носила, поносно, у узалудној жртви своје усахле иладости. 10. До саие зоре није било браколоиног мужа. Ипак је њена одлука била још увек чврста, несалоиљива. Она га је чекала тврдоглава, потгтуно убеђена, да то иора Оитн тако и никако друкчије. А кад је најпосле дошао, она се неприиетно узнеиирила, иако није била изгубила ни тренутка од своје сигурности .Притајила се. Претварала се да одавна и најслађе спава. МбђуТим се он свукао и, бацивши се уиоран на кревет, брзо и слатко заспао. 11. Кад је она утврдила да је њега потпуно савладао сан, она се опрезно, полако исправи на постељи, затии, исто тако опрезно, подвуче своју десну руку под јастук, дохвати нож који је била ту сакрила и извуче га полако, тихо ... И она је већ била подигла нож над телои свога иужа, над тии телои која ју је било тако страшно изневерило, и већ готово заиахнула рукои, кад је изненада један њен, иукои задржани, крик управо загуши... Јер кад је у јутарњеи хладном све

тлу открила свога иужа да би нз^ вршила своју осветну иаиеру, она г« виде пред собои још снажног. још некако иладог. Његове јзке, маљаве руке црниле се на белој плахти и јастуку до његове косиате главе. Ди сас је снажно, дубокоИ она одЈедаред зажуди, да би је тај човек ту пред њои, с тим јаким црнии рукаиа стиснуо, привинуо к себи, загрлио јако, јако, па иакар је у истои тренутку и удавио. И нож јој испаде из руку, те сва дрхћући паде наузнак на постељу и оста тако дуго без сузе у оку, али са јед« нои неизрецивои, трепетнои болу у души, у својој изгорелој утроби, и на целои свои телу. 12. После дугог иучења она се почх во диже и тренутно опет гледаше у свог полуоткритог иужа, пуна жудње и љубави. Он је још снажан! Ои треба још да живи!" Прошапта то одједаред, једва чуј но и њој саиој, онда га покри, а загим опрезно сиђе са постеље. Тајанствен неки иир завлада њои целом. Спокојно измђе из своје ообе, о-. презно отвори врата куће. Цела је варош још спавала. Она оде ка морској обали, која јв била врло близу, диже се на јслиу стену и одатле стровали у дубоко плаво море.

ТТТТ9

Поповина чланова општинсне управе у Горњем Вануфу поднела оставне — Због неслагања са радом градоначелника —

ГОРЊИ ВАКУФ, 24 јуи. — (Т. X, изђ . „Правдл"). — Озих дана под« нео је оставку на сво] положај под« начелник Општине Горњи Вакуф г. Ивица Ковачевић, трговац. Сеи подначелнкка оставке су поднели и већници г. г. Ахмет ГаврановиА, поседник; Иво Шенда, гостионичар; Нико Ивош, зеиљорадник и тргоеац; Суљо Идризоаић, зеиљорздн/тк Паша Бектић, зеиљорадник; Марко Колак, трговац и други. На овај начин остала су упражњена иеста преко половиче градских већника. Сви они су своје оставке иотивисали незадозољстзам преиа раду градоначелника г. Мустафе Љуте. Чланови ошптинске управе у оставцл изјављују да је градоначелник водио иноге послове на своју руку и да они са тии нису иогли да се солидаришу. Поводои свега овога ив Буго^на }е долазио сресжм начелник г. Брландини п вршио извиде.

КОЛ ПОЧЕТКА ЗАКРЕЧЕЦ)А КРВНИХ СУДОВА омогућује употреба нзравне ФранцЈозефове горке воде уредну сто лицу као и умањење високог притиска крви. Учитељи лекарства препоручују код свих појава старења Франц-Јозефову воду јер она сигурно запречује сакупљање иатерије у каналу стомака и црева, оживљује варење и умањује раздраженост живаца.

НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ"

0Д Ф. КОБА

6. — Вероватно. Оне ноћи извршена је похара и то је јасан доказ да има лопова. Овен Ферфорд је устао. Овај разговор није био пријатан Флоранси и зато је хтео да про иеии тему. Девојка је, међутим, прекинула ћутање. — Нисам вам причала, мистер Ферфорд, о Лизиној авантури. Ноћу, између понедељни ка и уторника, послала сам је по лекара. Алфред је приметио да )е Ферфорд мало пребледео и окренуо главу. — Шта се десило , Флоранса? Кад је девојка помеиула жеИу у црнини поиашање Овена. ФерФорда постало је необично. — Иитересантаи случај, упао је Алфред. Црна хаљина и коПрена... Шта ви мислите, мистер Фер форд, ко је та дама? ■— Молим? Упитао је Овен.

Не зиам... немам појма. Неколико минута Доцније, Ферфорд се дигао да се опрости. — Зашто тако брзо? чудила се Флоранса. Гост се поклонио и отишао. — Флоранса, рекао је Алфред зашто ми ниси причала о тој ноћиој авантури? — Заборавила сам. — Зар ниси приметила да је наш сусед био веома узбуђен? Убеђен сам да сам на добром трагу. — Ја т* не разумем На каквом трагу? — Слушај, Флоранеа. Твој јадни отац ни у ком случа ју ни Је извршио самоубиство. Он је убијен. Самоубица не пази на то да му не нађу леш. Истрагу треба почети у близини. Овде је, на пример, тајанствена жена у црнини и наш сусед који станује овде свега два месеца. Кал си говорила о тој жени он се запрепастио. Зар то није сумњиво? Веруј ии, то је добар траг. А сад ми реци ко све станује у тој вили „Белви"? — Само Овен Ферфорд, његова домаћица и собарица, одговорила је Флоранса. — Значи, он живи сам? То је нарочито суињиво. Ко зна, иож да та жена живи у његовој кући? — Не знам, Алфреде. — Можда је та жена лутала и оне ноћи кад је нестао твој отац. У том случају она га је видела. У свакои случају, треба да говории са шом. Здрзв

разуи доводи човека до истине. У селу неиају појиа да неко ноћу лута. Лиза је срела ту жену, а наш пријатељ Овен пребледео је као крпа кад се го Еорило о тои сусрету. — Овен Ферфорд је добар и плеиенит човек, прекиде га ј Флоранса. Алфред је ћутао кратко вреие, а онда је закључио: — Вратићу иу посету._ Флоранси се ово није свиђало, али ништа није хтела да ка же. Повукла се у своју собу. Веровала је Овену Ферфорду, али опет зар се он није збунио кад је говорио о жени у црнини? Зашто? • — Неколико речи, господине професоре, обратио се Алфред професору Вирету кад је сутра дан улазио из Анине собе. Дођите, молим вас, у моју собу за рад. Чини ми се да сам на до бром трагу. — Хм... Зар тако брзо? Професор је скинуо наочари и плашљиво се загледао у мла дића. — Да, наставио је Алфред. Пре свега, посумњао сам на же ну у црнини, коју је срела служавка Лиза. — Лиза је глупа де®ојка. Ако немате ништа друго, онда... — Варате се, господине докторе. Него, познајете ли ви нашег суседа господина Ферфорда? — Не, одговорио је професор. Н^ега нико не познаје, јер избегава друштво.

Флоранса, која је ушла у кабинет и чула ово почела је да брани свог суседа. — Ферфорд је био очев пријатељ, рече, и ја га сматрам за савршено коректног човека. Изговоривши ово девојка је поцрвенела. — Човек треба да има претпоставке, јер иначе никад неће доћи до циља, објашњавао је Алфред. По мом мишљењу жена у црнини у вези је са Фер фордом. Можда му је жена? Ја не верујем у сабласти и према томе негде станује та жена. По што излази само ноћу има неког разлога да се крије. — А каквог би разлога имала да нападне Дарвана? — Није потребно да вам као лекару објасним да има веома компликованих злочина. Не убијају људи увек само за новац. — У теорији је све могућно, али убица каквог ви замишљате оставио би леш на месту злочина. Лекару је била непријатна ова тема и зато је брзо отишао. Алфред је наставио своју истра гу и само за време ручка говорио би о другим стварима. — Сећаш ли се, Флоранса, старих времена? Ја их никад нисам заборавио. Много сам мислио на тебе. — Зар и у Тенерифу? смејала се она. — О, Боже! Имао сам, нарав но, неколико авантура, али то није било озбиљпо. Ти си једина о којој сам сањарио. Кад би

то хтела, Флоранса, постао бих најбољи човек на свету. Флоранса се љупко смешкала, али није одговорила. — Данас ћу посетити нашег суседа, рекао је сад Алфред. Мене веома интересује тај човек. — Немој, Алфреде, молила је она. Ферфорд нерадо прима посете. — Зар то није сумњиво? — Ти си обећао да ћеш ми све учинити. — Све, драга Флоранса, али то... Зар то није у нашем интересу? Флоранса се онерасположила. Била је убеђена да Ферфорд нема никакве везе са злочином, па зашто да га узнемиравају? Овен Ферфорд је поштен и пле менит човек и она никад не би веровала да је он извршио зло чин. Док се Алфред трудио да што пре расветли ову тајну, по лициски инспектор Хаст водио је мирно истрагу. Међутим, без позитивног резултата. Изгледа ло је да је Дарвана прогутала земља. Хост је утвридо да се у кући Дарвановог суседа Овена Ферфорда, чију прошлост пико није познавао, одигравају необичне ствари. Он живи у кући са домаћицом и једном младом собарицом. Посете уопште ниЈе примао. Пре неколико дана при мио је у службу једног слугу. — Наст^иће ое —