Pravda, 21. 12. 1933., S. 3

21 -XI1-33 Важан говор г. ДаладЈса »Францусна сада распопаже таквнм снетемом утврђења нанав се у свету н уопште у исторнји неможе наћи« ФранцусмообезбеНење ПАРИЗ, 20. Скутлтнна Је са «9 против 147 гласова аала овлашКење минисфу во.ном да за 4 месеца аоцннје позоре под заставу регруте, чиме се

П Р А В Д А

в р на

НА КРАЈУ 1933

Г. ДаладЈе због гакозваних шуплих година, т. Ј. иањег броЈа раћања за време ратвнх година, мења досадашњн закон 0 регрутовању. Министар воЈни г. ДаладЈе, кога Је скупштина дочекала пл>ескањем, из јавио Је у свом говору да Је погреш но тврдити да Француска ниЈе у стању да гарантуЈе своЈу безбедност, ^стичући да су гакви гласовн само политичкн маневри како бн се у земљи створила паника која Је сасвим непелисходна. „Француска сада има 468.000 активних воЈника, а поред тога Још н 500.000 потпуно обучених резервиста. Кредити коЈе Је парламенат одобрио >потребл»ени су да се воЈска опреми наЈмодерниЈнм борбеннм сретствима, јер би без тога војници били у опас ностн као што Је то случаЈ био 1914. године. „Француска сада располаже такввм снстемом утврђења, нзјавио Је г. ДаладЈе, какав се у свету и у опште у историЈи не може наћи". После тога г. Даладје Је изЈавио да ће тражитн Још неке креднте да би тај одбранбенн систем продужио до мора. Г. ДаладЈе Је по том изЈавио да он мисли да Је најважннји проблем у томе да се здрави и снажни љуан могу брзо обучитн и мобилисати, на

6 а с к а почетку РАЗГОВОР СА БАНОМ Г. СВЕТИСЛАВОМ МИ .'10САВЉЕВИЋЕМ

бановина своје пете године

1

гласивши да Француска, било какве ' , ПС1и1С пилпооаш П иу«« ти«аир комплнкациЈе да се десе, са спокоЈ- « МИНИСТ р ативН о законски систем пре-

Бања Лука, децембра. За време формирања бановина, 1929 године. свакако је најнеповољниЈе стање констатовано у крајевима. којн су ушли у састав Врба^ке бановине. Мећутим, њена је култур на физономија сада мкогоструко и коренито преображена. То признаЈу свн обЈективни познаваоци прошлости Босанске Крајине н њених садашњих прилика. Метаморфоза, матернјална и духовна, пружила је довољно конкретних доказа о своме снажном полету. Сматрао сам да ће се најбоље обавестити о резултатима управне н културне делатносгн у Врбаској бановнни ако се обратим ономе, који јој је још увек од њеног постанка непрекидно на челу, бану г. Светнславу Милосављевићу, с молбом да за читаоце „Правде" излојким циљеве, основне лннкје, начела и методе свога четворогодишњег рада као и сва остварена дела. Бан г. Милосављевић одазвао се љубазно и у почетку изложио сво> је погледе на управну функцију бапа и природу банске власги. Он Је рекао: — Далеко од тога да буде са-мо ре презентативна и посредничка, измећу Краљевске владе и покрајинских власги, установа и друштава, управш> функција бана, има карактер нај више политичке и опште управне власти, располажући могућностима за сваку иницијативу и самосталну акцију у духу закона о банској управи, вршећи истовремено ефикасан надзор над свима државним и бановкнским органима, који су подчињени Бану. Према томе, ова ј 'е функција ј 'една од најтежих и најзначајнијих у државном организму, јер она изискује старање о увоћењу у живот закона, о њиховом допуњавању уредбама и замењгаању ванредним уредбама. Што се тиче значаја банског подручја за државу и народ, довољно је да нагласим да у надлежност банз спадају сви послови опште управе, адмкнистративни, привредни, социално здравствени, просветни, технички, фкнансијстси, те је неопходно познавање, кад у целини кад у појединостима, многобројних чињеница, процеса, елабората, расправа, нарочито познавање и тумачење Закона и уредаба. А, свакако, при нзвоћењу тих послова иора се донекле познавати и проучавати и ад>

Мало је било политичара, који су се искрено бринули и за жнвот доцннјих генерација. Радије су се освртали на своја стара добра времеча, као да треба да се враћамо уназз д.

ством може да гледа на будућност Јер Је спремна да се брани. „Данас се налазимо пред овом дилемом: или одобрите влади тражење да недостатак војних ефектива попуни предложеном изменом регрутовања и тиме појача одбрану граннца, илн повећаЈте воЈнн рок на 18 месепи или две године". Скупштина Је усвојила владин пред лог. |1111111111111111!1!!1П1!!11111!11111П111!1!Ш1Ш1Ш111ПШШ1ии1Ш111111111Ш[1Ш11Ш Г. Венеш о претстојећој конференцији у Загребу ПРАГ, 20. депембар. Четека Јавља: Минис1ар иностраних послова г. Бенеш допутовао Је данас из Париза. Г. Бенеш Је изЈавио претставнипина штампе да Је у Парнзу ишао да се по неким питањима информише и измења гледишта. „У извесном смислу, изјавио Је г. Бенеш, моЈ пут Је био симболичан, јер ће днпломатски преговори, који 1 -е се на пролеће повести, претстављати другу фазу борбе за независност. „Наш Је пиљ да у вези с тнм догаћаЈпма будемо спремни. „Париски разговори односили су се на припремне радове, коЈи ће бнтн настављени у Загребу на конференпиЈи Мале антанте". А. А. Г. БЕНЕШ Г. ПОЛ-БОНК5Р ПАРИЗ, 20 децсмбар Чехословачки министар иносграних послова г. Бенеш, напуштаЈући тсриторију Француске упутно је министру иностраних послова г. ПолБонкуру следећи телеграм: „Пре него што напустим Француску нарочито ми Је стало Да Вам захвалим на необично срДачном и приЈатељском пријему коЈи су ми указали Претседник републике, влада и Ви личио. Осећао са.м се веома срећ ним у атмофери приЈател>ства и поверења коЈа сада постоЈи измећу Ваше велике отаџбине, моЈе земље и пеле Мале антанте. Разговори које смо имали убедили су ме да садашњи велики проблеми могу бнти решени на начнн прн коме ће се воДити рачуна о живошим интересима наших држава, као и интереса оиштег мира". пшипнннипчииинпшшпшшннимпнпнпншишншиниишпшшп. Погубљење убнце Надир Нана

ћашњкх окупаторских власти. Али главни смер поделе земље на банска управна подручја, рекао сам већ, није само растерећење централних надлештава у престоници, већ рационалнија и бржа администраиија и привредно-културно поднзање према покрајинским и месним потребама и могућностнма. — ИмаЈући толике задатке, да извршите, какав Је могао да буде ваш првобитни план оДмах по доласку у Бању Луку? — После спасоноснкх одлука и ре форама државног поглавара засновзних на оном што је наш народ преживео у недазној прошлости, и на далековидниг! предвићањима за његову будућност, за његов опстанак и право на живот, све тешкоће, на које сам наишао у вршењу моје нове дужности, изгледале су ми као нарочито створене да бих се у њихозом савлаћнвању могао ставити цео у службу Краљу и Отацбини. Народ није хтео онакву политичку барбу, у коју је био увучен. Страсни, непомкрљиви и себични политичари били су затровали мржњом сва ку среднну, делећи народ на хиља* де табора и постављајући му тако разнородне и немогућне циљеве, да је он, у пркос своме здравом инстинкту И родољубљу, срљао у анар хију. Свакојаке заблуде — полнтичке, верске, племенске, привредно социалне, пустошиле су по свима покрајинама и почела се губиги свест о правим напионалним кнтересима и потреби >"прављања свкх снага ка јсдном заједничком циљу У ДУХУ једне једине идеологије — југословенске. Бан Врбаске бановнне г. Милосављевић Када сам дошао у Бању Луку, указала ми се мучна слика, коју нн данас не могу да заборавим: свуда трагови окупаторског непријатељског режима и последнце те стерилне страначке борбе. А.ти уместо да очајавам под утицајем општег песимизма, потрудио сам се да у себи н осталима у својој околини развијем што већу срдачност и истрајност у стваралачком раду. Уоста лом, с таквом сам намером и пристао да се ставим на чело ове Бановнне. И уко.тико је програм тога рада био већи, утолкко сам био поноснији и јачи, потпуно свестан велкког значаја који је Босанска Крајина од увек кмала у нашој народној историји. Одмах ми је било јасно, да главну пажњу треба поклонити њеном сељаку и раднику и повратити им веру у сопсгвену снагу, у државу, у законе, заузимајући став против класне разлике, а истичући начело једнакосги, братства и нужног спора зума сталежа. БаНовина је створена да омогући своме становништву пре свега хигијенски и културни живот, рационалнију пољопривреду и газ-

страњености туберкулозе н сифилиса у БосанскоЈ КраЈини? — То Је факт. Али смо напрегли све силе и сва средства да укротимо што више те немани. На сузбијању заразних болести, особито у борби против туберкулозе и ендемичног сифилиса радили су систематски Хигијенски завод, здравсгве ке станице, домови народног здравља и болиице, чију сам акцију олакшавао и потпомагао на све могуће начкне. — Има ли иного сироиашних и незапослених на териториЈи бановнне? — Не толкко незапослених колико сироиашних и за рад неспособних. Многима је издана помоћ, нарочито сиромашних инвалида, породицама умрлих радника и незапосленим радницима. Одобравао сам такоће, кад год је било могућности, издатке за збрињавање малолетних, абнормалних, дефектних, из немоглкх и оболелих. Затим за злравствену заштиту одојчади, издржавање дечјкх обданишта и колонија, набавку серума и дезинфекционих оредстава. — Кад се зна да Је свет у КраЈини слабо нмућан, тешко Је

Шпанскн политички догађаЈн Програм влапе г. Л^руа прец парламентом Влада хоће да заведе мир у ШпаниЈи МАДРИД, 20 деиеибар. Нова шпанска влада г. Леруа 1учв Је изишла пред парламена1. Г. Леру Је прочитао владин програм рада, а затим су говорили прваци поЈединих политичких странака. Ди-

противу заразних болестн сигурно су морали очаЈавати? — А не, ни најмање. Постоји при хигијеноком заводу и њему подрећеним здравственим установама апо текарско санитетско слагалиште, ко је набавља медикаменте за лечење сиромашних. Само за лечење ендемичног сифилиса, издали смо до сада преко 1,000.000 динара. — У чему се састоЈи рад ва физичкоЈ култури н здравственом просвећивању села? — И раније, пре оснивања Бановине, било је нешто организованог рада на телесном васпитању народа, захваљујући пропаганди и акци ји витешких националних друшгава, и ако су овкма чињене разне сметње, скраћивање материјалне пот поре. Последњих годкна права фнзичка култура у главном поверсна је соколу, који у свкм већим местидннс^7о77савршавајук7 К сТ<^ракаГи ма ииа организаанје; домове,

Г. Леру скусиЈа се данас наставља в гласаће се за поверење влади. У владином програму се каже да Је нова влада републиканско-демонислити^да ои^иоже 'н7бавн,'и ску' Ч»«ио-ли6ерална и да )е ^ена ж, поиеие лекове и санитетсии иате- 1 ља да учв Р С1и Р ежнм помоћ У п0 " РИЈ"- Лекари коЈн воде борбу I™

развијајући трговину н индустрију. Ради гога сам се морао пре свега упознати с најпрешниЈ"им потребама сваког иеста и краја, распоредити и запослити чиновнички кадар и изналазити све погребне материјалне изворе, савремена средства и методе продуктивног рада. — Ви сте најпре истакли, господине бане, важнос! рада на хигијенском и културном пољу, па Је свакако у том правцу највнше н ураћено под Вашом управом? — Нссумњнво. У погледу чувања народног здравља, телесног васпитања, социалне хкгијене и народног просвећивања учињено Је доста. Али има још много да се уради, јер за четири године не може се накна ^ити и полравити све оно што је рачије деценијама пропуштено и занемарено. Раду на соииалној и здрав ственој регемерацији становништва у Бановини биле су својски и до самопожртвовања предане бројне и одличне стручне снаге. Знатни материјални издаци учињени су за бол нице, амбуланте, склоништа за сиротињу, ћачке трпезе, термалне бање, водоводе, хигијенске бунаре, стерне и тако даље. — Колико Је саграћено хигиЈенских бунара и цистерни? — Ако се има на уму величина карстне, безводне површине југозападног дела Бановине, средства којима смо располагали за подизање ткх објеката била су сувише иала. Па кпак смо створили до сада око стотину хигијенских бунара, 18 школских цистерни, 4 велкке јавне цистерне. Осим гога каптирано је двадесетак врела н направљено 7 ку пагила и око 40 других објеката. —-Говори се, о великоЈ распро-

ЛОНДОН. 20 децембар 1 Према вестима из Кабула, уб|ше бившег авганистанског краља Надир Кана, извесни Абдул Калик и Махмуд, који су осуНени на смрт, ^ тек данас су погубљени и то ударцима бајонета.

— За вас кажу да сте хуман чо век... — Срам вас било! Нисам вам дао никаква повода да ме вређате.

справе, књижнице и т. д. Што се ткче здравственог просвећивања народа, на сузбијању алкохолизиа, највише су у том погледу радили лекари, учитељи и соколска друштва, којкма сио омогућили прирећивање курсева и предавања и преко којих сио растурали у народу хигијенске поучне књиге, пропаганлне слике, табеле и инфориације. Као што видите постоји и у нашој Бановини читав систеи за телесно снажење и иорално оплеиењивање. Истом цкљу служе донекле и све школе. — Како Је данас стање народне просвете у ВобаскоЈ бановини? Истииани су на првом месту изненаћуЈуће податке о новим народним школама, домаћичким н аналфабетскнм течајевима. У том погледу као да Је више ураћено него и у ЈедноЈ другоЈ бановини? — Сасвим је разумљиво што се у јелној покрајнни која је била на најнижем просветном ступњу толико инсистирало на убрзаном и једновременом граћењу једног импозантног броја нових народних школа. Као што вам је познато из статистичких података Просветног одељења, под окупацијом, од 1878 до 1918 године (дакле у току 40 година) подигнуто је на територији наше Бановине само 127 школа. Данас имамо преко 450 школа. од коГих је половина саграћена за време од последењ четири године. Осим тога нове школе снабдели смо и потребним школским намештајем. Народном просвећивању допринели су у знатној мери течајеви за обуку сеоских домаћица, курсеви за неписмене, чији је проценат у сталном снижавању, затим народ не књижнице. Број књига у народним књижнкцама већ је удвостручен У Бановини постоЈе и друге установе, осим школа за интелектуално уиапрећење становништва и напионално васпитање омладине. Шта бисте о њима иогли рећи? — Таквих установа има у већим местима. Основане су гтриватном иницијативом и поверене старању појединих културних зруштава, хума них установа и националних организација. чији рад Банска управа помаже материјално и морално. Мећу бановинским установама за интелектуално усавршавање, националну про паганду и развијања смисла и укуса за уметност вредне су нарочито помена МузеЈ и Народно позориште, које сам основао 1930 године. Музеј претставља углавном крајишко село и његова стварања. а донекле и прочлост и етнографију Бановине, ге све више интересује научнике, туристе и привреднике Баковичско позориште веома је популарно и обилно посећивано, како у Бањој Луци, гд" му је стално седиште. тако и у осталим местима која обилази на својнм ТН а пнтања

ииалног мира, реформисањем парIтизанског законодавства, уравноте! жењем државног буџета и извршењем једног наиионално привредног програма у погледу електрификаци је н саобраћаја. У верском погледу влада ће спре чити остварење извесних из иностранства донетих парола коЈе су само изазвале немир у земљи. Воћ католичких аграраца у своие говору, саслушанон са великои паж њом, тражио Је признавање црквених установа, закључење конкордата са Римом и ревизиЈу досадашње верске политике у Шпаннји, Он је изЈавио да аграрцн нису ни за десничарску ни за левнчарску диктатуру. Они као католицн од« бијају обе диктатуре и изјављују да су за садашњи режим коЈи Је народ дао сам себи. Његов говор примљен Је бурним плаузом од пентрума и десннце. Л1111М111111111!111111111111П111П1т!:1111Ш!1П11П1Н11111П1!1111Ш11Ш1ШШШШШ

У ПДРИЗУ отнрнвена велнна шпнјунска афера

ПАРИЗ, 20 децембар (Телефонски извештај) Парнска крнминална полициЈа открила Је ових дана сензационалиу шпиЈунску аферу. Не зна се само у корист које државе Је вршена шпијунажа. До сада Је ухапшено осам лица. Између ухалшених се налазн и Један пољски студент медицине са женом. У ШПИЈУНСКУ АФЕРУ УМЕШАНИ ПОЉАЦИ, ИТАЛИЈАНИ, АМЕРИКАНЦИ Париз, 20. ФранцускоЈ полипиЈи успело Је да откриЈе Једну велику банду коЈа Је у ФранцускоЈ вршила шпијунажу за рачун Једне стране државе. Јутрошњи листови свн од реда пишу о овоЈ шпиЈунскоЈ афери, коЈа Је, како веле листови, откривена захваљујућн трагању које Је око 300 полицајаца вршило пуних 18 месеци по целоЈ ФранцускоЈ. Хапшења чланова ове банде отпочела су пре два дана и до сада Је у Паризу и у унутрашњости ухапшено изгледа неких 18 лица. Имена похапшеннх шпиЈуна Још нису обЈављена, али се сазнаЈе да ова лица припадаЈу разннм народностима. Мећу њима има Италн* Јана, Пољака па и самих Француза. Пти Паризјен" говорећи о народности чланова ове банде помнње Русе, Пољаке. Американие н Французе. Као што се лнстови не слажу у изношењу народностн похапшених лица, исто се тако не слажу ни у погледу броЈа тих похапшених Не кн листови кажу да Је ухапшено 8 лица, док остали дају разне, нешто веће цифре. „Пти ПаризЈен" којн Је обично врло добпо обавештен, велн да Је ухапшено 18 лниа. У свима лнстовнма тврди се да Је у овоЈ аферн компромнтована и Јед на Франпускнња, ћерка неког пенсионисаног полициЈског комесара из Паоиза. Што се тиче имена ухапшеннх лииа, за сада се помнње име само некога Моиса Салимана. пољског држављаннна и његове жене. Они су ухапшени у Парнзу. Штампа предвиђа нова хапшења и претресе. „Пти ПаризЈен" говори о начину рада ове банде н велн да Је по средн нека врста мафнЈе чнЈи се члановн нксу мећусобно познавали, али су сви били у вези са Једном пентралном личноЈчћу. Лист „Матен" је нмао прнлике да на надлежном месту постави дирок-

повременим турнејзма. дајућн најодабраније класнчне и савремене ко-

у погледу наро п ности лица ко'а су умешана у ову аЛеру, алн му Је на та питања дат 'ечаи

маде нз домаћег и страног репер-1 зобилазаи одговор, у коме је

Б. Митровић

| само толико да Је овде у пнтању шпијунажа међународног карактер*

Еа