Pravda, 21. 12. 1933., S. 9

Соколско друштво у Св. Николи

П Р А В Д А Г ЈУВИЛЕЈ Љубомира Богдановића, члана орнестра Нароцног позоришта

21 -XI1-33

Чланови управе Сомо.кког Друштва у Св. Николи

С е . Никола, 19 децембра О роћ«?да«у Њ. В. Краља, пре о Сам год«на. основано је првн пут со колско друштво у Св. Николн. Иако је у њему било одушевљених соколаиа. нпак |е тра|ало кратко. јер, у првом реду. ни|е се успело да с«. набаве средства за вежбачке справе. На ИННЦН1 ативу учитеља г. Димитри ја Сто1ановиКа 1929 друштво |е обновљено и отада ради инте»»сивно "Досад је показало одлнчне резчлта те. окч-пивши око себе сто осам1е*ет чланова. вежбача и помажуКих Дилета«тска груна. ко|а |е формирана при обнављаљу друштва, на

сво1»м прирелбама прикутгала |е довољно средстава за куповину вежбачких справа и одора за сиромашне чланове. — Начелник г. С. Циклевић |е са вежбачима постигао тако лепе резултате, да се друштво на овогодишњем скопском слету пласирало за пето место. И рад на пропаганди соколских иде1а био |е плодан. Заслугом дру. штва у Св. Николи, нарочито учнтеља г. Бричића, у селу Овче Поље створена ]е соколока чета, коа |е за непуне две годи-не рада услела да подкше соколски дом.

ПИСМО ИЗ ШИБЕНИКА

V одбрану шибехске лукг ПОВОДОМ ЈЕДНЕ ОДЛУК Е ДРУШТВА и КОЗУЛИЋ-

Успомчна на Сретена М. Аџића

творца. управитеља ■ велпког добротвора Мушке учнтел>ске школе у Јагодинв — Хајдемо до чика-Срете! (Тако смо меНусобом ввали свога бившег управитеља. сада већ аокојног Сретена АџиКа). — Нека! Одложимо још ва неколико дана. Знаш да он сада не сме много да се замара. па Ке му бити потребно више времена да пре гледа рад да би дао сво)е мишљен>е. Дакле, сачекаКемо још неколико дана, па Кемо онда отиКи к н>еI -Ј . Такав се разговор водио измеКу мога брата и мене, у недељу 10 децембра у 2 и по часа поподне, на 50 метара од н»еговог стана. И мн смо продужили пут, мислеКи да „кроз неколико дана посетимо свога врлог управитеља, да бисмо чули Нзегово миш.тзење" А.... рака је веК била ископана, и последн>е припреме за сахрану Сретена М. АџиКа, веК су биле извршене. Спровод тек што није кренуо. Да смо тада свратили у н>егов стан. или да смо бар скренули улицом поред н>ега. били бисмо изненаКени тужном вешКу, али бисмо још на време стигли да одамо последн>у пошту своме великом учител>у, и тиме извршимо једну свету дужност захвалности! Али скромност овог великог педагога — организатора, која га је пратила кроз цео живот. била је изразита до последн>ег часа. Тихо, скоро нечујно и незапажено. умро је и сахран>ен оваЈ заслужни човек. Многобројни његови ученици. чак и ми чији је стан у непосрсдној близини. као и његови многобројни поштоваии, сазнали смо аа његову смрт тек после сахране — из дневних листова. Скоро је изгубио своју добру супругу. А Милована. јединца сина, изгубио је за време Светског рата у Арбанским кршевима. Остала му је само јединииа кКи. која је сву своју нежност поклонила своме драгом оиу. Али, по несреКи. на неколико дана пред његову смрт, и она се изненада разболела, и још се није толико опоравила била да је могла напустити постел>у да би отпратила свога доброг оца до вечне куКе. Нзегова Мушка учитељска школа у Јагодини, са најмодерније уређеним интернатом, са прекрасним парком, пол>ским учионииама. воКњацима и виноградом, права је идеална школа, коЈа се у свему може мерити са најјуреКенијим школама културног запада. Она је пружала, а свакако и данас пружа, најбоље услове да ученике до максимума могуКности обогати не само општом и стручном спремом. него и потребннм знањем ив хигијене, пољопривреде. ^ отног - хорског и црквеног певања, музике. и разних ручних радова. као и да им омогуКи и лепо друштвено васпитање и усади у њих све потребне врлине и јаке карактере, — једмом речи. да од њих створи идеалне будуКе учитеље пионире просвете. А све је то створно и до савршенства организовао в уредио Срета АџиК. Зато иије никакво чудо што је та школа давала првокласне учител>ске снаге, који су. пунн идеализма. са заносним одушевљењем и фача^ичном л>убавл>у, наоружани јолидном спремом улазили у народ н неуморно радили на његовом про-

светном, адравственом, привредном, националном и моралном увдизању. Њнма припада осетан део заслуга што су усаКени жарки патриотизам и најлепше војничке врлине у срца наших сел>ака. што им је давало моралне снаге и храбрости да проНу кроз све окршаје и издрже сва искушења и страдања до иавојевања слободе и уједињења. Иако веК више година у пенсији, Срета АџиК до последњег часа није престајао да се интересује за дал>у будуКност Мушке учитељске школе у Јагодини. Он је пружао драгоцене савете своме бившем одличном ученику, сада директору те школе, г. др. Драг. Ђ. ПетровиКу н осталнм наставницима, меКу којима их је неколико бивших његових ученика А своју богату књижицу. која располаже најбол>им одабраним делима наших и страних писаца и чија вредност износи преко 150.000 динара, Сретен АџиК је завештао овој школи, те је тако постао в њен велики добро^вор. Организаторски рад Сретена АџиКа у прератрој Србији био је запажен н веома цењен. Његов парк поред школе Ј *е прекрасни врт, у коме је са изванредно финим укусом распореКено најразноврсније украсно шибл>е. То је, у ствари, збирка свеукупних врста бил>ака које расту у Европи. Блаженопочивј ши Крал> Петар намеравао је да подигне сличан парк у Тополи. па је приликом доласка у Јагодину раа | гледао и овај парк. Том приликом ј био је толико одушевљен да је уз' викнуо: „Ах. да ли Ку доживети да овако што видим у Тополи!" Па је ангажовао Сретена АџиКа да он лично проучи и подигне Крал>евски , парк и ставио му на расположење I свој уатомобил за пут до Тополе. | Пок. Сретен АџиК је одлазио више ; пута у Тополу и отпочео тај рал. али, како је ускоро био иаступио Светски рат, то је и тај рад прекинут. И као писац Сретеи АџиК био је врло плодан и раанолик, јер је био свестрано образован, нарочито на пол>у педагогије, хигијене и пол>опривреде и заузимао је једно од највиднијих места меКу нашим педагозима. За своје ааслуге добијао је висока одликована. А када је отворена Виша педагошка школа у Београду, меКу првима је наименован за њеног ^проефсора. али је абог навршене 65 године старости морао да буде пенсионисан пре него што је ова могла и прорадити. Б. СтојановиК П1111П111Ш1111Ш1ПШ1Ш11111НП11Ш1Ш1Л111111111Н1111111Ш11111111111111Ш11111111У Самоубиство због жалости за мижем

На своју славу Светог Николу про славио |е г. Љубомир Богдановић. први контрабасисго оркестра Народиог аозоришта, 35 година сво> а V метничког рада. Прослава (е обзв-. ље>на у интимном породичном лруг>. Г. Љубомир БогдановиК је роћгг 1884 голнне у ПараКину, где )е завршио основну школу и учио гимнази|у. 1898 ступно |е у оркестар вом не музике у Бсогралу, где му бива 1 додељен контра-бас као инструмент. Пеколико година доцније г. Бо1дано виК 1е прешао у орквстар Народно! позоришта. Као одличан контра-басист г. БогдановиК бива ангажован у румуноком оркестру „Министериум" 1910 године. Све време последњнх ратова провео је у во|ној !.гузици. После светскога рата г. БогдановиК је узео видно учешКе у музичком животу. Он је )едан од од оснивача Београдоке филхармсжије и Савеза југословенскнх музичара. Био |е благајник београдског потсавеКа Савеза југословенскнх музичара. 1111П11П1ШШ1Ш1ШШ11ППМППП1111П1111Н1Ш1Н1НН111П1Н1111111111111111111111111* ПОМОЂ ВОћАРИМА Дунавсне баноенне за ообрану шп>»ва од штитасте вашн НОВИ САД, 20 децембар. Да би се воћарима помогло у одбрани шљнва од штитасте ваши, по решењу бана Дунавске бановине набавиКе се веКа колична препоручених воКних карбплинеума. којима се ова ваш са успехом уби|а. Набављени воКни карболинеуми раздаваКе се у иаразнто шљиварским срезо- ' вима преко среских начелсгава, ком ма се греба и обраћаги. Ова сред-ј ства плаКаКе онн воКари чија пореза годишња износи преко 150 динара 76% јевткмије од куповне иене, а они који плаћају до 150 динара годишње порезе добиКе их бесплатно, под условом н за јелне и за друге да ће примљена средства употребити само за властите воћњаке. Карболннеуми ће се набавнти и послати срезовима што је могућно пре, како би их воћари употребили још пре почетка пролећа.

У загребачким „Н ^востима" од 4 лецсм(3ра. бр 344. на страни 6. обЈав л>ен је чламак „Силит и Дубровник". иисан из Сплита и пошисан шиф* р.«м „Г" У чланку се, ПчвоДом одлуке Пловидбеног друштва „Козулић" ла са свчјим парчбродима иа гпласку за Северну Америку, почев <-д Н(»ве гудине, не дотИче Снлит Него Дубровник — критикуЈе цитирану оЛлука и пледира за додиривање С плита и у будуће, као најмрикладније луке са маритимног, исел>еничког и туристичког. гледишта на нашем Приморју. Навннска паљба г. „Г" поводом одлуке друштвз ..КозулнК", којом се преферира Дубровник испред Сплита у путиичком промету за и из Северне Америке, не ннтересуЈе нас тслико и не бисмо се на њу освргЗли — ма ла бн се објективном аргументацијом можда са више успеха могао бранити Шибеник са ис!ом теЈЈденцијом као што г. „Г" брани Сплит — али не можемо Кутке преКи преко поменутог чланка ?бог тога што се г. „Г" у апологиЈи Сплиту-граду неспретно окрзнуо Шибеника. Наиме, г. „Г" са неком сувереном препотенцијом, претпостављајуКи сплитску луку у маритимном погледу свим нашим лукама. измеКу осталог наволи као недостатак шибенске луке околност што струја Крке код уласка у шибенску луку тече променљивом брзином од 2 до 5 мил>а на сат. Та Је констатаиија тачна. али је генденциозно изнета. Јер шибенска лука. као призната јелна јд најподеснијих лука на нашем Приморју у сваком погледу, ни на|мање не губи са маритимног и навигационлг гледишта због 1ога струЈања воде. Премв томе, шибенска лука за навигаиију и маневрисање малих. гредњих и прекоокеанских бродова никако није гора. ако ниЈе боља, од сплитске луке, па помињемо. узгред, Л8 би и Шибеник исто тако био погодан за Пристајање пароброда друштва „КозулиК" на поласку за Северну Америку као и Сплит, с тим преимуКством што се ни по било којем н како |аком ветру не би бродови, па и са највишом тонажом. морали усидрити ван луке. ПрегледаЈуКи даље за Сплит кзо најприкладнију домаКу луку за укрцавања наших исељеника (аргумеиат _с» нсељеннчког гледишта) г. „I " наводн да у том погледу не од(оварају ни Сушзк ни Дубровник ни Котор. Јер су, као, ги градови гравитаииони пентри својих природиих зсмаља. па би Сушак дошао у обзир само за Савску бановину, а Дубров ник и Котор само за Зетску банови-

Велика Кнкинда, 20 деиембар. Ховалик Хермина. 50-годишња удо ј ва недавно преминулог учнтеља Ан- , тона Ковалика. извршила Је синоћ | у своме стану, у Браика Радичевића улиии број 13. самоубиство. испивши раствор камене соде. Хермнна Је у | веома гешком стчњу пренесена у ов дашњу бановинску болннцу, где је« на саслушању изЈавила да с« на о- ( ваЈ корак решила због жалости за мужем. без кога не може да живи Она Је ту своЈу намеру Још пре хтела да изврши. али никако није могла да улучи згодну прилику. а осим тога задржала је од тога корака и бојазан шта ће бити после њене смрти са троје незбринуте дец«. I А. &• I

• / ^ УМЉп**

Чудо филмске технике и режи1е по фантастичном роману Едгара Волгса

ПОЧ.: 3; 5; 7; 9'30

56669 •

ну. Сплит би, прсма томе, био пен|рална лука за иелу државу, Јер је смештен, од прилике, тачно у среди ни наше приморске зоне. Пошто г. „Г" на овом месту и не комбинуЈе .з Шибеником. као евентуалном нашом исељеничком луком, ми ћсио н »менути да, при избору нашег најпогоднијег миграцијског прииорслог града, Шибеник има све услове коЈе има Сплит, Јер измеКу осталог и Шибеник се од прилике налази на средини дужнне наше обале, па му се као залеКе може рачунати цела наша државна териториЈа. Го Је. по свој прилиии, разлог абог коЈег Је г. „Г" у овом питању муаро чреКутао Шибеник. Сада долази врхунац бриљантне аргументаиије г. „Г" у истииању (пли1атрада. НзводеКи туристичка преииућства Сплита увод којии би иароброди „Козулићеве" линијс морали поштопото додиривати Сплит, г. „Г", измеКу осталог. тврди да у ширу околииу Сплита спадају Шибеник и слапови Крке! Просто смо фрапирани оваквим тврКењем г. „Г". И не знамо да ли бисмо га узели као неопрезни лапсус или апсурд испао као последииа неограннченог локалног шовинизма. Било овако или онако, ии смо о»> де приморани обавестити неупућен> јавност да Шибеник у туристич« ком погледу претставља интересантност за себе и да ииа своЈе сг *и цифичне природне, феноменске, ар« хитектонско — археолошке и естет ске особине и да у том погледу не зависи од Сплита. нити се може сматрати као његова не само даља, него ни бескрајно најдаља „околина". Шибеник је, осим тога, географски, административни, културни н привредни центар свога приридног и Јасно омеКеног подручја и раз вија се у склопу заЈедничких и виших интереса своје наиионалне др жаве, засебним своЈим животои и према своЈим локалним приликаиа, које се никако не могу идентификовати са онима сплитским То свн Сплићани зна|у, а обЈективни и озбиљни СплиКани то и признаЈу, па се чудимо да г. „Г" не зна за ту ноторну чињенииу. Сви наши гралови, летовалишта и климагска места заЈедно чине и употребљују измеКу себе јединствсну лепогу и привлачност наше риви|ере. Па кад су им Бог. прирола и историја дали такво преииуКсгва, разумљиво Је да се она морају прчктично искористити. Али ииУако Један грал или. тачниЈе, извесни кругсви у је.гном граду не смеју за себе присвајати сва преимуКства |едног читавог краја и практично их експлоатисати само у своју корист. Такве су карактерне особине нама Јуословенима стране и ии их као лоше својство приписујемо |едној суседној раси. крстеКи их пословичним називом (сакро егоизмо). СплиКани могу и дужнрст им Је радити за свој град и унапреКиватн његове опште ингересе. МеКугим гакве дужности и бригу мораЈу оставити и нама Шибеничанииа с обзиром на.наш град. И ми имамо у оквиру за|едничких и сво|е спеиифич не потребе и циљеве, коЈи се разликуЈу од сплитских и не стоје им на путу, па нико није властан да нам умањуЈе вредност и да нам одузима нашу локалну аутохт'оноот. Шибеничани су спремни аа сараКу ,> на свим подручЈима |авне и привредне делатности. а нарочито на унапреКењу туристичких циљева на нашем Приморју. али само на равноЈ нрзи С оЛзиром на то немамо намере присваЈати ичиЈе право. ниги се китити било чијим пер|ем. МеКутим, никако не допушгамо да се неко користи нашим богатсгвом и да, стављћЈуКи у засенак нас и наше, хоКе да истиче себе и своЈе. Ж. 'ШШШШПШШИЛШППШШШШШШПШМПШШЛШШНШНПИППНПППШ Изложба слина г. Вннна I рдана V Ужнцу УЖИ11Е, 20 децембар | У великоЈ дворани Ужичке ^читељске школе отворена је данас на | свечан начин. изложба слика г. Винка Грдана. академског сликара и 1 наставника цртања у Ужичкој учитељској школи. Изложбу |е отворио лиректор Ужичке гимназиЈе г. Стеван МаленковиК. Г Маленковић је, у краткнм потезима. изнео историју Ужииа које Је, ето. доживело и то, да један познат н неоспорно талентован сликар излаже сво)е радове у његовој средини. Г: Гр^ан, који је ових лана са успехом излагао у Београду, нзложио Је у Ужицу око 30 своЈих слика. махом пејсажа из околине Ужица и Штубика. Интересовање за ове сликарске ралове г. Грлана, који је већ неколико година у Ужицу. велико је. Како је г. Грдан на неколиким сводим платнима верно прет^тчвио читаве крајеае вароши. која.из дана у дан мења своју ,фнзионрмиЈу, про је предлог: да општина Ужичка откупи неке од ових радова и да се тако очува успомена на оно Ужице кога нестаје. Поред великог броја граћана, изложбу г Грлана посетили су г. г. ЈовановиК. окружни инспектор, Живота Мано|ловиК, начелник среза ужичког, Виктор Ковачић, командант Четвртог пешадс ског пука и многе друге углед* личности. М. Јк