Pravda, 13. 06. 1934., S. 8

С. јЈсјНСИ 3

г: П Р А В Д А

13-VI 34

ПОЗОРИШТЕ

Најмлађн драмски писац има реч

Русија протнв немачких припога за Немце у Руснјн

САВРЕМЕНА ДРУШТВЕНА КОМЕЈИЈА НА БЕОГРАДСКОЈ ПРЕМИЈЕРА КОМАДА МИЛАНА ЂОКОВИЋА ЛОГОВОР КУЋУ ГРАДИ" 22 0. М. РЕДИТЕЉ Г. ПЛАОВИЋ 0 КОМАДУ И РЕЖИЈИ

СЦЕНИ

^ Г. Мвлан Ђоковић Позориште нас Је навикло да опробаних, искусних драмских писаца очекујемо новиие на сцени. Гле дали смо комаде писаца чи-је се пр венче заборавило већ давно, те нам изгледа као да ти писци и нису имали младости, да су били без првих, смелих драмских полета. Често г та нам је због овога изгледало као да су они ту од постанка сцене, да са н>ом нераздружено живе и да њену судбину деле од првих њених а фирмирања код публике. Ко од нас само у своме сећању може изазвати макар какав зрачак нанекакав скорији драмски пролом, на какав нови драмски потхват, који је ваок>тпл>ао све наше не?ве н убацивао нас чедно у Једал мла ди, нови, до тада недоживљени сает? Јер оно пгго се годинама гледало, то било од познатих драматичара, рутиниранкх и поворишно већ ориЈентисаних, од којих се само могло очекизати какво ново развијање, каква нова ндеја, т>"мачена друкчије, третирана са више или мање снаге али ипак од истог, већ познатог писца, чији нам је већ дух прстстављен, без оне свежине непознатога и новога које запљусне као најснажнији талас новога јутра. Колико има дивне, ослободилачке, опојне снаге у оном што се тек ргфа, што тек настаје, ппо тек има да добије свОЈе дефинитивне форме! Колико ли само има могућности за једног новог, мла дог писца који полази на пут откровења! Чнтав један свет широк, бујан, шграчи-к, лежи пред њим као ле »сза и чека на замах, на све могуђности. Та могућност широке, али и свирепе слободе пред новим, неформираним, та светлост која се тек указује крајичком као светлост плавога неба у ноћи која је била тамна и која је густином својом притиакала као и загонетком, то је можда нај лелшн и највише жуђени тренутак Је днога писца — творца. Најчудеснији тренутак ствараља! Такав Ј "едан моменат прати и младога драмског писца г. Милана Ђоковића, са свега двадесет и неколико година, са мало књижевна искуства, без знатног пртљага „књижевне прошлости". Његов први комад, који ће прећи преко наше сцене у Бсограду, „Договор кућу гради" треба да нам донесе такав један свет, нов, млад, да нас поведе драко кроз сплет друкчијих идеја, да нам укаже на све емоције и мисли које се грозничаво роје у једној младој отисатељокој глави. Шта можемо очекивати од писца г. Ђоковића, који нам ]е тек бојажљиво, делимично, указао на своју драмску проницљивост? Оно што је баш ^ајпривлачније у целом његовом случају, то је баш та новост, то првенче његово на бсоградској позорници. Једна објављена приповетка, Једна иаштампана драма из послератних на ших дана, неколико репортажа, ето, то је оно што се зове код Милана Ђокозића „књижевна прош.тост". Да ли је и то довољно, па да се, отприлике, зна шта се можс очекивати од овог младог човека? Позната нам је отрованост првг његове драме „Бродоломници", н>ена горчина, известан младалачки при тајени бунт на све оно што долази као компромнс, трговачки рачун, бана-тна свакидашњица, живот без циља, живот без нада, без оправдања. Да ли је у тој драми само то било? Не. Писац се свом својом онагом младости бадио жестоко на живот који је „још оно нешто" што има Да се доживи, прожвакао и прогутас прву опасну резигнирану горчтгу, не пофчпавши. Та вибрантна духовност хојом се жилаво извио из канџи и точкова свакидашњице, трулежи моралне у нашем времену, протресла је нерве младога писца, и он је, рекло би се, ћутке, а да то није нико знао, прешао све то храбро, смело, мирно се осврнуо на лево н десно, наоружавајући се једном дирљивом човечношћу која ч прашта и смеје сс Тај пут младога писца г. Ђоковића — то је пут до нове драме, до ње гове сатиричке комедије „Договор кућу градн", коју Београдско нароано позориште спрема. Како сад реагира на све друштвене појаве, технику рачуиа, подвала, смицалица нових људи, то ћемо видети у овом комаду на дан премијере 22 озог месеца на позорници „Луксор". И пре овог интересантног оусрета са једним младим драмским писцем,

Г. Р. Плаовић пре овог живог контакта са његовом првом речју са дасака, биће свакако од ннтереса и саопштити штогод више о овом Венијамину наше драме. Новинар, за редакцијским столом зећ више година, за собом је оставио књижевни багаж прилично мали, али је „Бродоломницима", наштампаном драмом, заузе« отворен човечни, мо рални став према друштву, људима и свим друштвеним односима. Да ви димо шта ће нам сада редитељ г. Ра домир Плаовић рећи о овом делу које он воставља на сцену, с правом заинтересован младом, крепком речју новога писца г. Ђоковића. Г. Плаовић нам је одмах рекао, спреман да нам у свему претстави ново драмско дело и изложи пишчеве идеЈе. — Двоструко ме весели — вели г. Плаовић — приказивање ове комеди|је г. Ђоковића „Договор кућу гради". Прво, што је то један нов, млад писац који не опада у ред оних чија смо имена навикли да читамо на плакатима Народног позоришта; и друго, јер је то једна добра, друштвена комедија, проткама нервом човека ко ји осећа и види, и сатиром, горким осмехом прелива преко свих суровости данашњице. Комедија третира Је дан догађај сасвим обичан, свакидашњу појаву, коју данас готово свуда срећемо и која је, нажалост, постала готово закон у нашем друштву. Склапањем брака треба спасти материјалиу ситуацију куће која почиње да се руши. И ту се више не п« та да ли им будући живот има макар имало изгледа на оклад. У питању је само „чаршијски углед куће", закључивање једног трговачког посла, једна „финансистга трансакција". То је основна идеја комада, и сукоб изазива млада девојка преко кое се и врши тај пазар и коју желе да удаду за глувонемога сина једнога банкара. Она, међутим, хоће живот прави, живот слободна човека, живот у раду. Бежи са човеком кога воли, сукобљава се са свирепостима живота и полако њен занос пада и тоне да се на крају спусти до наЈ тгрљавијег компромиса. Први удар има да доживи баш од пријатеља ра ди кога је и оставила кућу и све у* добности једног богатог живота, јер је он под маоком љубави н заноса у ствари правио посао, рачунао на но ваи, на њен мираз. И повратак, изми рење са свим лажима друштвеним, „спасавањем части и угледа", изгледи на баналну, отужиу будућност бо гате жене која с некаквим унутрашњим правом тражи себи љубавника. А около, око те личне драме, низ подвала, превара и лажи. Дело Је, вели г. Плаовић, писано лепим књижевним језиком, са топлином, а типови израђени тако рељефно, са мало црта а иИак пластично, да је посао око режије био врло једноставан. Треба само уоквирити и међусобно повезати те фигуре — н слика живота пролази поред нас, истинито, без икаквог напора... У комаду г. Ђокића играју најбољи напги драмски уметници, међу којима суи г-ђа Дара Милошевлћ, г-ђа Арсеновић, г-ђа Каталинић, гђе Хаџић, Ј1. Петровић, М. Димић, С. Пауновић, затим г. г. Д. Гошић, Д. Раденковић, Плаовић, Антонијевић, М. Ми лошевић, Никола Јовановић, М. Ва сић, Бошковић, Ј. Николић, М Ма ринковић и др. Декор је дао г. Беложански. Десимир БлагоЈевић

Убио човена пред ц рнвом Нови Сад, 12 ]уп 25 марта одиграла се у Србобрану туча између Веселина Филмпендина и чобанина Ивана Јанковића, који су још раније били у свађи. Веселин је пошао на бденије у цркву и пред самом црквом сусрео се са Иваном, када се између њих изродила свађа, а затим туча, у којој је Иван ножем ударио Веселина у лево око, тако да му је око исцурило. Веселин је одмах после тога превезен у болн-ицу, где је био на лечењу све до јуче, али око му је стално крварило, тако да је Веселин јуче поподне због повреде умро. Срески суд у Старом БечеЈ*у извршио је обдукцију леша, а Иван је ухапшен и ових дана биће спроведен

Афера са продајом краденог шећера у Ћуприји

Москва, 12 Јун „Известија" пишу: Колико далеко одлази безочност немачких фашиста, најбоље се види по томе што аемачки листови у пјследње време систематски и стално доносе измишљене вести о некоЈ гдади у Русији. Ти листови шире неистину да је у подручју Волге, које је данас настањено са око 2 милиона Немаца, већ завладала епидемиЈа глади услед велике суше у РусиЈи. Те вести није потребно демантоза'

Ћуприја, 12 јун Пре неколико дана, у Ћуприји је откривена афера са продајом шеђера за који се мисли да |е Укра^ен из фабрике шећера у ЋуприЈИ. До сада још није утврђено на који Је начнн украден шећер, али се мис.ти да је неки од чиновника или намештеника фабрике крао шећер и давао га неким људима који су за његов рач >н вршили продају по ониженој цени. Мита Гилин Милосављевић, раоаџија из Ћуприје, понудио је пре

само] Русиги, јер самн Неицв неколико Јана Љ>6омиру Хаџнћу, : - г>_ _ 1 к *" Плмкиио »ЧПРШУ КПЛИ-

из подручја Волге, одани данашњсм режиму у РусиЈи, знају зашто њихови сународници у НемачкоЈ то чине. Услед суше многи крајеви у РусиЈИ су у истини страдали, али до глади још нигде није дошло, из простога разлога што обилно постоје резервс хране из прошле године. Али много је безочније нешто др> гј. „Тронути и за своју браћу у Русији забринути" немачки фашисти по фели су сада по целој Немачкој да скупљају прилоге за „гладну браћу > Русији". Свет у Немачкој верује да је овде у Русији глад и даје новац. Сигурно је да тај новац неће ника да доспети у Русију, јер на нечастан начин сакупљени прилози нису потребни ни совјетским Немцима ни Ои ло коме другоме у Совјетској Русији. „Милнонар Мкк Радуповић, због нога је одузео себн жнвот абаџнја Раденко Мнлосављевић, нзвршхо је снноћ самоубнство"

Уредништву „Правде", У Вашем цењеном листу, број 10626 од 5 јуна 1934 године изишао је допис из Чачка под горњим насловом.' Није истина да је пок. Раденко Ми лосављевић извршио самоубиство због нашег покојног оца Миће Радуловића, јер није зато постојао разлог. Наш покојни отац није имао никаквих пословних веза са пок. Милосављевићем да би га могао оштетити. Пре две године, када је пок. Милосављевић пао под стечај продавана му је роба на јавној лицитацији. Поред осталих купаца и наш је отац куповао робу, уз велико надметање, без икаквих обавеза према Милосављевићу. Потраживања по стечајној маси пок. Милосављевића износила су око 26О.000 динара, а сва роба, уз највеће надметање, продата око 50.000 динара. Из овога се може закључити да је тврђење Вашег дописника да је наш пок. отац оштетио пок. Милосављевића са 150.000 динара, скроз неистинито и нелогично. Даље у допису пише: „да су иследне власти, са своје стране, биле већ повеле истрагу и да, не могавши то да поднесе Мцћа Радуловић се решио на овај очајнички корак". Није истина да су власти повеле ма какву истрагу против нашег оца, нити је уопште могла постојати, и да се он убио из страха због ње. Истина је то да су, после самоубиства Милосављевићевог, кружиле разне измишљотине и изношене неи стините ствари и да су оне тешко деловале на нашег оца, а нарочито писмо што је нађено код пок. Милосављевића, које како је утврђено, он није писао већ је подметнуто. И то је толико узбудило нашег оца да се решио на самоубиство. То је једини истинити узрок самоубиства на шег оца; убио се зато што није могао да поднесе нанесену му увреду на његово добро и угледно име. Колико је неупућен био у оваЈ догађај Ваш дописник сведоче ове чињенице: У допису се говори како је иаш пок. отац одмах пренет у бановинску болницу и како је на лице места изашао државни тужилац г. Ускоковић. Даље да је наша сестра Олга, видећи оца мртвог, покушала сама да се убије и да су је грађани спречили. Да је пок. Милосављевић покушао да убије Момчила, сина Миће Радуловића, где каже да заједно са оцем води радњу. Није истина да је наш отац био пренет у бановинску болницу. Није истина да је на лице места изашао државни тужилац г. Ускоковић. Напротив су на лице места изашли: иследни судија г. Ћосић, заменик државног тужиоца г. Шикмановић са записничарем г. Петровићем. Није истина да је наша сестра Олга уопште покушала да се убије када је видела оца мртвог. Није истина да је пок. Милосављевић, доласком у радњу Момчила Радуловића, пуцао на истог. Напротив, истина је увиђајем утврђена, да је пок. Милосављевић пуцао у плафон, а не у Момчила. Није истина да је Момчило водио радњу заједно са оцем, већ он има

трговцу из Параћина, извесну количину шећера. Како није имао довољно новаца. Хаџић је за први мзх узео од рабаџије три џака од по сто килограма ситног шећера и три сачдука шећера у коцкама. Овај шећер он је платио рабаџији десет динара по кнлограму. Овај шећер Љубомир је продавао по Параћину. Рабаџија је понудио овај шећер и трговцу Аци Божнновићу, али када је овај видео да на врећама нема фабричних пломби, није хтео да узме шећер, пошто је био посумзао да је то крадена роба. Исти овај шећер рабаџија је после продао трговцу Алекси Радошевићу. Извесну мању количину продао је и трговцу Стева

ну Живковићу из Параћина. Укупно је рабаџија продао количину од око 600—700 килограма шећера. Када је фабрика сазнала за ову про дају шећера, обавестила је полицију која је поеела истрагу. Рабаџија Милосављевић је одмах ухапшен и на саслушању је изјавио да је шећер нашао у б.тизини фабрике и да га је тамо оставио магационер, коме, каже, не зна име. Међутим, утврђено је да то не одговара истини, већ да је Милосављевићу овај шећер предао један његов рођак, који је службеник фабрике. Мисли се да су све крађе вршене још од пре две године, али да крађе нису биле прнмећене због тога што се у магацину увек налазила велика количина шећера од преко сто вагона, тако да се крађа од неколико сто тина килограма није одмах могла при метити. Полиција је овим поводом повела истрагу и до сада је у вези с тнм саслушано око двадесет лица, а неколико лица је стављено у затвор. У Јагодину био је спроведен и трговац Љубомир Хаџић, кој>и је био кугтио шећер од Милосављезића по сни женој цени, али како је уопео да докаже да није знао да је шећер украден, пуштен је на слободу. Н.

НА ПРУЗИ ВЕ ЛЕС — ПРИЛЕП

Отворен јежелезнички тунел, други по величини у нашој земљи ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ ЗА КУЛТУРНИ И ПРИВРЕДНИ ЖИВОТ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ ВЕ ЛИКИ ЈЕ

Ве лес

Окружном суду у Новом Саду на да-јзасебну своју радњу. луи кривични постугпах. А. Б. ■ Напоотив. истти г

А* Б. и Напротив, истина је то, као што

Велес, 12 јун У подножју масивне Бабуне одржана је једна велика и лепа свечаност, која за привредни и културни живот Јужне Србије значи много: освећен је џиновски тунел на Бабуни, који спаја Пелагонију са Повардарјем и кроз који пролази нова пруга Велес — Прилеп. Тај тунел био је најтежи објекат ан прузи Велес — Прилеп. Он је дут преко две хиљаде метара. Отварање тунела извршено је на врло свечан начин, у присуству великог броја званичних претставника и гостију. За ову свечаност дошло је доста гостију из Скопља и околних места. Нарочито је био све чан дочек вова из Скопља. Када се воз појавио у велешкој станици музика железничке омладине поздравила га је свирањем почасног марша. Овом дочеку. поред великог бро ја грађанства, присуствова.ти су: ди ректор бироа Европског друштва ко је је градило тунел г. Гуви, инжењер. помоћник директора г. Никола Војиновић, директор техничке контроле г. Матије, претседник Велешке општине г. Никола Шуваковић, дирек тор гимназије г. Драгољуб Поповић, пуковник г. Рајх и многи други. Међу гостима из Скопља били с> г. г. Жан Ревејо, потпретседник Е вропског друштва и стални члан француске делегације у Друштву народа, Сегир, члан управног одбора, затим секретари Француског посланства у Београду Кнобел и Лакост, француски конзул кз Скопља Анри Гизо, народни посланик г. Душан Антонијевић и други. СВЕЧАНО ОСВЕЋЕЊЕ Са велешке станице продужнло се аутомобилима. Пут вијуга поред нове железничке пруге, кроз села Чашку, Стари Брод и друга, па се дохвата Тетова, одакле, опет, настааља кроз села Согље и Богумила до Бабуне. Народ је свуда лепо дочекао госте. Пред тунелом је приређен свечан дочек. Колонија радника била је окићена заставама и цвећем. И сам у лаз у тунел био је декорисан. Иако су гости били дошли за свечаност ипак се у тунелу и даље ра-

алн

се види, да је све то измишљотина дописника. На крају Вас молимо да донесете да стално називање нашег пок. оца „милионарем" је скроз произвољно и све се своди на сензацију. Чачак с поштовањем: Момчило М. Радуловић, трговац и Александар Радуловић, учитељ

дило. Тунел је, истина, проЈ(? и,ен ' ' е . се радило још увек на горцЈ^ 0 ' ри Д и - ^ чицчI ости су, на челу са претставг. ТУ . ма Европског друштва, ушли у ун " с нел и кренули другом крају Баб. зл и ка Прилепу. Била је помрчина, . . пе су јаке радничке карбитске лам оа . означавале пут. Око пола часа т јала је шетња кроз утробу зем ,- х . док се одједном, иза једног завиј.,. ка није указао диван поглед на Пела гонију. На другом крају већ су били остали гости из Прилепа. на челу са помоћником министра саобраћаја г. Сењановићем, командантом Вардарске дивизиске области генералом г. Аранђеловићем, народним посланпком г. Василијем Трбићем, претседником општине г. Цветком Петровићем и осталим угледним личностима. Када су се обе групе гостију састале, почела је свечаност. Њу је отворио један радник лепом рецитацијом. Затим је народни посланик за Прилепски срез, четник из ових крајева, г. Васиљ Трбић, одржао леп го вор. Његове прве речи биле су упућене Њ. В. Краљу, а онда, је евоцирао догађаје из четовања по Бабуни и упоредио оно стање и ово сада, у миру, када једним џиновским техничким делом Прилепци добијају много. После тога узео ј "е реч помоћник министра саобраћаја г. Сењановић. Он је у свом дужем говору изнео значај овога тунела у вези са приликама у којима је он рађен. — Овај данашњи догађај, рекао је. гранични је камен једне нове епохе у бурној хронологији ових крајева, гранични камен између прошло сти, садашњости и будућности. После тога г. Сењановић је објавио да је тунел отворен. Затим је гостима приређен банкет, којом је приликом г. Жан Ривејо напио лепу здравицу, на коју је одговорио г. Се њановић. На банкету је говорио и народни посланик г. Душан Антонијевић. Тунел )*е почет да се гради 1932 године, када је започет и рад на подизању пруге Велес — Прнлеп. Он Ј 'е био један од најтежих објеката на овој прузи. Дужина му је 2567 метара. При његовој изради употребљавана су најмодернија техничка средства. Досад је избијено 270.000 кубних метара земље, а употребљено је 170.000 метара шине. Утрошено је 5.500 килограма челнка, а за зидање тунела 1.800 кубних метара ломног камена, док је за погон машина употребљено 200.00О литара нафте. Тунел је од ве.тиког значаја »о ове крајеве. Њима је везан Битољ са Скопљем. . Р.