Pravda, 13. 06. 1934., S. 9

13-VI -34 ===========; П Р А В Д А

Страна 9

ЗАВРШЕНА ЈЕ ИСТРАГА ПО ПРОНЕВЕРАМА У ШАЧКОЈ ШТЕДИОНИЦИ Пред суђење Јовану Павловићу који је оштетио Шабачку штедноницу са 1,070.510 динара ДРЖАВНИ ТУЖИЛАЦ ПОДНЕО ЈЕ ОПТУЖНИЦУ ОКРУЖНОМ СУДУ У ШАПЦУ

Шабац, 12 јун Ових дана завршена је истрага коју је свестрано водио г. Живојин Јовановнћ, истражни судија Окруж ног суда у Шапцу противу Јована ПавловиКа, бившег благајника и члана управног одбора Шабачке □ггедионице. По завршеној истрази цео истражни материјал предат је Државном тужиоштву ради подношења оптужнице. — Расмотривши цео истражни материјал државни тужилац г. Обрен Гавриловић поднео је Окружном суду оптужницу, са захтевом да се одреди главни претрес пред судским већем и што строжи.је казне кривци. Павловић је из угледне Шабачке иородице. Студирао је више године медицинске науке на страии, где је живео веома раскошно и кад је упропастио имање, које му је отац у наслеђе оставио и нашао се без икаквих сретстава за живот, вратио се из туђине, не завршивши студиСвојим отменим држањем убрзо Је стекло симпатије неколико углед них грађана, чијом препоруком иако без завршених студија, добнја место у Ошптинн шабачкој и заузима положај шефа општинског санитета. Са овим положајем Павловић није био задовољан н ако му је ова служба пружала могућност да може скромно живети. Када га је једнога дана у 1925 годинн његов пријатељ г. Спира Поповић, адвокат, који је био некада у добром пријатељству са оцем Јоциним, позвао да напусти ошптинску службу и дође у Шабачку пггедионицу за благајннка, Јоца Павловић је то са одушевљењем примио. Г. Спира Поповић имао је намеру, да од сина свога пријатеља ство ри човека способног за живот, па му је понудио сто хиљада динара да оде и завоши мсдицину, али је Јоца Павловив то одбио. За кратко време Павловић стиче I' 1 Г~"" кад г. СпПг Р е Тјбповића, који је у то време био директор 1Набачке штедирнице и претссдннк управног одбора. На послу вредан и приљежан долазио је у канцеларију први, а излазио увек последњн. Никада није отсуствовао и то је дало повода управи Штедионице да га узме и у управу. сршсћи дужност благајника са платом од неколико хиљада динара, Павловићу је дата још једна мо гућност да заради 1000 до 1500 динара месечно на име хонорара за стално дежурање у заводу као члан управе. И доцније кад је положај директора и претседника управног одбора на место г. Спире Поповића, адвоката, заузео његов син г. Илија Поповић, положај Павловића није био промењен, он је остао са истим^ правима вице-директора и имао овлашћење да може отварати извесне суме кредите приватшЈ^м цима. '* ^ Навикао рс^ошан живот у инострансц^ау за време свога студентокЈчања, Јоца Павловић, и ако в г Ли у годинама када треба озбиљније мислити, хтео је да живи комотније но што су му сретства дозвољавала. Многима се чинило да он живи доста скромно и да нсма других луксуза сем што се лепо облачио, међутим сада се јасно утврдило да је Павловић свој недељни одмор увек користио путовањем у Београд и Нови Сад, где је велике суме новаца трошио по ноћним локалима. Имао је честих авантура са жснама и последња му је била са једном псвачицом из оркестра који је концертирао код „Париза", са којом је проводио време трошећи новац немилице. Па ипак овакав живот Павловићев био је сваком разумљив кад се знало да он има велику плату и да нема породицу. Пре кратког времена сасвим неочекивано откривена је истина за коју има да се благодари случају. Пред Ускрс ове године г. Благоје Луковић, рсвизор новина, из Шапца дошао је у филнјалу Народ не банке, која постоји у Шапцу и замолио да му се издају обвезнице ратне штете које је ту имао раније заложене. Врло непријатно изнсна}ење било је за г. Луковића, кад му [е управник филијале г. Туфегџић :аопштио да заложене обвезнице не Јоже подићи, и ако је свој зајам измирио, док не буде исплаћсна меница од 6000 динара са њсговим потписом која се налази у портфељу банчином. Г. Луковић је био уверен да таква меница са његовим потписом уопште не посто>и.

Меница г. Благоја Луковића од 8000 динара била је есконтована код Шабачке штедионице, а реесконтована у филијали Народне бан ке. То се одмах могло утврдити и о томе је потражено објашЊење код г. Илије Поповића. Немајући појма о овој меници директор г. Поповић обратио се своме благајнику Павловићу, а овај притешњен одмах је признао да је потпнс Луковића фал сификовао, јер му је требало новаца и клео се свим на свету да је то једини случај. Међутим г. Поповићу је сада било јасно, да Павловић има још таквих фалсификата и довео је у всзу случај са меннцом угледног трговца Саве Катића, из Лознице. Једнога дана, кад се г. Катић налазио у Шапцу, свратио га је у Шабачку штедионицу Јован Павловић и са њим провео дуже времена у разговору у кабинету директора ко-

Јован Пав.товић ји је одвојен од осталих канцелгфија банчиних, али је у међувремену, док се г. Катић ту бавио Јоца долазио у ликвидатуру и наређивао чиновницима да регулишу менично ду говање по меници Катићевој. С обзиром да се Сава Катић налазио ту, нико од чиновннка није могао ни посумЈљати, дд сс овде ради са фалсифккованнм. потписом, а' Катић је.доведен намеоно да би се лакше маскирала Малверзација, о којој Ка тић није ништа знао. Пуних седам година Јован Павловић је овај посао упражњавао и потписивао угледне људе на меницама, па их у каси Шабачке штедионице есконтовао и о роковима тачно регулисао, што значи да је морао водити посебно књиговодство и ко зна докле би он то радио да није сасвим случајно дошао до открића менице са потписом г. Благоја Луковића. Тако је нстрага утврдила да је Павловић фалсификовао потписе за деведесет и три менице у укупном износу од 881.510 динара, а потписивао је најчешће г. Саву Катића, из ЛозниЈЈвеЛчиЈИ^се ;и$пис на5и на десет меница у нзносу динара 103.000. Затим адвокате г. г. Душана Бајића, Јована Благојевића, Драгутина Велпсављевића, Селимира Јевтића из Шапца и Саву Павловића, адвоката из Београда; лекаре г. г. др. Матију Кнежевића, Борислава Тирића, Гаврила Илића, Живорада Граовца, Љубомира Бараћа, Ђуру Остојнћа и Саву Марковића; официре г. г. пуковника Станимира Васића и потпуковника Војимира Антића; инжењере г. г. Боривоја Костића и Саву Величковића; трговце и занатлије из Шапца, Лознице, Крупња, Подринске Митровице и других места. Многе од њих потписивао је на две и три менице, а на једној је потписао чак и свог зета Ђорђа Тупањанина из Требиња, не штедећи чак ни њега. Менични износи били су махом 3—5000 динара, а по некима је Павловић есконтовао и до 25.000 динара. Доцније Јован Павловић је пронашао други уноснији посао по коме није морао водити строгу евиденцију рокова, па Је са улога на штедњи скидао извесне суме. То су били махом улози земљорадника. Тако је са улога Ивка Живановића, земљорадника из Љутице скинуо суму од 49.600 динара, Светозара Којнћа, из Клења 17.700 динара, Мијаила Станчетића, из Бановог поља 1 7.400 динара, Станислава Ботуровића, из Црне Баре 17.800 динара, Лепосаве Константиновић из Шапца 14.000 динара, Јокс Марковић, из Шапца 9.400 динара и многих других улагача у укупном износу 189.250 динара. Ове улоге Павловић је једноставно нз банчнних књига брисао, узимајући њихове износе из касе, док су уложне књижице и даље остајале код улагача и што је интересантно ни јсдан од тнх улагача никада се

ннЈ*е Ј*ављао банци са књижнцом у ком случају би се ове малверзације дале врло лако установити. Треће дело које се ставља на терет Павловићу јесте утаје тридесет комада обвезница ратне штете. Ове обвезнице били су Грујица Николић и Димитрије Мирчић заложили код Шабачке штедионице за покриће својих зајмова. Павловић је ове обвезнице јсдноставно узео из касе и као своје заложио код Привредне банке у Шапцу, повукавши зајам од 3.200 динара. Најзад четврто дело за које оптужннца државног тужиоштва, оптужује Јована Павловића састоји се у овоме. Шабачка штедионица је имала 22 менице у износу 190.000 динара са потписима разних лица, реесконтоване код Поштанске штедионице, чији је кредит уживала. Но, како су ове менице требале бити снабдеване са трећим потписом Павловић је то врло просто решио и сваку реесконтовану меницу снабдео са још једним потписом лица која уопште не постоје, стављајући на одговараЈуке место својом руком имена: Петар Петровић, Милан Мар ковић, Никола Николић, Богдан Борић и друга. За сва ова дела оптужница државног тужиоштва оптужје Павловића, подводећи их под пропис § 319 одељак 1 Кривичног Закона, наводећи да их ј *е чинио свесно у својству благајника и члана управног одбора користећи свој' положзј' и на тај начин оштетио Шабачку штедионицу са 1,070.510 динара. Бранилац Павловићев г. Селимир Јевтић, адвокат изјавиће приговор на оптужницу са мотивацијом, поред осталог, да се према ПавловиКу не може примењивати одредба закона која говори о утаЈ *ама државних чиновника у званичну дуж ности. Интересовање о исходу ове велике банкарске афере у Шапцу и судбнни Јоце Павловића, кога Шапчани називају својим Ставинским, још увек ј *е велико. Претрес ће свакако бити одређен крајем јуна месеца. Ђ. Станшгаровић

с «мУЕл Ј\ в ;да

Али молим опрезно! Ваша се кожа услед зимске одеће одвикла од сунца, зато се натарите најпре МуеаСгетош или Муеа-Шјет — обоје чува и негује кожу и поспешује да постане природно смеђа.

„Југославија у туђини" У ЗАГРЕБУ ЈЕ ОСНОВАНО ДРУШТВО ЗА ПУБЛИЦИСТИЧКУ ПРОПАГАНДУ НАШЕ ЗЕМ ЉЕ У ИНОСТРАНСТВУ РАЗГОВОР СА СЕКРЕТАРЕМ ДР УШТВА Г. ДР. ПЕТАЊЕКОМ

Самоубнство матуранта Учитељсне шноле у Шибеннну

Због неуспеха на писменом матурском заДатку. Шнбеник, 12 Јун Пре три дана прн>авио је прегстзЈннштву градске полиције у Шибенику професор Учитељске школе г. Луд виг Ивник да је ученик петог разрсда те школе Иво Мичели — Томић, који је родом из Пучишта на Брачу, скочио кроз прозор из разреда, за време писменог задатка, и побегао нс знано куда. Догађај се десио око Једанаест часова пре подне, а ученика нг^е после тога нису могли пронаћи. как су причали остали ученицл приликом маТ5\ског задатка наставник је учинио ј( н^ примедбу ученику Мичели-Томи у, који је после тога на изненађењ свих присутних ско чио кроз прозо] н побегао. Полиција је де дана трагала за не сталим учеником и јуче је обакеште на да је он из ршно самоубиство. Управа фабрике ,Далмаци}а ' изз> стила је телефо* м шибеничку полицију да су неки пролазници поред фабрике, на јед зј стенн на мору, приметили леш ј дног младића, к з;и је био сав измој . арен. Жандармериски нарсдник Ви ко Продан одмах је отишао са је, шм жандармом на лице места и нзе шио увиђај. Утврђено је да је нес ећни матурант, када јс побегао из нколе отишао на једну морску сте у и попно већу количну лизола, т ко да је пао у не свест. Са стене па је онако онссвсш ћен на другу сте!/ и сав се размрскао. Код младог сам убице није нншта пронађсно по чем би се могао закључити прави узр к самоубиства, али се зерује да се иесрећни матурант одлучио на самоу иство због тога што је вндео да н ће моћи да поло-

жи матуру. О овом трагичном

цогађаЈу нзвештс-

на је породица мл|днћева. Како не-

ма никакве сумње моубиству, власти леш сахрани.

аа се ради у наредиле да се И. Ш.

Загреб, 12 јун У Загребу је осиовано једно ново п друштво, које по својој намери заслу кује «е само пуну пажњу него и сва ку мсфалну потпору наше националне јавноста. Навооснс-вано друштво под именом „Југославија у туђини" кма циљ да инсстраисттву, у првом ре ду издавачнма школских и других по ."чно информативннх књига. који су до сада или оскудевали у информаци јама о чашој земљи или су те информације црили из не само непо\зданих, већ и тенденциозних извора стално и систематски даје тачне и потпуне информације о нашој земљи и држави. Тиме новоооновано друштво испуњава једну осетљиву празни ::у и ако успе да испуни читав свој нацрт и програм оно ће учшшти мно го за пропагнду нашега имена у тако слабо обазештеном шгостранству. Да сазнамо и да најширу јавност обавеспЈмо о организацији и детаљном програму друштва, обратили смо се секретару Друштва, г. др. Петањеку, који нам је дао ове информације: — До-к наша деда већ у нижим раз редима оредњнх школа упознају гео графију, историју и општекултурне нрилике у читавом свету, дотле и образозани људи великнх народа не лоседују најосиовнија знања о нашим приликама. За велике народе мн смо Еалкан и тиме Ј 'е комплекс свкх наших питања за њих решен. Није нам стало до тога да те њихове недостатке поправљамо ни да уклањамо оне штете, које за њих отуд настају. Али кад та небрига ве.тиких запретн да с» претвори у нашу штету, снда је на нама да раднмо на уклањањ^ те штете. Ми и наше прилике приказани омо у туђем свету понајоише изопачено, а често и никако, М<хгли бисмо констатовати још и то, да нас "још како тако респекту ју они велики. који нас сматрају ма ње или више прикладннм подручјем за своју експанзивност. Свакако, од таквог туђега гледања на нас нећемо нмати никакве користи. Стога је •наша дужност да се против тога свим силама боримо. Ми морамо сматрати сами себе за довољно јаке, на свим •додручјима да сами од.тучујемо о своме просперитету и о својој судбини. Право на ту нашу борбу даје нам бројно стање нашега народа, економ ска наша снага и наша културна напредност. Томе готово не бисмо требалн додавати позитивне одлике наше младе, здраве и полетне расе. Заузетн сређивањем својих унутрашњих прилика, решавањем великих лроблема, који су иза нашега уједи њсња ницали у међусобним нашим односима. прилкчно омо занемарили свој међународни положај. Није овде говор о међународним нашим по литнчким релацијама: реч је о култу.рним приликама, дакле о питањима где с»10 с правом врло осетљиви. Осећамо се на томе подручју толико јаки да не можемо никоме и ни по коју цену допустити да нас у том цравцу третира можда на нашу штету. Приватном нкицијативом желимо да извршимо сшо, што се у интере су наше државе и наше нације мора изершнти. Циљеви нашег друштва су врло опсежии те имају да обухвате сва подручја јавнога нашега ЖЈгвота у додиру с иностранством. Покретачи 11 оснквачи немају нарочито ве.тике иЛузије о тренутним резултаткма и свес !Ш су сзих тешкоћа, на које ће паилазити у свом раду. али им та борба даје нарочитог потстрека да своју намеру остваре. Засад је од гога друштва прорадила само једна, сиг>-рЈго најважтшја секција: „Одбор за југословенску културу у туђнни'. " ај одбор узео је задатзк, којз се да укратко овако формулисати: Кра љевина Југославија приказана је У школокнм уцбеннцмма и осталнм зва јшчним и незваничним публикацијама мнопгх држава недовољте или неиснравно. Држећи да наша Краљевина

...... ^ Нови брзи воз Берлнн - Келн

Берлин, 12 Јун У недељу биће пуштен у саобраћај иови брзи воз Берлин — Келн у дужини од 677 километара. На пробној вожњи дужина од 577 километара пређена је за 4 часа и 19 минута што значи да је са овим нооим брзим возом постигнута брзнна од 170 километара на сат %

има право на то, да се њене прилике карочито културно-социа.тне у туђи ни прнказују тачно, одлучио је тај одбор да дође у додир с писцима и издавачима свих публикација, у који ма се о нашим приликама ннформише омладкна или остала јавност. То ме је циљ да се ти поааци о нашој Краљевини допуие, измене па да би она у туђнни била исправно приказа на. Одбор је приступко кзради детаљ ног програма за свој рад. Према то ме. данашњи одбор је тгривремен* карактера, а заузет је формулисањ«* унутарњих статута. Кад се ти статути доврши и дотераЈу, формираће се коначни радни одбор. Одбор има седиште у Загребу. где му бораве привремени претседник и тајник (Дежелићева улица 68), а састоји се засад од ових лица: др. Фран Илешић, професор Универзите та, Загреб, претседник; Стево Стојановић, инспектор Мкнкстарства у пенсији, Загреб. потпретседник; др. М. Петењек, ттрофесор, у Загребу, секретар; др. Федор Араницки. начел ник Министарства, Београд; др. Љу девит Прохаска, начелник Министар ства, Београд; др. Алексије Јелачић, доцент Универзитета, Сколље; др. Мирко Дошен, народни посланик, За греб; др. Владимир Павлаковић, публицист, Заггреб; Милан С. Јовановкћ, уредник „Вардара". Скопље.

Претрес браћн Снјарнћнма оптужеиим да су убили

дете у колевцн

Беране, 12 јуА " Пред судским колегијумом Беран ског првостепеног суда, коме је прет седавао г. Пуниша Лекић, одржан је претрес по кривнци Авдулаха, Шери фа и Садика Сијарнћа, тежака из Шиповице, Среза бјелопољског. због дела убиства извршеног над "сииом Бешира Пепељака-Ћамилом, као и због покушаја убиства над Беширом Пепељаком, из села Годијева. Тачно у 9 часова пре подне почео је претрес читањем оптужнице државног тужиоца, кој"у заступа г. Ни колаЈ* АлексиЈ'ев. према којој " се оптужени Авдулах, Шериф и Саднк Сијарнћи оптужују што су ноћу између 26 и 27 јуна прошле године, око 9 часова увече, дош.ти у стан Бешира Пепељака, на место звано „Младеновац" и том приликом гађали из револвера кроз врата од колибе и убили на месту Ћамила Б. Пепељака — дете у колевцн, коЈ 'е је имало три месеца. Државни тужнлац г. Николај Алек сејев остаЈући при оптужници и ње ном образложењу мо.тио је суд да оптужене казни по закону н осуди на плаћање кривичких трошкова. Заступник приватне тужбе г. Јеврем Чукић. адвокат из Берана, придружио се захтеву државног тужно ца у погледу казне, а за свог властодавца на име свих трошкова тражио је 50.000 динара. Оптужени Авдулзх, Шериф и Садик дело, за које се оптужују. не признају. Затим, испитано је неколкко сведока, који су неодређено го ворили. Напослетку дао ј *е реч бранилац оптужених г. Анто Малишић, адвокатски приправник из Берана. Потом, судски колегиум повукао се на већање, и после једночасовног ве ћања донео одлуку о одлагању претреса да би се салушалн нови сведоци, чији су нскази од важности за пресуђење ове кривице. као и ради дослеђења другнх околности. Судоки колегиум сачкњавали су: претседавајући г. Пуниша Лекић, су дије: г. Иван Јелић и г. Илија Никовкћ, а делозођа бно је г. Војислав Зе"евић. В. 3.

ПШ. 3.5.7,9.30 КОЛДР&Ц ТедеД. 20-7081

На захтев иногоброЈнпх гледаоиа продужује се само још данас н сутра изванредан фнлмски роман

ЖИВОТI ЈђУБАВ (ЉУБАВНА ТАЈНА ГОСЛОЂЕ БЛАНШ) Шлагер савршене режнје н неупоредиве глумс. У гл. улогама одлнчни уметниии: Ајрин Дан - филнп Холмс Додатак: ФАКС НОВОСТИ и МИ-ЧИ МАУЗ У БОЈИ ХЕНРИХПШ КРАЉ СА 6 ЖЕНД ВЕЧЕРЊА ПРЕТСТАВА У БАШТИ |