Pravda, 05. 05. 1939., S. 4

После гангстерског аапада у Коларчевој улици

Радовић има иод америчии студент

Верујући да г-ћа Драгиња себе велииу суму новаца, Тома Зораја поиушао је преисиноћ да обије њеи стаи Пошто се претпоставља да /е Зораја имао саучесника, полиција трага за високил студептом „америкапцем" коЈи /е два дапа пратио г-ђу "Радоњ ић „Све сам учинио зато, вели млади студент, што сам хтео жену и дете да склоним у Америку"

Гавпегераки иапад у Коларчевој улкци јоша је предмет најжшЈље котраге. Полицајци се труде да раавеггле хако је и абог чега до н>ега дошло, и да лн је младн студент Тома Зораја у саом подуква-цу имао још саучесннка. Полицгџци су већ на "Лрагу и они на све стране траже једног америчког студента медицине, врло доброг пријател»а Зораје, којн је неколико дана пратио г-ђу Радовић и бно посвећен у н>его®е послове. Што нстрага даље напредује, на иоврцшну избијају све новн и новн деггаљи. Тако је утврђено да је млади студент, отац једног детета, прексиноћ прво по кушао да обије стан трафикант киње г-ђе Драгин>е Радовић, па, кад у том ннЈе уопео, он се тек онда одлучно на разбојнички напад, који је јуче у подне изазвао тако велику узбуну у Коларчевој улици. Животни пут младог студента Животна историја младог сту дента медицине Томе Зораје није иеинтересантна. Она у себи ама доста и бола, јер живот мла дог студента, његове супр>те Роз и малог скнчића није био тако једиоставан. Рођен у Амернци, у сзрпској колонији у Пнгс бургу, он је по завршеиој средн>ој школи дошао у Београд, да ту, као гштамац српског удружења у свом крају, настави шко ловање и заврши медицииу. Вртлог живота га је ухватио. Оженио се доста рано и још бр же добио врло лепо дете, синчића коме је сад шеста годша. Студије су му ишле доста тегИко. Он је похађао медмциноки, а његова супрЈта, Американка, филозофоси фак>'.тгет. Испите су ретко давали а Зораја чак од 1936 године ннје ни семеетре оверавао. У току прошле године, преко специјалног одбора који води надзор над ст>'дентима у Београду, Зорају је саопштено да од 1 јакуара ове године неће внше добијати стнпендију и да мора да се врати натраг у Америку. Ако се не врати, губи лра во и на повратак о трошку дру цгтва које му је давало стипендију. Први јануар ове године Је прошао и млади отудент нашао се потпуно на улици. Нзегова сулрута је добила још нешто новаца из Америке, али то није било довол>но да н>их троје наставе живот у Београду. а Још мање да се врате у Америку. СТРАХ Мучан живот младе породице је почео. Неки други амерички студенти помало су помагали млади брачни пар, али и то је једног дана престало, јер н они нису добијали неке велике суме. — И све је после тога почело да се ком-пликује, — јадао се у другом кварту кроз плач, млади студент Тома Зораја. Почело се говорнти о рату. Ја сам се уплашио и почео тражнти начина да жену и дете склоним у Амернку... Међутим, излаза, како Зораја кажс, није било. Једним писмом обратно се својим рођацииа у Америци, али одговор је био негативан. — Сва су ми врата била затворена, вели ЗораЈа, и ја иисам знао шта да радим. Да ли Је ово вешто глумљење младог студента, н.ти истина, полицајци с тнм нису начнсто. Факат јс да је он учннио једно Тешко крнвично дело и да пред њим падају сви разлози, али многи амерички студенти и раннји познаници младог Зораја о његовом прошлом жвоту гово ре најбоље. ОДЛУКА НА ЗЛОЧИН У своЈој исповестн млади сту* дент Тома Зораја гледа да што више косне иследнике: старешину Другог кварта Управе града Београда г. Новаковића и писа* ра г. Миниђа. Он све гледа да претстави као плод своје велике љубави према жени и детету. — Данима нисам могао да смислим шта да учииим и како да се вратнм у Америку, — вели Зораја. Покушавао сам разне начине. Да сам био сам, ја бих се некако и пребацио, али крај мене су били жена и дете, које сам много волео...

Зато он, како сам каже, инје могао ни ноћу да спава. У свом малом стану, у Кнеза Арсена улици број 3, он је стално разми шљао о свом одЛаску за Америку. Сопственик стана, кројач Драги Пистулић, отказао му је и стан. Други није могао узети, јер није нмао новаца. Одво* јио је тек толико да визира пасош. Преостало му је двадесет долара. — Кад Је дошао маЈ, — каже Зораја, — Ја нисам знао шта да радим. Замолио сам власника стана да ме пусти да ту останем Јбш дан • два, док ми пасош буде готов. Са паковањем смо били почели, иако још нисам имао новаца за пут. Више нисам имао шта да размишљам. Другог излаза за мене није било до да се одлучим на злочин... ЧИТАЈУЋИ КАКО СУ РАЗБОЈНИЦИ ОДНЕЛИ ЈЕДНОМ ДУВАНЏИЈИ ТРИСТА ХИЉАДА ДИНАРА, ОН СЕ ОДЛУЧИО НА СЛИЧАН ПОДВИГ Тома Зораја говори тако логично, да човек, гледајући га онако утучена и убијена, мора и да поверује у његову исповест. Иследници је, истина, примају с резервом и сваки његов навод проверавају. У евојој плачној иоповести То ма Зораја износи и то како Је дошао на чдеју да нападне и опљачка дуванџику. Пре неколи ко дана, вели, читао је како су неки разбојници напали и опљач кали трнста хиљада динара од Једног дуванџцје. Зато Је и он дошао на слнчну идеју, јер је сматрао да сви трафиканти носе новац кући н да га имају толико коЛико је њему потребно. Г-ђу Драгињу Радовнћ изабрао је зато што је њена трафика раднла врло добро и што се, пратећи је, уверио да новац носи кући. — Нисам ја злочинац, бранио се Једног момента младн студеит. Да сам ја то, зар не би од мах свршно са млздом Иванком Поткоњак? Ударио бнх је једном снажније и она би била готова. Али мени је било жао... Зато сам прво и покушао на другина чин... — Други начин? — запитао га је иследник г. Мннић. ЗораЈа Је прекснноћ покушао да обиЈе стан г-ђе Радовић — Да, рекао Је Зораја и после тога изнео свој „други начин". Он је, како каже, неколико да на пратио трафикаиткињу н знао је тачно где она станује н кад преноси евој новац из трафике. — Био сам реигио да јој обијем стан, — велн Зораја. Прексиноћ, кад сам видео да је са својом девојчицом у трафици, ја сам ушао у зграду у КоларчевоЈ улици 6 и тамо, на петом спрату, покушао да обнјем стан. Имао сам неке резервне кључеве и калауз, али је сав мој труд остао узалудан. Поломио сам и браву, али се врата нису отворила. Бојећи се да не будем откривен, ја сам побегао. Да ли је имао каквог помагача, Тома Зораја не даје наоконкретииЈе одговоре. Каже да Је био сам, па чак и онда кад му се предочи да је г-ђа Драгиња Радовић изјавила како Ју Је стално пратио један високи господин, који Је, како је она сама чула, једног момента неком |\пролазннку рекао нешто на е«-

глеском. ГАНГСТЕРСКИ НАПАД 0 самом нападу на младу Иванку Поткоњак Тома Зораја не радо говори. Он стално остаје

при том да га је извршио само зато како би дошао до новаца и отпутовао у Америку. — Је ли вам том приликом ко шта помагао? — питали су га безброј пута иследници. — Није нико, — остао је тврдо при том Тома Зораја. Пориче да је неки његов саучесник стојао преко пу* та згрзде и гледао шта се све тамо дешаца и да је то исто оно лице које је неколико дана пратило г-ђу Драгињу Радовић. Међутим, полицајци много не верују у овај његов исказ. Они су убеђени да Је Зораја имао помагача и зато на све стране траже „високог студента", за кога верују да би у многоме могао расветлити овај необичан гангстерски напада. Засад по« .тицајци нису могли нигде да га пронађу. Он је, како власник куће у којој станује млади сту« дент каже, долазио често књему. Полицајци се надају да ће га у току данашњег дана ипак пронаћи и саслушати.

КУЋА У КНЕЗА АРСЕНА УЛИЦИ 3 Данас пре подне иследник г. ЈМинић отишао је у стаи младог разбојника. Он је тамо извршио претрес н сзслушао г-ђу Зораја. Она ништа не зна да ка же о гангстерском нападу свог супрута, већ, наслоњеиа на спаковане кофере, стално уз себе привлачи свог малог синчића. — Ја ништа не зиам, понавља, и не моту да разумем да је он тако нешто учикио. Г. Минић није у стану младог студента Томе Зораја наишао ни на једаи детаљ који би истрасу могао упутити на прави пут. Интересантно је само оно што је г. Мииићу и нама испричао влаоник стана Драги Пи стулић, кројач. — Наш народ каже да три пу та мора да ладне крви у једној згради, — каже Пистулић. Као зла коб да се наднела над овај стан. Прошле године Је једна жена у њему искасапила једног човека, а сад, ево, и ово се деси... Истрага ло овом случају води се и даље врло енергично.

ном растро)сг»у и ла нк)в могао внше да подноси мухе које су му нанели н>егова жена и н>ен љ>-6авкик Ноде.-мсо. Свсдоуи су далн исхазе у корист оптуженосг Радоја. Данас је кзрсчвна пресуда гојом се Радоде за убиство осу<Јује на шост годнна робије. Пре нзркцала преоуде десно се један арло карактрокстнч&н случај. Сељаци су поднели суду једну петицнту са осамдесет четири потпкса којом су молили суд да се Радоје пусти на слободу. Изрицању пресуде присуствовао је велнки број сел>аха. Кад су чулн да је Радоје осуђен на шест годнна, се.т>ацн су )*звикнули: - Доки пемо чи у Прокупље да отгмлмо жене, а ви нам после судкте! Б-

За убиство љубавника своје жене осуђен на шест година ообије Сељаци скупљали потписе и молили суд да се оптужени пусти на слободу Поокуп.т>е, 4 мај ВсКе петорнце Окружног суда у Прокупљју оудило је Радоју Жнвковнћу, 2б-годишн>ем »емл>ораднику кз села Ма1>о(>е, Прокупачки срез, који је фебруара мосеца убио гаггцем лз пугике љубавннкд своје жене Недел>ка Живковића. Рђави обичаји који владаоу на селу, а којн су економскн условл»еии, допрнне-\и су томе да је Жив ковиНева жена Млрнја постала нв' верна. Његови родител>и. да 6и добмлн радну снапу, ожени.чи су Радоја Жнвковнћа док је још бно дете. Његова жена. која је бнла много старкја, морала је да прнстане на оваЈ ненормални 6р»к. )ер су тажо хтели н>ени стгчЈНЈи. чија је реч светшм. ВеК после кратхог времена Марија је. ВЈисКи да јој долази старост, почела да се налазн са другнм људима и да вара свога мужа. Нашла је човека с којнм је ступила у ннтимне односе. Тако је настао брачки троугао. Рлдој« је почео да ое бори, али његова љубаа ннје могла да убвдн његову жену да се окане пута којим је пошла. Иако је Радоје постао одрастао, »рео човек. њогова жеиа је наставила стари жквот. Варала га је и дал»е. У куКи оу настале свађе. О св. Николи прошле годнне Мар«>а је отишла толлко да.\еко да се н фотографисала са сво>им л>л-6авником. Када је ова слиха до шла до Радоја, он Ј€ онда истухао своју жену. Марија је побегла сво ме л>у6авннку Недељку ЖивховнКу. Да би вадржао љубавннцу, Недељко је опет отерао своју жекЈ*. Ствар је постала )ош замршеннја. Маријнно бекство тешко је погадило Радоја. Он је своју жену волео и хтео је попгго - пото да је врати натраг. Преггно јој је. Чак јој је рехао да Ке са к>ом да се обрачуна и пушком, али се она на то није освртала. Остала је у дому свога л>убавннка, у коме се добро осеКала. Тада је Радоје Окружном суду у Прокупљу поднео тужбу протнв своје жене, у* коју је приложно и фотолрафију. иа којод су бнлв она и н>ен л>убавннк. Тужио је за браколомство. Радојо је мнслно да Ке »егова жена. к&д чује за ту тужбу, да се уплаши н врати му се. Алн је она то прикила сасвим мирно. Чак >у је бнло и иило. Кад је Радоје восдео да од повратка љеног нема нипгга, одлучно се да кзвршн убиство. Према оптужиици Радоје је фебруара месеца протле године са пушком у руци сачелао на путу л>убавинка својс жвне Нвделла ЖнвковиКа н попалио на н>ега један хптац. Када се Нвделло ору-

Директор девизног одељења Рајхс банке у Загребу Загреб, 4 мај Последжих дана у Загребу се налази велкки број странаца и сва места ј хоггелнма су заузета. Странци су допутовали у Загреб да посегге Загребачки збор, а такође се налазе и на пропутозав>у за Јадран. У Загребу се налази и днректор девкзног одел>ен>а Рајхс банке г. Штајибах са госпођом. Ш.

САХРАНА САВЕ МАМУЛЕ Загреб, 4 мај На загребачком гробл>у Мирогоју сахрањено је Јуче поподне тело Саве Мамуле, народног посланиха бивше СДС. Погребу су, поред осталих, прнсуствовалн г. др. Влатко Мачек, г. Адам ПрибиКевиК, инжелер г. Август КошутиК, г. ВеКеслав Внлдер, г. др. Мил&н Буднсавл>евнК. г. др. Јурај Шутеј, г. др. Хннко Кркзман, г. др. Чајковац. г. др. ЈанчиковиК, г. Сава КосановнК. г. др. Жнга Шол, г. др. Јоснп Реберски, професор, г. Лзудевит ТомашнК. г. др. Раде ПрибикевиК и други. Са покојннком се опростио г. ВеКеслав Вилдер, који је истахао полнтичхи рад покојног М&муле. У име ХСС говорно је профвсор г. Људевнт ТомашнК. којн је истакао покојннков рад у СДК. У име Професорког удружења опростно се г. др. Дане МедаковиК. Над гробом са покојнихом су се опростилн г. г. Милан Дурман, у име управе „Свл>ачког кола" и Илија СертнК иа Удбнне. Ш.

шио на зем-ву, он Је пр»ишао н дотукао га једном могаком. Убв»ц» Рлдоје привнао је дело, а.\и се б[-ани да је био у душеа-

Конференција угоститеља поводом нове Уредбе о бановинској трошарини Удружеље угоститеља за град Петровград и срезове Петровградсхи и Јашатсимићски одржало је пгиру конференцију, којој је прнсуствовало превсо 1б0 гостионичара. Конференцнју Је отворио г. Мнрч. Пошто је про читана нова уредба о наллати бановннсхе трошарнне на алкохолна пнћа, једногласно је констатовано да је трошарина превисоха. Упућене су претставке иа надлежна места са молбом да остане прошлогодишња трошарина, јер ће, иначе, гостионичарн бнти приморани да своје радње затворе. С. А.

МТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТГ Прослава поп»ског народног празника у Загребу Загреб, 4 мај По.ђски консулат и колоннја у Загребу прославнлн су по.ђсхи народни празннх 3 мај, као успомену на дан кад је 1741 годнне, Пољсха добнла устав. Тим поводом консул г. Похл примио ј 'е велихн број чланова пољске колоније, који су му честнталн празннк. Ш.

У Петроаграду је одржапо скупштину Удружеље кућевласника за Банат Петровград, 4 мај Удружење кућевласника за Банат одржало је редовну годиши>у ск>тшпину. Прочитани су извештаји из којих се види да удружење има велики број чланова. За претседника је поново изабран г. Миливоје Мољац, апотекар. Први потпретседник је г. Александар Станојловић, а други г. Карло Кру мернахер. С А. ГТТТ

тттттттттттг

ТТТТТТТТТТ'

ПЕР0РЕ30М СЕБИ 0ТСЕКА0 ПРСТ КАД ГА ЈЕ УЈЕЛА ЗМИЈА 0ТР0ВНИЦА Цетии>е, 4 мај У цепивску државну болкнцу сггнгао јв иа лечен>е ран>ени м.\адиК Никола Зец вз свла Подгора које се н&лазн у огхолини ЛовКена. Он је ран>ен из ловачхе двоцевхе у де>сну руку. Дох је Зец вашем дописних> нспрнчао да је ран>ен на тај начкн шго је оггншао у по.т>е, нехом саому познанику чобанину. кајн је имао пуау пушку в која је пала н& земљу в оп&-\ила па га раиила. дотле је лекарима нспричао сасвнм другу причу: да св тобоак ранно сам, из своје сопствене пушхе. Међутим, из лехарског прегледа се види да је рана н&нета од стране другог лица, и то са кратког расгојан>а. Управа болнкце јв снноК нзвестнла о овоме овдешле оудоке власти. Интеросантно је да јв исгог младиКа ујвла аа прст лсвс рухв јвд. на од наоопаснијнх вмија отровница. Он је био толико присебан да је одм&х, на лидју места. пероре»ом отсекао себи прст да бн спречко дал>е деловало змијског отрова Д.

к о °дат А Е^да г ^ ЗХГРЕБУ , . 3»гр«б, 4 шч У сгану г. Јур«>« Пшгирв« адржана је синоК конфе -ренииЈа чланова изаршнстг одбора бившег одбора СДС Поред чланова извршног одбора кз Загреба. гуисуствовалд су и г. г. др. Милаи КосгиК нз -зе муиа н др. Хинхо Кргаман. ш КОНФЕРЕНиИЈА Г. ДР. МАЧЕКА Загреб, 4 мај СиноК је г- др. Мачек одржао хуху конферекцију са г. инжен>ером Авгусгом КошуткКем и др. Јур&јем Шутвуом. Ш-

тттттттттттттттттттттгтт* ЗА УБИСТВ0 ПРИЈАТЕЉА ОСУЂЕН НА 10 ГОДИНА РОБИЈЕ Чачаи, 4 мај ВеКе петорице Окружног суда у Чагчку, под прегседнипггвом г. Милоша ИваниКа, одржало је претрес и ЈЈЗрекло пресуду Гојху ЂукановиКу. земл>орадниху кз села Рошца, који је оптужен .аа убиство Властимира МаслаКа, аемллр&дииха из истог селаПрем& оптужници државног тужиоца г. ТеодоровиКа, 27 јануара ове године дошло је до свађе између Ђуканов}Аа и МаслаКа у задружном дворипггу. У свађи Гојко ЂукановиК је ударио четкри пута ножем МаслаКа, пресекавши му аорту, тако да је услед излива крвн умро. На претресу оптужени дело признаје, али се браии да га је извршно у нузкној одбрани. ЂукановиК вели да је он био добар друг Властимнра МасааКд и да жали пгго је дошло до трагедије. Испитан је великн број сведока, којн углавном терете оптуженог. Затнм су дали реч државни тужилац. засгЈ-лкици прнаатне тужбе г. г. НепшК и ЂурчкК. бракидац г. Мнлнвој ТуцаховиК, па је суд донео пресуду којом је Гојка ЂухаловиКа осудио и& двсет година робијеи трајаи губитах часних права. Државни тунвил&ц и бр&ниоц задржали су законски рок д& се кзјасне. Р.

ЈТТТТТТТТТТТТТТТТТТТ Ш а X

ттттттттттг

Шаховски меч Цетиње — Дубровник

Цетнље, 4 мај У надел>у. 7 маја. Цетиноои шаховсхи клуб одржаКе у Д\-6ровииху свој првн шаховски мгч са дубровачкнм шахнсгима. Од стр&не управв делегир&на ст за т&ј меч: претседних клуба Милан Сивачхи и играчи Догар, Ивхо, Валеасхи, СмиљаниК 1, СмиланиК 2, Осточхов, ПоповиК и МилошевиК. Кр&јем месеца м&ја дубровачхи ш&хисти одиграКе на Цетин>у једну реванш - >такмицу. Цетнлсхи шакисти. којих има преко стотину. са велкким нестрпл>ен>ем очекују претстојеКн сусрет овдашк>нх и дубровачких шахнста. Д-

* ЈОВАНКА Ђ. МИХАИЛОВИЂ

Тувла,-^м&ј Овде је сахран>ена, \-а велихо учешКе гра!>ана. претставниха Удружен>а чеггниха. Кола српскнх сестара н претставниха овдашнтх нацноналних усганова осамдесетогодтшћа старнца Јованха Ђ. МихакловиК, мајха познатог четниха нз чете вајводе ВоЈе Т&нкосиКа. Светозара МихаиловкК^, зв&ног

Лурце". који јв 21 марта 1912. код Шумате Трниие, у борби са непркјател>ем >уначки пао. ХотеКн свог мл&дог ран>еног друга Омил>а ГлкшиКа д& ивнесе на с»ојнм леКима из кнше непријател>екнх »рна, погоЈ)ен у че_\о заједно са р&н>екнм др>тхЈм Омиљем, остао је на мест>- мртав. То је мајка н „Пурцтог" млађог брата, Алекс&ндра, палог хероја на Кајм&кчал&ну, Пре две године по*оди-\а је покојна Јованка гроб старнјсг сина ..Пурце" на Ш)-матој Трницн. Там прнлнком узела је >-чешКа на освеКељу костлрннце кумановскнх хероја у Челопеку, где је 6к.\л предмет н&јвеКе пажн>е као мајка јунака. Вратнвшн се к>Кн. п&.\& је на постег>у. кзгов&рајуКн отада до последн>вг ч&са с поносом имена својнх синова — хероја. В. Ћ.